Reč ima narodni poslanik Boško Ristić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik, kao pravnik, predlažem da predlagač povuče ovaj svoj zakonski predlog, jer smatram da ovakav zakonski predlog nije u saglasnosti sa pravnim sistemom koji postoji trenutno u našoj državi.
Ovakav zakonski predlog, ukoliko bi bio usvojen i počeo da živi kao zakon, uneo bi haos u pravnu regulativu, koja reguliše upravo sve ove društvene odnose kroz druge propise i kroz druge zakone. Podržavam sve one govornike, sve narodne poslanike, koji su isticali i pokušavali da vas ubede da je ovaj društveni odnos, da su ovi društveni problemi već regulisani mnogim drugim zakonskim projektima, odnosno zakonima koji su već na snazi, pozitivnim zakonodavstvom.
Puno puta je isticano od strane predlagača da je postojeća zakonska regulativa nedorečena, nejasna i da ostavlja mogućnost pravnih šupljina, kako bi se korišćenjem tih pravnih šupljina određena populacija mogla baviti krivičnim delima, usmerenim na destrukciju naše omladine, naše mladosti, i na taj način imati dalekosežne posledice po tu najosetljiviju populaciju našeg društva.
Puno puta je za ovom govornicom rečeno da postojeći propisi, kao što je Krivični zakon Jugoslavije, Krivični zakon Republike Srbije, mnogo propisi koji govore o prometu cigareta, duvana, opojnih droga ili sredstava koja imaju određeno dejstvo na psihu, pre svega mladih osoba, nisu regulisali i da je potrebno ovakvim zakonskim projektom regulisati ovu materiju.
Slažem se i sa onim govornicima, koji kažu da se ovde radi samo o represivnim merama, koje ne mogu da izleče uzrok ove pojave koja je zahvatila sve zemlje savremenog sveta, pa tako i našu zemlju. Uzroci se ovakvim zakonskim projektom ne mogu rešiti. Naše društvo je dužno da podizanjem standarda, upošljavanjem omladine, prevencijom, obrazovanjem i vaspitavanjem, pre svega u okviru porodice, pa zatim u okviru osnovnog, srednjeg, pa i najvišeg obrazovanja, edukuje naše građane, naše mlade ljude, da se ne odaju ovakvim porocima, jer se represivnim merama to ne može sprečiti.
Ograničenje zaštite samo maloletnika neće dati rezultate. Da li će to značiti da mladi ljudi posle 18 godina dobijaju prvo na start, da probaju sve ono što se ovim zakonom zabranjuje. Smatram da se društvenim poboljšanjem, poboljšanjem standarda, poboljšanjem sistema školstva i vaspitanja može mnogo više učiniti, nego što se ovim zakonom predviđa. Ovaj zakon je derogirao mnoge propise koji na mnogo oštriji i složeniji način propisuju protivzakonito ponašanje, a u pogledu proizvodnje, promena, nuđena, omogućavanja korišćenja opojnih droga, kako lakih, tako i teških.
Zakon ne pravi razliku između lakih i teških opojnih droga. Ovde se za takve protivzakonite radnje, protivpravne radnje propisuju samo prekršajne kazne, ne vrši se gradacija težine ugoržavanja zaštitnog dobra, ne propisuje se organ i postupak u kome će se izricati ovi prekrašji. U svakom slučaju, svođenje odgovornosti na nivo prekršajne odgovornosti apsolutno nije niti celishodno niti prihvatljivo. Smatram da se ovde radi samo o jednom projektu, da je to politički pamflet koji je samo uobličen u parazakonski propis i predlog, inače, on ima za cilj samo jednu političku promociju. Ni na koji način nema za cilj da se reše neki društveni problemi koji opterećuju našu najmlađu populaciju.
Sama nomenklatura prekršaja i zabrana koje su predviđene ovim zakonom na to ukazuje. Ovim zakonom nisu predviđene, recimo, trgovina belim robljem, zloupotreba dece u političke svrhe, seksualno zlostavljanje dece, incestualno ponašanje i sve ono što na najgori mogući način ugrožava psiho - fizičko zdravlje dece i njihov socijalni status. S druge strane, sam kvalitet predlagača i njegova mogućnost da u ranijem periodu predloži ovakav zakon, ukazuje da je to samo jedan politički motiv, da samo politički motiv stoji iza ovakvog jednog predloga. Postavlja se pitanje, zašto stranka koja ovo predlaže nije u vreme kada je vršila vlast predložila ovakav jedan zakon. Postavlja se pitanje kako... (Iz sale: Vreme.)
(Predsednik: Baš vam hvala, vreme.)
... je stranka koja je učestvovala u vlasti kontrolisala promet drogom kada se u trezorima DB, koji su tada koristili, nalazilo 600 kilograma heroina namenjenog prodaji i radi finansiranja nekih nelegalnih delatnosti. Postavlja se pitanje, zbog čega nije ta stranka reagovala na pojedince koji su javno upotrebljavali oružje na političkim skupovima, postavlja se pitanje zbog čega ova stranka nije reagovala na organizaciju i pozivanje da se regrutuju mladi ljudi na oružanu pobunu, prilikom hapšenja Slobondana Miloševića. Zato smatram da se ova problematika ne može rešiti ovakvim zakonom. Smatram da je cilj ovog zakona politička promocija i skidanje odgovornosti za sve one posledice koje su u društvu nastale. Smatram da se ova materija može regulisati jednim zakonom o zaštiti društva od bolesti zavisnosti, koji će regulisati i prevenciju i represiju, da će se predviđati posebne bolnice za zaštitu bolesti zavisnosti, a naravno unapređenjem sistema obrazovanja i vaspitanja vršiti prevencija na opštem nivou.

Replika, gospodin Ivković, a zatim Vladimir Dobrosavljević.

Dame i gospodo poslanici, uvažena gospođo minstre, mislim da su svi poslanici mogli da prepoznaju u rečima prethodnika težnju da definiše kategorije političkog pamfleta i odgovornost u ranijem periodu ovih 37 poslanika što nisu bili u Skupštini i podneli ovakav isti zakon. Međutim, nehotice prethodnik za ovom govornicom je u stvari pokazao šta je za njega i njegovu stranku država. On je rekao kada je ta politička stranka u trezorima držala heroin, to znači da je on u suštini poistovetio aktivnost političke partije i aktivnost službe DB, a što je vrlo moguće u ovim danima da je istinito. U onom vremenu, DB je radila svoj posao i mora da se zna da je DB sav oduzeti heroin i bilo koju drogu uništavale i zna se tačno ta afera koja je naduvana u novinama je posle kao izduvani balon splasnula, jer se saznalo i kome je ta droga oduzeta i znalo se da je bila u trezoru i znalo se da je premeštena u vreme bombardovanja u trezor jedne odgovarajuće banke i znalo se da su postojala dva ključa tog trezora.
Međutim, kada čovek ide u političke obračune, očigeldno neki smatraju da u tim političkim obračunima mogu da rade i određene stvari bez određenih ograničenja, koje ipak govornica treba da ima. Znači, mislim da smo raščistili što se tiče nas predlagača. Mi smo taj zakon predložili čim smo bili u mogućnosti.
Aktivnosti službi, kao što je pravosuđe, kao što je javna bezbednost, DB, mi stvarno to nismo poistovećivali sa aktivnostima partije. Oko Predloga zakona o zaštiti maloletnika, ipak, stalno se provlači jedna konotacija, jer moram već jedanput da zamolim sve govornike za ovom govornicom, a pre nego što izađu da ipak pročitaju zakon, predlog zakona o zaštiti maloletnika. Jasno i glasno tvrdim da je jedina istina da u ovom zakonu nema represivnih mera za maloletnike.
U ovom zakonu postoje isključivo represivne mere za one koji maloletnike navode i na zlo koje se zove narkomanija, i na zlo koje se zove alkoholizam i na ono najgore zlo koje potpuno razara psiho - fizičku strukturu mladih, a to je vrbovanje u sekte. Ovaj zakon su pisali pravnici koji poštuju stav udruženja pravnika, da u vezi krivica sve mora biti u Krivičnom zakonu. Zato je ovaj zakon obuhvatio samo prekršajne postupke i predvideo kazne od 10 hiljada dinara do 200 hiljada dinara i do 30 dana zatvora, ali ne za maloletnike. Nema represije o njima, recite da lažem, ako ne govorim istinu.
(Predsednik: Vreme.)
Nego, isključivo za one koji iz svojih profitabilnih aktivnosti ili zbog devijantnosti svog uma, koji je već otišao u efe, vrbuje maloletnike iz ove priče. Kada bi se ovaj zakon usvojio, postoji osnov da se ministru pravde gospodinu Batiću uputi predlog da u Krivični zakon Srbije uđu ovi pojmovi odavde sa mnogo gorim kaznama, za mnogo gore situacije, kao što je pojam mentalne manipulacije, koji je u Francuskoj kažnjiv od 3 do 5 godina zatvora i kaznom do 800 hiljada francuskih franaka. Znači, nemojte govoriti ono što nije tačno. Nema represije za maloletnike i nije tačno da je mimo Ustava, a kolega Zoran Nikolić vam je naveo sve to. Vi koji ste juče spremili diskusije, promenite molim vas.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Dobrosavljević, a posle njega narodni poslanik Ljubiša Maravić.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministre, prvi i osnovni problem sa ovim zakonom, odnosno predlogom zakona leži u činjenici da on sam po sebi, čak i da ne postoje one priče koje ovih dva dana provejavaju u razgovorima u parlamentu, sadrži one odredbe koje se već nalaze u odredbama Krivičnog zakona.
Problem ovog zakona, čak i kada bi on sam rešavao sve navedene probleme, leži u činjenici što on ovakav kakav jeste ne bi ništa rešio. Ne bi ništa rešio iz jednog prostog razloga, jer predlog ovog zakona nije ništa drugo nego dijagnoza jednog anemičnog društva, društva u kome mi živimo jedan dug vremenski period. Neko će reći 10 godina, 13 godina ili 55 godina. To je potpuno svejedno.
Činjenica je da smo živeli u vremenu koje je bilo duboko kriminalizovano. Taj kriminal nije nastao, dame i gospodo, nakon NATO bombardovanja, nakon sankcija. Počeli smo da živiomo u kriminalizovanom društvu znatno ranije. Pogledajte samo jedan podatak koji je još svojevremeno MUP Srbije iznelo, kada se pojavio kokain u velikim količinama na Beogradskom tržištu, a između 1989. i 1992. godine. Mi tada, dame i gospodo, nismo imali sankcije, samo da vas podsetim.
Ne treba zaboraviti još neke stvari kada govorimo u vezi sa svim ovim. Dakle, ne samo što se ovde pominje da bi ovo bio jedna vrsta restriktivnog zakona. Činjenica koju moramo, isto tako, jako dobro znati, jeste da na ovakav način, sankcijama ili bilo kojim zakonskim rešenjem, nećemo pomoći ozdravljenju našeg društva ili edukaciji maloletnika ili edukaciji edukatora, kako je ovde više puta napominjano.
Ozdravljene drušva mora ići potpuno drugim putem, pre svega ponovnim uspostavljanjem i vraćanjem autoriteta u samu državu i u instituciju ove države. Bez povratka autoriteta, bez povratka modela na koji maloletni ljudi mogu da se ugledaju i na osnovu njih formiraju svoje ličnosti, nema ozdravljenja. Ne može biti autoriteta ako je vrhunsko predstavničko telo našeg naroda ovako kakvo jeste danas. Mi smo ti od kojih počinju stvari: Vlada Srbije, policija, sudstvo, tužilaštvo. Tada možemo govoriti.
Ne možemo govoriti o povratku autoriteta, a imali smo 10 godina pomenute televizije, imali smo modele za mlade kao kriminalce, imali smo narodne pevačice, imali smo najrazličitije okultiste i bele magove. Da li su to modeli? Da li su mladi mogli da se formiraju i jednog trenutka bolje od onoga kako su se formirali sa takvim društvenim modelom koji im se servirao? Da, direktno servirao.
Još jedna stvar koju bih želeo da napomenem u ovom izlaganju, lično ne spadam u apolegete Zapada, niti zapadnih političkih sistema. Ali, prihvatam jednu pragmatičnu činjenicu, da za sada od njih boljih nema. Kada pričamo o tome da je pornografija, da je narkomanija, odnosno trgovina drogom došla sa Zapada, moramo znati jednu drugu stvar - i na taj Zapad droga je došla iz jednog sasvim drugog kulturnog i civilizacionog kruga, pre svega onog istočnog. Na istoku su, dame i gospodo, najveći centri proizvodnje i heroina i opijuma i ostalih opojnih narkotika. Zapad, koji nije amnestiran od svega toga, naravno sa svojim bolestima koje ima, socijalnih, o njima govorim, ima svojih problema. Ne smemo zaboraviti jednu osnovnu činjenicu - ništa nije došlo samo od sebe, sve negde ima svoje prethodne korene.
Na kraju, napomenuo bih samo još jednu stvar. Kada govorite o sektama, podsetiću vas,sekta podrazumeva otpadnike od prave vere. Postavio bih jedno drugo pitanje vama - zašto onda te prave vere, prave crkve, prave konfesije, odnosno monoteističke vere, a svi znate koje su to - pravoslavno hrišćanstvo, rimokatoličko hrišćanstvo i sunitski islam hafitskog reda, koji većina Muslimana u Srbiji upražnjava - dakle, moram vas pitati zašto one nisu zakonom regulisane kao priznate monoteističke religije? Ne, naravno, ne može se boriti protiv sekti nijednog trenutka, a ne imati i ne slediti pravu veru. Zato ovaj zakon nije dobar. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Maravić, a posle njega narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Uvaženi predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, kao poslanik ove skupštine koji živi na Kosovu i Metohiji, smatram za potrebno da ukažem na neke specifičnosti koje se tiču ove problematike, a tiču se i prostora Kosova i Metohije, gde je trenutno u porastu pojava narkomanije, pojava alkoholizma, pojava prostitucije, kao i pojava pojačanih aktivnosti verskih sekti.
Međutim, bez obzira na okruženje u kome živimo i na pojavu svih ovih negativnih stvari, mislim da su mladi ljudi do sada puno puta pokazali i dokazali da su pravi heroji. Takođe, činjenica je da je trenutno na Kosmetu prisutno i svojevrsno trovlašće. Pored naših organa na delu teritorije gde žive Srbi, prisutni su takođe organi UNMIK-a i organi tzv. šiptarske paradržave.
Drago mi je da sam čuo danas ovde podatke od jednog našeg kolege, koji govore o uporednim podacima o maloletnicima u drugim državama i kakav je taj odnos i kod nas. Zato moram da kažem, kao poslanik SPS-a, a mislim da delim i vaše mišljenje, da svi smatramo da Srbija, bez obzira na sve teške trenutke i krizu u kojima smo se našli i u kojima se nalazimo, ima divnu, pametnu i patriotsku omladinu.
Predloženim zakonom se stvaraju uslovi da se u zakonodavnoj oblasti omogući državi da efikasnije deluje u cilju zaustavljanja rasta, a kasnije i smanjivanja narkomanije, alkoholizma i delovanja sekti na prostorima Srbije. Mladi, kao najlakši cilj, postali su meta narko dilera i onih koji vrbuju za pripadnost pojedinih verskih sekti. Istovremeno, na našim prostorima je u poslednje vreme zanemaren i poguban uticaj alkoholizma na naše porodice, a posebno na mlade. Ključni rezultat se ostvaruje u potpunosti psihofizičkim razaranjem pojedinca, a i njegovom zavisnošću od droge, alkohola ili pripadnošću nekoj verskoj sekti.
Čoveka kao živo biće, kao čoveka, treba štititi i zaštiti tamo i tada gde je to neophodno potrebno. Čovek se štiti i onda kada se prema njemu izrekne odgovarajuća mera sankcija, jer se time odvraća od daljeg činjenja nedela, tj. vraća se u pravila ponašanja i norme koje su društveno prihvatljive. Kod dece maloletnika zaštita počinje od prvog dana rođenja, pa do punoletstva. Zaštita prema toj populaciji se ogleda kroz pravilno postupanje prema njima, u nezi, čuvanju, vaspitanju, jednom rečju, kompletnoj brizi o detetu. Ta briga počinje, pre svega, u roditeljskom domu, a onda se krug koncentrično širi na predškolske ustanove, vrtiće, škole, biblioteke, muzeje i ostale ustanove i institucije u kojima se maloletnik kreće.
Jedan takav kompleks ustanova nismo u mogućnosti da uvek aktivno kontrolišemo, odnosno nismo u mogućnosti da sve te karike koje utiču na razvoj maloletnika svojom delatnošću pomirimo u svim ovim suprotnostima. Šta onda biva? Posledice se odražavaju na dete, na njegovu ličnost, a detetu treba pomoći istog momenta, a pomaganjem ga mi praktično i štitimo. Ceo taj mozaik ustanova mora da preispita sebe i svoj udeo u odgovornosti. U tom odmotavanju klupka odgovornosti ponovo se polazi od porodice u kojoj maloletnik živi. Zvanične ustanove, koje prvo ulaze u porodicu, su centri za socijalni rad, kao organ starateljstva, odnosno porodično - pravne zaštite.
Centri za socijalni rad su najodgovornije ustanove, jer su stručno i najosposobljenije u zaštiti porodice, odnosno maloletnika u njoj, a često se u praksi dešava da se prilikom razvoda brakova, alkoholizma, bludnih radnji i drugih, uz pomoć centara za socijalni rad treba odmah uključiti, odnosno treba odmah delovati. Maloletniku se treba i mora pomoći i on se mora hitno zaštititi. Za svaki slučaj se tačno zna zakonski proces o zaštiti maloletnika, a u praksi, mi smatramo da ima i određenih nedostataka u zakonu i zbog toga smatram da treba doneti novi celoviti zakon.
(Predsednik: Vreme.)
Smatram da centri za socijalni rad, u delu porodično-pravne zaštite, treba da imaju veća zakonska ovlašćenja u zaštiti maloletnika. Poštovane kolege narodni poslanici, takođe podržavam i ideju iznetu u Predlogu zakona o formiranju nacionalnog saveta za zaštitu omladine, u cilju zaštite maloletnika od ugrožavanja njihovog psihofizičkog zdravlja u razvoju, kao i koji bi se, pored ostalog, bavio svim onim stvarima koje su nabrojane u Predlogu zakona.
Nacionalni savet za zaštitu omladine obrazovala bi dakle Vlada Srbije, koja svojim aktom uređuje sastav, organizaciju i uslove i druga pitanja od značaja za rad saveta. Zbog toga mi je nejasna odluka Vlade Srbije o odbijanju Predloga ovog zakona.

Reč ima ministar gospođa Matković.

Moram da kažem nažalost, dozvolićete mi, trudila sam se u prethodnim zasedanjima da ne budem lična i da ne iznosim svoje lične sudove, moram da kažem da mislim da bismo mnogo više postigli na temu zaštite maloletnika da smo sredstva koja smo danas utrošili u ovom zasedanju usmerili na neke od programa za zaštitu, da smo sve ovo vreme koje smo proveli raspravljajući o ovoj temi, a u stvari raspravljajući o mnogim drugim temama, prepustili na televiziji da se govori o drogi i o uticaju droge, pogotovo što je najveći broj ovih krivičnih dela zaista rešen u krivičnom postupku, a za mene lično, a mislim i za mnoge od vas  bi bilo mnogo važnije da smo proveli to vreme sa našom decom ili barem deo tog vremena i da smo na taj način mogli da ih zaštitimo.