Poštovano predsedništvo, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, iako potpuno svesni činjenice da mladima, kao jedna od socijalnih grupa našeg društva, ali i mnogim drugim grupama u našem društvu, treba dati podršku i pomoć u pravilnom razvoju, odnosno u jednom normalnom životu, moram reći da ovakav predlog zakona svakako ne ide u tom pravcu i nije odgovarajuće rešenje i ja ću glasti protiv njega. Imam tri grupe primedaba i praktično su dve opšteg karaktera, a jedna je samo da slikovito prikažem kako je sastavljen ovaj predlog zakona.
Dakle, prva opšta primedba jeste da je ovaj predlog zakona o zaštiti maloletnika izrazito represivnog karaktera. To nije način na koji država treba da se obraća maloletnicima i to nije način da se ukaže, da se normira neko ponašanje maloletnika koji će dovesti do nekog željenog efekta. Ako pogledamo Predlog zakona, od ukupnog broja članova, najmanje polovina sadrži reči - zabranjeno je ili nije dozvoljeno. Ne znam za postojanje takvog pozitivnog zakona u našem pravnom sistemu, dakle, zakona koji sadrži toliko odredbi - zabranjeno je, nije dozvoljeno.
Prilikom tretiranja svake teme, represivne mere postoje kao neka krajnja instanca da bi se zaštitilo neko normirano ponašanje. Međutim, kada je reč o mladima i o usmeravanju neke socijalne grupe kako ona treba da živi, akcija treba da bude sasvim drugačija. Ona treba da bude pozitivna, da pruži motivaciju i mora da se zasniva na edukaciji. Mora da se zasniva na obrazovanju. Nema tog zakona koji će nekom mladom čoveku zabraniti da upotrebljava drogu ukoliko on misli da je dobra. Znači, mi moramo preduzeti mere koje su sasvim drugačijeg karktera, a to su te mere koje se tiču edukacije i motivacije.
Dakle, moramo pokazati neki drugi put, ukazati na neki drugi pravac, kojim se čovek može razvijati, kako ne bi uopšte dolazili u situaciju da posežu za drogama, alkoholom i sl. Donositi zakon u kome ćemo reći da je to zabranjeno je zaista već nešto što je gotovo. To je priznavanje poraza. A, mi poraz ne smemo da priznamo.
Druga opšta primedba se odnosi na kolege pravnike koji su radili ovaj predlog zakona. To je da praktično ovaj predlog zakona ne sadrži ništa drugo nego prepisane odredbe nekih drugih pozitivnih akata u našem pravnom sistemu, o čemu je govorila gospođa ministar, a i druge kolege. Zaista moram da ih pomenem, zbog javnosti, ne bi valjalo da se to ne zna.
Dakle, sve je to već uređeno drugim propisima, Zakonom o braku i porodičnim odnosima, Zakonom o društvenoj brizi o deci, Deklaracijom o zaštiti i unapređenju prava dece u Jugoslaviji, Krivičnim zakonom Republike Srbije, član 132, Zakonom o javnom redu i miru, Zakonom o igrama na sreću. Tu je i Zakon o izdavanju publikacija, a naravno i Krivični zakon SRJ, koji tretira problem opojnih droga.
Dakle, imamo situaciju da sve ovo već postoji i to kao celovita norma, ukoliko normu prihvatimo sa onim delom koji ima i svoju sankciju. To sve postoji i ne vidim zašto je poslanički klub, odnosno zašto naše kolege poslanici sada sve to izvlače iz nekih zakona i ovde nam predočavaju kao Predlog zakona kojim ćemo mi rešiti problem, koji zaista, nema nikakve dileme, postoji.
I, na kraju, primedbu imam i na način kako to izgleda u samom zakonu. Mislim da je najgore za jednu državu da donosi zakone koji ne mogu da se sprovedu u praksi. Zakonodavac uvek mora da ima taj osećaj, istančan osećaj, da će ono što donese u parlamentu će imati odraz u stvarnosti i da će u stvarnosti i primeniti.
Ako država ili zakonodavac donosi zakone koji se u životu ne primenjuju, koji u realnom životu nemaju odraza koji zakonodavac zahteva, onda država gubi autoritet. Pre ne znam koliko godina ova država je donela zakon kojim je zabranjeno pušenje u javnim i službenim prostorijama, kancelarijama, aerodromima itd. Vi dobro znate da se taj zakon apsolutno ni jednog jedinog dana nije primenjivao. To je sramota za državu. To je strano za državu.
E, pazite, kakvo mi sad rešenje imamo u ovom predlogu koji smo dobili. Zaista ću navesti samo par članova. Npr. član 4. - na javnim mestima maloletniku nije dozvoljeno korišćenje cigareta. Maloletnikom se, po predlogu ovog zakona, tretira lice koje je mlađe od 18 godina. Zar zaista mislite da mi možemo usvojiti ovakav zakon i sprovesti ga, a da nam se ljudi ne smeju na ulici.
U kom tom kafiću ćete vi zabraniti momcima od 18 - 17 godina da puše? Kako ćete to uraditi. Znači, ne valja, i zbog toga, kada kažete da su stručnjaci uradili ovaj zakon, ti stručnjaci su izbacili iz vida ono što je najvažnije, a to je da se mora voditi računa o tome da zakon mora biti primenjiv.
Dalje, kaže - zaposlenom maloletniku kod fizičkog ili pravnog lica koje se bavi prometom cigareta nije dozvoljeno da obavlja prodaju. Radna sposobnost se u ovoj državi stiče sa 15 godina. Znači, ni u jednoj trafici ne može raditi dete od 15, 16, 17 i 18 godina i prodavati cigarete. Znate, normalno, i sami da je to neizvodljivo.
A o članovima 12. i 13. već su kolege govorile.
Dakle, zbog svega ovoga svaka od ova tri dela koja sam izdvojio, svaki je dovoljan da glasam protiv ovoga zakona. Mislim da ovakav zakon ne bi smeo da se usvoji. Nije ovo način da se reši problem koji sigurno postoji. Način je sasvim drugačiji. To je jedan pozitivan pristup koji sam već pomenuo. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Anita  Beretić.

Dame i gospodo, dozvolite mi da pre svega odgovorim na više puta izrečenu primedbu upućenu na moj račun, pošto mi je ozbiljno zamereno što sam izašla pred Skupštinu sa predlogom da se diskusija skrati na pet minuta.
Za to sam imala više razloga. Kao prvo, smatram da je sam Predlog zakona ipak po svojoj suštini pre svega politički marketing stranke koja je već smeštena u političku prošlost, nadam se, u Srbiji.
Kao drugo, ali za mene lično bitnije, jeste to što kao majka i kao profesorka svojih đaka, sa kojima sam provela 12 - 13 godina, ne želim da od onih koji su krojili moju sudbinu, moje porodice, sudbinu i položaj moje rođene dece i mojih učenika, da čujem više od pet minuta, a vrlo brzo sam se pokajala, jer je gospodin iz poslaničke grupe DOS, nakon mene imao još bolji predlog, dakle više od minuta ne želim da čujem ništa kao predlog čime bi zaštitili moju decu.
Svoj trud kao majka, kao profesorka u školi, uložila sam da ih zaštitim od zaštite onih koji su vladali našim životima 12 godina. Što se samog zakona tiče, zaista mislim da je njegova prvenstvena namera da se na neki način ta nečista savest opere, što je u samom obrazloženju već vidljivo. Meni treba odgovor na pitanje - ko je kriv za drugi pasus u obrazloženju ovog zakona, gde se kaže da su teški životni uslovi, pad standarda i smanjene mogućnosti državi da deluje u socijalnoj i obrazovnoj sferi, usled embarga, kao svojevrsnog vida pritiska dela međunarodne zajednice na Srbiju itd. Ko je kriv?
Ko je kreirao politiku koja nas je dovela u sukob sa celim svetom, koja je osiromašila svaku našu porodicu, koja je ruinirala obrazovni sistem, na koji se tako pozivaju i gde dalje, takođe u obrazloženju stoji, da se ovim predlogom zakona o zaštiti maloletnika u interesu svih građana Srbije popunjava deo zakonodavnog prostora koji državi, ali i roditeljima i prosvetnim radnicima daje pravo, obavezu i mogućnost da na zakonit i legalan način deluju protiv sva tri zla.
Koja ozbiljna država to ne bi radila? To nije radila naša država, na žalost, u poslednjih 12 godina.
Koja ozbiljna porodica to ne bi radila? Na žalost, mnoge naše porodice to nisu radile, jer su bile ruinirane siromaštvom i teškim životom.
Koja to pametna i odgovorna škola ne bi radila? Naša nije radila. Naša škola je, počev od osnovne pa na svim nivoima, pre svega govorim za osnovnu školu, jer sam tamo provela 13 godina, je pre svega jedna ideološka škola sa svojim direktorima koji su, na žalost mnogi, odnosno pod njihovim patronatom je rađeno sve ono što je rađeno, o čemu se ovde dosta juče i danas govorilo - zašto su nam škole postala mesta gde se diluje drogom, zašto, kad imamo tako odgovorne rukovodioce u školama. Da ne idemo na neke druge instance.
Istovremeno predlagači ovog zakona nisu se libili da npr. štiteći i želeći da od prosvete naprave taj zaštitni mehanizam prema maloletnicima, iz budžeta Ministarstva prosvete izdvoje silne pare, pa čak i sa stavke, sa posebnog računa, učeničkog standarda, preko tri ili skoro četiri miliona dinara za nabavku raznih putničkih automobila utroše.
Zatim, nisu se libili da, iako se sada tako grčevito zalažu za čišćenje našeg medijskog i svakog drugog terena od pornografije i svih negativnih sadržaja, sa računa Ministarstva informisanja uplate na račun TV Palme, takođe, ogromne pare, za naše pojmove, milion i po dinara. A, dosta je bilo reči o sadržajima te poznate televizije.
Što se tiče, recimo, člana 2. rečeno je više puta odnosno nabraja se od a) do h) od čega se sve štite maloletnici. Rečeno je da su svim zakonima, već postojećim zakonima, postigli ovu zaštitu. Samo bih želela da naglasim da bi možda trebalo razmisliti o stavci odnosno tački h), da decu treba štititi od uticaja pojedinaca, grupa ili organizacija koje svojim delovanjem nanose štetu psihofizičkom zdravlju mladih.
Na žalost, sa ove govornice, mojoj rođenoj deci, mojim đacima, našim mladima, naneta je bol više puta za ovih nekoliko meseci jer su čuli da im je majka svakakva. Upravo sa ove govornice. Kroz 23 tačke zakona ne može se oprati savest.
(Aleksandar Vučić traži pravo na repliku.)

Pa pomenuto je Ministarstvo, pa nema razloga, nema imena stranke, nema funkcije, nema ništa, preneto iz Ministarstva, pa nije uopšte ništa vama stavila na teret.

Dame i gospodo narodni poslanici, zanimljivo je to da volite da izađete da nešto kažete, da ne pružite mogućnost nekome da vam odgovori, da ne pružite mogućnost da vam nešto kažem.
Izašao sam da odgovorim ženi koja je malo pre govorila, pa moram da joj kažem nekoliko rečenica. I nemojte da budete nervozni, strpite se malo.
Što se tiče TV Palma, to je bila jedna dobra, pristojna i prava patriotska televizija. Gospođo Mojović, ako ste vi redovno pratili te porno filmove (sad se obraćam gospođi Mojović, jer ona dobacuje, a obraćam se i vama), ako ste vi tako revnosni bili u praćenju pornografskih sadržaja, ja nisam, iskren da budem. Ja sam nešto drugo radio u svojoj kući, pravo da vam kažem, imao sam pametnija posla od gledanja filmova. Ako ste vi gledali filmove, onda je to vaša stvar. Ne znam ni u koje je vreme to bilo. Znam da je bio Miroslav Ilić pre toga, ali posle toga ništa nisam gledao.
Dakle, znam koje su emisije bile, a kojih više nema, zato što ih je DOS zabranio. To su emisije "Kompromis", emisija "Pitanja i odgovori", emisija "Dijalog", koje je narod gledao, jer su bile jedino svetlo u mraku koji ste napravili, ali više nema ni tih emisija, jer vam se ne sviđa da se čuje drugačije mišljenje. To je što se toga tiče.
I drugo, možda biste vi želeli da smo ulagali u kafić "Bunar želja", je li se tako zove, je li to vaš kafić? Možda ste u to mislili, u "Bunar želja" da ulažemo novac? Meni se čini da je mnogo pametnije da ulažemo u nešto što bi se narodu i državi isplatilo, što bi bilo mnogo bolje.
Možda vam se ne isplati to. Tako su nam javili neki ljudi, sada, nisam bio siguran, ali evo, gospođa potvrđuje da je "Bunar želja" baš takav, možda zato što ste štitili omladinu i maloletnike time što ste ih izvodili iz škola na demonstracije. Da li ste tako štitili maloletna lica? Zato vam se ne sviđa. I to ne čak iz srednjih škola, već i osnovne škole ste izvodili, izvodili ste decu na ulice, da za vas obavljaju političke poslove, vi lično, ne neko drugi. Najgora moguća zloupotreba maloletnika, to je ono što ste vi radili, na najgori mogući način. I tu je suštinska razlika između nas i vas.
Vi danas da, ne daj bože, neko slično uradi, streljali biste ga ili obesili na Terazijama, ali to nikome ne pada na pamet da radi. A sva sredstva ste koristili, svime ste se služili da učinite sve što je moguće, samo da biste se dočepali vlasti, i ništa više. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miroljub Veljković.
(Anita Beretić traži pravo na repliku.)
Nemate repliku, pravo na repliku imaju vaše koleginice, gospođa Mojović i gospođa Marinković. Pa evo, neka se one jave, one imaju pravo na repliku. (Anita Beretić, sa mesta: po Poslovniku je napravljen prekršaj, nisam izazvala repliku.)
Ministarstvo je pomenuto, prenošenje para iz Ministarstva, imaju gospođe pravo na repliku, ako se javljaju.
Da li se javlja neko za repliku? (Ne javlja se.)
Ima reč narodni poslanik Miroljub Veljković.

Posle ovakvog temperamentnog političkog govora, koji nam je održala Evita, stvarno je teško pričati o ovoj temi. Predlogom ovog zakona inicira se u ovoj skupštini, ako hoćete i u ovom društvu, razgovor o jednoj izvanredno važnoj temi. Predlog zakona možda nije najbolji, i svakako nije najbolji, ali u svakom slučaju treba ga pozdraviti kao prvi pokušaj da se o ovom teškom problemu u našoj zemlji progovori.
Problem maloletničke delinkvencije, problem narkomanije, problem konzumacije alkohola kod maloletnika, problem uticaja verskih sekti na mlade, i na kraju, problem maloletničke prostitucije, su problemi koji treba da budu u vrhu prioriteta svake vlasti. Desetogodišnje ratno okruženje, zverske sankcije od strane Zapada, i poremećen sistem vrednosti u samom srpskom društvu, izuzetno su pogodovale širenju ovih devijantnih pojava kod maloletnika.
Iza mase tzv. nevladinih organizacija, koje bez ikakvih ograničenja deluju već 10 godina u našoj zemlji, kriju se izuzetno opasne verske sekte, koje razarajući deluju na svest mladih. Našu decu treba da vratimo tradicionalnim srpskim vrednostima, ljubavi prema otadžbini i svom narodu, patrijarhalnom vaspitanju i porodici, i na kraju, kultu rada i domaćinskom ponašanju.
To, normalno, ne znači da zagovaram neku ksenofobiju, nekakav Berlinski zid prema svim tekovinama svetske i evropske civilizacije. Mi mladima moramo omogućiti normalnu komunikaciju sa svetom, odnosno moramo im omogućiti da iz sveta prime sve pozitivne stvari, potrebne za njihov normalan razvoj. Formirati tradicionalističko društvo ne znači zatvoriti se prema svetu.
Primer Japana je tu najočigledniji. Japan je uspeo da zadrži sve svoje tradicionalne vrednosti, a danas je jedna od najrazvijenijih država u svetu. Uvredljivo je, mnogo je uvredljivo, kako se ova vlast i vi iz DOS-a ponašate prema ovakvim predlozima, ili bolje reći, inicijativi, da se otvori široka rasprava o ovim problemima od životne važnosti za naciju.
Vi ovakve teme primate sa nipodaštavanjem i podsmehom, evo, to je i sada prisutno dok govorim. Svoje vreme za govornicom, kao gospođa pre mene, povodom ovih tema, koristite za vatrene političke govore, po sistemu - šta je radila prethodna vlast. To slušamo već osam meseci. Uopšte sada nemam nameru da amnestiram prethodnu vlast, ali ta priča - šta je radila prethodna vlast, posle osam meseci vaše vlasti, verujte mi, u narodu više "ne pije vodu", apsolutno.
Vi se, jednostavno, morate uhvatiti u koštac sa gorućim državnim i društvenim problemima, statusom Kosova, koji odlažete iz dana u dan, problemima na jugu Srbije, problemima sa separatistima u Vojvodini, teškom privrednom situacijom, teškim ekonomskim i socijalnim položajem stanovništva, problemima omladine itd.
Može li ova vlast da rešava ove probleme? Kažem da je očito da ne može. Ova vlast, to je sada posle osam meseci svakom jasno u ovoj državi, niti je u programskom, niti u organizacionom, a posebno ne u kadrovskom smislu, sposobna i spremna da se uhvati u koštac sa rešavanjem ovih napred pobrojanih problema.
Ako je to tako, a tako je, najbolje bi bilo za ovaj narod i državu da se izvinite, prosto, izađete i kažete - oprostite narode, ne znamo, nismo sposobni, nemamo kadrove da vodimo državu. Raspišimo nove izbore, dajte da dođu novi ljudi, koji su spremni da se uhvate u koštac.
Dosta priča - prethodna vlast, osam meseci. Očekujem da ćete i za jedno tri godine vi da pričate o prethodnoj vlasti. Vidite, šta su vam danas poručili sindikati - većinu vas iz DOS-a sam video da stidljivo čitate tamo u holu ovo, ne smete valjda od ovih vaših lidera da javno pročitate to. Vidite šta su vam poručili sindikati. I mora da znate, ko proba da uđe u sukob, a video sam interventnu brigadu policije ispred Ministarstva za privatizaciju, ko proba da uđe u sukob sa gladnim radnicima, to iz istorije treba da vam je jasno, taj neće dobro proći.
Zato nemojte da čekate da radnici radničkim metodama rešavaju i kažu vam da dobro valadate.

Replika, izvolite.

Molim narodne poslanke,  one koji žele, da moje ime navedu, da pogledaju i potrude se da zapamte, ima kod službe spisak sa imenima i prezimenima. Što se tiče "Bunara želja", ne bavim se poslom kao svaka seoska tračara, pa dojavljujem svojim šefovima šta ko ima, a šta ko nema. Posle 12 godina posla u prosveti, ja sam morala da radim u kafani i  toga se ne stidim. To mi je dao moj otac. Sada sam  to dala svom bratu. (Aplauz.) Drugo, nikada, gospodine Vučiću, a odgovaraćete za klevetu, ako bih imala vremena da se time bavim, ali mi uopšte u životu niste bitni, nikada nisam organizovala i izvodila svoje đake, a najmanje ih stavljala ispred sebe. Đake osnovne škole da, jednog, mog najmlađeg sina Filipa, koji je sa 7 godina bio priveden zajedno sa mnom na akciji "Otpora" - kraj jula.

Replika, gospodin Vučić.