Ja vam izričem opomenu.

E, hvala vam najlepše. Dokazujete sve ono na šta sam ukazivao. Nemojte da posle ispadne da ne znate ko je kriv. Ja vam kažem da ćemo se, ako nas napadnete rukama, braniti rukama, ako napadnete pištoljima, branićemo se pištoljima. Neće nas ovde niko ni tući, ni ubijati. To vam garantujem.
E, sada imam pravo na onu repliku koju ste priznali ....

Da li imate pravo ili nemate, vi znate da ste, po Poslovniku izneli prigovor. Potrebno je prvo da odlučimo o tome, pa ćemo onda o pravu na repliku. Mada, nisam razumeo čemu ste prigovorili, pravo da vam kažem.
Vi ste hteli repliku. Ja sam vam dao pravo na repliku, ali su poslanici izašli. U tom slučaju, ja sam, po Poslovniku, dužan da prekinem sednicu. To je bilo posle 19,30, kada inače ne radimo.
Kada se javite za repliku, odlučićemo o tome.
Potpuno je neverovatno da pripisujete odgovornost meni za incident koji se desio između vas i gospodina Gvozdena Jovanovića i, pri tome, tu odgovornost još potkrepljujete izjavama i novinskim člancima vezanim za Gvozdena Jovanovića. Ili vas nedovoljno dobro razumem, ili se vi nedovoljno precizno izražavate. U tom delu smatram da, kao predsedavajući, ne snosim nikakvu odgovornost.
Što se tiče incidenta, pogledaćemo zapisnik Službe obezbeđenja, pa ćemo videti o čemu se radi.
Što se tiče sata, nismo ga mi postavili. Mi ga samo koristimo po Poslovniku. Koliko je meni poznato, sat je postavljen u vreme vaše vlasti. Ne znam šta ste još prigovorili. Treba li da demontiramo sat, šta li?

Kakve naše vlasti? Koje vreme  naše vlasti? I mi smo nasledili.

I vi ste nasledili. Dobro. Onda iz vremena komunističke vlasti. Sat koristi da se vidi koliko je sati. Ne vidim u čemu je suština prigovora da predsedavajući koristi sat. To je još iz DžIV veka. Bio je peščani, pa onda ne znam koji sve. Jedino da stavim na glasanje, ali ne znam kršenje kog člana.
Ima reč Tomislav Nikolić - replika.

Izgleda da ste bili na konsultacijama, predsedniče. Ono veče priznadoste da ste pogrešili, a danas ne priznajete. Dobro, šta da radimo. Vi ste u četvrtak prisustvovali jednom govoru ministra Batića, koji je od strane režimske štampe označen kao neprimeren istup. To je valjda najoštrija reč koju sme da koristi štampa kad želi da kritikuje nekoga iz vrha vlasti. Kad smo mi u pitanju, onda se koriste mnogo grube reči. Zaista nisam mogao da verujem da će jedan ministar iz Vlade Republike Srbije, jedne proevropske vlade, kojoj uopšte nije više bitno ko kom narodu, ko kojoj veri pripada, da će nastupiti ovde kao klerofašista i da će sve ono što ne voli kod Vojislava Šešelja sakupiti u to da Vojislav Šešelj nije Srbin. Ja sam, na svoju sreću, u utorak čuo gospodina Batića kada se hvalio kod gospodina Jovanovića da je pronašao novine u kojima je našao Šešelje Hrvate. To je bilo 22. maja.
Zamolio sam svog prijatelja Božidara Vučurovića, koji hakeriše Internet, da mi 22. maja ... (smeh u sali). Čovek ne plaća Internet, ulazi gde god hoće. To se zove hakerisanje, ako niste znali. Onda je Božidar Vučurović, ne plativši, ušao u telefonski imenik nekoliko gradova bivše SFRJ - Zagreb, Rijeka, Bugojno, Sarajevo, Mostar, pa smo tamo pronašli rođake gospodina Batića: Batić Ante, Sljemenska 34, Zaprešić; Batić Arif, Brionska 7c, Zagreb; Batić Klaudija, Zagreb; Batić Eli, Zagreb; Batić Esad, Zagreb. Da se ne biste mnogo smejali, tamo ima i Čović Josipa i Čović Joze i Čović Jure i Čović Mija i Čović Mujo. Naravno, tamo ima i Đinđića, tamo, naravno, ima svih prezimena. Ima tamo i Nikolića, ali neću da vam pričam. Vi to koristite, i koristite i dalje kao dokaz da srpski radikali ne valjaju i da je osnov za progon srpskih radikala to što neki ludak ovde izjavi u Skupštini da je Vojislav Šešelj Hrvat.
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, izričem vam drugu opomenu.)
Naravno, trebalo je da se pročita krštenica Vojislava Šešelja, koju je potpisao preosvećeni vladika Atanasije Jeftić, u vreme kada je sukob između preosvećenog Atanasija Jeftića i Vojislava Šešelja bio veliki, ali je na toj krštenici i na pismu upućenom Vuku Draškoviću pisalo, po mojim saznanjima, ovdašnjim, iz Zahumske eparhije, Vojislav Šešelj je Srbin.
Što se tiče Iraka, draga moja gospodo ...
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, prošlo je 3 minuta i 39 sekundi. Imate 3 minuta za repliku.)
Vojislav Šešelj je gostovao 12. februara u Iraku i doslovce je potpredsedniku Republike Irak, Taha Jasi Ramadanu, rekao: "Naša dva naroda imala su tradicionalno dobre odnose. Ti odnosi su bili politički, međudržavni, ali i ekonomski. Od ekonomske saradnje, kroz obostranu korist, živele su mnoge jugoslovenske firme. Međutim, ti prijateljski odnosi su poremećeni 80-tih i početkom 90-tih godina, a najvećim delom je to urađeno krivicom naše strane, jer je nas zahvatio onaj sindrom koji se pojavio u Evropi. Jedva smo čekali da se otarasimo komunizma, a idealizovali smo zapadne vrednosti i potcenjivali smo dotadašnju politiku nesvrstavanja.
Ja bih da iskoristim svoj treći nastup.
(Predsednik: Nastavljate sa nastupom.)
Kad smo odbacivali komunizam, odbacivali smo sve, a naš narod kaže: ne sme se sa prljavom vodom i dete baciti iz korita. Prilično se sporo javlja svest o našim odnosima u našem društvu, ali ja moram, ekselencijo, sa ponosom da vam kažem da je naša partija - Srpska radikalna stranka, prva koja je istinu sagledala. Prvi smo i javno priznali zablude u pogledu naše spoljnopolitičke orijentacije, zablude po pitanju herojske borbe iračkog naroda."
Ono što nam je čitao gospodin Batić, to je radio njegov današnji poslanik Aleksandar Stefanović. Spremio se za repliku, naravno da je spreman, mimo znanja Srpske radikalne stranke i zbog toga je bio oštro prekoren od strane Srpske radikalne stranke. Evo ga sada u stranci gde može da radi šta god hoće. To je onaj poslanik koga ste izbacivali iz uzurpiranog stana, gospodine predsedniče.
U međuvremenu, ja imam dokaze da je predsednik Opštinskog odbora DHSS-a - Majdanpek, zaista direktor RBM-a i zaista kriv za sve ono što se dešava u Majdanpeku. On je i odbornik DHSS-a u Majdanpeku, pa me čudi da predsednik njegove stranke ne zna da mu je to odbornik u Majdanpeku. Naravno, u međuvremenu je sve svoje partijske kolege postavio na mesto upravnika kopa, mesto šefa obezbeđenja. Čak i jednog koji je za vreme prethodne vlasti izbačen zbog kriminala. U međuvremenu je član DHSS-a postao direktor Zavoda za izdavanje udžbenika Republike Srbije, pa ćemo videti koliko će ti naši udžbenici da koštaju i koliko će ih biti za narod.
(Predsednik: Bez dobacivanja. Gospodin Nikolić koristi, posle replike, još ono treće javljanje, kao predlagač.)
U vreme kada patrijarh srpski, gospodin Pavle, saslužuje na teritoriji Kosova i Metohije, sa sveštenicima drugih veroispovesti, u vreme kada arhiepiskop grčki saslužuje sa rimskim Papom, kada čak i krše kanone svete pravoslavne crkve, koja izričito zabranjuje bilo kakvo molitveno opštenje sa jereticima i inoslavcima. Mene ili nas - srpske radikale, posredno, preko našeg predsednika Vojislava Šešelja, ministar pravde Vlade Republike Srbije optužuje za to što nam je, tobož, predsednik Hrvat. Dame i gospodo narodni poslanici, da nije žalosno, sve bi to bilo jako smešno.
Širom Srbije se ovih dana priča o nastupima ministra Batića u Narodnoj skupštini Republike Srbije i o tome kako ga niko od vas ne brani ni srcem, niti ga brani argumentima. Srcem ga ne branite zato što vi nemate baš još toliko pokvareno srce da biste branili takvog čoveka, a argumentima ga ne branite zato što argumenata za njegovu odbranu nema. Jednostavno, što bi rekao naš narod - našla se vila gde nije bila. Naš ministar pravde se nikada ni u snu nije nadao da će jednog dana biti ministar pravde. Zadesilo ga. Ali, zadesilo je i vas, dame i gospodo narodni poslanici, time što čuvate njegov lik i njegovo sramno delo, vi u stvari navlačite na sebe, ne mogu da kažem samo odijum, moram da kažem i prezir srpskog naroda. Učestvujete i saučestvujete u svemu onome što on čini širom Srbije. Uostalom, raspoloženje javnog mnjenja, rezultati pojedinih sporadičnih lokalnih izbora valjda vam dovoljno jasno govore šta to vama čine pojedinci iz Vlade Republike Srbije, koji nisu zaslužili da se tu nađu.
Vladan Batić je ustao protiv stava Vlade Republike Srbije da je država Srbija većinski vlasnik "Galenike". Tu nam je u četvrtak rekao da su Bojić i Šešelj oteli "Galeniku" od Milana Panića. Vi ne reagujete. Niko od vas da mu kaže - izvini ministre, neka si ti ministar po sto puta, ali Milan Panić nije uplatio svoju obavezu koju je potpisao ugovorom, da će toliko i toliko novca uneti u "Galeniku", i novac i četiri leka - lek za sidu, lek za rak, lek za leukemiju. Kad bismo imali takvu fabriku lekova, ne bi morala nijedna fabrika više u SRJ ili u Srbiji uopšte da radi. Sada sa skupštinske govornice, predstavljajući Vladu Republike Srbije, nama Vladan Batić, ministar pravde, kaže da je Milan Panić u pravu.
Vi svi ćutite, čekate kada ćete dići ruku da on ostane, da bude ministar pravde i da nastavi u sprezi sa sudovima, a pogledajte kakve sve ujdurme Privredni sud radi, hoće čak da likvidira i Poštansku štedionicu. Ministar pravde se time ne bavi, on nosi hekler, on harači po Srbiji, on hajduči po Srbiji, skuplja bandu, provociraju njegovi poslanici narodne poslanike u Skupštini Srbije, da izazovu tuču, da izazovu prekid rada zato što ministru ne odgovara atmosfera koja je ovom raspravom stvorena u javnosti Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici DOS-a, na vama je velika odgovornost, na vama je odgovornost da podržite čoveka koji to ne zaslužuje. Na vama je odgovornost da podržite ideju, koju, nadam se ne nosite u sebi, ideju da Srbijom može da hoda, da može da diše, da može da živi samo onaj koji je u DOS-u, i to u ne bilo kojoj stranci DOS-a, već samo u DHSS, ili u strankama koje prihvate da takav čovek može da predstavlja Republiku Srbiju.
Tražio sam u četvrtak, gospodine predsedniče, repliku na izlaganje jednog poslanika DOS-a, niste mi je dali, a on je rekao da je čitava tema mog obrazlaganja predloga bila da Vladan Batić ne može da bude ministar zato što ima veliki nos. Tog časa sam prvi put ustanovio da taj čovek ima veliki nos, a do tada to nisam ni zapazio i nije me to interesovalo. Ja sam na 32 gusto kucane stranice izneo argumente zbog čega ne može da bude ministar, a vi mi ovde spočitavate da mi se ne sviđa njegov nos. Takav je kakav je. Kao da neko od nas može da utiče na to kako će da se rodi. Kao da to zavisi od toga kako se ponašate u utrobi majke. Ja na to nisam mislio, mene to nije interesovalo.
Mene interesuje koliko građana Srbije strepi od Vladana Batića, koliko majki strepi za svoju decu, koliko žena strepi za svoje muževe, hoće li im inkvizitori u kožnim kaputima ponovo zazvoniti na vrata noću jer se pojavio neki novi Krcun, pojavio se neki novi istrebljivač srpskih duša, Vladan Batić i njegove bande. Razmišljam o tome koliko građana Srbije koji su učestvovali u svim našim ratovima, u ovih poslednjih deset godina, strepi od Vladana Batića. Hoće li direktor Fabrike oružja koji ne da Miodragu Savićeviću da on izvozi oružje, već traži da to i dalje čini "Zastava" ići u Hag jer je proizvodio oružje sa kojim smo mi ratovali.
To je poenta našeg zahteva, dame i gospodo narodni poslanici, Vladan Batić ne zaslužuje da bude ministar u Vladi Republike Srbije. Da je to Vlada DOS-a - zaslužuje, vi takvog zaslužujete, ali ovo je ipak Srbija, ovo je Vlada Republike Srbije i takvog ministra nikada nije imala. Znate vi to vrlo dobro. Znate, imate neku partijsku odgovornost i kada bi vas pitao čovek prema kojoj partiji imate odgovornost, je li svojoj, i kada biste rekli svojoj, onda bi vam čovek rekao - pa, nemojte da glasate za Batića. Čovek koji nije mogao u DS, koji nije mogao u DSS-u, ne zaslužuje da ga te stranke podržavaju u onome što radi. Da valja ostao bi u tim strankama, da valja ne bi išao na to da smeni predsednika, prvo jedne, pa onda druge stranke. Da valja ne bi govorio ovde u Skupštini Srbije da treba da rušimo džamije zato što su srušene crkve na Kosovu i Metohiji. Rekao sam to u četvrtak, na to nema odgovora i to stoji zapisano u našim stenografskim beleškama. Da valja, nikoga ovde u Skupštini ne bi pominjao da nije Srbin. On to da kaže, kada bi to rekao radikal, mi bismo svi bili u zatvoru.
Eto, to je razlog dame i gospodo narodni poslanici, zašto smo pokušali u četvrtak, a evo i danas, ako završimo ovu sednicu, da vas ubedimo da vi treba da glasate da Vladan Batić bude razrešen i da prestane taj manir da se okupi pet-šest lažnih političara, kvazi političara, kriminalaca, bandita, finansijera i da vode ovu državu. Nemaju gde da vas vode. Tog poslanika koji me je napao na stepenicama, sprečio sam pre tri godine da otme ....
(Predsednik: Vreme.)
... robnu kuću "Peko" u Kragujevcu i da na njoj nadzida sprat. Bio sam u vlasti da sprečavam kriminalce, a sada nisam. Sada ste vi u vlasti, sada ste vi u većini i razmišljajte o tome. Onaj ko se sa kriminalcima druži i solidariše, ne može da bude ništa drugo nego isti kao oni. Hvala.

Reč ima narodni ... šta, šta? Povodom ... po imenu? (Aleksandar Stefanović: Ime i prezime mi je pomenuo.)

Gospodo, reći ću nekoliko stvari kojih se vi sa dužim sećanjem verovatno sećate. Godine 1994. policija je izbacivala poslanike SRS iz ovih klupa u kojima sada ova poslanička grupa sedi. Svi ostali su napustili Skupštinu i jedino je poslanik, tada DSS-a, Vladan Batić ostao da se sa poslanicima SRS bori protiv policije, odnosno da ih brani i iscepan mu je bio sako od tog rvanja ovde. Nakon toga, Tomislav Nikolić je došao u poslaničku grupu DSS-a da zahvali Vladanu Batiću za taj gest, i danas, kao što vidite, baca drvlje i kamenje upravo na tog čoveka koji je pre šest ili sedam godina stao u odbranu ove iste poslaničke grupe.
Međutim, što se tiče ovog teksta - "Braćo Ameri", recite mi da li je ko prisustvovao tom skupu od vas koji danas sedite u poslaničkim klupama? Mislim da nije niko prisustvovao. O tome niste mogli diskutovati, mene niste mogli kritikovati zbog toga, a tadašnja politika je bila upravo - "braćo Ameri". Kamo sreće da je i u kasnijem periodu ostala ta ista politika. Da je Vojislav Šešelj hteo, mogao je demantovati u sledećem broju "Velike Srbije" taj natpis, mogao je izdati specijalno izdanje. Nije, ta politika je tada bila upravo - "braćo Ameri".
Što se tiče Sadama Huseina i njegove BAAS partije koja je kasnije, to dobro znam, usledila preko Vladimira Žirinovskog, koji je juče prema pisanju "Glasa javnosti", a prema podacima Federalne službe bezbednosti Rusije, dobio od Aslana Dudajeva 500 hiljada dolara da okrene rusku dumu na glavu, kako bi pomogao čečenskim separatistima da ostvare svoje ciljeve.
Bojim se da i u ovom slučaju neko ne okreće srpski parlament za neku cifru, a na žalost, nijedna služba još nije utvrdila o kojoj cifri se radi ili ko je taj koji daje te pare.
Što se tiče stana, svih ostalih kleveta koje su do sada izgovorene protiv mene sa ove govornice, ja vam, gospodo radikali, mogu reći da sam ja za vas patrijarh Pavle. Našli ste da mi prigovorite za stan koji sam dobio legalno u Saveznoj skupštini, jer sam dve godine bio prvi na rang listi. Gospodina Maršićanina mešate u ceo slučaj i od njega tražite da vam potvrdi da je to tačno tako bilo. Tačno je bilo zato što je gospodin Maršićanin imao korumpiranu administraciju u opštini koja je po nalogu Državne bezbednosti i pokojnog Badže Stojičića, i Vojislava Šešelja, zamenila dokumenta u Administrativnoj komisiji Savezne skupštine i ja sam zaista izbačen na pravdi boga iz tog stana.
(Predsednik: Vreme.)
Dobro, drugom prilikom ću govoriti o tome, ali govoriću i odakle ceo napad, kako na DHSS, kako na Vladana Batića, tako i na mene, kao pripadnika te stranke.

Sada najzad i ja moram za repliku da se javim.

Vrlo kratko i vrlo jasno: nije Dragan Maršićanin imao korumpirane službenike u opštini, nego se radilo o tome, jednostavno, da gospodin Stefanović nije imao rešenje o dodeli stana. Sva događanja vezana za dodelu su se dogodila u periodu kada su radikali bili u ljubavi  sa Miloševićem, pa su tada dobijali stanove. Posle toga, u međuvremenu, ušavši u stan bez rešenja, pukla je ona koalicija, istupilo se, prekinuta je ljubav, poništeno, nije bilo na stambenoj komisiji i, jednostavno, na zahtev saveznih organa, opština Vračar je samo sprovodila postupak iseljenja gospodina Stefanovića iz stana u koji se bespravno uselio.