Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolićete mi da i ja napravim jedan kraći uvod. Prošlog radnog dana preložio sam da zbog patriotske zabrinutosti jedne poslaničke grupe raspravljamo  o Kosovu, da to dovršimo. Interesantno je da je ta patriotska grupa to odbila. Tom prilikom je rečena jedna neistina, da mi nismo bili zabrinuti za Rezoluciju 1244. Mislilo se na bivši saziv Narodne skupštine i na grupu od tri poslanika Koalicije Vojvodina. Ja sam dužan da podsetim da smo na toj čuvenoj ratnoj sednici bili uzdržani i da smo rekli da Vojvodina neće da potpiše kapitulaciju za Kosovo, da to nije sporazum, već kapitulacija. Tek da podsetim one koji su bili u prošlom sazivu. Postoji stenogram i to se da utvrditi.
Ja bih odmah predložio, radi efikasnijeg rada, da se poslanici koji su osporavali ministra pravde lepo izvinu i povuku predlog. Glavne optužbe koje su iznete kao krivica ministra su, otprilike, nedostatak nacionalne svesti. Njih je izneo bivši dugogodišnji student prava na Kragujevačkom univerzitetu koji nije položio ni nacionalnu istoriju kod profesora koji je član njegove partije.
Dva osnovna razloga su navedena iz opozicinih krugova, pored ovih, zašto bi gospodin Vladan Batić, ministar za pravosuđe i lokalnu samoupravu trebalo da da ostavku ili da bude razrešen dužnosti. Jedna je prinudna uprava, a druga je Hag, koliko sam ja to razumeo. Što se tiče prinudnih uprava, ja ću podsetiti - u prošlom sazivu prinudna uprava na primeru opština Titel i Inđija je trajala po tri godine. Ovde je upravo naveden primer Titela, kako je tamo skupština konstituisana na vreme. To što je izabran predsednik SO, ne znači da je opština konstituisana, to znači samo da je dobila predsednika, sekretara i nešto drugo nije dobila.
Kada smo već kod prinudnih uprava, dužan sam da kažem da se te prinudne uprave uvode po Zakonu o lokalnoj samoupravi, koji je donet u bivšem sazivu. Na taj Zakon o lokalnoj samoupravi ja sam predložio 50 amandmana, koji su se upravo odnosili na izbore, da se izbori vrše po proporcionalnom principu i drugo, da se prinudne uprave ne mogu tako lako uvoditi. Bivša vlast, a sadašnja opozicija, svih 50 amandmana je odbila, ne želeći da ih prihvati i na kraju se ispostavilo da su to uradili u korist svoje štete. Zakon o lokalnoj samoupravi koji su oni pravili, pravili su tako, misleći da će oni biti centralna vlast i da će se taj zakon primenjivati na nama, a ne na njima. Sada, kada mač koji su sami kovali seče njih, onda to njima nije pravedno, ali ih ja razumem. Sami su krivi, jer su takav zakon doneli.
Oko Haškog suda važne su dve činjenice. Prva je da Narodna skupština Republike Srbije ne odlučuje o isporučivanju gospodina Miloševića, koga nerado spominjem. Sve što sam imao da mu kažem, rekao sam pre nego što je pao sa vlasti, a ja nisam od onih koji mrtvom vuku rep mere. Dužan sam da kažem da Narodna skupština Republike Srbije neće odlučivati o tome, pa je glupo da vodimo neku raspravu u vezi toga.
Druga stvar vezana za Haški sud je ono što je pre neki dan, čini mi se, gospodin Gvozden Jovanović rekao, a to je: ko će se pobrinuti o vama. On je zaradio opomenu, a ja mislim da Narodna skupština Republike Srbije duguje izvinjenje gospodinu narodnom poslaniku Gvozdenu Jovanoviću, jer se ispostavilo da je on bio u pravu.
Moramo da priznamo da mi ovde pokušavamo da zaštitimo, što se Haškog suda tiče, gospodina Miloševića od njega samog. Znači, gospodin Gvozden Jovanović je bio u pravu. Zašto mi moramo da štitimo gospodina Miloševića od njega samog? Iz prostog razloga što je taj isti gospodin Milošević potpisao u Dejtonu Dejtonski sporazum i, u vezi s tim, saradnju sa Haškim tribunalom. To se odnosilo na gospodina Krajišnika, na gospođu Plavšić, to se odnosi na gospodina Ratka Mladića, na Karadžića.
Dakle, gospodin koji je potpisao Dejtonski sporazum (ili drug) mora jednom da nauči šta potpisuje, a drugo mora da nauči da odgovara za ono što je potpisao. Sada smo mi došli u nezgodnu poziciju da odgovaramo za nešto što je on potpisao, odnosno da pokušavamo da sprečimo isporučivanje Haškom tribunalu čoveka koji je potpisao saradnju sa tim istim Tribunalom.
Po mom mišljenju, ministar pravde i lokalne samouprave je kriv za dve stvari. Kriv je, odnosno odgovoran je zato što pravosuđe nije primenilo zakone, iako su to možda loši zakoni. Nije primenilo zakone koje je donela bivša vlast. Govorim o Zakonu o političkim strankama. To je član 12. Zakona koji je objavljen u "Službenom listu" 1990. godine, a kaže da se političke organizacije brišu iz registra, odnosno zabranjuju ako šire versku, rasnu i nacionalnu mržnju ili šire netrpeljivost.
Ovde postoje makar dve političke organizacije kojima je to i običaj i pravilo i koje bi trebalo, po tom istom zakonu koji su maltene one donele, da budu zabranjene.
Ako je gospodin Batić za nešto kriv, kao ministar pravde i lokalne samouprave, kriv je zbog toga što nije doslovce primenio zakone i to zakone koje su doneli oni, i na njih je trebalo da primeni te zakone.
Druga stvar zbog koje je kriv, time ću i završiti, dao je izjavu u "Večernjim novostima" da će Centralni zatvor uskoro raditi kao dragstor. Nije kriv, po mom mišljenju, što je tu izjavu dao, već je kriv za to što Centralni zatvor nikada neće proraditi kao dragstor.

Ima reč gospodine Nikolić.

Na Pravnom fakultetu u Kragujevcu dok profesor Marko Pavlović, koji je nekada bio član Srpske radikalne stranke i njen poslanik u ovoj skupštini, nije preuzeo tu katedru, nije postojao predmet Nacionalna istorija. On je uveo taj predmet. Ali, kome to pričati? U vreme kada sam studirao na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, Nacionalna istorija nije postojala kao predmet, pa nisam mogao da je polažem.
Što se tiče Rezolucije 1244, u vezi sa Kosovom i Metohijom, tačno je da je jedna grupa od tri poslanika bila uzdržana, a to znači nezainteresovana. Njih Kosovo i Metohija nije interesovala kao subjekt, kao sudbina. Oni su rekli da se Vojvodina neće mešati u to. Nisu rekli "naša politička stranka", nisu rekli "baš nas briga, kriv je Milošević", nego su rekli "Vojvodina neće da se meša u to". Njihova politika je otcepljenje Vojvodine od Srbije. Nikakva veza sa Kosovom i Metohijom nije njihova politika. O tome razmišljajte vi koji ste u DOS-u sa takvima, i koji ste takve doveli na vlast.
Što se tiče Haga, Haški sud nije nezavisan. Uopšte nije nezavisan. To nam je rekao Vojislav Koštunica. Vladan Batić je rekao u četvrtak ovako: "Ludost je govoriti da Haški tribunal ne počiva na principima pravde" i time potire ono što nam je o Haškom tribunalu rekao Vojislav Koštunica. Vojislav Koštunica smatra da Haški tribunal ne počiva na principima pravde. Uostalom, Vojislav Koštunica, kao vrstan pravnik, vrlo dobro zna da Haški tribunal ne može da postoji kao sud, zato što je pomoćno telo Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Nađite mi samo jedan sud u svetu koji je pomoćno telo nekog drugog organa. Čim je pomoćno i čim ga finansira Amerika, nije nezavisan u svom radu.
Ovde se ne radi o tome ko je ustanovio saradnju sa Haškim tribunalom. Saradnja sa Tribunalom postoji. Radi se o tome ko će prvi doneti odluku da se građani Srbije i Savezne Republike Jugoslavije izručuju u Hag. Ta krivica, ta istorijska sramota će pasti na DOS, na mnoge ljude koji se bune protiv toga, koji ne mogu s tim da se saglase, na mnoge ljude koji sede ovde u sali, na sve vas.
Nije tačno da Srbija s tim nema ništa. Ako nema ništa, zašto o tome priča ministar pravde Republike Srbije u svakom svom intervjuu? Zašto? Ako ga to uopšte ne interesuje, ako nije njegova nadležnost, zašto se u to uopšte meša? Naravno, predsednik Savezne vlade ima pravo da kaže: Dok sam ja predsednik, neće biti izručivanja. To je njegov lični čin. On to može da spreči dok je predsednik Vlade. Vi ga smenite. Onda će biti izručivanja. Ali, ne smete da ga optužujete zato što je rekao ono što misli kao čovek.
Ja bih vam preporučio da, umesto da izručujete Srbe u Hag, izručite struju građanima. To je mnogo lepše, mnogo korisnije i politički mnogo primamljivije. Hvala najlepše.

Ima reč narodni poslanik Zlatan Jovanović. Sledeći prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo toga je već rečeno o gospodinu Vladanu Batiću. Poslanička grupa Srpske radikalne stranke je iznela argumente koji su tačni, koji su u stvari isečci iz novina, odnosno govora gospodina Batića. Prema tome, ne mogu se demantovati, niti opovrgnuti. To su njegove reči, to je sve ono što je on izjavljivao od 5. oktobra 2000. godine naovamo, ali i ono što je govorio pre 5. oktobra.
Neću da se vraćam na ono što je već rečeno i u vezi sa "Galenikom" i u vezi sa "Crvenom zastavom" i drugim nedelima gospodina Batića. Ja ću ovde izneti jednu optužbu za koju imam dokaze.
Optužujem gospodina Batića, iako nije prisutan što još jednom potvrđuje njegov odnos i odnos kompletne Vlade Republike Srbije prema ovoj skupštini, za rušenje i skrnavljenje zgrade Skupštine Savezne Republike Jugoslavije. Svi znamo da je 5. oktobra 2000. godine došlo do prodora grupe demonstranata u zgradu Savezne skupštine i da je tom prilikom došlo do, bukvalno rečeno, razaranja zgrade Savezne skupštine, do uništavanja onih vrednosti koje su izuzetno dragocene i vredne za našu naciju, za našu državu.
Razmišljao sam tog dana da je DOS kao organizator demonstracija (uzgred budi rečeno - DOS nije okupio tako mnogo pristalica tamo i demonstranata, već ih je okupio Slobodan Milošević) bio nemoćan da spreči demonstrante da prodru u zgradu Skupštine Savezne Republike Jugoslavije. Razmišljao sam i na neki način opravdavao tu njihovu nemoć.
Međutim, nekoliko dana kasnije, u jednoj televizijskoj emisiji, kada su se revolucionari predstavljali i, verovatno, pravili preporuke za buduće funkcije, u jednoj od tih emisija na novoj televiziji, jer stare više nije bilo, gostovao je i današnji ministar pravde Vladan Batić. Jednog momenta voditelj je pitao: Gospodine Batiću, otkud to da baš u momentu kad vi govorite dođe do prodora demonstranata u Saveznu skupštinu? Na to pitanje gospodin Batić je trijumfalno odgovorio, sa osmehom na licu: Pa, znate, ja sam se unapred dogovorio sa grupom Zvezdinih navijača, "delija", da baš u momentu kad ja govorim izvrše prodor u Saveznu skupštinu.
Neposredno posle toga, Vlada je odredila - ili ne znam ko od zvaničnih organa - jednu komisiju koja će se baviti procenom štete načinjene Saveznoj skupštini. Pre nekoliko dana sam čuo izjavu te komisije da je procenjena šteta u Saveznoj skupštini 20 miliona nemačkih maraka. Možda je i više, ali je ovo zvaničan stav, zvaničan podatak komisije koja je formirana od strane zvanične vlasti u ovoj državi.
Prema tome, ja optužujem gospodina Batića da je saučesnik, da je idejni tvorac ove akcije i ove štete koja je naneta Saveznoj skupštini, odnosno, kompletnoj državi. Dokaz je izjava samog gospodina Batića, data na Novoj televiziji Srbije, a ako gospodin Batić ne veruje tome, verovatno ima i kasete koje su sačuvane iz te emisije.
Takođe, optužujem gospodina Batića za njegovo nesprovođenje odluka legitimnih državnih organa. Naime, gospodin Batić je ovde pre nekoliko dana, odnosno, u četvrtak, kada je verovatno pokušavao da odbrani sebe od svih argumenata koje je SRS iznela protiv njega, objašnjavao i ubeđivao nas i javnost kako je on patriota i kako je on u vreme agresije podnosio krivične prijave protiv predvodnika NATO agresora, verovatno želeći time da dokaže svoj patriotizam. Postavljam pitanje gospodinu Batiću - zašto nije ispoštovao i sproveo odluke legalnih organa ove države, koji su, možda i na osnovu njegove krivične prijave ili drugih prijava, presudili i doneli presude svim vinovnicima zločina koji su se desili ovoj državi i ovom narodu.
Naime, posle takvih izjava da je podnosio krivične prijave, gospodin Batić je dočekao u Beogradu i Solanu i druge čelnike NATO alijanse, bukvalno ih grleći i ljubeći, a istovremeno je hapsio one koji su demonstrirali protiv takvih postupaka naših zvaničnika, koji su cepali i palili njegove slike i njegove postere. Prema tome, radi se o njegovoj političkoj nedoslednosti, o jednoj prevari koja je od strane gospodina Batića, ali očigledno i kompletnog DOS-a, učinjena ovom narodu.
Gospodin Batić ovih dana vrlo često boravi u Hagu, pokušavajući da nađe adekvatan sporazum sa međunarodnim, kako ga već zovu, sudom u Hagu, kako bi se od strane ove države ozvaničilo i legitimno sprovodilo izručenje naših državljana Hagu. U međuvremenu, između dva putovanja u Hag, gospodin Batić obilazi opštine i gradove po Srbiji, u nastojanju da od jedne vrlo sumnjive grupe, koja je oko njega, napravi političku stranku. On pokušava da po opštinama Srbije stvori odbore svoje nazovi stranke i u tim pokušajima prikuplja i okuplja uglavnom onaj moralni otpad iz drugih političkih opcija koji zarad ličnog interesa prelazi u novu Batićevu stranku. Taj moralni otpad verovatno razmišlja da može po ključu da na lokalnom nivou dograbi neku funkciju...
(Predsedavajuća: Gospodine Jovanoviću, izričem vam opomenu.)
Hvala.
... uđe u neke strukture vlasti i ostvari neki lični interes. Gospodin Batić u tim svojim nastojanjima koristi sva moguća sredstva, od ucena i ubeđivanja, političkih i verbalnih, ali kada to ne uspeva, on prelazi i u onaj domen trgovine.
Tako je u jednoj opštini u Zlatiborskom okrugu, kada nije uspeo da prikupi dovoljno pristalica da napravi bilo kakav odbor, pokušao malo da trguje, pa je ponudio predsedniku Opštinskog odbora DSS-a u tom mestu 10.000 maraka za prelazak u svoju stranku, da bi napravio svoj odbor. Znači, ne beži ni od te trgovine unutar DOS-a, odnosno, pokušava da i od svojih političkih saboraca u okviru DOS-a (što je inače manir verovatno svih u DOS-u, koji užurbano prave odbore po opštinama Srbije, bar pokušavaju da ih naprave) na taj način dođe do nečeg malo većeg u ovoj državi.
Takođe, optužujem gospodina Batića da govori u ovom parlamentu rečnikom mržnje. On je u više navrata ovde, za ovom govornicom, nastupao mitingaški, držeći govore koje je držao pre godinu i više dana po Srbiji, na raznim skupovima i mitinzima tadašnje opozicije. Gospodin Batić zaboravlja ovde da je ministar svih građana Srbije i da treba da bude podjednak i podjednako pravedan prema svima, pogotovo što se radi o ministru pravde, koji treba sutra da pomogne svim građanima Srbije, ukoliko dođu u situaciju da im je njegova pomoć potrebna. Na žalost, on se ne ponaša tako i to demonstrira upravo sa ove govornice.
U svojim govorima ovde vrlo često se poziva na Boga, predstavljajući sebe kao vernika, verujućeg čoveka, pobožnog i poštovaoca tih srpskih vrednosti i tradicije. Moram da se vratim nekoliko meseci unazad, negde pred Božić, Beograd je bio okićen i izlepljen velikim posterima gospodina Batića, na kojima je pisalo - Hristos se rodi, hvala Bogu.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Na tim posterima je bila njegova slika, vrlo, vrlo uvredljivo za hrišćanski svet, za narod kome je Božić verovatno najveći praznik. Mislim da je time izvrgao ruglu i pravoslavlje i kompletno hrišćanstvo. Mislim da su ovi argumenti koje smo naveli sasvim dovoljni da bar ozbiljnije razmislite, govorim gospodi iz DOS-a, o gospodinu Batiću kao ministru pravde i da glasate danas za nepoverenje gospodinu Batiću. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović, a sledeći je narodni poslanik Milorad Mirčić.

        Dame i gospodo narodni poslanici, ja, kao tehničko lice, znam da kada u toku proizvodnje dođe do otkaza ili kvara na mašini ili, kako se stručno kaže, tehnološkog sistema, dolazi do zamene  dela odnosno  dela koji je izazvao zastoj sistema. Zato će moje današnje izlaganje biti posvećeno sličnoj materiji i sistemu koji ne može da funkcioniše, jer je u njemu došlo do otkaza ili kvara i rezervni deo koga treba zameniti zove se Vladan Batić. Na ovom  delu se mora kroz proces  popravke izvršiti  i defektaža, uočiti uzroci njegovog otkaza, da se ne bi u procesu proizvodnje desili slični kvarovi.
Dame i gospodo, Vladan Batić je dosadašnjim svojim ponašanjem i svojim radom derogirao i ponizio funkciju ministra pravde i lokalne samouprave i time naneo veliku štetu Vladi i građanima Republike Srbije. Prvo, to je ličnost pobožnih manira i veliki vernik crkve, a u stvari čovek koji ne veruje u svoj narod i svoju državu. Njegovi nastupi po raznim mitinzima i tribinama uverili su građane Srbije da imaju posla sa čovekom sumnjivih moralnih kvaliteta, sumnjivih radnji i prošlosti. Uzroci kvarnosti tog dela su: Vladan Batić veže se za "Galeniku", "Crvenu zastavu", takođe, ministar Batić organizuje mnoge krizne štabove u opštinama Lebane, Lajkovac, Irig, Bosilegrad, Ub, Kladovo i još nekoliko opština. Krizni štabovi DOS-a stvorili su nemire i blokadu rada lokalne samouprave. Ministar Vladan Batić odmah posle toga nastupa sa svojim pripremljenim programom za uvođenje prinudne uprave. Takođe, istim metodama i istim manirima pokušava da zauzme i fabriku lekova "Zorka farma" i "Metaloplastiku" - Šabac.
Dame i gospodo, na osnivačkoj skupštini Demohrišćanske stranke u Šapcu gospodin Batić izjavljuje - zatvori će raditi kao dragstori, tako što će lopovi u zatvor, a zločinci u Hag, ali je tom prilikom izrazio uverenje da će optužnica biti podignuta i protiv lidera OVK, najvećeg krvnika i zločinca srpskog naroda. Ali, to je neistina.
Po završetku ovog osnivačkog odbora, na kome je bilo prisutno 15-ak građana, odlazi u hotel "Galeb" da sa svojim kadrom i predsednikom Privredne komore Radoslavom Veselinovićem i vlasnikom tog hotela organizuju terevenke do zore, a tom prilikom je došlo do blokade pola grada zbog obezbeđenja gospodina ministra pravde i lokalne samouprave, Vladana Batića, a to su izjavili roditelji koji su se vraćali sa roditeljskog sastanka jer nisu mogli proći tim delom grada.
Dame i gospodo narodni poslanici, postoje četiri uzroka zbog kojih ministar pravde i lokalne samouprave Vladan Batić ne može više da obavlja ovu funkciju. Mislim da nezavisno od stranačke pripadnosti prilikom glasanja u vezi nepoverenja morate svi dobro da se zamislite.
1. Ministar Batić ponižava i derogira borbu srpskog naroda u Republici Srpskoj, on ponižava borbu srpskog naroda u borbi za svoj opstanak, on ističe da se ta država nije mogla praviti na temeljima koji su natopljeni tuđom krvlju, ali ne pominje krv srpskog naroda i patriota.
2. Borbu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji naziva zločinačkom. Izjava u "Glasu", 27. aprila 2001. godine, gde Vladan Batić izjavljuje da Srbi koji su se borili na Kosovu i Metohiji koji su branili svoj narod i svoju zemlju, srpsku kolevku, moraju da budu na optuženičkoj klupi, odnosno moraju da prođu kroz moralnu katarzu i da na kraju priznaju da su zločinci.
3. Dolazak u Beograd najvećeg zločinca Havijera Solane. Naši pravosudni organi su ga osudili na 20 godina zatvora. Čim je kročio na srpsku zemlju trebao ga je ministar pravde i lokalne samouprave, gospodin Vladan Batić, uhapsiti.
Dame i gospodo, ministru Vladanu Batiću se žuri i zato ubrzava zakon o saradnji Savezne Republike Jugoslavije sa sudijama Haškog tribunala, verovatno da bi sakrio svoje tragove. On najavljuje da će se neki od jugoslovenskih državljana ubrzo dobrovoljno predati Haškom tribunalu, a to navodno čini Blagoje Simić. Na aerodromu se moglo videti da se Blagoje Simić, po njegovom izrazu lica, nije predao sam, već verovatno po nagovoru i pod torturom gospodina ministra Vladana Batića.
Dame i gospodo, još je najteže, takođe se traži predaja naših velikih heroja Mladića, Šljivančanina, a takođe i generala Dragoljuba Ojdanića koji se, pukim slučajem, spasao otmice. Građani su zaplašeni činjenicom da postoje lovci na naše državljane. Ministar pravde i lokalne samouprave gospodin Vladan Batić formirao je posebnu bandu kriminalaca čiji je zadatak da za novčanu ucenu od pet miliona dolara izvrše otmicu navedenih naših velikana.
Batić, kao ministar, čudan je sklop nasilništva, samovlašća, organizovanih bandi, neprijateljskih politika i bandi kriminalaca, i otvoreni instrument nekih neprijateljskih politika. On ne može, u skladu sa Ustavom i zakonom, da prihvati ograničene nadležnosti svoje ministarske funkcije. Zato, na kriminalan način zloupotrebljava Službu državne bezbednosti i svesno demonstrira odsustvo odgovornosti i savesnosti.
4. Takođe, prima najvećeg srbomrsca Adema Demaćija za koga verujem da je počeo mrzeti Srbe dok je još bio u kolevci.
Dok se srpski narod borio protiv NATO zlikovaca, gospodin Batić je bio na kolenima, ne na kolenima da bi klečao kao pobožan čovek i Bogu se molio za spas srpskog naroda i srpske zemlje, nego je sedeo na kolenima NATO zlikovaca. Gospodin Batić kao poznati pravnik zna koje su moralne ličnosti koje sede na kolenima.
Ovim ponašanjem Vladan Batić je dokazao da se u svom radu ne rukovodi Ustavom i zakonom, da neodgovorno i nesavesno vrši funkciju i da svesno zloupotrebljava svoju funkciju radi progona neistomišljenika.
Svojim ponašanjem pokazuje da neskriveno utiče na rad drugih nadležnih državnih organa sa željom da proširi obavljanje svoje funkcije i na druge oblasti koje nisu u nadležnosti Ministarstva na čijem je čelu.
Ova vlast je organizovana na načelu podele na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Vladan Batić bi morao da zna da kao predstavnik izvršne vlasti ne može i ne sme da se upliće, meša i utiče na sudsku vlast koja mora biti nezavisna. Na osnovu koje odredbe Ustava ili bilo kog zakona Vladan Batić ima pravo da obaveštava javnost o detaljima mnogih istraga. Kako može da zna detalje koji moraju biti poznati samo sudskoj grani vlasti koja je nezavisna. Vladan Batić priznaje da je direktno uključen u vršenje poslova koji prevazilaze ovlašćenja ministra pravde i lokalne samouprave. Vladan Batić dokazuje da sa premijerom i ministrom unutrašnjih poslova predstavlja neki nadorgan apsolutne vlasti kome su potčinjene sve grane vlasti. To je sve u skladu sa revolucionarnim zanosom Vladana Batića.
Smatra da kao ministar sada ima priliku da se izleči od svih frustracija neuspešnog advokata i da se svi pravosudni predmeti moraju okončati sredstvima i na način kako je to činio dok je bio advokat.
Gospodine Batiću, gde su pohapšeni i oteti Srbi na Kosovu. O njihovim životima se ništa ne zna, ali se dobro zna o albanskim teroristima koje ste dobro hranili i lepo odevali i na kraju ste ih na slobodu pustili. Sekirate se o tuđim leševima. A da li ste pokrenuli istragu za srpske leševe i nestale Srbe? Ovo je velika sramota i da li osećate grižu savesti?
Kao takav, ne zaslužujete da vršite dalje funkciju ministra pravde i lokalne samouprave. Tražim da hitno budete uhapšeni zbog ova četiri slučaja: 1) zbog uništenja Savezne skupštine; 2) zbog uništenja dva nevina života 5. oktobra i zavođenja maloletne dece u političke svrhe; 3) zbog dolaska najvećeg zlikovca prema srpskom narodu Havijera Solane, nikada se nije desilo da zločinac bude proglašen herojem, a žrtve da budu zločinci; 4) zbog saradnje sa NATO zlikovcima.
Na kraju mogu reći, posmatrajući gospodina Batića kao čoveka i narodnog poslanika, da zajedno sa Karlom del Ponte deluju kao sijamski blizanci. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Replika? Niste spomenuti, jeste? Izvolite, pravo na repliku.

Poštovane dame i gospodo, tri minuta je možda malo za repliku koliko je bilo napada. Ovo je već neki drugi ili treći napad koji je usmeren na mene.
Ja sam Radoslav Veselinović, vlasnik firme "Galeb grupa", bavim se privatnim biznisom od 1. januara 1971. godine. Nikada nisam radio u društvenom sektoru. Čovek sam koji sam sigurno u proteklih 20 godina bio aktuelan u privrednim tokovima, a između osamdesete i devedesete godine bio sam i jedan od najvećih privrednika i privatnika u bivšoj Jugoslaviji. Kao predstavnik privatnika u bivšoj Jugoslaviji, bio sam u Predsedništvu Privredne komore bivše Jugoslavije, a danas sam predsednik Privredne komore Srbije. Bio sam u Privrednoj komori Srbije iz opozicije jedini, a član sam DS od 1990. godine i bio sam kandidat za narodnog poslanika, još 1990, a 1993. godine bio sam narodni poslanik ispred DEPOS-a.
Gospodo, deset godina sam se ja borio za promene u ovoj zemlji i promene su došle. Veoma sam srećan što su te promene došle i smatram da svi mi treba da učestvujemo, da učinimo da ova zemlja bude bolja. Sve što sam mogao učinio sam za ovih 30 godina rada, za dobrobit i boljitak ove Srbije. Danas moja firma zapošljava negde oko 200 radnika i jedna je od najboljih firmi u toj grani u zemlji. U mom gradu, svi su bili prisutni, a na kraju tu imamo i poslanika iz SPS-a koji je bio u poreskim organima i može vrlo kompetentno da kaže kako radi moja firma, kako radi "Galeb" i kakav rejting imam u Šapcu. Previše je napada bilo za to, a u suštini, sve u svrsi da se poslanici Demokratske opozicije Srbije diskredituju.
Mislim da za to ova javnost zna, a ja kao predsednik Komore Srbije radim volonterski svaki dan po 12 sati, ne primam platu i nisam želeo tu da se zaposlim, već da bih doneo boljitak ovoj zemlji Srbiji.
O terevenci o kojoj se priča, u hotelu "Galeb", mislim da je to bespotrebno govoriti. Prvo je to nemoguće, jer moja oblast nije hotelijerstvo. Sticajem okolnosti imam jedan mali hotel, koji je vrlo skromnih kapaciteta i ima 20 ležajeva, ali svega 16 ljudi tu može da doručkuje ili popije kafu, što znači terevenka u nekom objektu koji ima 16 stolica uopšte nije moguća. Mnogo toga je netačno od tih tvrdnji koje su iznete, vezano i za "Zorka farmu" i za "Metaloplastiku", to su notorne laži.
Gospodina Vladana Batića poznajem od 1990. godine i to je jedan od razloga zašto sam ja danas član Demohrišćanske stranke Srbije, jer sam kao čovek koji je mnogo proveo na terenu našeg regiona i bio predsednik regiona u devetoj užičkoj izbornoj jedinici, proveo mnogo dana sa Vladanom Batićem, jednim od boraca za promenu režima u Srbiji. S obzirom da je vreme isteklo, hoću da kažem da sam siguran da ovim putem kojim sam do sada radio i putem kojim ću od sada raditi, a mislim zajedno sa gospodinom Batićem i drugima iz DOS-a, da je to jedini pravi put.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, a sledeći prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik Toma Bušetić.