Uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici, ministar Vladan Batić je za kratko vreme svoje vladavine počinio niz ozbiljnih grešaka. DOS je, dolazeći na vlast, obećao da će sve učiniti da mediji budu nezavisni i da će sve učiniti da i pravosuđe bude nezavisno.
Danas smo svedoci da od nezavisnih medija nema ništa. Svi mediji su apsolutno kontrolisani od vladajuće većine. Kada je reč o pravosuđu, pravosuđe je ispolitizovano do kraja i ono je u rukama pre svega jednog čoveka, a sve u skladu sa interesima vladajuće oligarhije, iako ta vladajuća oligarhija ne shvata da to nije njen interes. Ovih dana se sudije i nosioci pravosudnih funkcija masovno učlanjuju u DOS-ovske stranke, a najčešće u DHSS. Zašto? Naravno, nekolicina ili manji deo iz težnji da bi bili predsednici, tužioci itd., a veći broj iz straha. Veliki je strah, jer je ministar Batić najavio da će sve smeniti, a pri tom zaboravivši na stalnost u radu, kada je reč o nosiocima pravosudnih funkcija. Znači, nosioci pravosudnih funkcija mogu da budu smenjeni samo pod uslovima određenim zakonom.
Socijalisti imaju najveće primedbe, a nije to samo primedba, mi mislimo da je to jedna velika sramota, što je bez krivične prijave, bez istražnih radnji u noći između 30. i 31. marta izvršen pokušaj hapšenja našeg predsednika Slobodana Miloševića. Samo zato da bi se izvršio nalog NATO pakta da Slobodan Milošević mora da bude uhapšen 31. marta. Naravno, tu su bile neizbežne kamere CNN, BBC, a sve to da bi se nazovi spektakl priredio za takve zločince kao što su Medlin Olbrajt i Bil Klinoton, koji su sve to trebali da gledaju i da uživaju u tom nazovi spektaklu.
Dva dana kasnije izvršeno je de facto hapšenje, opet bez krivične prijave i istražnih radnji, našeg predsednika Slobodana Miloševića i uz veliko učešće policajaca. Te noći, dan kasnije bilo je nekoliko hiljada policajaca. Lično mislim da je velika sramota bilo koji Srbin da se hapsi uz prisustvo ili uz učešće tolikog broja policajaca. Najveća odgovornost za sve to pada na MUP i Ministarstvo pravde, jer bez te tesne saradnje toga ne bi ni bilo. Na kraju krajeva, današnje zadržavanje Slobodana Miloševića u pritvoru nema nikakve svrhe, jer je jednostavno predsednik Milošević rekao u svojoj žalbi, niti on može da utiče na svedoke, niti će pobeći iz zemlje, a sasvim je jasno i sve je očiglednije - ne stoji iza nikakvih političkih ubistava, iako su određena sredstva iznošena, iznošena su radi državnih potreba. Tako da otprilike ostaje samo Hag.
Najviše bih se zadržao oko Haga, jer je ministar Batić više puta govorio o tome da je Hag naša realnost, da je Hag naša surova stvarnost. Hag je politički sud za Srbe i tu nikakvih dilema nema. Da je to tako, potvrđuju brojni primeri. Šta je uradio Haški tribunal sa generalom Norcem - doneo je odluku da se sudi njemu u Hrvatskoj. Kako će mu se suditi? Kao što se sudilo Artukoviću ili Dinku Šakiću, znači ništa. Šta je uradio sa generalom Stipetićem? On je oslobođen. Kažu, nema dokaza ni za "Bljesak", a ni za "Oluju". Znate koliko je Srba poginulo i koliko je prognano sa svojih ognjišta i sa svoje teritorije.
I na kraju, vezano za Haški tribunal o kome govori ministar Batić da je naša realnost, čija je tvorevina Haški tribunal? On je tvorevina pre svega Amerike i NATO pakta, onih koji su podržavali separatizam u Hrvatskoj, onih koji su dali podršku u akcijama, kao što su bile "Oluja" i "Bljesak", onih koji su smislili Markale, koji su bombardovali položaje vojske Republike Srpske i na kraju karajeva, oni koji su nas 78 dana besomučno bombardovali. Zašto? Zato što je, kako su oni to rekli, na Kosmetu bila humanitarna katastrofa i zato što su bila ugrožena ljudska prava. Da li je bila humanitarna katastrofa? Nije bila. Kada je došlo do humanitarne katastrofe? Došlo je u trenutku kada je došlo do bombardovanja NATO pakta. Ulaskom KFOR-a dolazi do humanitarne katastrofe.
Kada govorimo o ugroženim pravima, koja to prava Albanci nisu imali na Kosmetu? A, o tome ćemo govoriti za dva dana. Neke opozicione stranke kažu - niste vi to na vreme uradili. Šta smo mi to trebali da uradimo na vreme? Za koje su oni pravo bili zakinuti? Samo za jedno pravo, pravo na samoopredeljenje, a pravo na samoopredeljenje je pravo na stvaranje sopstvene države. To pravo, oni su na putu vrlo brzo da ostvare. Ide ustavni okvir, idu izbori 17. novembra, imaće skupštinu, vladu, policiju, sudstvo i imaćemo situaciju kao što je bilo i u Titovo vreme, kada su Albanci imali u svojim rukama ove represivne organe i kada su se Srbi iseljavali. Samo onda su se iseljavali postepeno i polako, a sada će to biti jedna brza akcija, kada će svi, ovih preostalih 150.000, otići sa tih prostora.
Ja bih mogao da pitam novu vlast, zašto se to sada radi, kada je Amerika prijatelj nove vlasti, kada je Amerika, koja sve diktira, prijatelj novoj vladi? Imam i odgovor. Američki interesi su isti. Njima je apsolutno svejedno, da li je na vlasti SPS i Milošević, patriotske stranke kao što je Radikalna stranka, ili su možda neki drugi. Samo kada je reč o ovim strankama, teško se ostvaruju njihovi ciljevi, a ovde sve ide vrlo brzo i vrlo lako, kao po loju. Uostalom, Medlin Olbrajt je izjavila negde krajem marta, kaže - nisam ni očekivala da će nove vlasti sve naše zahteve tako lako i tako brzo prihvatiti.
Ministar Batić je govorio o našoj krivici. Neko je malopre pomenuo i onu hladnjaču. Moramo da znamo gde je naša krivica. Srpski narod i srpska država nemaju nikakvu krivicu. Krivicu imaju oni koji su izazvali ratove. Rat u Hrvatskoj je izazvala Hrvatska i Tuđman je rekao - išao sam na rat da bih lakše ostvario samostalnost svoje države. Znači, ispada da će Tuđman i svi Hrvati pre priznati da je tako, nego što će neki ovde u Srbiji to prihvatiti. Alija Izetbegović je rekao, žrtvovaću mir, da bih imao muslimansku državu u Bosni, Šiptari su nas terorisali decenijama.....

Molim vas da se vratite na temu, gospodine Bušetiću.

Sve je vezano za Hag, Batić je govorio da je to naša realnost. Molim vas, neko je ovde iz DOS-a, ne znam, znam da je važan i visoki funkcioner, rekao - nije važno ko je pokrenuo rat, važno da je poginulo mnogo civila. Nije važno ko je napao i nije važno ko se branio. I te kako je važno. Ovo je ključna stvar, žao mi je što ministar nije tu, jer bih želeo da mi da odgovor. Ako bismo pošli tom analogijom, tim principom, u Nirnbergu je trebalo da odgovara pored Jodla, Kajtela i Geringa, i Ajzenhauer, i Čerčil, i Paton, i Montgomeri i svi generali severnoatlantske alijanse, jer su i oni mnogo civila ubijali.
U Beogradu 1944. kada je bilo bombardovanje više je Srba poginulo nego 6. aprila u vreme bombardovanja od Nemačke. To je istina. Prema tome, vrlo je važno ko se branio, ali nije ovde bio princip, oni su bili pobednici u ratu. Oni su se branili. Nemci su napali, Japanci su napali, a oni su se branili. I u jednoj takvoj odbrani, dolazi do svih ovih žrtava. I mi smo se branili. Svuda smo se branili i ginuli su civili. Nama je žao, ali to je istina. Znači, nema naše krivice.
Kada se govori o ravnopravnosti prema svim narodima u haškom procesu, Florens Artman, portparol Haškog tribunala kaže - ne može da istražuje Albance, jer nije imala pristup da bi istraživala njihove zločine. Gde to nije imala pristup? Zločini nisu počinjeni u Kruševcu, oni su počinjeni na Kosovu i Metohiji, a od juna 1999. KFOR je suveren vladalac tim prostorima. Prema tome, mogla je da istražuje što god je želela.
Drugi primer: na pitanje gde su tu NATO komandanti, gde je Klinton, gde je Solana, gde su generali, ona kaže da nema dokaza da je prekršeno međunarodno pravo. Dokazi su brojni. Agresija je započeta bez odobrenja Saveta bezbednosti. Mete su bili civili. Znači, bombardovani su objekti kao što su RTS, bolnice, škole, mostovi, stambene zgrade, a po Ženevskoj konvenciji ne smeju se bombardovati ni vojni ciljevi, ako se time ugrožavaju civilni ciljevi.

Molim vas, držite se teme.

Sve je tema, gospođo.
Rekao bih nekoliko reči oko hapšenja Dragoljuba Milanovića. Odgovornost ministra. Kaže, znao je. Šta je mogao znati? Francuska vlada, italijanska vlada su sutradan rekle da su šokirane bombardovanjem Radio-televizije Srbije. Svi su mogli da nagađaju, smislio Solana, šta je smislio Klark. Čak i francuska i italijanska vlada.
Smatram da je ministar Batić počinio ozbiljne greške i, u krajnjem slučaju, kao moralni čin, treba da podnese ostavku.

Reč ima narodni poslanik Golub Rajić.
Sledeći govornik je narodni poslanik Stevan Ž. Gudurić.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo poslanici, zbog svih problema u našoj državi i posledica koje donose, ovaj predlog za glasanje o nepoverenju ministru pravde i lokalne samouprave, gospodinu Vladanu Batiću, ima osnova. Ima osnova zbog svih predizbornih obećanja građanima Srbije, pre svega zalaganja za demokratsku i pravnu državu i nezavisno sudstvo. Šta danas imamo od toga? Vrlo često oni koji to najmanje treba da čine krše Ustav, krše zakon, oni ih ne obavezuju.
Da li je dobro da se pojedinci osuđuju na konferencijama za štampu, u dnevnim novinama, da su krivi i odgovorni, bez obzira na to što nisu pokrenuti postupci da bi se dokazala njihova krivica?
Da li je to ta pravna država gde se sprovode harange na političke neistomišljenike, gde se organizuju montirani politički procesi? Da li nam država postaje politička, a sudovi i tužilaštva jednopartijski, bez obzira na Ustav koji reguliše podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku? Šta reći na to da je u 17 opština u Srbiji, gde su na izborima pobedili socijalisti, odlukom Vlade izmenjena volja građana.
Ja dolazim iz Borskog okruga, gde su socijalisti dobili lokalne izbore u Negotinu, Kladovu i Majdanpeku, a u Boru je vrlo tesno izbore dobio DOS. Pobeda socijalista u Kladovu je bila ubedljiva, i to u Kladovu od 40 odbornika 35 je bilo SPS - JUL, četiri DOS, jedan SPO, u Negotinu od 70 odbornika 49 SPS, 11 JUL, 10 DOS, u Majdanpeku od 41 odbornika 19 SPS, osam JUL, 12 DOS i dva Grupa građana.
Na propisan način su konstituisane skupštine i izvršni odbori i počeli su da rade u interesu građana koji su im dali poverenje, ali bez obzira na izjašnjavanje i volju građana, Vlada je svojim aktima raspustila legalno izabrane organe i obrazovala opštinska veća, i to od 7. marta, prvo u Kladovu, a ovih dana i u Negotinu i u Majdanpeku, ne poštujući ni Zakon o lokalnoj samoupravi, pa ni Ustav.
Za ovom govornicom je pominjana opština Kladovo gde, bez obzira na funkcionisanje opštinske vlasti, na scenu stupa krizni štab koji veći broj dana sve blokira. I pored obaveštavanja relevantnih činilaca i razgovora sa svima, to se ne sprečava.
Zamenik ministra gospodin Protić razgovara sa kriznim štabom, a ne sa legalnim rukovodstvom. Šta to znači? Vlada Republike Srbije mimo važećeg Zakona o lokalnoj samoupravi, podvodeći pod član 213. st. 1. i 2, nezakonito i protivustavno raspušta Skupštinu opštine Kladovo i obrazuje veće. Čudna je ova odluka. Na nasilno zaposedanje opštine i drugih državnih institucija ne reaguje se, kako bi se omogućilo funkcionisanje, već se odlukom i rešenjem legalizuje bezakonje i politička samovolja se ozakonjuje.
Na ovo još uvek nije reagovao Ustavni sud. Predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke Vlade je dostavljen 13. marta 2001. godine. Nije reagovao ni Vrhovni sud. Traži se zaštita prava jedinica lokalne samouprave od 3. aprila 2001. godine. Da li će uopšte i reagovati?
U opštini Majdanpek je na osnovu člana 213. Zakona o lokalnoj samoupravi uvedeno Opštinsko veće, a pre toga su vršeni ogromni pritisci, pretnje i ucene, pre svega prema socijalistima.
U opštini Negotin su, prvo, na nekim mestima osporavani rezultati izbora, mada DOS na mnogo mesta nije imao ni kandidate, a sve tužbe je sud odbio. Dalje, 23. marta 2001. godine ekstremne pristalice DOS-a su sprečile održavanje zakazane sednice Skupštine opštine, a pretnjama iznudile ostavke predsednika Skupštine opštine i predsednike Izvršnog odbora.
Zamenik ministra za lokalnu samoupravu gospodin Marković je pohvalio miran tok nasilnog upada u skupštinu i pod pretnjom iznuđene ostavke. Razume se, po već poznatom scenariju je tada predložio uvođenje prinudnog veća i rekao da se sednica ne zakazuje dok se on ne javi, a javio se 8. maja tokom sednice Skupštine opštine Negotin koju su zakazali socijalisti, i to faksom kojim nas obaveštava da je sednica Vlade u toku i da se uvode privremene mere, što nije bilo tačno. Dokumenti postoje. Sednica Vlade je održana tek sutradan.
Na odbornike SPS-a od 23. marta se vrše ogromni pritisci i pretnje, tako da su neki i poklekli, ali je na sednici održanoj 8. maja bilo prisutno 42 odbornika, i to 39 iz SPS-a, dva iz JUL-a i jedan iz DOS-a. Prinudne ostavke nekih odbornika nisu ni zavedene u opštini. Date su Demokratskoj stranci, a po zakonu treba da se verifikuju na prvoj sednici skupštine opštine.
Ako lokalna samouprava ne funkcioniše, Ministarstvo treba da je upozori, a tek onda da uvede prinudnu upravu. Tako piše u zakonu, ali se to ne poštuje.
O svemu su obaveštavani i gospodin predsednik Skupštine i predsednik Koštunica, predsednik Vlade Đinđić, obaveštavana su određena ministarstva, ali niko nije stao na stranu zakona, legaliteta i volje građana na lokalnim izborima, gde su se, pre svega, birale određene ličnosti, pa tek onda partije.
Ministarstvo za pravosuđe i lokalnu samoupravu je davalo određena mišljenja, ali primenu i tumačenje zakona, valjda, treba da da Skupština kao zakonodavni organ, jer je ona i donela zakon.
Nije tačno da su novoformirana veća nestranačka. I u opštini Kladovo i u Majdanpeku su sastavljena od članova DOS-a. U Negotinu je sastav sledeći: trojica su članovi Demokratske stranke, dvoje Demohrišćanske stranke, po jedan Građanskog saveza, Nove demokratije, Demokratskog centra i Nove Srbije. To su, mahom, lokalni stranački prvaci. Samo je Demokratska stranka Srbije predložila dve nestranačke ličnosti.
Zbog toga što ministar Batić i njegovi zamenici, kao i Ministarstvo, ne pomažu legalno izabranim rukovodstvima već kriznim štabovima, ministar bi trebalo da podnese ostavku, a Vlada Srbije da što pre predloži predsedniku Skupštine da raspiše vanredne lokalne izbore u svih 17 opština, pa da se vratimo demokratiji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Stevan Ž. Gudurić. Neka se za diskusiju pripremi narodni poslanik Božidar Vučurović.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnik Vlade, po običaju, nije tu, ali to je njegov problem, ali bi to trebalo da bude problem i vas, poslanika iz DOS-a.
Prvo zasedanje koje smo imali ovde, pričali smo, na predlog gospodina Batića, o puštanju kriminalaca i lopova, onda na saveznoj skupštini i šiptarskih terorista, verovatno zato da bismo oslobodili prostor za političke zatvorenike kojih je sada svaki dan sve više. Neka se gospodin Batić izjasni koliko je to on kao ministar pravde zatekao političkih zatvorenika u zatvorima i koliko je tih pušteno, tim Zakonom o amnestiji. Moguće je da gospodin Batić čini neke greške zato što je preopterećen. Pre nekoliko dana smo pročitali u novinama kako se negde daje ili ne daje zeleno svetlo, pa je ispalo da je on zaposlen kao onaj što pali semafor na zeleno. Verovatno zato pravi neke druge greške, naročito u lokalnoj samoupravi. Da se jednu stvar razumemo ovde, ne pričamo mi ovde o tome šta je radio bivši režim. Tema je - gospodin Batić i šta gospodin Batić radi u ovom režimu.
Prijatelju, ako imaš nešto pametno da pričaš u toj glavi, dođi ovde pa pričaj. Sa mesta možeš da zavežeš. Može i "a" i "b", pričali smo i pre o mukanju.
Titel je opština u Južnobačkom okrugu koja je ... (Čedo, ostani, imam i za tebe nešto.)
Vlada Republike Srbije je svojom odlukom obrazovala Opštinsko veće u opštini Titel. U svojoj odluci Vlada se pozvala na član 159. Zakona o lokalnoj samoupravi, koji kaže: "Ako se u opštini ne sprovedu izbori ili se posle sprovedenih izbora za odbornike skupštine opštine ne konstituišu njeni organi u roku od 60 dana od dana izbora, Vlada obrazuje opštinsko veće koje obavlja poslove skupštine opštine i izvršnog odbora do sprovođenja novih izbora i konstituisanja opštinskih organa. O tome obaveštava predsednika Narodne skupštine."
Donošenje odluke Vlade, na predlog ministra Batića, jer nema na osnovu čega drugog, jer je to njegov resor, primer je grubog kršenja zakona i klasično pravno nasilje, iz sledećih razloga (ima i gorih izraza, ali da se zadržimo na ovome): Skupština opštine Titel je konstituisana 16. oktobra 2000. godine, dakle, šest dana po obavljanju izbora i uručenja odborničkih ovlašćenja od strane opštinske izborne komisije. Na konstitutivnoj sednici je verifikovan mandat odbornika i sa 15 glasova za je prihvaćen izveštaj verifikacione komisije od 25 odbornika. Izabran je predsednik i potpredsednik Skupštine opštine. Kandidate za predsednika dala je većinska odbornička grupa SPS, sedmi mesec i manjinska odbornička grupa DOS. Obe odborničke grupe predložile su istog kandidata za potpredsednika Skupštine opštine. Za predsednika, sa 14 glasova od ukupno 25, izabran je kandidat SPS-a, a sa 24 glasa od 25, izabran je potpredsednik Skupštine opštine koga su predložile odborničke grupe. Objavljeno je u "Službenom listu" opštine Titel, broj 12/00, od 18.10.2000. godine.
Druga sednica Skupštine opštine bila je svečana, povodom Dana oslobođenja. Na trećoj sednici, održanoj 30.10, izabran je predsednik i potpredsednik i članovi Izvršnog odbora, a 5 članova Izvršnog odbora je izabrano na četvrtoj sednici - 4.11. U svakom slučaju, u onih 60 dana koje zakon propisuje. To apsolutno opovrgava jednog od kolega koji je ovde pričao neke druge stvari. Na trećoj sednici je izvršeno obrazovanje svih stalnih radnih tela Skupštine opštine Titel, prema statutu i poslovniku, i to po paritetnoj osnovi - 60% iz većinske odborničke grupe, a 40% iz manjinske odborničke grupe. Izbor predsednika radnih tela izvršen je po istom principu. Od konstituisanja, skupština je održala osam sednica i devetu, a onda je Vlada donela odluku.
Gospodin Čeda Jovanović je ovde u četvrtak rekao da tamo gde su uvođene prinudne mere, privremena veća ili kako god da ih zovemo, u svakom slučaju, kaubojska rešenja, rekao je kako tamo nisu postavljeni ljudi po stranačkom paritetu, nego stručni ljudi, što se kosi sa elementarnom istinom zato što je u tom opštinskom veću, između ostalih, gospodin Lazar Paunić. Gospodin Lazar Paunić je bio kandidat DOS-a u septembru, na izbornom mestu broj 4 u Titelu i izgubio od dr Jelin Save, koji je bio član SPS-a. Isto tako, gospodin Miroslav Ćurčić, koji je stavljen u Opštinsko veće, na izbornom mestu broj 12, u naseljenom mestu Vilovo je izgubio od Kozarev Stevana. Ima tamo još jedan gospodin Marjanov Stevan, koji se skoro na svim lokalnim izborima takmičio. Čuveniji je kao "Pesak". Kakvo mu je ime, takvi su mu bili i rezultati. Nikad nije uspeo da prođe u Skupštinu opštine. Da ne pričamo o onima koji su zbog krivičnih dela izbačeni iz nekih službi.
Isto tako, pričajući o stručnosti, moramo kazati da tih devet u Opštinskom veću u Titelu imaju velikih problema sa tom stručnošću. Ja ne potcenjujem nikoga i ne kategorišem ga prema stručnoj spremi, ali tih devet u proseku ne mogu da napabirče srednju stručnu spremu. Prema tome, kriterijum stručnosti time automatski pada u vodu. Koliko ja znam, u Titelu ima dovoljno školovanog sveta koji bi mogao da obavlja te poslove, ako je već neko napravio protivzakonitu radnju i napravio to što je napravio.
Čitali smo ovde u novinama, novine su vaše, policija je vaša, o poseti Požarevcu i o hekleru. Samo, nikako se nije razjasnilo ni tada u novinama, a ni ovde, kada je gospodin Batić o tome pričao, o čemu je tu reč. Da li je hekler naoružanje vozila u kojima se vozaju ministri, kao neko formacijsko naoružanje ili je hekler neka savremenija varijanta onoga što su naše mame i babe heklale, pa je to sada neka modernija varijanta? To bi trebalo da se objasni. U svakom slučaju, sramota je da jedan ministar, za nešto što je njegova policija prijavila i rekla i sledeći dan uhapsila tog, da ovde sa skupštinske govornice priča neke nebuloze i da se ne seća nikakvog heklera. Zašto su onda tog ko je uzeo taj hekler uhapsili sledeći dan?
U ovom skupštinskom zdanju gospodin Batić je pričao kako se radi smena straže u Konavljanskoj ulici i onda se događalo da na toj smeni budu tri sanitetska vozila. Možda neko ima neke ekstremitete na telu koji ne mogu da stanu u jedno vozilo, ali tri je suviše.
Još jednu stvar da kažem, pošto je za ovom skupštinskom govornicom u četvrtak dozvoljeno da, u pet-šest minuta, gospodin Batić utvrđuje nacionalnu pripadnost na osnovu toga što je čitao izborne rezultate u nekim drugim državama. Mi znamo da je i u ovoj i u onoj Jugoslaviji sijaset ljudi nosilo isto prezime, a bilo različite veroispovesti. Na taj način praviti diskvalifikaciju je, najblaže rečeno, neprimereno. Ono što možemo utvrditi za gospodina Batića, na osnovu takvih nekih kriterijuma, čak mnogo boljih od toga, jeste da gospodin Batić nije Srbin, zato što ne postoje demohrišćanski pravoslavci. Srbi su samo pravoslavci, to tvrdi 15 sveštenika Srpske pravoslavne crkve i jedan vladika, na skupu na kome sam ja bio u četvrtak. Sve sam mislio da je taj skup posvećen velikom crkvenom prazniku - Spasovdanu, pa sam onda od vladike čuo da je taj dan i dan Ćirila i Metodija. Onda sam seo u auto da dođem na poslepodnevno zasedanje ove skupštine i saznao sam da je u stvari Sveti Jovan, obzirom da su rekli da je restrikcija struje, a restrikciju struje smo imali samo kad je jaka zima. To je za praznik Sveti Jovan, a za Spasovdan do sada to nije bilo. Hvala.

Pravo na repliku, gospodin Čedomir Jovanović.