Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnika Vlade nema, način na koji Vlada Republike Srbije, umesto poslaničke većine, menja dnevni red Narodne skupštine, čini mi se, dovoljno govori o tome kakvi su odnosi između izvršne i zakonodavne vlasti.
A u Predlogu razrešenja i imenovana novih nosilaca pravosudnih funkcija, potpuno je jasan odnos i prema sudskoj vlasti, koja bi trebalo da predstavlja neku vrstu treće vlasti. U demokratskim zemljama, zakonodavna, sudska i izvršna vlast, trebale bi da budu realtivno nezavisne, ali i da postoje, razume se, određene vrste tzv. kočnica i ravnoteže između sva tri nivoa, kao i princip nemešanja, pre svega, izvršnih organa vlasti u rad nosilaca pravosudnih funkcija.
U našoj zemlji to nije slučaj i to nije od danas. Nije to ni od pre osam meseci, ili kako vi to volite da nazivate - od 5. oktobra, znači od onog trenutka kada je nasiljem DOS preuzeo vlast. To je od ranije slučaj u ovoj zemlji. To je bio slučaj i u vreme kada su levičarske stranke u potpunosit kontrolisale pravosuđe u našoj zemlji.
Podsetiću vas, kada se danas već govori o nekim stvarima, da je svojevremeno profesor Vojislav Šešelj bio uhapšen i osuđen na četiri meseca zatvora, osuđen na izdržavanje te kazne, a sada ću vam reći i šta je pisalo u dispozitivu, odnosno izreci rešenja. To je - da je odgurnuo sto i imao nameru da fizički napadne Radomana Božovića.
Dakle, to je rešenje koje je u prekršajnom postupku bilo doneto. Po direktnom nalogu organa izvršne vlasti postavljani su oni ljudi u organima za prekršaje. To nije, znači, nešto novo. Nije to ni nešto čudno.
Ali, ono što se dešava od tog novog 29. novembra, od tog novog 5. oktobra, jeste nešto što prevazilazi čak i ono što se zbivalo u ranijem periodu. Jer, ranije je postojala neka vrsta arbitrarnosti, neka vrsta najširih diskrecionih prava i ovlašćenja koja su davana predstavnicima izvršne vlasti, a koji su ih prenosili na nosioce pravosudnih funkcija.
To nikada nije bilo izraženo kao danas. Navešću nekoliko konkretnih primera, a onda ću pokušati da nešto kažem o tome, kao i o konkretnim rešenjima koja smo danas dobili, pre svega imajući u vidu činjenicu da smo se danas spremili za zakon o platama u državnim organima i javnim službama, a ne za ovaj predlog koji je slučajno došao na dnevni red.
Kako možete govoriti o nemešanju izvršnih organa vlasti u pravosuđe Republike Srbije, ukoliko imate predsednika Vlade koji kaže - da, znam ko je ubica. Ubica je Rade Marković. O čemu onda mi u ovoj zemlji govorimo. Dakle, ne znam šta je i kako radio Rade Marković. Nisam neko ko ima bilo kakve prijateljske odnose sa njim, niti partijske, kao ljudi iz levičarskih stranaka.
Niko ne može da kaže da je neko nekoga ubio ako to pravosnažnom presudom nije potvrđeno, a čak nije podignuta ni optužnica. Morate to da znate, pre nego što mi dobacujete to sa mesta. Takve stvari morate da znate, a ne da predsednik Vlade kaže - znam da je taj ubica, a ovaj to negira, a sud nije ni pokrenuo postupak. Postupak ne ide uopšte.
O čemu onda mi govorimo u ovoj zemlji. To su političke kvalifikacije, to što mi dobacujete s mesta, da li je neko NATO izdajnik ili je nešto drugo. To političari mogu da koriste i time mogu da se služe. Pitanje je da li se to nekome dopada ili ne, to je pitanje njegovog političkog izbora.
Ali, ovo je nešto što niko ne sme da uradi i nikada ne sme sebi da dozvoli. Kako onda sudeći sudija posle toga može da sudi? Pod kakvim pritiscima? Hoće li znati da posle toga više nikada neće moći da bude sudija, zato što se zamerio predsedniku Vlade. Zato što je predsednik Vlade doneo presudu pre suda.
Neka izađe bilo ko iz DOS-ovske većine i kaže da ovo nije tačno. Neće izaći niko od vas. Zato što je tačno. Zato što je to činjenica. Kada govorimo o tim pritiscima na pravosuđe, dogodilo se nešto što je potpuno neverovatno. Pušten je odlukom nadležnog organa, iz pritvora Dragoljub Milanović. Optužen je bio, odnosno sprovođena je istraga zbog sumnji da je znao da će biti zgrada RTS-a bombardovana.
