Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo često je slučaj, bar tako je u Nišu, da pripadnici raznih verskih sekti, kako neko reče malih verskih zajednica, obilaze stanove građana Niša nudeći im propagandni materijal i vrlo agresivno pokušavaju da objasne svoje, kako oni kažu, učenje. Žrtve takvih nasrtaja su najčešće maloletna lica, jer najlakše se primaju na one lepe bajkice, pričice, slikovnice koje oni nude toj deci i nisu dovoljno sposobni da uoče šta je tu dobro, a šta je loše za njih.
To nije jedina opasnost koja vreba maloletna lica. Slučajno živim pored jedne osnovne škole u Nišu i školsko dvorište te škole je zagađeno špricevima, iglama i potpuno je jasno da deca već u najranijem detinjstvu, sa nekih 10, 12, 13 godina počinju sa zloupotrebom lekova i droge. Marihuana je postala već uobičajena stvar na školskim odmorima, na žurkama, na zabavama. Skoro sva deca upotrebljavaju ovu, kako neki kažu, laku drogu, a mislim da ovakvih droga zaista nema.
Pušenje je već nešto na šta smo svi navikli. Deca puše od najranijeg detinjstva, roditelji čak više i ne zabranjuju, kao što je to nekada bilo kada smo mi bili mladi i mali, da je to bilo pre svega sramota zapaliti pred starijim, a danas je to uobičajena pojava. Kafići su prepuni dečaka i devojčica koji umesto limunada piju tekilu, votku i druga pića koja nemaju jak miris, tako da mogu da prikriju upotrebu tih alkoholnih pića, a niko se nije čak ni potrudio da proveri ko koliko ima godina kada donose alkoholno piće.
Narodni poslanik Srpske radikalne stranke Zlatan Jovanović je već govorio o političkoj zloupotrebi dece. Zameram što u ovom zakonu nema i takve odredbe. Statutom Srpske radikalne stranke je predviđeno da maloletna lica ne mogu biti članovi stranke, ali u prethodnom periodu smo imali više primera i više demonstracija, štrajkova, kada su upravo maloletna lica zaustavljala proces nastave i danas imamo sigurno velike posledice što školska godina po mnogima nije bila regularna, ni prošle, ni ove godine, ni u ranijem periodu.
Mislim da treba štititi prava maloletnih lica od političkih zloupotreba i zloupotreba polutičara, a neke političke stranke su zaista agresivnije i od verskih sekti. S druge strane, mislim da je u članu 21. prestrogo da se uvodi kazna za prekršaj za maloletna lica mlađa od 16 godina, ako bez pratnje staraoca posle 00 sati budu na nekom javnom mestu. Ne znamo prvo koje je to javno mesto, kakvi su to koncerti i priredbe koje su priređene za takvu populaciju, znači, za decu mlađu od 16 godina, ali zaista ako ta deca nisu pod dejstvom droge, ako nisu pod dejstvom alkohola, ako ne narušavaju red i mir, zašto ne bi bila na nekom javnom mestu, a javno mesto je i parkić ispred zgrade gde deca u letnjim vrućinama često i do 01, pola dva, prekraćuju vreme ili su na neki način pod pažnjom svojih roditelja koji vide sa terase svojih zgrada itd.
Tomislav Nikolić je već o tome govorio da ne možemo uvesti obavezu policajaca da uvek proverava gde si bio, da li si bio na koncertu ili si bio na nekoj priredbi koja je priređena za maloletna lica, već mislim da ne treba praviti ni zatvore, ni stege, treba dozvoliti jednu slobodu omladini. Nisu oni više tako ni naivni sa 16 ili 15 godina, kao što smo možda mi bili. Većina njih zna da vodi računa o sebi. Mislim da treba samo strožije nadzirati i kažnjavati ono što direktno ugrožava omladinu, znači ono što direktno može da joj šteti.
O štetnim posledicama upotrebe narkotika, naročito kokaina, ne moramo daleko da idemo. U našoj okolini to možemo da primetimo. Širom Beograda, danas je to kult droga, danas to šmrkću i ljudi koji se bave najrazličitijim zanimanjima.
Možda je upravo ono što je Zlatan Jovanović, poslanik Srpske radikalne stranke, maločas rekao, najbolje iz svega ovoga izvući ono što je najkvalitetnije, urediti to na jedinstven način i sve ono što je predviđeno u Krivičnom zakonu, u Zakonu o prekršajima, posebno istaći u posebnom zakonu o zaštiti maloletnika i mnogo strožije kažnjavati prekršioce koji krše zakon u odnosu na maloletnike, nego na ostala lica koja mogu svesnije daa razmišljaju o posledicama štetnosti svega ovoga što je u zakonu navedeno.

Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić, a posle njega narodni poslanik Slavoljub Matić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o zaštiti maloletnika, koji predlaže Socijalistička partija Srbije, kao poslanik Srpske radikalne stranke smatram da nije najbolji, ali smatram da je ideja dobra, jer današnji problemi kod maloletnika i uopšte kod tog uzrasta dece do 18 godina, koji su iz dana u dan sve očigledniji, moraju zabrinuti narodne poslanike u  ovoj skupštini da o tome raspravljaju i naravno da iz takvih rasprava se donese jedan zakon koji bi zaista bio takav zakon koji bi uistinu štitio maloletnike, a u isto vreme imao i takve zakone koji bi zaprećivali pritiske, odnosno ono što maloletnici trpe od nas odraslih i od društva.
Samim neprihvatanjem da se raspravlja o ovom problemu DOS-ovska većina pokazuje koliku ima brigu o ovoj deci i moram ovde da kažem da se verovatno većina DOS-ovskih poslanika nije snašla u ovom zakonu. Ovaj zakon se ne odnosi na njih. Odnosi se na zaštitu maloletnika, jer ovde u ovom zakonu se ne govori da je zabranjeno pušiti, da je zabranjeno piti alkohol, da je zabranjeno kockati se, da je zabranjeno upotrebljavati opojnu drogu, da je zabranjeno ugrožavati druge poslanike ili druge građane koji su u kontaktu sa DOS-ovskim poslanicima. Ne zabranjuje se ovim zakonom ni nošenje heklera u automobilima, kao što to nose naši ministri.
Dakle, uticaj pojedinaca kao što je Vladan Batić ne treba da bude presudan u odbijanju ovog zakona. Treba da raspravljamo o ovim odredbama i o ovim članovima koji su pred nama, a da pridošli ministar kroz institucije sprovede ovaj zakon. Naravno, kada parlament, zakonodavni organ, takav zakon predloži. Siguran sam da uticaj Zapada uopšte na prostore srpske države i Savezne Republike Jugoslavije ima i odraz na štetne posledice u odgoju i vaspitanju naše dece.
Siguran sam da taj novi imidž Zapada, štetno utiče i deluje, što se može videti danas, ovde za govornicom, od pojedinaca iz DOS-ovske većine, koji su afirmativno govorili o onome od čega treba da štiti ovaj zakon. Govorili su o malim verskim zajednicama, a dobro znamo da sekte danas u našem društvu čine velika zla, pojedine sekte, kao što su Hare-Krišna, Jehovini svedoci itd. Oni koji nisu bili u situaciji da se susretnu sa tim zlom, verovatno pripadaju takvim sektama, pa zbog toga danas i afirmativno govore o tome.
Takve sekte, kao što su ove dve o kojima sam sada pričao, odnosno apostrofirao, su isto tako kobne kao što je koban NATO agresor. Otuda smatram u interesu zaštite, ne samo naše maloletne dece, već i zaštite države, kulture i prosvete, moramo voditi računa kakve ćemo sve organizacije registrovati i kome ćemo dozvoliti i organizovani rad u našem društvu, a pre svega kad se tiče maloletnika i tu moramo voditi računa da ne mogu da se uključe u takve aktivnosti.
(Predsednik: Vreme.)
Ne kaznenim odredbama, već vaspitnim merama, koje očekujemo da ćemo imati u našem školstvu i u onim institucijama nižih uzrasta predškolskog vaspitanja. Nismo sigurni da ćemo to uspeti, s obzirom da znamo da su u predizbornoj kampanji, pa ovde i među vama, poslanicima, prosvetni radnici su svoju decu isturali u prve redove, boreći se za političke poene, što me jako podseća na šiptarske teroriste koji su to isto činili u vreme kada su oni tražili svoja prava, odnosno svoja neprava, putem maloletnika.
(Predsednik: Molim vas da završite.)
Gospodine predsedniče, ograničili ste jako malo vremena za ovakav zakon koji je važan, ne mogu u pet minuta sve da kažem, kako bi građanima Srbije bilo jasno ko je za zaštitu maloletnika, a ko je protiv.

Govorite brže.

Dakle, članovi, odnosno poslanici SRS moraju da iznesu ono što su naumili, a ako vi ne dozvolite za ovom govornicom da to kažem, ja ću morati da progovorim bilo gde.

To je već bolje rešenje, prekoračili ste vreme minut i po.

Dakle, bolje, ako sam već narodni poslanik, da mi dozvolite da do kraja kažem, da se ovim zakonom koji je ovde pred nama, jedno potvrdilo, a to je da briga o zaštiti maloletnika nije briga DOS-ovske većine, jeste briga predlagača koji nije u svakom slučaju ovaj predlog zakona dobro predložio, ali SRS i poslanici SRS smatraju da problem maloletnika treba da se stavi na dnevni red i da se o ovome ozbiljno pozabavimo u Narodnoj skupštini.

Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić, a posle njega Milan Marković.

Poštovano predsedništvo, gospođe i gospodo narodni poslanici, daleke 1997. godine, kao jedan od malobrojnih opozicionih odbornika u SO Požarevac, izašao sam sa inicijativom da zajedničkom odlukom svih odbornika pokrenemo akciju, uz pomoć opštinskih organa, da uklonimo pornografske časopise i materijale sa izloga kioska pored škola. Na žalost, ta inicijativa od odborničke većine SPS-a i JUL-a je bila odbijena. Postavio sam sebi tada pitanje - zašto?
Takođe, zbog toga sam postavio sebi pitanje zašto baš SPS, zašto je potpisao ovaj zakonski predlog. SPS, koji je oživeo, a podsetićemo se da jedan način života je dopuštao da čak ovde zavlada jedna sekta, zvana - JUL. Ta sekta koja je nagrizala ovo društvo i ovaj društveni dohodak, ta sekta danas ne živi, ali ne zaslugom SPS-a, već zaslugom vremena koje je proteklo iz zrelosti ovog naroda, zaslugom 5. oktobra i izbornih rezultata od 23. decembra.
Odgovor zašto baš SPS, nećemo svakako naći u jednoj činjenici da daleke 1992. ili 1993. godine, a setićemo se da juče nismo čuli ni od koga, čuli smo za TV Palmu, ali mi smo čuli takođe da je opet pod upravom SPS-a, nacionalna državna televizija RTS, da je emitovala porniće na Trećem kanalu. Najverovatnije je to bilo namenjeno baš ovim mladim ljudima koje želimo da štitimo ovim zakonskim predlogom.
Naravno, odgovor na to pitanje dobijamo možda baš u ovoj našoj raspravi, koja ima nameru da blokira donošenje sistemskih zakona i ovom parlamentarnom opstrukcijom da otegne donošenje bitnih zakona koji će omogućiti rad malih i srednjih preduzeća, omogućiti promene, koje su preko potrebne u pravosuđu, kako bi se sankcionisalo upravo ono šta se želi ovim zakonom da sankcioniše. Odgovor na onu moju odborničku inicijativu dobio sam 6. oktobra od jednog čelnika SPS-a koji mi je rekao - morali smo svaku inicijativu manjine da odbijemo.
Naravno, mi gradimo društvo gde takve inicijative nećemo odbijati, potvrdu imamo u radu ovog parlamenta i mnogim amandmanima koji su inkorporirani u zakonske projekte vlade, a naravno vama samo da kažem još jednu stvar - potvrdu vi dobijate izbornim rezultatima pre 20 dana u jednom selu u požarevačkoj opštini, u selu Brežane, gde smo imali dopunske lokalne izbore. Leva grupacija, parlamentarna grupacija, nije mogla da nađe svog kandidata, a ova ekstremna desna imala je svog kandidata i on je dobio osam glasova.

Reč ima narodni poslanik Milan Marković, a posle njega narodni poslanik Anita Beretić.