Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da postoje dve ozbiljne teme o kojima, na osnovu onoga što je do sada rečeno, kao predstavnici poslaničke većine moramo dati svoj komentar i argumentovani odgovor. Pre svega, tu mislim na način i metod kroz koji smo prošli da bi došli do ovog predloga o kome danas razgovaramo i mislim na ideološki karakter predloga o kojima je govorio jedan od predstavnika opozicije. To su ozbiljne primedbe kojima prethodi konstatacija koju su takođe izrekli moji prethodnici, sa kojom se slažem, a kojom se opisuje stanje u našem pravosuđu.
Zajednički možemo zaključiti da je ono loše i da društvo u kome pravosuđe, po mišljenju predstavnika građana, dakle poslanika, nije dobro, ne može samo računati na bolju budućnost. Dakle, ako nešto nije dobro, to se mora promeniti. Mora se promeniti u skladu sa zakonom i to je učinjeno i ovog puta. Mi mislimo da taj zakon treba izmeniti, a ministar je govorio o Nacrtu zakona koji je već urađen. Taj nacrt zakona će korigovati one anomalije koje su uočene i anomalije koje između ostalog danas nas obavezuju da kao narodni poslanici, koji u većoj ili u manjoj meri jesu, obzirom i na ovakvu vrstu posla, tako nam se nameće kroz ovu tačku dnevnog reda, obavezni da o njoj razgovaramo.
Nadam se da ćemo u budućnosti, pošto u ovom parlamentu kroz ozbiljnu diskusiju usvojimo zakon o sudovima, mi toga biti pošteđeni, a odgovornost za takvu vrstu odluke preneti na one koji će biti dužni sami da je sprovode. Što se tiče ideološkog konteksta koji je navodno dominantan u procesu izbora, pre svega predsednika sudova, mislim da je takva vrsta kritike neosnovana, jer koliko je meni poznato, od 15 članova Odbora za pravosuđe, 14 članova je glasalo za predloženo rešenje. Razlike su postojale samo u onim postupcima u kojima su se predlagala razrešenja pojedinih sudija. Nećete naći, posle 120 ili 130 dana vlasti, primer bilo kakvog revanšizma u pravosuđu.
Postoje kritike advokata, ali advokat je u funkciji branioca. On brani interese onoga koga zastupa. Da li je reč o Slobodanu Miloševiću, da li je reč o Zoranu Đinđiću, advokat je uvek u funkciji onoga koga je angažovao. Kada govorimo o ozbiljnim kritikama koje su uperene na pravosuđe, pre svega mislim na revanšizam. Vi imate veoma jasne primere kontraverznih odluka koje su naknadno menjane ili koje nisu menjane, kojima su poništavane odluke koje su išle, recimo, u prilog političkih stavova u koje smo mi kao poslanička većina iznosili, kritikujući svoje prethodnike, a koje su išle u korist naših prethodnika, koje su demonstrirajući, recimo, izvesne sudijske odluke na takav način, potvrđivali sopstveni kvalitet.
Radi se o razrešenju samo jedne osobe, reč je o gospođi Arežini, o osobi protiv koje se vodi krivični postupak zato što je član, odnosno kao član Savezne izborne komisije grubo pogazila zakone i kreirala nešto što je, ne po mišljenju samo predstavnika DOS-a, već i po mišljenju mnogih koji nas danas kritikuju, i bila izborna krađa. Da li osoba koja je učestvovala u izbornoj krađi, protiv koje se vodi krivični postupak, zaslužuje da bude sudija u našem društvu. Da li ona može proceniti šta je pravo i pravda, da li ona može primeniti zakon, ako pri tom nije bila spremna da poštuje ono što je suština demokratskog društva, što je suština jedne skladno uređene zemlje. To je poštovanje volje građana.
I konačno, kada govorimo o svim ovim pojedinačnim rešenjima, bitno je reći da smo u maksimalnoj meri uvažili stavove svih predstavnika stranaka parlamenta koji se nalaze u Odboru za pravosuđe i upravu, da smo u maksimalnoj meri uvažili stavove kolegijuma sudova, i da nigde nema kontradiktorne odluke o ovim predlozima sa kojima danas izlazimo pred Parlament. Moguće je da postoji sporenje unutar DOS-a, da se predlažu sudije koje su sudile pojedinim partijama koje danas čine DOS, moguće je da postoje neka interna nezadovoljstva nekim predloženim rešenjima, ali u onome što je danas pred poslanicima Skupštine, nema nečeg što bi bila slika političkog revanša o kome se priča, a koga realno nema.
Može se tražiti razrešenje nekog tužioca zbog toga što taj tužilac zastupa državu u procesu protiv jedne stranke koja ima svoje poslanike u parlamentu, ali će o tome odluku doneti Odbor za pravosuđe, a potom i skupština. To je legitimno, to je u skladu sa zakonom. Ne bi bilo dobro da mi ovde sa skupštinske govornice, bez argumentacije, omalovažimo one od kojih očekujemo da budu stub demokratskog društva. One koji će ukazati svojim stavom na ono što je dobro i korigovati ono što je loše. Na takav način ruši se sigurnost građana, na takav način oduzima nam se pravo za sređenu budućnost. Ako smo rekli da pravosuđe nije dobro, ne ulazeći sada u prošlost i analize zbog čega smo došli do situacije u kakvoj smo danas, moramo onda nešto promeniti i ovo je pokušaj da se nešto tako uradi. Nadam se da ćemo vrlo brzo imati pred poslanicima zakon o sudovima i da ćemo kroz taj zakon mi učiniti još jedan veliki korak napred u davanju prava onima koji pravo mogu najbolje da tumače.