Poštovani narodni poslanici, zahvaljujući ministru pravde i predstavnicima skupštinskog Odbora za pravosuđe i upravu, napokon je u ovoj skupštini povedena ozbiljna debata o stanju u pravosudnom sistemu i ja im zbog toga odajem priznanje, ali pored tog priznanja njima treba izvesna poduka, pouka ili seminar. Sudijska funkcija i njeno obavljanje neprikosnoveni su samo u odnosu na izvršnu vlast, na Vladu i ministre i na predsednika Republike, naravno. U odnosu na političare nisu neprikosnoveni.
Mi političari, pogotovo mi iz opozicije, imamo i pravo i dužnost da kritikujemo rad funkcionera svih grana vlasti, parlamenta i izvršne vlasti, odnosno Vlade i pravosuđa. To je naše pravo i to je naša dužnost, to je naša uloga u političkom sistemu. Ne sme ministar da napada sudije, ne sme ministar da pritišće sudije, ne sme da im daje naloge, ne sme da se meša u rad suda, a mi političari iz opozicionih stranaka moramo svaki put da intervenišemo kada primetimo nezakonito ponašanje bilo kog nosioca sudske funkcije. To napokon treba da naučite i da se prema tome ponašate.
Vi ste gospodine predsedniče, malopre upozoravali Tomislava Nikolića i mene, umesto da upozorite službenicu Ministarstva pravde koja dobacuje narodnim poslanicima i pravi neke neugodne grimase. Ona to nikako ne sme. Za nju su narodni poslanici neprikosnoveni i nema šta sa njima da razgovara, ukoliko oni ne zatraže neku komunikaciju. Ona je ovde činovnik i tako treba da se ponaša.
U ovom pravosudnom sistemu potrebni su radikalni rezovi. Oni se ne mogu vršiti na ovaj način na koji to radi Odbor za pravosuđe. Odbor za pravosuđe bi ovde u Narodnoj skupštini trebalo da bude glavni, osnovni inicijator svih razrešenja i svih imenovanja. Svi znamo da to nije tako i svi znamo da taj posao zapravo obavlja Ministarstvo pravde.
Što bi inače službenice Ministarstva pravde sedele na ovoj sednici? Njihovo prisustvo je najveći dokaz koliko se Ministarstvo pravde meša u rad pravosudnog sistema. Ovde je trebalo da budu, valjda, savetnici Vrhovnog suda, nekih okružnih sudova ili Republičkog javnog tužilaštva, da oni uzmu odgovarajuće beleške ili da predsedniku Odbora za pravosuđe daju odgovarajuće podatke ako njemu na brzinu zatrebaju ti podaci, a ne službenici Ministarstva pravde. Njihovo je da se staraju da zgrada suda ima grejanje, da u zatvorima ima hrane, da sudije prime platu itd., a ne da se mešaju u kadrovsku politiku. Ovde, po ovom predlogu, imamo ogromno mešanje u kadrovsku politiku. Da ste vi zaista hteli da se u pravosudnom sistemu zavede red i da se sudije i tužioci koji ne obavljaju svoj posao u skladu sa zakonom, razreše, a da se imenuju oni koji su časni, sposobni, odgovorni, pošteni i koji rade bez ideološkog upliva, mi bismo na svim ovim predlozima imali sasvim druga imena.
Zašto npr. Dragoru Hiberu kao predsedniku Odbora nije palo na pamet da predloži Narodnoj skupštini da se razreši zamenik javnog tužioca iz Zrenjanina, Dragan Arsić? Dokazano je da je primio 100.000 maraka svojevremeno da izda Srpsku radikalnu stranku i da ode sa Glamočaninom. O tome je Glamočanin svedočio. Vi ste došli do tih dokaza, a međutim nema inicijative da se smeni Dragan Arsić. Mi smo to ranije znali i govorili u javnosti, nismo imali tako potkrepljene dokaze, a vi ih sada imate. Zašto nisu izašli sa predlogom da se se taj Arsić smeni sa funkcije zamenika javnog tužioca.
Ima takvih koje treba što pre menjati, ali vi ne radite po tom aršinu. Za Arežinu je raniji ministar podneo inicijativu, Janković. I to treba da znate. Batić nastavlja stopama Jankovića. Zašto Janković? Zato što mu se zamerila Arežina stavom oko "Galenike". Znam za neke druge slučajeve gde Arežina nije ispravno postupala, znam i za to, ali u slučaju "Galenike" jeste, i tu je poremetila neke planove Jankoviću. Janković je pokrenuo, pre dolaska Vladana Batića na ovu funkciju, inicijativu da se razreši funkcije predsednika još 9. oktobra, kada je mislio da zaigra i on na vašu kartu, ali ne znam zašto mu nije uspelo i zašto ga nema sada među vašim poslanicima ovde, jer su mnogi JUL-ovci prešli onako kolektivno u DOS.
U ovom slučaju bi najpametnije bilo da se storniraju sva razrešenja i sva imenovanja, osim onih najhitnijih, dok se ne donese novi zakon o sudovima i sudijama. Taj zakon je ranije bio u pripremi, u prošlom mandatu. Prvu verziju smo vratili, nismo bili sa njom zadovoljni baš mi, srpski radikali. Onda je izbio rat i do druge verzije nikada nije ni došlo.
Naš pravosudni sistem mora da se konstituiše striktno u skladu sa ustavnim principom nezavisnosti sudstva, odnosno striktne razdvojenosti sve tri grane vlasti. Naravno, iako su tri grane vlasti ravnopravne, zakonodavna, izvršna i sudska, zakonodavna je malo ravnopravnija i zakonodavnoj mogu da odgovaraju i pripadnici sudske i pripadnici izvršne vlasti, u pogledu zakonitog obavljanja svog posla. Skupština može da obori Vladu, Skupština može da razreši nosioce sudijskih funkcija, ali između Vlade i suda ne sme da bude nikakve veze, osim što je Vlada dužna da materijalno potpomaže sudove i da im sa materijalne strane omogući obavljanje sudijske funkcije, a ne da se postavlja iznad sudova. Mi imamo čitav niz primera. Te primere su mnogi do sada ovde pominjali, pa ću ja navesti neke.
Na primer, oko ovih aktuelnih političkih hapšenja - sudije su tu pokazale da nisu nimalo nezavisne u odnosu na izvršnu vlast. Oni hapse po nalozima. Milošević je uhapšen isključivo po nalogu izvršne vlasti, postupak se dirigovano vodi protiv njega. Ljudi koji su se zatekli u Miloševićevoj rezidenciji isto tako. Dragoljub Milanović je uhapšen (ne znam ima li još nešto drugo za njega) pod optužbom da je on kriv za pogibiju ljudi u zgradi državne televizije, što je neverovatno. Kada je Vrhovni sud doneo rešenje o njegovom puštanju na slobodu, vi iz dosovskih partija ste javnost ispametili vašim zahtevima da se ponovo hapsi. To je bio politički pritisak na sudstvo, a evo sada opet pokušaja. Ja neću da ulazim ni u kakvu drugu njegovu krivicu, samo znam da on nije kriv za pogibiju u zgradi državne televizije. Ne može za to da odgovara, a vi, sa druge strane, ovde onoga ko je naredio bombardovanje primate sa svim počastima.
Imamo dosta drugih primera. Imamo tu i mešanje izvršne vlasti, obavljanje pravosudnih funkcija. Pogledajte ponašanje Dušana Mihajlovića. Pogledajte, on govori da policija vodi istragu. Ljudi, on neprekidno govori da policija vodi istragu, a istragu može da vodi samo sud. Policija se bavi prikupljanjem podataka, informativnim razgovorima. Policajac nije istražni sudija, istragu vodi samo istražni sudija, a on daje saopštenja. Istražne radnje vodi policija samo po nalogu istražnog sudije i ne mogu se istražne radnje voditi po nalogu ministra unutrašnjih poslova. Ali, vi to ne znate. Što ne naučite?
Treba da naučite i trebalo bi neko iz Vlade jednom da se izjasni, možda Vladan Batić, kao ministar pravde, možda je on najkompetentniji, kako može Vrhovni sud da potvrdi ministrovu odluku o ukidanju pripremnog akta? Pripremni akt je kao Nacrt zakona, kojeg bi Ustavni sud ukinuo. To se desilo u pravosudnom sistemu pod rukovodstvom Leposave Karamarković, a vi se i dalje zaklinjete u njenu stručnost, u njenu objektivnost. Ona nije stručna, ali jeste poslušna. Vi ste afirmisali ponovo taj princip poslušnosti u pravosuđu. Od vas strepe sve sudije, svi tužioci, nikada tolikog straha nije bilo u sudovima. Ja se često družim sa sudijama, sa tužiocima, sa advokatima, već dvadeset godina sam neprekidno po raznim sudovima. Možda je i Vladan Batić bio antikomunista, ali to se nigde nije znalo i nigde se nije čulo. Stalno sam bio po tim sudovima. Znate, bilo je raznih situacija po tim sudovima, ali ovolikog straha kakav sada vlada u pravosudnom sistemu, nikada nije bilo.