Reč ima Branislav Ivković.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, uvažena gospođo ministre, ovim zakonom se uređuje zaštita maloletnika od ugrožavanja njihovog telesnog, duševnog, socijalnog i duhovnog zdravlja i razvoja. To je činjenica koja ne može da se zaobiđe. Može da se pita zašto samo maloletnika za pojedine situacije, posebno kada je specifična oblast vrbovanja u sekte i mentalne manipulacije u pitanju. Zar nije odgovor sledeći - ajmo da zaštitimo ono štoje najvrednije u ovom društvu i što je perspektiva ove naše zajednice i njena budućnost, a to su mladi.
U krivičnom zakonodavstvu ćemo da završimo posao i za starije od 18 godina. Zašto odbacivati nešto što je gotovo, što je vredno, što može da se dopuni, nema problema, samo zato što će nešto da se uradi kasnije. Znači, imali smo prilike podosta stvari da čujemo. Čuli smo jednu gospođu koja ovde oca četvoro dece i uglednog profesora Univerziteta u Beogradu proglašava lopovom, da je prebacivao pare u SPS, mrtva hladna, a posle se buni kad joj neko kaže da je po istom zakonu tog čoveka koji je uradio taj zakon kao ministar građevina, legalizovala garažu i kafanu ili poslovni prostor. Tu se grdno iznenadi, ali se ne iznenadi što samo optuži čoveka, mrtva hladna - podnesemo krivičnu prijavu, istražni postupak, optužnicu, sudimo i presudimo ovde za ovom govornicom. Ali, nervira se kad joj neko nešto drugo kaže.
Prema tome, zaštite mogu biti od mnogih mentalnih manipulacija, obuhvaćene Zakonom o krivici, a posebno je neopravdano optuživanje drugih ljudi. U suštini u ovom zakonu se definiše pravo na zaštitu od upotrebe cigareta, alkohola, kocki i automata za zabavu, opojnih droga i lekova u vanterapijskoj upotrebi, sa psihoaktivnim uticajem na maloletnike, proizvoda sa pornografskim sadržajima, boravka na mestima na kojima može doći do ugrožavanja fizičke bezbednosti mladih, prodaja, davanje ili nuđenje oružja, rasprskavajućih materija ili otrova i otrovnih materija, uticaja pojedinaca, grupa ili organizacija koje svojim delovanjem nanose štetu psihofizičkom razvoju mladih. Gospodin Zoran Nikolić je pokazao da značajan deo rešenja, ovde datih, nije pokriven u ostalom delu zakonodavstva, a ostali delovi rešenja dopunjuju nepokrivene oblasti u postojećem zakonodavstvu.
Šta je važno? Važno je istaći da zakon zaista nije restriktivan, nema nijedne kazne za mlade, ali ima kazne za one koji iz profitabilnih razloga ili iz želje da zarade finansijska sredstva, navode mlade na put koji ruši njihovu budućnost i koji neminovno razara porodicu. Život mladih je direktno povezan sa porodicom. Od 2.500 mladih koji su prošli kroz savetovalište FONAS-a, nijedan nije došao bez jednog roditelja, a najčešće su dolazili sa dva roditelja, sa sestrom, sa bratom. Jedan mlad čovek koji je otišao na stranputicu narkomanije, koji je vrbovan u sektu, koji je otišao u alkoholizam, on razara i užu porodicu i širu porodicu.
Sigurno je da se ovim zakonom u suštini pomaže državi i roditeljima, da se stvara jedan zakonodavni milje, da se efikasnije i na bazi zakona reaguje. Maloletnicima su samo predviđene i samo u tri slučaja vaspitne mere.
Što se tiče one odredbe do 16 godina sa starocem između ponoći i pet sati, ta odredba ne važi kada su u pitanju koncerti, kada su u pitanju priredbe, kada se zna jasno i locira onaj koji je odgovoran za bezbednost tih mladih. Želim samo da istaknem da su kazne od 50.000 do 200.000 dinara, da su tu navedene sve stvari koje sam govorio i stvarno da ponovim, vrlo ozbiljan posao je bio u pitanju. Tri ministarstva su pola godine, drugi deo 1999. godine, proveli u aktivnostima. Znači, jedna izuzetno značajna grupa stručnjaka iz svihe relevantnih oblasti.
Stručnjaci za sekte, odmah da vam kažem, dele se na dve grupe, na one koji se bore protiv sekti, koje ugrožavaju našu pravoslavnu, patrijarhalnu i multikonfesionalnu sredinu, ne samo pravoslavlje, nego i sve ostale religije na ovim prostorima. Druga grupa stručnjaka su oni koji su korumpirani od strane sekti, koji rade za sekte. To se jako dobro zna. Ovaj zakon je radila prva grupa iskrenih boraca protiv sekti, koji žele da sačuvaju patrijarhalnu sredinu na ovim prostorima, u jednoj multikonfesionalnoj zajednici.
Što se tiče FONAS-a, FONAS je finansiran, direktno su finansirani ciljevi i programi rada FONAS-a. Konačno, oni mučenici koji su morali da potpišu nešto mnogo ružno su potpisali i pokazao sam zapisnik da je sve što se tiče FONAS-a čisto, a što se tiče donatora za koje ima indicije, svi imaju ugovore i sve je potpuno pokriveno, potpisano od finansijske inspekcije.

Moja garaža je postala vrlo popularna, jer nemate za šta drugo da se zakačite. Dakle, ona se legalizuje po zakonu, kao što reče gospodin Ivković i to je završeno. To nije nikakva briga. Preporučila bih gospodinu Ivkoviću da brine o tome kako će da dokaže tamo gde bude trebalo, kako je iz budžetskih sredstava uzeo pare za svoju partiju, dva miliona i nešto. To je, kako sam na brzinu izračunala oko 13.000 prosečnih radničkih plata, onih radnika o kojima tako svesrdno brine gospodin Ivković. Gospodin Toma Nikolić neka pusti moju garažu na miru i neka vidi kako će sa svojim stanom od dva ara, koji je uzeo iz Fonda penzionog i invalidskog osiguranja, uzeo penzionerima.

Pravo na repliku, gospodin Nikolić.

Kako meni piše ovaj DOS-ovac, koji je krajnje razočaran što ste vi tamo sa 58 članova upali u DOS i preuzeli vlast, ne radi se o garaži, nego ste dogradili porodičnu kuću na javnom zemljištu i sve to legalizovali za vreme svoje vlasti. I kako meni taj čovek piše, a vi to ne demantujete, jer je tačno, vi ste legalizovali privremeni objekat sa šest lokala. Dozvola je bila data na pet godina, među kojima je i vaš lokal i pretvorili ga na sednici skupštine opštine u trajni. Nisam ništa ukrao, niti ću u životu da ukradem, a ako je bilo nečega  zbog čega sam se kajao dok niste počeli o tome da govorite, sada sam zadovoljan što sam neke stvari uradio u životu.

Reč ima narodni poslanik Golub Rajić, a sledeći je narodni poslanik Miroslav Hristodulo.

Uvaženo predsedništvo, gospođo ministre, dame i gospodo poslanici, poslanici Socijalističke partije Srbije, gospodin profesor dr. Branislav Ivković, Nikolić i Ružić su predložili zakon o zaštiti maloletnika i mislim da još uvek nije kasno da se njegovim usvajanjem stane na put svim devijacijama mladih, pre svega maloletnika. Mada bi stanje u našem društvu bilo svakako bolje da je ovakav ili sličan zakon postojao ili bio donet pre 15 godina, a ne da se ova oblast uređuje kroz više zakona, što je ovde potvrdila i gospođa ministar.
Alarmantno je stanje u društvu kada su u pitanju svi poroci i problemi koji prate maloletnike. Činjenica je da su pad standarda, življenja teški životni uslovi i sve ono što nas je pratilo u protekloj deceniji usled embarga i NATO agresije doprinelo da se pojača delovanje narkodilera, sekti i drugo, a da je u tom periodu država mogla da pruži manje u socijalnoj i obrazovnoj sferi. Zato je čudno danas, kada su stvoreni povoljniji uslovi u našoj zemlji, pre svega nema sankcija, da Vlada i nadležni odbori nisu prihvatili ovaj predlog. Nije valjda da oni ne žele da se ovim zakonom uredi i zaštite maloletnici od svih ugrožavanja telesnog, duševnog, socijalnog i duhovnog zdravlja i razvoja.
Po čemu gospodo nije u redu da maloletnici imaju pravo da budu zaštićeni od upotrebe cigareta, alkohola, kocke, droga, pornografskih časopisa, prodaje oružja i drugog? Mislim da je dobro što ovaj zakon definiše pojam maloletnika i staraoca, kao i određena prava maloletnika, gde su određene zabrane uređene i ograničena određena ponašanja i radnje maloletnika, kao i drugih maloletnika u odnosu prema maloletnicima. Tako da je usvajanje ovog zakona u interesu i maloletnika i roditelja, kao i obrazovnog sistema i drugih institucija maltene, u interesu svh građana Srbije.
Mi ne smemo da mirno gledamo da najmlađi članovi našeg društva još u osnovnoj školi postaju uživaoci i zavisnici cigareta, alkohola, pa i narkotika, da im se to prodaje maltene svuda, često i u školskim dvorištima, a da ne govorimo o kafićima koji najčešće rade tokom čitave noći i da su tamo vrlo često maloletnici i u tom vremenu. Kako oni mogu biti spremni da sutradan pohađaju nastavu i koji im je stepen koncentracije na časovima?
U mom Negotinu je još pre šest godina Izvršni odbor Skupštine opštine formirao štab koji je kasnije preimenovan u Odbor za borbu protiv širenja i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, gde su učešće uzeli lekari, profesori i drugi. Mogu vam reći da se postiglo dosta na propagandnom planu, da se mladi od ovih zala odvrate, pre svega od tzv. psihoaktivnih sredstava, dok alkohol i dalje još uvek puno koriste.
Učenica negotinske gimnazije Marina Zlatanović je ovih dana u Berlinu gde prisustvuje konferenciji o pravima dece. Hoću da kažem time da se lokalna vlast u Negotinu ovim problemima vrlo često bavila, da je narod poverenje dao socijalistima, ali je Vlada Srbije na svoj "demokratski način" to promenila uvođenjem prinudne uprave. Po usvajanju ovog zakona trebalo bi propisati bliže ili bolje definisati krivična dela iz ove oblasti u Krivičnom zakonu Republike Srbije. Dobar je predlog da se formira nacionalni savet za zaštitu omladine kao institucija, a formirala bi ga Vlada, sa zadatkom da vodi brigu o psihofizičkom zdravlju, razvoju maloletnika i formiranju mladih kao stabilnih ličnosti našeg društva.
Kaznene odredbe, koje su u Predlogu zakona date, mislim da su po meri i da one moraju imati uticaja na prekršioce zakona, bez obzira da li su to pravna lica, fizička lica ili preduzetnici.

Prekoračenje vremena.

Evo, završavam. Dobro je što zakon predviđa da prilikom ponovnog prekršaja dolazi zabrana vršenja delatnosti 6 meseci. Pozitivno je što bi se maloletniku izricale vaspitne mere za prekršaje, svakog mladog čoveka i treba usmeravati i vraćati na pravi put. Sprovođenjem ovog zakona i njegovih kaznenih odredbi doći će se do finansijskih sredstava, koja bi se koristila i davala insitucijama i državnim organima koji vode brigu o zaštiti maloletnih lica.
Mislim da i zbog toga treba ovaj zakon prihvatiti, da je on dobar i da će se njegovom primenom ovaj društveni problem rešiti i svakako ga treba usvojiti.

Dajem reč narodnom poslaniku Miroslavu Hristodulu, a neka se pripremi za diskusiju narodni poslanik Ljubomir Mucić.