DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 23.05.2001.

23. dan rada

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Pal Šandor.

Šandor Pal

Poštovane kolege, tema je vrlo inspirativna i pogodna za demagogiju i jeftinu propagandu, pa ću i sam da iskoristim priliku, da radikali ne bi bili sami, da ne bi rekli da se mi tome ne pridružujemo.  
Zaista smo ovde u prilici da se bavimo posledicama, posledicama loše agrarne politike, a nismo u situaciji da rešavamo uzroke. Posledice loše agrarne politike, ovolike zakorovljenosti, svega što nas je zadesilo u novom milenijumu, jeste posledica loše politike SPS-a, dajem vam priliku za repliku, koju je vodila u prošlim sazivima ove skupštine ili u proteklih desetak godina.
Setićete se, socijalisti su imali pre jedno tri godine ili četiri, jedan kongres, koji je imao moto "Korak u novi vek". JelÄ bio takav neki kongres? E, pa taj kongres "Korak u novi vek" imao je jedan separat posebno o poljoprivredi, koji su pravili vrhunski stručnjaci ispred SPS-a. Između ostalog, imao je paritete poljoprivrednh proizvoda kojih će se vlada socijalista pridržavati.
Pre nekoliko godina bio sam toliko bezobrazan da uzmem, da prepišem te njihove paritete i da ih pustim u skupštinsku proceduru. Nalazio se u skupštinskoj proceduri, Zakon o paritetima poljoprivrednih proizvoda, uz obrazlaženje da SPS ne sprovodi svoj program i da pružam priliku da, glasajući za moj zakon, usvajajući predložene paritete poljoprivrednih proizvoda, reši teško stanje agrara i poljoprivrede.
Znate šta je bio rezultat - zakon nikada nije došao pred Skupštinu, jer su socijalisti mislili da su predloženi pariteti loši. Odbor je dao neko obrazloženje da to možda nije najbolje smišljeno, a ja sam se stalno pozivao - kako loši pariteti, kad je to predložio Kongres SPS-a, pod nazivom "Korak u novi vek".
I, mi smo sada u novi vek došli sa ovim sirkom i sa ovim problemom. Zbog čega? Zbog toga što poljoprivredni proizvođači nisu mogli, zahvaljujući paritetima poljoprivrednih proizvoda, da kupe hemijska sredstva i da plate radnu snagu koja bi bila sposobna da uništava i sprečava zakorovljenost poljoprivrednih površina.
To je elementarna stvar. Ako krenemo samo hemijskim uništavanjem sirka, onda nećemo postići ništa. Mislim da bi bilo dobro, što je važnije, da se poljoprivredni proizvođači dobrim cenama, isplativim cenama, stimulišu tako da proizvode što više, a oni će biti sami dovoljno svesni da uništavaju korovske bivljke.
To je jedno. A, drugo, mislim da gospodin Marjanski u svom zakonu nije predvideo ništa što se odnosi na edukaciju. Edukacija je vrlo važna. Dobar deo naših seljaka ne zna zapravo kako se uništava sirak. Zameram mu što je ovde naveo čitav niz stranih autora, a nije našao doktorsku disertaciju jedne od profesorki Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, pre 5 godina je doktorirala na divljem sirku, ovako debela knjiga s prsta, Sorghum halepense, da se vidi da i kod nas ima ozbiljnih studija i ozbiljnih radova na tu temu.
Tamo vrlo jasno piše da sirak ne voli dve stvari. Ne voli sunce i ne voli mraz, zimu. Prema tome, plitko zaoravanje, ovo što vi govorite, odmah posle skidanja žetve, prolazak sa setvospremačima je jedna od mera, a drugo, ostavljanje da se taj sirak izmrzne preko zime. Znači, sunce i zima uništavaju divlji sirak. Kada se to iskombinuje sa hemijskom zaštitom, to može da bude dobro.
Druga stvar, odgovarajući plodored, govorim o onome što je važnije od para i velike mase, miliona maraka koje bi tu trebalo da damo - odgovarajući plodored. Ako posle žitarica pustite strnjiku da se zakorovi, pa idete totalnim herbicidima, onda uništavate sve vrste korovskih biljaka, pa posle toga idete suncokretom, onda nemate divljeg sirka i možete ponovo da ga prskate. Pa, ako posle suncokreta idete sa kukuruzom, onda monosanom uništavate suncokret samorast, prema tome, određeni plodored biljaka doprinosi da se zakorovljenost na poljoprivrednim površinama smanji i to u znatnoj meri.
Što se ove vlade tiče, mislim da je ona učinila prvi, istina dosta važan korak, a to je da je smanjila cene hemijskih preparata. To mora da se kaže. Drugo, ako cena kukuruza bude 130 dinara, odnosno 43 DM za metar, onda će svako od poljoprivrednih proizvođača biti stimulisan i moći da kupi hemijska sredstva.
U čemu je rešenje? Rešenje nije u tome da kažemo da je palamida elementarna nepogoda, da je sirak elementarna nepogoda, nego da stimulišemo poljoprivredne proizvođače da kupe i da mogu da dođu do hemijskih sredstava na pravi način.
Da li bi eventualno državne subvencije mogle tu nešto da pomognu, to je stvar o kojoj bismo mogli da razmišljamo, da vidimo za iduću godinu šta bi se u agrarnom budžetu na tu temu moglo uraditi.
Prema tome, zakonski akti, ma koliko bili dobri, bez lične motivacije, da je svako od poljoprivrednih proizvođača cenom motivisan da uništava korovske biljke na svojim površinama, nije dobro i nije jedino rešenje. Pravo je rešenje kombinovanje raznih sredstava i mogućnosti, pre svega ekonomska motivacija, a svako od nas, ako bude imao dobru cenu poljoprivrednih proizvoda, će znati kako se sirak ponajbolje uništava. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Gde ćete, ništa nije bilo. (Predsednik se obraća poslaniku Ivkoviću koji traži repliku.) Po Poslovniku, gospodin Nikolić. Nema replike na osnovu ovoga. Nije prozvao, pričao je detalj iz istorije. Nema elemenata. Izvolite, gospodine Nikoliću.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Gospodine predsedniče, dok niste bili u sali, imali ste već čuvenog zamenika. I, za vreme koje je potrošio gospodin Srboljub Živanović, poslanik SRS, koje je bilo identično vremenu koje je potrošio gospodin Pal Šandor, gospodinu Srbi Živanoviću je oduzeta reč.
Zamolio bih vas da ujednačite kriterijume i da vaš silazak sa tog mesta ne znači pakao ovde u Narodnoj skupštini, nego da se zna: to što se neko zove Maršićanin ili već kako se zove vaša koleginica, to ne treba da znači da poslanik sada treba da strepi ko li će sedeti iza njegovih leđa kad baš on dobije reč.
Zato vas molim da poništite onu odluku koju je donela gospođa koja je sedela pre vas tu, zato što zaista nije ujednačen kritetijum i zato što nemate jednak aršin prema svim poslanicima. Moguće je da je gospodin Živannović govorio 15-20 sekundi, možda i pola minuta, više od gospodina Šandora, ali uopšte gospodin Šandor nije ni opomenut. Jedna opomena gospodinu Živanoviću, druga, oduzimam vam reč, umalo da ga izbaci iz sale.
Vi morate o tome malo da razmislite. Molim vas, da ne bismo dolazili u situaciju da se ponovo ponese ona žuta traka, da se zaista osetimo kao ljudi koji su ovde diskriminisani.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Nisam bio u sali, ali koliko sam obavešten, nije se radilo o dužini izlaganja, nego o tome da je bilo govora van teme. Naravno, ne mogu da poništim takvu odluku, odluka je doneta. Predsedavajući je ovlašćen za to.
Ima reč gospodin Ivković (drugo javljanje).

Branislav Ivković

Ne slažem se sa gospodinom Nikolićem, mislim da polako vi i gospođa potpredsednica ujednačavate kriterijume. Ujednačavate ga i na jednom primeru malopre, gospodin Pal Šandor (pominjem ga, da može da replicira, jer je ovo moje drugo javljanje) je jasno i glasno govorio više od 60% vremena o onome što nije na dnevnom redu, direktno je navodio određene primere, prozivao me da se javim na repliku. Vi ga uopšte niste opomenuli i meni niste dozvolili repliku.
A sada da kažem vama, gospodine Pal Šandor, vi ste u suštini mnogo pomogli ovde u Skupštini, vi ste dali dve vrlo važne konstatacije - prva konstatacija je da je tadašnja poslanička grupa SPS-a dovoljno bila samokritična i procenila da su odluke kongresa pogrešne i nije htela da prihvati pogrešne stvari. Prema tome, SPS vrlo dobro odmerava stvari koje čini, zna gde je pogrešila, i kako vidite, i te kako ispravlja stvari i vraća ugled kod građana Srbije. I partija kao celina, i pojedinci, bez obzira što se selektivno pokušavaju pojedinci da ubace u istražni postupak, da sutra ne bi mogli biti kandidati na izborima, jer se njih plašite.
Drugu stvar ste bitnu rekli - rekli ste istinu, da promena u ovoj zemlji uopšte nema, kad je u pitanju odnos, kao što nisu hteli da prihvate vaš zakon, jer su procenili da Četvrti kongres nije dobro odlučivao, tako ovde očigledno izuzetno kvalitetni zakoni, kao što je zakon o podršci razvoju, sistemskoj podršci razvoju malih i srednjih preduzeća, kao i zakon o zaštiti maloletnika, nisu prihvaćeni, očigledno samo zato što su ga predložili socijalisti.
Međutim, da se vratim na tužni sirak, pošto on, kao i nervni gas, koji je samo uništavao Albance, očigledno sada uništava, zbog socijalista, ovu Srbiju. Govorio sam pre podne, i ponoviću - ja sam građevinski inženjer, ali sam pitao stručnjake za poljoprivredu, socijaliste, i oni su mi objasnili sledeće - da zakon gospodina Lazara Marjanskog treba podržati zbog sledećeg - interes je i države, i proizvođača, i korisnika. Zašto je interes države - državi se isplati da uloži sredstva, da bi na istoj zasejanoj površini proizvođač proizvodio više, i godišnji bilansi proizvodnje bi skočili u ovoj zemlji.
Proizvođaču se isplati da mu država pomogne da poveća proizvodnju, a kad on poveća proizvodnju, onda ima interesa da snizi cenu, jer na istoj površini, faktički, sa istim radom, podiže proizvodnju i snižava cenu. Ta snižena cena je interes korisnika i to je sveto trojstvo koje je apsolutno logično svakom, bio on inženjer, laborant u medicinskoj laboratoriji ili seljak.
Potpuno jasna priča, pogotovu, ispravite me da li grešim - dobio sam sledeće podatke: da država otprilike tokom dve godine, jer su tehnološki potrebne dve godine, uloži sredstva za jedan hektar vredna dve tone naturalnog kukuruza. Znači, dve tone naturalnog kukuruza država treba da uloži da bi poljoprivrednik mogao da dobije da je 2,5 do 3 tone godišnje veća proizvodnja kad se to uradi, nego ako se ne uradi.
Ako je 5 godina period u kome se rešava problem, proizvodnja je veća 12,5 do 15 tona po tom hektaru. Znači, uložiš dve, a dobiješ 12,5 do 15. Da li je tačno to? Znači, da li je tačno da je profit 10 tona po hektaru više? Ako je to tačno, onda ne razumem zašto se zakon ne prihvata, osim zbog toga što ga je Lazar Marjanski potpisao?

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč gospodin Pal Šandor (replika).

Šandor Pal

Gospodine Ivkoviću, bio bih najsretniji da ste prihvatili moj zakon, a svoj program, jer sam  svoje paritete prepisao iz vašeg programa, i to je bila poenta, pa su onda vaš odbor,  vaša većina i Vlada rekli da se to ne prihvata. Prema tome, SPS je, u situaciji kada je imao skupštinsku većinu i Vladu, odbio da sprovede svoj partijski program, tako što ga nije pretvorio u zakon.
Taj moj zakon je sada u proceduri, mogu da ga donesem, ima tu u arhivi, pokazaću to: tada čak i obrazlažem, pružam priliku SPS-u da ostvari svoj partijski program, a vi ste to odbili. E, da niste odbili da sprovodite svoj partijski program, koji je inače u tom delu bio vrlo ispravan, onda, recimo, žito ne bi bilo 6 ili 7 maraka, nego bi bilo iznad 18 ili oko 20, koliko je to normalno, ne bi preduzeća, koja se bave proizvodnjom nameštaja i ne znam kojih drugih stvari, dobila privilegiju da izvoze žito i da prave na tome ekstra profit. I onda, ako bismo na kraju motivisali poljoprivredne proizvođače da proizvode žito i da ti pariteti poljoprivrednih proizvoda budu dobri, u krajnjoj liniji, mi ne bismo imali ovu situaciju sa sirkom, koja se vuče desetak ili 15 godina.
Samo sam na to mislio i ni na šta drugo. Prema tome, u situaciji kada je bio SPS na vlasti, mogao je da ostvari svoj partijski program, korak u novi vek bi bio bez sirka, ali se odrekao svog partijskog programa, a tu ništa nisam kriv, samo sam sada iskoristio priliku da vas podsetim. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Živanko Radovančev.

Živanko Radovančev

Uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici, pre nego što počnem da se bavim ovom temom, ja ću zamoliti uvaženog gospodina Pal Šandora da mi obezbedi rad, ili bar onaj separat onog doktorata, jer me izuzetno interesuje - da li u tom radu postoji negde uzročno-posledična veza pojave sirka i pojave SPS-a, otprilike tako je nešto i rečeno.
Želim da kažem na samom početku svog izlaganja da će poslanička grupa SPS-a podržati Predlog izmena i dopuna Zakona o korišćenju poljoprivrednog zemljišta. Za to postoje brojni razlozi, koje ću obrazložiti kasnije, ali osnovni razlog je što bi prihvatanjem ponuđenog rešenja vezali interese i države, i poljoprivrednih proizvođača, i građana i društva u celini.
Verujem da je ova materija strana velikom broju poslanika ove skupštine i da ne razume suštinu ovog predloga, kao i efekte koji bi proistekli doslednom primenom predloženih mera. Nije sporno što ne razumeju ovu problematiku, već može biti sporno verovanje našoj priči i obrazloženju da je interes, ama baš svih u ovoj skupštini, da se ovaj predlog usvoji.
Pozivam poslanike vladajuće većine, koji shvataju suštinu predloženih mera ili su skloni verovanju u obrazloženje koje navodim, da ovog puta ne istrajavaju u doslednosti, glasajući protiv svega što predlažu poslanici opozicije. Obrazloženje uz Predlog izmena i dopuna Zakona o korišćenju poljoprivrednog zemljišta je izuzetno kvalitetno i stručno pripremljena, toliko dobro da sam ja, koji sam rođen na zemlji i danas obrađujem zemlju, neke pojmove i naučio. Ne stidim se da to kažem.
Kako je u obrazloženju rečeno, poljoprivreda se u našoj Republici suočava sa izuzetno velikim problemima u proizvodnji, zbog izuzetno velike zakorovljenosti obradivih površina divljim sirkom i drugim višegodišnjim korovima, i po intenzitetu, i po površinama.
Zakorovljenost obradivih površina divljim sirkom je posledica slabije obrade zemlje, zbog teškog ekonomskog položaja ove grane, zbog upotrebe loših herbicida i zbog često primenjivane redukovane obrade zemljišta u poslednjih nekoliko godina. Štetne posledice, urzokovane zakorovljenošću zemljišta, manifestuju se kroz značajno smanjenje prinosa svih kultura, uz više uloženog rada i iscrpljivanje već ionako osiromašenog zemljišta.
Prethodna nedelja u našoj Republici je bila nedelja u znaku međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu. Poseta sajmu je bila prilika da čelnici aktuelne vlasti ponovo izreknu reči ohrabrenja toj našoj najvitalnijoj i najvažnijoj grani privređivanja, da se najavi još veća pažnja i definiše poljoprivredi prioritetno mesto u našem ukupnom razvoju.
Pozivam aktuelnu vlast da poljoprivreda ne bude samo nedelju dana u godini prioritetna grana našeg privređivanja, ili pak, ako je izborna godina, samo u periodu predizbornih aktivnosti.
Znamo da je najvažniji posao u poljoprivredi žetva i otkup pšenice. Nestrpljivo očekujem doslednost sada aktuelne Vlade da odredi cenu pšenice od 9 do 11 dinara. Nisam kalkulisao, ali sam zapamtio one predizborne poruke. Kako je u predizbornim porukama i obećanjima rečeno, vršiće isplatu pšenice, kako naš čovek kaže - odmah na kantaru, istog dana pri isporuci žito-mlinskim organizacijama.
Da se mnogo ne udaljim od osnovne teme, pšenica i ostali usevi ili proizvodnja u ratarstvu bi mogla da ima i nižu cenu koja bi zadovoljila poljoprivredne proizvođače, pod uslovom da su prinosi po hektaru veći, a prinosi će biti veći ako poljoprivredna zemljišta oslobodimo od sirka i ostalih višegodišnjih korova. Divlji sirak ćemo eliminisati ako prihvatimo predlog u okviru ove tačke i dosledno primenimo mere. Nije moguće ovu korovsku vrstu efikasno eliminisati, parcijalno njivu po njivu, već je potrebno organizovati veće komplekse zemljišta pod nadzorom stručnjaka.
Materijalni aspekt, takođe, overava potrebu da prihvatimo predložene mere. Sada ću upravo ove efekte mera pokušati da objasnim, onako kako je šef poslaničke grupe SPS-a rekao i kvantificirao, da ukupna ulaganja u tretmanu kroz dve godine za jedan hektar zemljišta iznose negde oko dve tone po hektaru, a samo u jednoj godini, kao posledica tog tretmana, imamo povećanje prinosa od tri tone po hektaru.
(Predsednik: Vreme.)
Ako posmatramo pet ili deset godina, nije teško zaključiti da je, u svakom slučaju, ovaj predlog na mestu. Verujem da sam i u ovom kraktom izlaganju bio dovoljno jasan i ubedljiv, kao i predlagač, gospodin Lazar Marjanski, da ćete slediti svoje uverenje i da ćete glasati za ovaj veoma, veoma dobar zakonski predlog.