Gospodine Stefanoviću, nemate pravo, Vi ste izazvali repliku. Vi ste izazvali repliku, nema replike na repliku.
Reč ima narodni poslanik Rodoljub Šabić.

Nije bilo u negativnom kontekstu. Dobiti stan nije negativan kontekst. Ne mogu vam dati reč. Nije stranka stavljena u negativni kontekst. Bili ste jedno vreme u vlasti sa Miloševićem, posle toga niste bili i to nije ništa loše. Samo sam izneo činjenice u vezi gospodina Stefanovića. Gospodin Stefanović je dobio stan. Nemojte da otvaramo raspravu o tome, gledao sam zapisnike Administrativne komisije.
Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, verujem da neću potrošiti svojih 10 minuta, pa ćete dozvoliti da samo par rečenica na početku posvetim nečemu što nije neposredna tema ove tačke dnevnog reda.
Naime, najiskrenije, krajnje nezadovoljan, da ne kažem nesretan, napustio sam zgradu ove skupštine u četvrtak, dakle, na kraju našeg poslednjeg zasedanja. Ne znam da li je to javnost u potpunosti mogla da vidi, ali je sasvim realna procena da smo tada bili samo delić od jednog skandala, kakav valjda nije zapamćen u istoriji parlamentarizma. Postojala je realna šansa, dame i gospodo, da dođe do fizičkog obračuna nekoliko desetina poslanika. Ja zaista ne želim da govorim o tome ko je za to kriv. U krajnjoj liniji, da je do toga došlo direktno ili indirektno svi bismo za to bili odgovorni. Ono što želim to je da sve prisutne, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi pripadaju, zamolim da učinimo maksimalan napor da izbegnemo da koristimo bilo šta što doprinosi stvaranju takve atmosfere.
Sada se vraćam na ono što jeste tačka dnevnog reda. Imajući u vidu ovo što sam prethodno rekao, ako bilo ko u onome što ja danas kažem nađe bilo šta uvredljivo, ja se unapred za to izvinjavam. Dakle, na dnevnom redu je postupak za izglasavanje nepoverenja jednom ministru Vlade, u konkretnom slučaju ministru pravde, gospodinu Vladanu Batiću. Nije na dnevnom redu ništa što je u sferi emocija, što je u sferi ličnih ili grupnih vrednosnih sudova, nije na dnevnom redu ni ličnost Vladana Batića, ni bilo čija predstava o tome kakvi su predlagači koji su predlog podneli.
Dakle, učestvujemo u postupku koji je pokrenut na bazi predloga dvadeset i više poslanika jedne poslaničke grupe, dakle potpuno legitimno pokrenut na bazi Ustava, a u postupku koji je opet uređen našim poslovnikom, glavom 14. odeljkom 4. To pretpostavlja određenu vrstu rasprave. To učešće u postupku pretpostavlja razgovor o činjenicama, o argumentima i o dokazima. Ja ću pokušati zaista, trudeći se da budem maksimalno objektivan, da govorim o nekoliko stvari koje su ministru Batiću stavljene na teret.
Ako se dobro sećam, najveći deo prostora u predlogu za izglasavanje njegovog nepoverenja zauzima onaj deo koji Batiću stavlja na teret njegovu intenciju, želju ili volju da sarađuje sa Haškim tribunalom. Gospodo, može bilo ko od nas da ima bilo kakvu predstavu ili procenu vrednosti Haškog tribunala, ali ima nešto oko čega verujem da smo, u krajnjoj liniji, nepodeljeni. Ne verujem da postoji bilo ko ko želi da ova zemlja ne bude ravnopravan član međunarodne zajednice i ne verujem da postoji bilo ko ko ne želi da ova zemlja bude članica, punopravna članica Ujedinjenih nacija. Takvo opredeljenje neminovno podrazumeva i određene konsekvence. Ne može se biti član Ujedinjenih nacija ako se ne poštuju akti te organizacije. Nema potrebe da apsolviram da se u nizu dokumenata te organizacije, posebno Saveta bezbednosti koji je glavni organ te organizacije, u krajnjoj liniji u famoznoj Rezoluciji 1244, apostrofira saradnja sa Haškim tribunalom.
Ne može se takođe biti ni ravnopravan član međunarodne zajednice, a da se ne poštuju načela koja važe u odnosima međunarodne zajednice. Načela izvršavanja u dobroj volji međunarodno preuzetih obaveza i da ne nabrajam dalje. Dakle, međunarodni dokument koji je, ironijom sudbine, potpisao upravo Slobodan Milošević, a ne Vladan Batić ili neko drugi, predviđa obavezu saradnje sa Haškim tribunalom. Prema tome, neko ko jednostavno radi nešto što mora, jer sam govorio o principima koji važe u celoj međunarodnoj zajednici, ne može za to biti odgovoran, ne može se plivati u reci, a ostati suv.
U tom istom kontekstu, dakle u kontekstu odgovornosti vezano za saradnju sa Haškim tribunalom, Vladanu Batiću se, na primer, spočitava da ne zna Ustav, pa se kaže da Ustav Jugoslavije isključuje mogućnost da se građaninu oduzme državljanstvo, odnosno da se državljaninu Jugoslavije oduzme državljanstvo, da bude proteran i da bude izručen. Takva odredba, doslovno takva ili bar doslovno takva po svom sadržaju postoji u Ustavu Srbije. Međutim, u Ustavu Jugoslavije postoji nešto drugačija odredba koja se završava sa još jednim dodatkom - ne može biti izručen strani državljanin. Pošto, naglašavam, želim da budem objektivan, najmanje ta rečenica omogućava različito tumačenje i u najmanju ruku ta rečenica otvara dilemu zašto je ustavotvorac naglasio - strani državljanin. Zašto tu rečenicu nije završio kao i srpski ustavotvorac, kada bi situacija bila sasvim jasna. U ovom slučaju kažem, u najmanju ruku otvorena je dilema i otvorena je mogućnost za drugačije pravno tumačenje i drugačiji pravni stav, dakle da se ta zabrana odnosi na izručenje sudu strane države, ali ne i sudu međunarodne organizacije. Prema tome, da ne otvaramo sada raspravu ko je u pravu, ja ne mislim da bilo ko može biti odgovoran zbog različitog pravnog mišljenja ili tumačenja ustavne norme, naročito onda kada norma to, po mom dubokom ubeđenju, dopušta.
Vladan Batić je u istom kontekstu odgovoran zato što je predsedniku Savezne vlade gospodinu Zoranu Žižiću rekao da on nije nadležan da odlučuje ko će biti izručen, a ko neće biti izručen Haškom tribunalu. Da li, gospodo, neko misli da Vladan Batić nije u pravu? Kojom to normom bilo kojeg pravnog akta kojim se uređuje sfera međunarodne pravne pomoći ili uopšte bilo koji napredak koji ima veze sa tim, predsednik Savezne vlade ima ikakve nadležnosti kada se rešava pitanje izručenja bilo koga bilo kom sudu. Ne može neko da odgovara za izručenje istine.
Međutim, ovo o čemu sam govorio u sferi je nekakve usput rečene pravne teorije. Postoje puno ozbiljnije optužbe, optužbe za koje sam siguran da bi apsolutno diskvalifikovale ministra pravde, kada bi bile dokazane. Ja govorim da učestvujem u postupku i da tretiram argumente koji su dati u predlogu za izglasavanje nepoverenja. Dakle, duboko sam ubeđen da svaki građanin ove zemlje u situaciji kada mu je ugroženo neko pravo ili pravni interes ima pravo nepoštovanja korektnog sudskog postupka.
Dakle, optužba da je Vladan Batić zajedno sa još jednim ministrom formirao nekakvo specijalno veće da bi rešavalo u postupku dr Vojislavu Šešelju, bila bi zaista krajnje ozbiljna, jer bi bila ozbiljna u odnosu na bilo kog građanina, a pogotovo u odnosu na nekog ko je, zna se, njegov politički protivnik. To je ono što ja međutim krajnje objektivno kažem, kao advokat, a verujem da moje kolege znaju, to nije specijalno veće. To veće je osudilo više desetina slučajeva i ja u kancelariji imam presude u kojima su sudile sudije Savatić i Đuričić, a pogotovo tu argumentaciju, i zaista to iskreno kažem, kompromituje navod koji se tiče predsednika veća. Ja ne mislim da je uputno i jednog sudiju, a pogotovu predsednika veća nazivati takvim izrazima. Međutim, čak i da jeste tako, gospodine Nikoliću, ne polemišem sa vama, to piše u predlogu i pročitajte pažljivo.
Zamislite da taj predsednik i jeste to. U krajnjoj liniji, vlast kojoj, eto, pripada Vladan Batić, pre neki dan je tog gospodina (zadržavam pravao da o njemu lično mislim šta god hoću) razrešila, a taj čovek na koga svako može da utiče bio je sudija Vrhovnog suda godinama, i u vreme kad su, bez uvrede, predlagači mogli da pokrenu postupak za njegovo sklanjanje sa te funkcije.
I konačno, postoji još jedna, verovatno najstrašnija optužba, optužba koja, kada bi bila dokazana, ne bi dovela samo do kompromitacije ministra pravde, nego bi sigurno bila dovoljan razlog za obaranje vlade DOS-a. To je optužba da je Vladan Batić, zajedno sa još nekim licima, meni nepoznatim, koja su označena imenima i nadimcima, formirao bandu, doslovno bandu, zločinačku organizaciju čiji je cilj bio da se bave lovom na ljudske glave i da ih za novac predaju stranim organizacijama ili državama koje su za njihove glave raspisale ucene.
To je zaista optužba koja kada bi bila dokazana morala bi da obori bilo koju vladu u svetu, pa bi oborila i DOS-ovu. Ali, gospodo, argumenti i dokaz za tu optužbu je jedna rečenica koja glasi - sve to nam je poznato od jednog člana naše stranke, koga je gospodin Vladan Batić pokušao da vrbuje. Gospodo, bez uvrede, ponovo naglašavam, zaista nijednog trenutka nisam imao nameru da vređam bilo koga. Ta rečenica i taj argument ima za posledicu da ta ozbiljna optužba prestaje da bude i optužba, ona ostaje najobičnija insinuacija. Naravno, Skupština ne može da se bavi time.
U ime toga, i u ime ovoga o čemu sam govorio, mislim da Narodna skupština, na bazi ovog predloga, ne može ni u kom slučaju izglasati nepoverenje ministru Vlade.

Ima reč gospodin Aleksandar Vučić, drugo javljanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram najpre da kažem da su se zaista neverovatne stvari dešavale u  četvrtak. Nadam se da više nećemo doživeti nikakvu vrstu javne sprdnje ili pokušaja ponižavanja i nipodaštavanja poslanika SRS, od strane predsednika Narodne skupštine, i ne morate to uz osmeh i cinično da komentarišete, kao što svaki put činite.
Dovoljno je bilo slušati ministra pravde, Vladana Batića, ono što je on izgovorio, da bude jasno kakvi su i koliko su različiti vaši aršini i kako možete da imate dvojne standarde. Naime, ono što je on govorio nije zasluživalo da bude izbačen iz sale, nego je zasluživalo da nikada više ne uđe u skupštinsku salu. Vi na to uopšte niste ni reagovali.
Ja ću vam sada, pošto ste govorili malopre, a niste nam dali priliku na repliku, a vezano je za samog ministra pravde, reći nešto, gospodine Maršićanin - nemojte vi da budete ti koji će da određuju ko je sa kim kada bio u ljubavi, a kada nije. Ja sam u ljubavi svojevremeno bio sa nekoliko dama, a sada sa svojom suprugom, i nikada ni sa kim drugim, i nemojte vi da izmišljate takve stvari.
Ako govorite o drugoj vrsti ljubavi, volim svoje dete, volim svoju porodicu, otadžbinu i narod, a ljubav i ko je bio u ljubavi - vi ste bili u ljubavi, o tome svedoči poslanik koji je malopre odavde govorio, iz DHSS, koji je rekao svojevremeno za vas, gospodine Maršićanin, ja ću vam to sada pročitati.

Pa danas nije moja ostavka na dnevnom redu, nego gospodina Batića. Podnesite zahtev za mene, pa ćemo slatko da se ispričamo, ali sada idemo na ministra pravde.

Ja uopšte ne pričam sa vama i nemojte da me prekidate i da mi oduzimate dragoceno vreme.

Dužnost mi je, kao predsedavajućeg, da vas opomenem kad ne pričate o onome šta je na dnevnom redu.

Pričam o onome što je na dnevnom redu - taj čovek koji je podržavao Vladana Batića i o tome govorio, rekao je da su Koštunica i Maršićanin poslovnim prostorom raspolagali mafijaški, izdajući lokale ili članovima stranke ili firmama koje su sponzorisale Koštuničinu kampanju ili onima koji su bili spremni da plate reket u DSS kasu.  Dalje kaže - protiv Maršićanina je vođena istraga, ali je kasnije dosije jednostavno nestao. Uzgred, kaže se da ste dobili ogromnu dolarsku svotu za izbacivanje iz stana, a inače ste kumče Nade Popović-Perišić. To govori poslanik DHSS, a ne poslanik SRS. Uz to, poslanik DHSS kaže da je Koštunica čovek koji je opsednut mačkama, ima statuu mačke na radnom stolu, živi sam u stanu od 200 kvadrata, sa devet crnih mačaka, i to baš devet.
To govori poslanik DHSS. A, o onome što je i o čemu je govorio predsednik SRS, on je i time pokazao da će uvek, i kada se desi neka greška, i kada se desi neki skandal kakav je napravljen tada oko podrške Amerikancima, da stane iza svog čoveka, pa da primi udarce na svoja pleća i da istrpi i najgore moguće uvrede, pa čak i političke greške da primi na svoja leđa. To je, rekao bih, odlika moralnih i normalnih ljudi.
Što se tiče onoga o čemu ste pričali i o čemu je govoreno prethodnih dana, moram samo da vam kažem za tu priču - moj otac poreklom iz Bugojna, u stvari je rođen u Srbiji. Preživeo je samo zato što je bio u stomaku, ustaše su mu pobile celu familiju koja je živela tamo. Bila je najčuvenija srpska porodica u tom mestu. Kao što ste videli, Tomislav Nikolić je doneo, što se toga tiče ko su Srbi a ko nisu Srbi, imena baš iz toga mesta, u Ždrlovićima, Poriču, Gračanici, u Gaju, gde su uglavnom Hrvati, imate sve muslimane Batiće. Vučića nema. Verovatno da ima, čuli smo da negde ima Hrvata, negde od Aržana prema Splitu, ali ih ovde nema.

Gospodine Vučiću, ja vas opominjem da je prošlo četiri minuta, da vi niste počeli da govorite o onome zbog čega ste se javili. Izričem vam opomenu.