Ma to ne možete, gospodine Mirčiću, vi određivati i sami sebi davati reč.

Što ste ljuti, predsedniče? Nešto ste ljuti danas. Nemojte biti ljuti. Polako, morate imati strpljenja.
Dali ste reč, da bi nam on održao predavanje ovde, da bi ponovo, po ko zna koji put ponovio svoje pretnje, da bi nama poslanicima pretio. Kome to preti poslanik iz Koalicije Vojvodina? Kome on to prigovara da pravi diskriminaciju?
Osnovno političko opredeljenje te koalicije je da pravi diskriminaciju nas, koji živimo u Vojvodini. Pa, vi ste nas prvi podelili u Vojvodini na starosedeoce i dođoše, pa vi ste nas počeli deliti na one koji su došli iz Like, Banije, Korduna, Bosne ili Crne Gore. Kako vas nije sramota, imate li obraza? Očito da vam je obraz takav da možete na nudističku plažu.

Eto, pošto ste opet prigovorili kršenju Poslovnika, nadam se da ste sa 1996. godinom završili u ovoj polemici, ali ja moram zaista da vam kažem - pošto vidim, danas sam vam omiljena tema, pa moram i vama da odgovorim u vezi kršenja Poslovnika - ja cenim funkciju narodnog poslanika i tu sam jednak prema svima, ali ono drugo poštovanje, koje je mnogo više, oceniti poslaničku funkciju, ja pred vama, i vi preda mnom treba mnogo više nečim drugim da zaslužite.
Ima li nekoga po Poslovniku? (Nema.)
Ima reč narodni poslanik Dragan Todorović.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, pošto već duže od dva i po sata čekam na red za ovu govornicu da kažem nekoliko reči da danas neću biti predugačak i neću, na neki način, ponoviti ono što se dosta puta čulo povodom ove tačke dnevnog reda.
Naime, spadam u onu grupu ljudi koji se zalažu da među nama poslanicima i među nama političarima bude mnogo više trezvenosti, nego političke ostrašćenosti, a s tim u vezi pozivam i sve nas ovde u ovoj sali da se tako i nadalje ponašamo.Moram da kažem takođe da od uvođenja višestranačkog sistema u naš politički život intenzivno pratim dešavanja na političkoj sceni, naravno, vezano za sve aktere koji se na toj političkoj sceni pojavljuju.
U proteklih 10-12 godina pratio sam i rad gospodina Vladana Batića i moram da kažem, a upotrebiću jedan izraz koji je odomaćen kod nas u Pirotu, da su utisci povodom njegovog rada takvi da se mogu okarakterisati kao "drobeno". To je izraz za mešovito, za izmiksovano, pozitivno i negativno. Naime, gospodin Batić je imao dosta elemenata političke ostrašćenosti u svom radu, još pre nego što je bio ministar, a moram da kažem da me je prijatno iznenadilo njegovo delovanje u vreme NATO agresije, što ja zaista, ruku na srce, moram da poštujem.
Međutim, posle toga se dešavaju neke čudne stvari, a naročito mi je zasmetala činjenica kada sam oktobra 2000. godine u "Glasu javnosti" mogao da pročitam čitulju, u kojoj se pokojnici obraća njen sin, sa porukom "Mama, reci tati da smo pobedili". No, u cilju podizanja nivoa političke kulture, neću pominjati dalje te slučajeve. Malo ću se više koncentrisati na dešavanja koja su se zbila posle 24. septembra, a koja su vezana za konstituisanje Vlade.
Naime, pre 24. septembra, opozicija je uveliko govorila kako nije dobro da se na čelu Ministarstva pravde nalazi partijski čovek. Bilo je dosta reči o tome kako se bivši ministar pravde hvalio kako ima partijsku knjižicu JUL-a, kako je to veoma loše, kako je to nedopustivo, kako je to dokaz da je bivša vlast, tačnije vlast, isuviše posegla za instrumentima vlasti. Danas, međutim, niko i ne pominje, bar ja do sada nisam čuo da je neko pomenuo da je loše to što ministar pravde ima partijsku knjižicu, samo podsećanja radi.
Dalje, od kada je formirana Vlada, ministar Batić je davao mnogobrojne izjave, u kojima se stavio i u funkciju optužitelja i u funkciju apsolutnog sudije, jer je u mnogim njegovim izjavama moglo da se čuje da u Srbiji ima ratnih zločinaca, dakle, ministar je već presudio našim ljudima, previđajući činjenicu da niko nema pravo da proglašava krivim bilo koga, a naročito ne prvi čovek srpskog pravosuđa koji i kao advokat i kao doktor pravnih nauka mora da zna jasnu pravnu maksimu još iz rimskog prava da niko nije kriv dok se suprotno ne dokaže, mada je na tom polju posle 1996. godine bilo nekih pomaka, naročito u delima nosilaca vlasti, u nekim lokalnim samoupravama.
Međutim, o tome drugi put. Moram da kažem da je od 24. septembra naovamo, prevashodno sa formiranjem nove vlade, srpsko pravosuđe na neki način, tačnije deo srpskog pravosuđa, na neki način vraćeno u srednji vek. Naime, uvedeni su neki instituti prave srednjovekovne inkvizicije, gde je u krivičnom postupku najbitnije iznuditi kraljicu dokaza (regina probandi).
Sramota je što se na početku 21. veka u Srbiji ljudi hapse bez toga da znaju za šta su optuženi, bez mogućnosti da se upoznaju sa osnovama optužnice. Naravno, vi svi znate da govorim o bivšem predsedniku SRJ i Republike Srbije, sadašnjem predsedniku SPS-a i o njegovom hapšenju, dakle, o hapšenju Slobodana Miloševića.
Moram da kažem da je ta činjenica dovoljna da svi stavimo prst na čelo i da ne dozvolimo da takva praksa postane uobičajena u našoj zemlji, u našem pravosuđu, u našem pravu. Nadam se da neće taj trend uvođenja instituta inkvizicije biti nastavljen. Ne očekujem da dođe do proširenja tih instituta i na druge postupke iz krivičnog postupka.
Takođe, odnos prema Haškom tribunalu je vrlo čudan. Prvi čovek pravosuđa ne bi trebalo da previđa činjenicu da naš Ustav jasno i eksplicitno zabranjuje ekstradiciju naših državljana, a mislim da se to do sada nije čulo, naprotiv. Takođe, nereagovanje, kada je na teritoriji Republike Srbije bio prisutan ratni zločinac kome je presuđeno i postoji pravosnažna presuda, ratni zločinac koji je mnogo zla naneo našoj zemlji Havijer Solana, dakle o njemu pričam. Niko nije reagovao niti iz MUP-a, niti iz Ministarstva pravde, pa je i to jedan od razloga zbog kojih sam lično nezadovoljan radom ministra i Ministarstva pravde i lokalne samouprave.
Takođe, odnos prema pravosudnim organima je u najmanju ruku diskutabilan, a moram da pomenem da je opšte prisutan pritisak na sudije, a prvenstveno pretnjom oko reizbornosti. Zatim, oko smenjivanja predsednika sudova, neuplaćivanja materijalnih troškova i što nije na adekvatan način uspostavljena kontrola nad tim sudovima. Sudije se javno u novinama proglašavaju za nekompetentne, nedovoljno za one koji su nedovoljno upoznati sa pravnom praksom, pa se najavljuju kojekakvi kursevi, a naravno uz finansijsku podršku nekih inostranih fondova, od kojih je najčešće pominjan Soroš. Po meni, to je jedan vrlo negativan elemenat koji moramo u našem pravosuđu da težimo da eliminišemo. Dakle, finansiranje pravosuđa mora da ide preko budžeta, a nikako preko nekih inostranih agencija ili fondova.
Moram da kažem da se dosta reči moglo čuti o neažurnosti naših sudova, a u prilog tome moram da istaknem činjenicu da je recimo od 1994. do 2000. ažurnost Opštinskog suda u Pirotu preko 4,5% na način koji propisuje sudski poslovnik, sa preko 9.000 predmeta, što normalno ne može biti razlog za ocenjivanje rada ovog suda sa 16 sudija, ako se ne varam, za neažurne.
Na kraju, moram da istaknem odnos prema lokalnoj samoupravi u Pirotskom okrugu, moram da vam kažem, ima dva vrlo specifična slučaja. Prvi slučaj je vezan za Belu Palanku. Naime, u Beloj Palanci je na izborima pobedila koalicija SPS-JUL, ogromnom većinom, i 17. novembra 2000. godine SO je uz velike probleme, uz velike pritiske od ostrašćenih pristalica DOS-a uspela da se konstituiše sa prisustvom 29 od 41 odbornika. Kao takva, uspela je da organizuje rad lokalne samouprave na jednom zavidnom nivou u periodu od šest meseci. U periodu od šest meseci, dok nekom, i pored pozitivnih mišljenja Ministarstva lokalne samouprave od ranije i pored pozitivnog stava Vrhovnog suda Srbije, nije palo na pamet da prenebregavajući činjenicu da su sve institucije lokalne samouprave radile dobro zavede prinudu upravu SO Bela Palanka, pod obrazloženjem da skupština nije legalno konstiutisana.
Moram da kažem da je to flagrantan način kršenja izborne volje naroda, izborne volje koja je iskazana na izborima 24. septembra, a da bi paradoks bio još veći u jednoj od opština Pirotskog okruga, u Dimitrovgradu, ni dan danas, ni posle, ako se ne varam, 4-5 meseci nisu uvedene prinudne mere. Vreme će doći na svoje, gospodine, nisu uvedene prinudne mere a želeo bih to zaista da potvrdim, pošto je gospodin Vučić već nešto rekao o tome, a ja sam u prethodnim izlaganjima dosta govorio. Dakle, nije uvedena prinudna uprava. Skupština radi bez kvoruma, predsednik nelegalne skupštine i nelegitimne skupštine pravi incidente u zadnjem periodu. Ti incidenti su se proširili i na VJ, tako da mislim da je do sada moralo biti reagovano na adekvatan način i da se u Dimitrovgradu uvede prinudna uprava do raspisivanja ponovnih izbora.
(Predsednik: Vreme.)
Izvinite, još jednu rečenicu, moram da kažem još moju reakciju na ono što je gospodin Jovanović Čeda rekao. Dakle, u privremeno opštinsko veće u Beloj Palanci ušli su sve sami lideri opozicionih, odnosno pozicionih stranaka, nije tačno da niko od njih nije stranačka ličnost. Dakle, svi su stranačke ličnosti. Ne bih želeo da čitam pošto sam u vremenskom tesnacu.
Takođe, na kraju samo kratko moram da kažem, ukoliko se privremene mere uvode zbog kriminalne prošlosti odbornika i u SO Pirot očigledno ima nekih ljudi koji imaju kriminalnu prošlost, a to može da posluži kao razlog za uvođenje privremenih mera. Na samom kraju, ako smo željni da stignemo u Evropu što pre, moramo poštovati i načela te iste Evrope, a u toj istoj Evropi ministri padaju za mnogo manje stvari od ovih koje smo čuli u zadnjih nekoliko dana. Hvala.

Reč ima  ministar pravde gospodin Batić, zatim narodni poslanik Zoran Ćirković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, svega i svačega smo se naslušali ova dva dana, pa čak je moj prethodnik dozvolio sebi za pravo da citira čitulju koju sam ja dao svojoj pokojnoj majci. To je bilo 2. oktobra prošle godine i sa ponosom kažem, gospodine Radovanoviću, rekao sam u toj čitulji - mama, javi tati da smo pobedili. Njihova životna želja je bila da dočekaju da žive u slobodnoj i demokratskoj Srbiji. Da li imate problema sa tim? Da li je to moral? Da li se time bave narodni poslanici? Da li je to prigovor ministru pravde? Ne znate za elementarni moral. Pozvaću se na Kromvela - pomozi im, Bože, ne znaju šta čine. Kada se pozivam na Englesku, gospodo, bio je nekada u engleskoj fudbalskoj reprezentaciji, u onoj slavnoj, u half liniji fudbaler koji se zvao ne Džordž Best, nego Novis Stajls. Stajls Džeki Čarton Mur. Znate, taj Novis Stajls je bio poznat kao fajter, kao beskompromisan borac i imao je običaj da kaže, onda kada bi čitav stadion na protivničkom terenu zviždao, ja uživam, jer znam da sam dobro obavio svoj posao. Tako se ja osećam danas. Kao Novis Stajls.
Još nešto, naslušao sam se svačega i svega, da su opštinski odbori DHSS skupili svakakvi moralni otpad. Ne, gospodo žao mi je, oni u mnogim gradovima podsećaju na male akademije nauka. Sa ponosom to kažem. Da, "Zorka farma", "Metaloplastika", nemam pojma o čemu se radi. U "Metaloplastici" nikada nisam ni bio. U "Zorka - farmi" bio sam jedan jedini put sa rukovodstvom iz raznih stranaka, a ne znam ni koje su partijske pripadnosti, fantastična fabrika. Kakve veze ja sa tim imam.
Dalje, pomenuto je da sam zadržao mandat DSS i o tome se vodila velika polemika. Nije tačno, Odbor za administrativna i imunitetska pitanja oduzeo je taj mandat i taj mandat je dodeljen gospođi Nadi Kostić, gospodine Mirčiću. Ona je bila poslanik DSS po oduzimanju mandata meni. Nada Kostić, ali 1996. godine maja ili juna meseca kada je meni oduzet poslanički mandat. Nemojte obmanjivati parlament. To je istina. To što se nije mnogo videlo, tada su bili zabranjeni televizijski prenosi i nije bilo direktnog prenosa Skupštine, a upravo tada je usledila zabrana, mesec dana valjda pre toga, april, maj 1996. godine. Verovatno se to onda nije ni publikovalo u javnosti i to je razlog.
Bio sam u sali, gospodo, u zatvorenoj sali kada su ovde, ne znam, radnici državne bezbednosti, jedna grupa momaka u patikama i trenerkama pokušali da izvrše linč na tada opozicionim poslanicima SRS-a. I vi to dobro znate, oni koji su bili u ono vreme tu to dobro znaju. Ja sam se pola sata rvao sa njima zajedno. Ja sam lepo rekao prvi put kada sam se javio sa ove govornice: gospodo, neka Gospod Bog pomogne onome ko laže. Ovde je bio Vladan Batić, bio je gospodin Veselin Petrović, bio je gospodin Slobodan Gavrilović i iza kamere, u uglu, krio se Raka Radović. Nije stigao da pobegne pre nego što je zaključana sala. To je istina. To što izmišljate razne stvari, nije strašno. To je stvar ličnog morala. Prekjuče je rekao da je osnova svake politike. Ali, krivotvoriti istinu u kojoj ste sami učestvovali, to je zaista strašno. To je onda pitanje elementarne etike i elementarnog morala.
Nikad nisam bio advokat Srpske radikalne stranke, što je ovde, takođe, rečeno. Ne znam ni za jednog sudiju koji se učlanio u Demohrišćansku stranku Srbije. Pravoslavci su, gospodo, hrišćani. Neki ljudi ni to ne znaju, nego pokušavaju da ih pripišu ne znam kome.
Dalje, hekler u Požarevcu nije hekler u mojim kolima. Nije hekler Vladana Batića, nego hekler policajca koji je bio u drugim kolima. Nije čuo, nije pazio, ukrali mu, pronašli i vratili mu. Kakve ja veze imam sa tim? Nikakve.
Dalje, nikakav glamurozni ručak nije pravljen, ni u kakvom hotelu "Galeb" u Šapcu. Naslušao sam se svakakvih gluposti, zaista.
Nisam ministar pravde od 5. oktobra, nego od konstituisanja Vlade Republike Srbije. Praktično, ja sam ministar od početka marta. Nikad se nisam susreo sa Havijerom Solanom. Ja sam ministar pravde koji nema ovlašćenja ni da hapsi, ni da sudi. Hapsi policija. Sudi sud.
Imućan sam čovek, ostalo mi je od dede, od oca. Iako su im komunisti sve konfiskovali, puno toga sam nasledio, puno toga sam zaradio, ali nemam kafanu "Vidik" na Divčibarama, a i to je pominjano.
Postoje demohrišćanske stranke u pravoslavnim zemljama. Bila je vladajuća stranka u Rumuniji do nedavno. Konstantinesku, predsednik Rumunije, bio je član Demohrišćanske partije Rumunije. Postoji ta stranka i u Grčkoj, postoji u Makedoniji. Dakle, gospodo, morate malo da čitate političke događaje.
Nisam član nikakvog deoničarskog društva, nikakvog upravnog odbora, nikog ne poznajem u Mačkatici. Dragan Lakićević koji se pominje nije član, nije bio, niti će biti član Demohrišćanske stranke Srbije.
Prema tome, gospodo, ne vredi lažima pokušavati da se izbori nešto što je neosnovano. Kasnije ću nastaviti dalje.

Postavlja se staro pitanje: Hoćemo li ovo izlaganje tumačiti kao izlaganje ili kao repliku? Ako tražite repliku, onda su ovo izlaganja koja nećemo ograničavati. Mora opozicija da usaglasi stavove. Može u pauzi kad god hoće.

Zahvaljujem na prilici da mogu ponovo izaći za govornicu. Ja sam pozivao na neostrašćenost.
(Vladan Batić: Ja sam njemu replicirao.)

Gospodine Todoroviću, ja molim opozicione stranke da usaglase stav po pitanju izlaganja članova Vlade. Jedna opoziciona stranka tvrdi da nema pravo na izlaganje, druga traži repliku na izlaganje.
Ja tretiram od početka na isti način, to jest kao izlaganje člana Vlade i dajem ministru reč da odgovori na brdo primedaba i argumenata. Tu je vreme onoliko koliko je Poslovnikom utvrđeno. Srpska radikalna stranka osporava. Misli da na to nemam pravo, da može samo replika. Kad se budete usaglasili, ja ću to poštovati kao stav.
Izvolite, replika na izlaganje, koja može biti sada i kasnije.

U svom izlaganju sam zaista apelovao na smirivanje političkih strasti i na neostrašćenost. Zaista se izvinjavam ako moje izlaganje niste shvatili kao takvo.