Gospodine Ivkoviću, izvolite.

Dame i gospodo, meni je izuzetno žao što u ovom trenutku, kada se raspravlja o nosiocima pravosudnih funkcija, ako hoćete otvoreno i eksplicitno o pravosudnom sistemu, danas u Srbiji od 166, broja koji imamo na ekranima, u sali nema više od 100 do 110 ljudi, što govori o tome koliko ozbiljno jedan deo poslanika doživljava ovu raspravu, a upravo smo danas imali za ovom govornicom u prethodnim izlaganjima demonstriranje promene pristupa  prema pravdi i pravednosti.
Najsavremeniji princip je princip HH veka da je svako nevin dok se ne dokaže suprotno, dok mu se ne presudi, pa je čak smišljen sistem žalbi višim sudovima, vrhovnim sudovima, data je šansa svakom građaninu da se bori i ako se presudi protiv njega da dokaže svoju nevinost, ali je svako nevin dok se ne dokaže suprotno.
U ovom novom sistemu, poslednjih sedam ili osam meseci, to je zamenjeno. Mi smo iskoračili unazad u srednji vek. Neki se ljute kada se progovori ovde o inkvizitorima, a to je bio inkvizitorski sistem - kad te crkva, kad te vlastelin optuži da si kriv, moraš da se boriš da dokazuješ da si nevin, a kriv si dok se za nešto ne izboriš, ako uopšte možeš.
E, upravo u tome i jeste problem, draga moja gospodo. Upravo smo za ovom govornicom čuli za Milenu Arežinu, da je protiv nje podneta krivična prijava i ona je nesposobna - ne može da sudi. Da li je njoj presuđeno? (poslanik udara rukom u govornicu, glasovi - ne lupaj)
Nije. Nije gospodo, njoj nije presuđeno. Pravosudni sistem radi. Pravosudni sistem razmatra krivičnu prijavu u istražnom postupku. Još optužnica, koliko znamo, nije podignuta. Još sudski proces nije krenuo gospodo, i presuđuje se... (glasovi biće)
Biće. Gospodo, stotine i stotine ljudi se nalazi u takvim pozicijama zato što je neko upro prstom u njih i rekao, po sistemu srednjeg veka, krivi su, krivična prijava je pokrenuta, mora da se pokrene. Desetine i stotine finansijskih inspektora prolazi kroz kolektive Srbije danas, žali se tim direktorima i kaže - izvinite, molim vas, dajte nam nešto, bilo šta, ne smemo da se vratimo, izgubićemo svoj posao.
To ste vi napravili danas od Srbije. To nije dobro, ljudi.
Pozivam Skupštinu Srbije upravo zbog toga, kad je Milena Arežina u pitanju, nemojte zbog podnete krivične prijave, zbog toga što sudski proces nije počeo, što presude nemamo, nemojte za nekoga ko je po savremenom sistemu pravde u svetu, koji je ugrađen u sve povelje međunarodnih organizacija, koji je ugrađen u sva ustavna rešenja svih savremenih evropskih država, a to je da si nevin dok se ne dokaže suprotno, nemojte molim vas da činimo to da razrešavamo nekoga za koga je samo pokrenut krivični postupak, uprto je prstom u njega i rečeno - kriv je.
Krivični postupak je krenuo - o tome se radi ljudi. Niko ovde nije zamerio pojedincima koji su kandidovani. Dobro je rečeno za ovom govornicom - jeste, predstavnici SPS-a su glasali za ta rešenja. Proverili smo te ljude. Istina je, radi se u ogromnoj meri o ljudima koji su se uvek dobro držali i mi podržavamo pojedinačna rešenja.
Mi isto tako tvrdimo ovde da ogroman broj zaposlenih u pravosudnom sistemu Srbije zaista pokušava časno i pošteno da radi svoj posao. Imali su oni sigurno pritisaka i u vreme kada su socijalisti bili na vlasti. Od toga ne bežim. Ali, u to vreme niko nije preko novina hapsio, niko nije preko novina govorio - ima indicija da je neko kriv za ubistva. Niko nije preko novina presuđivao na bazi krivične prijave.
O tome se ljudi radi. Mnogo je ozbiljan trenutak. Budite domaćini i građani ove zemlje Srbije. Odmerite i razmislite o razlici između principa HH i HHI veka, a to je da si nevin dok se ne dokaže suprotno, i onog principa koji je ovde u igri za ovom govornicom - kriv si jer je podneta krivična prijava.

Izvolite, gospodine Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ja sam sve do oktobra prošle godine mislio da ne može biti gora situacija u našem pravosuđu. Ali, sada smo se svi uverili da zaista može biti gora. Sada je još gora nego što je bila.
Gora je zato što je mnogo veći partijski i ideološki upliv u sudovima i zato što se izvršna vlast više meša u rad pravosuđa. Evo, imamo i konkretne dokaze za to mešanje. Kada je zakazivana ova sednica Narodne skupštine, dobili smo dnevni red koji je utvrdila Vlada.
Vlada je prekoračila svoje nadležnosti zbog 11. tačke. Vlada nije mogla da zahteva vanredno zasedanje Narodne skupštine i da stavi tačku dnevnog reda - Predlozi za razrešenje i imenovanje jednog broja nosilaca pravosudnih funkcija. To Vlada ne zna. To nije Vladu znao da nauči ni ministar pravde.
Vi ste zakazali ovo zasedanje, ali koliko se sećam dobili smo i potpise poslanika DOS-a. Znači, mogli ste da je zakažete i zbog toga nismo hteli da pravimo pitanje. Mislili smo - ne treba na svaku glupost reagovati, pa ni na glupost koju napravi Vlada. Ali, danas, Vlada se pojavljuje kao onaj ko traži izmenu dnevnog reda, da bi pravosudne funkcije došle na drugo mesto, umesto da to bude 84 poslanika vladajuće koalicije.
E, tu je dokaz kako vi gazite ustavni princip striktne odvojenosti tri grane vlasti. U ovom slučaju Vlada, koja nema nikakvih ingerencija, osim što je ministar pravde tehničko lice, kada ga obaveste da su upražnjene sudijske funkcije, raspisuje konkurs, i eventualno nosi konkurs u "Službeni glasnik", u određene dnevne listove itd. To je jedina njegova uloga. Ništa više (glasovi - usput kupi burek). I, usput kupi burek, može i to. E, to je ono što se tiče procedure, što dovodi u pitanje vaše ponašanje sa asepkta ustavnih principa.
Drugo, ovde neko reče, znamo mi dobro ko, da nije bilo nikakvih mešanja ministra pravde, to reče Vladan Batić, u rad pravosudnih organa. Pa, slušali smo, gledali smo na televiziji, čitali u novinama njegove javne izjave da će biti smenjeni svi nosioci pravosudnih funkcija, predsednici oružnih i opštinskih sudova itd. Nije valjda da je zaboravio šta je govorio.
To ministar pravde ni u jednoj demokratskoj zemlji na svetu ne može da kaže. Može da kaže samo tamo gde politbiro odlučuje i o pravosudnim funkcijama, u ovom slučaju politbiro DOS-a.
Slažem se da treba sve sudije koje su učestvovale u izbornim krađama i drugim malverzacijama izvesti na sud i kazniti u skladu sa zakonom. Ali, dok se neko ne kazni ne može da povlači druge posledice, kao da mu je kazna već pravosnažna. Izvršna vlast pretpostavlja koja će kazna biti, pa već kroz Skupštinu provodi tu kaznu, mada proces nije završen. To ne može.
I ako zaista iskreno želite da gonite sve sudije koje su se ogrešile, što onda pravite izuzetke. Nama nikada nisu zvanično saopšteni izborni rezultati sa saveznih i lokalnih izbora u septembru prošle godine. Savezni ustavni sud je tri puta donosio potpuno različite odluke. Još uvek funkcioniše taj Savezni ustavni sud. Zašto?
Zato što su pognuli šiju, služe vam, poslušni su i nemate vremena da se bavite tim pitanjem. Trebalo je valjda prvo dovesti u pitanje Savezni ustavni sud i sve sudije pozvati na odgovornost. Prekršili su Ustav, ne mogu više biti sudije. Ispunjeni su svi ustavni uslovi. Ovde vi jednostavno ne želite da Srbija ima ustavni sud. Potenciramo već 10 ili 15 puta sa ove govornice činjenicu da Srbija nema ustavni sud.
Ne izjašnjava se ni ministar pravde, ni predsednik Vlade, ne izjašnjava se predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe. Jednom nam je predsednik Skupštine obećao da će to biti za sledeću sednicu. Ovo je već treća sednica posle toga a od njegovog obećanja nema ništa.
Jasno je meni, po Ustavu, sudije Ustavnog suda predlaže Narodnoj skupštini predsednik Republike. Ali, naravno, predsednik Republike mora prethodno da konsultuje parlamentarnu većinu. E, gde je sad problem? U parlamentarnoj većini, koja ne želi da bude konsultovana mora da je konsultuje po prirodi stvari, jer mora da obezbedi većinu za izglasavanje u parlamentu - ili, u predsedniku Republike, koji to neće da uradi.
Ako predsednik Republike odbija da izvrši svoju ustavnu dužnost, onda treba njega staviti na tapet, pokrenuti inicijativu za smenu. Možda on ne može iz nekog razloga. Možda su ispunjeni ustavni uslovi da se proglasi da predsednik Republike, zbog toga i toga, ne može da ispunjava svoje dužnosti i da se raspišu novi izbori. Ali, ovo pitanje mora da se reši na Ustavom propisan način.
Ustav je tu krajnje jasan. Nema nikakvih pravnih praznina. Nije potrebno dodatno tumačenje, treba samo primeniti ustavne norme. Vi bežite od tih ustavnih normi, jer želite da i dalje donosite zakone, a onaj ko smatra da je zakon protivustavan nema gde da ga osporava. Vi bežite od tih ustavnih normi, jer želite da i dalje donosite zakone, a onaj ko smatra da je zakon protivustavan, nema gde da ga osporava.
Znači, vi ste uveli državu bezakonja. Znam da je ranije bilo velikih problema i pred Saveznim i pred Republičkim ustavnim sudom i da je tu dosta partijskih interesa protežirano, da je bilo ideoloških predrasuda itd, ali ova situacija koju ste vi proizveli je mnogo gora od prethodne. Mogli smo bar da javno osporavamo protivustavnu i protivzakonitu presudu Ustavnog suda. Mogli smo da je izvrgavamo ruglu, ako je došlo do nekog baš tako flagrantnog kršenja Ustava i zakona, a sada ne možemo ništa, jer kakav god vi zakon donesete, nema gde da se osporava, apsolutno nema gde.
Vi sada ne morate ni da donosite zakone. Objavite u novinama - od danas je propis to i to, i gotovo. Ne može niko da vam ospori pred Ustavnim sudom.
Ovde Vladan Batić, ministar pravde, tvrdi da nije bilo nikakvog mešanja u rad pravosudnih organa, iako smo izneli mnogo činjenica po tom pitanju, i kaže da nije bilo onakvih skandala kao u prethodnom periodu. Sada se dešavaju mnogo gori. Nikada se ranije nije desilo, ni pod Titom, da sudije Vrhovnog suda potvrde akt ministra prosvete, kojim se ukida pripremni akt nekog fakulteta. To nikada nije bilo. To se sada desilo, po direktnom nalogu ministra pravde i ministra prosvete. Sada se to desilo.
To je presedan koji ne pamti naše pravosuđe. To nije bilo ni kod kralja Milana, koji je bio poznat po tome što je rekao - oni koji su pobedili na izborima neće u parlament, nego oni koji su osvojili drugo mesto. Čak je i takvu samovolju provodio, ali u sudstvo se nije na ovaj način mešao.
A ko je postavio tu Leposavu Karamarković - postavi je Vladan Batić, naravno, i ona mu je zbog toga zahvalana. Ovde, kad je polagala zakletvu, tu se zaklela i na saradnju sa Vladanom Batićem. Pazite, sudija Vrhovnog suda ovde, u zgradi parlamenta, obećava da će sarađivati sa ministrom, umesto ponosno da stane, uspravno. Ko je ministar spram predsednika Vrhovnog suda? A ona skrušeno - sarađivaće sa gospodinom ministrom. I ona je, jadnica, pošto je u Engleskoj nisu naučili šta znači sudijska funkcija, nego su je učili samo kako da radi protiv svog naroda i države, i Leposava Karamarković je bila ubeđena da je ministar pravde viši organ od predsednika Vrhovnog suda. Sve nam je izokrenuto naopako. E, moramo te stvari, valjda, vratiti u ispravno stanje.
Ovde nema dobre volje da se to vrati u ispravno stanje. Vladan Batić kaže - ne poznaje ovoga, ne poznaje onoga. Dobro se sećam primera kada je ovde zasedao Savezni parlament, kada je ovde iznosio neke izmišljotine, neke nebuloze, pa mu ja odgovorim da mu je sve to Aleksandar Stefanović, njegov savetnik, podmetnuo, da mu je sve to on organizovao, Vladan Batić kaže - on i ne poznaje ko je Aleksandar Stefanović, ne poznaje tog čoveka, a u ovom mandatu Republičkog parlamenta, taj isti Aleksandar Stefanović njegov poslanik, poslanik Demohrišćanske, Munove, satanističke stranke, čiji je počasni predsednik Milan Panić.
E, toliko mi možemo verovati na reč Vladanu Batiću, kad se on zaklinje, čak se često i na boga poziva. Znate, satanisti se često u javnoj komunikaciji pozivaju na boga, jer oni boga ne poštuju, oni poštuju đavola, satanu, samo da im neko ne povredi onoga u koga se oni zaklinju, a to je satana, a u boga mogu lažno da se kunu do mile volje, jer oni to ne smatraju ničim nedozvoljenim. To je suština.

 Molim vas, vreme.

Molio bih vas, kad se nešto dogovarate sa socijalistima, vi DOS-ovci, pa vam oni glasaju za to što se dogovorite, nemojte onda u prarlamentu, kada nemate nikakav dokaz da su vam argumenti validni i verodostojini, kada nemate nikakav dokaz da ispravno postupate, da se pozivate - pa, i socijalisti su nam glasali.
Za vas je, evo danas, jedini dokaz da ste ispravno postupili po pitanju ovih izbora, i imenovanja i razrešenja - i socijalisti su na Odboru za to glasali. Koji je to dokaz? Razmislite, bre, malo, koji je to dokaz? To što su oni glasali za vaš predlog, nije nikakav argument, mogao je bilo ko drugi glasati. To nije argument po sebi.

Opomenuo sam vas već na vreme.

Nisam vas dobro čuo, pošto su ovi mikrofoni ovde jaki, kad god  govorim, pa ne čujem vaš glas.

Reč ima gospodin Batić (replika).
Samo, pre nego što uzmete reč, da vas obavestim da je hitno sazvana sednica Administrativnog odbora Narodne skupštine, danas, u 11,30 na četvrtom spratu.

Neki ljudi očito nisu se oslobodili manira da neprestano lupaju kao Maksim po diviziji, kao da su kovači.
Dakle, pomenuto je da je situacija u pravosuđu gora zbog navodne pratijske pripadnosti, valjda predloženih kandidata, a ja opet ponavljam - nema veze ko je učestvovao u glasanju, ali je predlog za kandidate za predsednike opštinskih i okružnih sudova jednoglasno usvojen na Odboru za pravosuđe.
Što se partijske pripadnosti tiče, ovde pomenuta sudija Milena Arežina učestvovala je nedavno na mitingu SPS-a u Novom Sadu i psovala kao kočijaš. Da li je takva ličnost dostojna da bude nosilac pravosudne funkcije? Da li je takva ličnost dostojna da obavlja sudijsku funkciju?
Dame i gospodo narodni poslanici, prilikom izbora gospođe Leposave Karamarković za predsednika Vrhovnog suda Srbije, bila je rasprava u pralamentu. Niko nije imao ni jednu jedinu reč primedbe na izbor Leposave Karamarković za predsednika Vrhovnog suda. Svi su ovde svedoci, svi poslanici u ovom parlamentu, i niko ni jednu jedinu reč nije rekao u pravcu diskreditovanja gospođe Leposave Karamarković, kao predsednika Vrhovnog suda.
Tužno i žalosno da neko ko pretenduje da bude profesor Pravnog fakulteta, danima, i za ovom govornicom, i u raznim medijima, pisanim i elektronskim, diskredituje, vređa, kleveće, omalovažava predsednika i pojedine sudije Vrhovnog suda i nekih drugih sudova. To je zaista bruka i sramota.
Ali, ti koji tako postupaju, moraće da snose političku odgovornost za svoje postupke, i već je snose. Pomenuto je ovde da je na sceni nekakav inkvizitorski sistem u pravosuđu. Da li se to govori o hiljadama montiranih sudskih procesa protiv lidera opozicije, članova opozicionih stranaka, vlasnika, direktora, urednika, novinara nezavisnih medija, članova pokreta Otpor? Je li to bio inkvizitorski postupak u pravosuđu - jeste. Nema potrebe da to objašnjavamo.
Što se vere u boga i u hrišćanska načela tiče, za razliku od onih koji se na to pozivaju, imam krštenicu Srpske pravoslavne crkve. Nekima, kojima je Akademija nauka utvrđivala versku pripadnost, ne bi trebalo da govore.