Što se tiče izbora ovako odgovornih sudijskih funkcija, podsetiću vas na činjenicu da je i danas ministar Batić, govoreći o sudbini onih ljudi koji će biti razrešeni sa mesta predsednika opštinskih ili okružnih sudova, rekao da ni jedan od njih neće ostati bez radnog mesta. Zapravo, da će oni ostati u zvanju sudije.
To nije tačno, jer mi imamo obaveštenje da je Milena Arežina, kojoj je ovde od strane većinske DOS-ovske koalicije već presuđeno za nešto za šta se sumnja da je ona počinila, kao za krivično delo, Odbor presudio i rekao da ona više ne može da bude sudija. Govoreći o njenoj krivici, zaboravili ste samo da napomenete jednu veoma važnu činjenicu, a to je da izborni rezultati iz septembra meseca prošle godine, kako za izbor predsednika tako i za izbor saveznih poslanika, ne bi mogli da budu dokazani bez zapisnika najorganizovanije političke partije u našoj zemlji, SRS-a.
Govoreći o kriterijumima za izbor nosilaca pravosudnih funkcija, pokazalo se da se samo verbalno i sam ministar i drugi predstavnici DOS-a deklarišu kao demokrate i kao ljudi koji ne žele da se mešaju u te poslove. To zaista nije tačno, jer da je to tako, mi bismo do sada imali Ustavni sud Srbije, a vi ste sami, gospodine predsedniče, rekli da nešto škripi u tom politbirou, u toj većinskoj koaliciji DOS i da zbog toga mi nemamo Ustavni sud.
Očigledno je da oni kojima se na takav protivzakonit, protivustavan način presudi, kao što je to u slučaju protivzakonitog udaljenja prof. dr Vojislava Šešelja sa Pravnog fakulteta u Beogradu, od strane već svima po mentalnim i intelektualnim karakteristikama dobro poznatog ministra za prosvetu Gaša Kneževića, ostaje protivustavno. Mi nemamo Ustavnog suda Srbije i pitanje je kada ćemo ga imati zbog toga što nešto u koaliciji DOS škripi, što ste vi sami priznali.
(Predsednik: Kako vreme leti. Prošlo je 10 minuta. Isteklo je vreme.)
Mislim da će se nastaviti jedna praksa koja je očigledna unazad 10 meseci. Dakle, sistem rada koji nije zabeležen još u Brozovo vreme, da sudije moraju da budu podobne, da moraju da se učlanjuju u Društvo sudija i da moraju da pohađaju nastavu nekog centra za unapređenje pravnih studija, čiji je jedan od koordinatora - a koji inače finansira Soroš fond, tzv. Fond za otvoreno društvo - bila i sama Leposava Karamarković.
Ti ljudi nikako neće moći samostalno, držeći se visokih etičkih, i pravnih normi, da obavljaju odgovornu sudijsku funkciju, već će stalno biti pod pritiskom, kao i sadašnji v.d. predsednika Privrednog suda, gospodin Kljajević, koji i sam ne zna da li da se ponaša po najvišim moralnim principima, već onako, a videlo se u slučaju Poštanske štedionice, kako mu nalaže politbiro, centralni komitet DOS-a. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a posle njega narodni poslanik Ljubomir Mucić.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 48. Zakona o sudovima, postupak za razrešenje pokreće predsednik Vrhovnog suda Srbije. Odbor za pravosuđe Republike Srbije je nadležan da pokrene postupak samo za razrešenje predsednika Vrhovnog suda. Međutim, inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje sudije mogu podneti: predsednik dotičnog suda, sednica svih sudija dotičnog suda, predsednik neposredno višeg suda i ministar pravde. Međutim, ta inicijativa u pismenom obliku mora biti dostavljena Vrhovnom sudu Republike Srbije, da bi Vrhovni sud Republike Srbije utvrdio razloge za prestanak funkcije sudije, a istovremeno, to se odnosi i na prestanak funkcije predsednika suda. To znači da se prethodno moraju utvrditi razlozi zbog čega se razrešavaju dužnosti predsednici sudova, pre isteka mandata na koji su birani u trajanju od četiri godine.
U obrazloženju Vrhovni sud mora da utvrdi činjenice da li je sudija ili predsednik suda vršio sudsku, odnosno funkciju starešine organa, tj. predsednika suda, po zakonu ili nije, da li je vršio tu funkciju ažurno, efikasno i pravilno ili nije? Kad Vrhovni sud utvrdi te činjenice, tada Vrhovni sud dostavlja predlog i pokreće postupak pred Odborom za pravosuđe Skupštine Republike Srbije. Onda Skupština Republike Srbije odlučuje nakon svega toga.
Iz predloga i materijala koji smo dobili, razrešava se, kako vidimo, pre isteka svoje funkcije 21 starešina pravosudnih organa, a u obrazloženju predlagač se poziva na član 29. Međutim, ne kaže nijedne reči da li su utvrđene bitne i odlučujuće činjenice za razrešenje predsednika opštinskog ili okružnog, odnosno Vrhovnog ili pak Privrednog suda. Nema nijedne reči. Onda se ozbiljno postavlja pitanje i ostaje diskutabilno koji su motivi i koji su razlozi bili za razrešenje dužnosti predsednika sudova, koji se nalaze u predlogu pred narodnim poslanicima. Sve je to moralo narodnim poslanicima da bude poznato. Ne može se reći da je razmotrio inicijativu, mislim na Odbor za pravosuđe, Ministarstva pravde i lokalne samouprave za razrešenje predsednika sudova pre isteka mandata.
Šta je sada sa Vrhovnim sudom, kao najvišim sudom u Republici Srbiji? Zašto se ovde narušava osnovni princip podele vlasti? Zašto se Vrhovni sud, odnosno sudska vlast potiskuje i stavlja na marginu i uopšte se ne pita ko će doći u sud, ko će biti razrešen i ko će od starešina biti smenjen sa funkcije starešine organa?
Nemam dovoljno razloga ni da kažem da nije bilo osnova da se neki predsednici sudova razreše pre isteka vremena. A ne mogu da kažem ni ono drugo. Međutim, mogao bih kada bi postojali dokazi o tome, a nema nijedan dokaz ni za jednog od starešina pravosudnih funkcija koji se razrešavaju pre vremena, pa ne mogu da se složim sa ovakvim načinom razrešenja, niti izbora, iz prostog razloga što pridajem ogroman značaj pravosuđu i pravosudnim organima.
U članu 96. Ustava Republike Srbije normirano je da su sudovi i sudije nezavisni u svom radu. U članu 101. Ustava Republike Srbije normirano je da sudija ne može biti protiv svoje volje razrešen, osim ako je izvršio krivično delo, kad nestručno i nesavesno obavlja sudsku funkciju ili trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje sudske funkcije. Gospodo narodni poslanici, da li posedujemo bilo koji dokaz vezano za ove ustavne odredbe koje obavezuju svakoga u ovoj državi, kao najviši pravni akt, kao brana svim mogućim nasrtajima na pravni i ustavni poredak?
U članu 102. je propisano da je Vrhovni sud Srbije najviši sud u Republici, kao i koja je uloga Vrhovnog suda u Republici Srbiji kod izbora ovih budućih predsednika sudova i koja je uloga bila predsednika Vrhovnog suda i opšte sednice Vrhovnog suda Republike Srbije, pri utvrđivanju razloga za prestanak funkcije pravosudnih organa, odnosno starešina pravosudnih organa ili pak trajni prestanak sudske funkcije.
Mi za to ovde nemamo dokaze. To je normirano u članu 48. Zakona o sudovima, a isto tako predviđeno je i u članu 29. stav 3. Zakona o sudovima. Takođe nije prihvatljivo da se za predsednika okružnog suda bira sudija opštinskog suda, a da istovremeno bude izabran za predsednika okružnog suda. To po Ustavu ne može, to po Zakonu o sudovima ne može. Zbog čega? Sudija opštinskog suda koji se predlaže za sudiju okružnog suda prvo mora da položi u ovoj Narodnoj skupštini zakletvu da postaje prvo sudija okružnog suda, i na toj sednici ne može dva puta da polaže zakletvu, pa će na narednoj sednici, ako se utvrdi da ispunjava uslove, biti imenovan i za predsednika suda.
Postavlja se pitanje, sa stručnog aspekta je nelogično, jer mi imamo 29 okružnih sudova u Republici Srbiji i u svakom okružnom sudu imate od 15 do 40, ili 50 sudija okružnog suda. Zamislite sada kada vi rukovodite jednim pravosudnim organom sa 40 sudija okružnog suda i sada vam političari sa strane predlažu i kažu - mi vam predlažemo i ovo ćete da prihvatite, predlažemo vam sada za predsednika okružnog suda sudiju opštinskog suda koji ima dve-tri godine radnog iskustva na poslovima pravosuđa. Onda možete misliti kako će taj čovek uživati ugled i kako će biti prihvaćen od kolektiva okružnog suda kada mu dođe neko iz nižeg suda, za predsednika suda.
To je nekada moglo biti, u komunističko doba. Fadilj Hodža je nekada bio sudija, nije imao ni pravosudni ispit. Bilo je mnogo njih koji su tako bili sudije Vrhovnog suda. Međutim, u ovo vreme po mom dubokom uverenju, dame i gospodo narodni poslanici, nije prihvatljivo kršiti Ustav, nije prihvatljivo kršiti Zakon o sudovima. Zalažem se za reformu pravosuđa. Imao sam prilike da upoznam tokom godina rad pravosudnih organa i nikada nije bilo veće potrebe za reformom u pravosuđu nego u ovom trenutku, ali sam očekivao i po dubini i po širini jednu kompletnu reformu, kao i da se ona reguliše određenim zakonom, da se zaista pravosuđe podigne na viši nivo i da nemamo slučajeve da nam se parnice vode u sudovima i po 30 godina, da građani čekaju da ostvare neko svoje pravo godinama, a neki i umru i nemaju prilike da realizuju i da ostvare svoja osnovna ljudska i građanska prava.

Vreme.

Završavam, gospodine predsedniče. Položaj pravosuđa danas je veoma težak i mi ne možemo prihvatiti ovakav odnos ima prema pravosuđu. Mišljenja sam da status i položaj nosilaca pravosudnih funkcija mora biti materijalno obezbeđen i od predsednika sudova i od sudija tražiti veću odgovornost. Ima jedna stvar, ako mi dozvolite da završim. Napomenuću da je u nekoliko poslednjih meseci zavladalo veoma nepovoljno stanje u organima pravosuđa. Jedno iščekivanje, jedna neizvesnost ko će ostati sudija, ko će ostati tužilac, ko će biti predsednik suda, desetine partija licitiraju i navijaju i predlažu.  Mislim da Narodna skupština i Odbor za pravosuđe moraju uzeti sa Vrhovnim sudom stvar u svoje ruke, i ubuduće urediti pravosuđe u Republici Srbiji i podići ga na viši nivo.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, a posle njega narodni poslanik Rajko Baralić.

Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, zaista mi je vrlo teško, s obzirom da sam se pripremao za diskusiju oko Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, koji se drugi put nalazi na dnevnom redu ove skupštine, a danas se govori o jednom takođe vrlo bitnom pitanju za ovu zemlju. Zaista mi je neprimerno od Vlade da ona više brige vodi o postavljenju starešina sudova okružnih i opštinskih, nego o materijalnom stanju pravosuđa i državne uprave, a i javnih službi. Takođe mislim da je ovaj materijal, koji smo dobili u toku današnjeg dana, vrlo teško ga pogledati i pregledati, a još teže proveriti podatke i ono o čemu se odluke donose.
Moram samo da kažem da zaista što se tiče odluke o razrešenju dužnosti sudova opšte nadležnosti ne znam iz kojih razloga, a pogotovo kako je napisano, da se analizom rada sudova na teritoriji Republike, koju je Odboru predočio ministar pravde i lokalne samouprave, došlo do podataka da je neažurnost rada pojedinih sudova oko 86%, nepoštovanje sudskog poslovnika oko 91%, kao i da postoje propusti i nepravilnosti u određivanju branioca po službenoj dužnosti.
Takođe ovo direktno govori o teškom stanju u pravosuđu, a takođe ide i u prilog da na osnovu izmene u dnevnom redu, koji je danas prihvaćen, da je pravosuđe produžena ruka izvršne vlasti i da gospodin Batić nešto sprema, nešto mu se žuri. Verovatno je to nastavak jučerašnje sednice kada je razrešen gospodin Vuk Obradović. Završio se određen posao, a ovo treba da završi i sprovede ministar pravde i verovatno se i njemu negde posle ovoga žuri.
Što se tiče predloga ovih odluka o izboru sudija i predsednika okružnih i opštinskih sudova moram da kažem da zaista ovaj predlog je potekao iz politbiroa, odnosno političkog saveta DOS-a, bar što se tiče Valjeva. Bila su dva razloga koja su opredeljivala za i protiv. Prvi razlog je taj što je zaista gospodina Đukanovića, koji je ovde predložen, u opštinski sud primila prethodna vlast. Za sudiju opštinskog suda ga je postavila prethodna vlast, a druga stvar je to što po njihovim saznanjima u tom trenutku nije ispunjavao uslove u pogledu radnog staža, imajući u vidu da je samo četiri godine proveo kao sudija Opštinskog suda u Valjevu.
Takođe mogu da kažem da stanje u pravosuđu je nikada teže nego, što bi naš narod rekao od kada je gavran pocrneo. Zaista je teško u ovom trenutku da se gospodin ministar ne zalaže za poboljšanje stanja u našem pravosuđu i državnoj upravi, već za jednu veliku hajku i čišćenje. Zaista, u ovom trenutku mogu da se podsetim 5. oktobra kada je u Valjevu 17 sudija od 30 izašlo na ulicu i dalo podršku novoj vlasti. Kako je sada njima kada je većina njih konkurisala ovde za predsednika okružnog ili opštinskog suda, a neko drugi je došao umesto njih. Od sudija opštinskog suda, šest sudija je konkurisalo za mesto predsednika okružnog suda.
Mogu da kažem, da što se tiče predloga, u ovom obrazloženju stoji da je gospodin Đukanović rođen 1960. godine, završio je Pravni fakultet u 31. godini i mislim da za to postoji jedan opravdan razlog, radi se o izuzetnom sportisti, a pravosudni ispit je položio 1995. godine, a 1997. godine postavljen je za sudiju opštinskog suda. Zaista, sa ovakvim predlozima dolazimo do izuzetne podele u sudijskom kadru, imajući u vidu da sudije u ovom trenutku više nisu nezavisne i da naše pravosuđe nije nezavisno, jer od njih zavisi samo ko će propisati rešenje i ko će odluke doneti, a takođe naše pravosuđe je nezavisno, jer ono se ne pita ni za šta, niti odlučuje o čemu.
Mislim da je to jedna velika istina koja je ovde istaknuta. Radi se, znači, o čistoj partijskoj nameštaljci politbiroa DOS-a i da u tim pregovorima i razgovorima sigurno zavisi čija će reč na kraju prevagnuti. Mislim da bi u ovom trenutku o ovom pitanju trebalo da se ozbiljno razgovara, da ima prečih i značajnih stvari, i da još jednom treba isproveravati sve naloge koji su iz dokumentacije, biografija i iz konkursnog materijala dostavljeni, a takođe i ostale razloge za svakog čoveka, sudiju, predsednika suda koji se razrešava dužnosti pre isteka mandata. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a neka se pripremi za diskusiju gospodin Boško Ristić.

Sa gospođom Natašom mi ne treba kvorum. Kolege i koleginice, narodni poslanici, cenjeni novinari, na dnevnom redu danas se nalazi problematika koja interesuje svakog narodnog poslanika zato što svako od nas, osim što zastupa interese svojih birača i sredina iz kojih dolazi, ima i neke posebne razloge zbog kojih je zainteresovan da kadrovska rešenja u pravosuđu budu na nivou samog pravosuđa. Ovde nedostaje, u ovom predlogu koji smo dodali za imenovanje novih sudija nedostaje spisak onih kandidata koji su konkurisali, prijavljenih kandidata po sudovima i ne znam zašto postoji za Novi Sad,  Užice,  Valjevo, a ne postoji, recimo, za Čačak ili neke druge okružne sudove, odnosno područja okružnih sudova. Smatram  da nedostatak ovog materijala,  sve narodne poslanike ne dovodi u istu poziciju i ne mogu da se izjašnjavaju o predloženim kandidatima na isti način. Svejedno, mi znamo da politička vlast u jednoj  državi bitno utiče na kadrovska rešenja u pravosuđu, i to ne treba da sporimo ovom prilikom  koaliciji DOS, zato što to očigledno čini svaka vlast na svetu, pa zašto ne bi činila i DOS-a u Srbiji.

Ovde nema dovoljno elemenata da se izjašnjavamo o svakom od pojedinih rešenja, ali zato možemo da se izjašnjavamo o onim personalnim rešenjima koja se odnose na opštinske sudove mesta iz kojih mi dolazimo, ili za područja okružnih sudova. Reći ću da, ako je već morao da bude razrešen predsednik opštinskog suda u Čačku, gospodin Miloš Pavlović, a to pravo DOS-u ne sporim, i treba da bude izabran novi čovek. Socijalisti u Čačku su na konferenciji za novinare pre nekoliko dana podržali predlog da gospodin Rade Baničić bude izabran za predsednika Opštinskog suda u Čačku i nemaju ništa rđavo da kažu za ovog čoveka, ni kao sudiju, ni kao građanina Čačka. Dakle, ja ću danas glasati da gospodin Rade Baničić bude imenovan, odnosno bude izabran za predsednika Opštinskog suda u Čačku.

Ali, neću glasati da u Gornjem Milanovcu bude izabran gospodin Dušan Dražević, sadašnji sudija Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu, zato što po onim elementima koji su bitni da se ocenjuje rad jednog sudije, gospodin Dražević u Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu je na poslednjem mestu. To je broj nerešenih predmeta, i sve ostalo što utiče na kvalitet suđenja. Ne sporim pravo ni lokalne vlasti u Gornjem Milanovcu, a ni koalicije DOS da se opredeli upravo za gospodina Draževića, ali sam dužan da ovde kažem da po onim elementima koji su dostupni svakom ko se bavi ovom problematikom, po rezultatima koje je ostvario u proteklih nekoliko godina, zauzima poslednje mesto. Dakle, to je rizik koji preuzima predlagač i naravno, mi nećemo polemisati sa ovim predlogom, ali nećemo glasati za ovaj predlog.

Danas je govorio gospodin Batić, ministar pravde i lokalne samouprave, da sudije rade u nenormalnim tehničkim uslovima, smešteni itd. Ne poznajem toliko pravosuđe Srbije što se smeštaja i uslova rada tiče, ali hoću da kažem da na području za koje je odgovoran Okružni sud u Čačku, sudnice u Okružnom opštinskom sudu mi izgledaju kao na američkim filmovima, da već deset godina najsavremenija oprema i enterijer, i sve drugo što je neophodno, postoji za nesmetan rad organa pravosuđa, da je pre nekoliko godina useljen novi objekat organa za prekršaje, da u svim tim objektima postoji restoran u kome se pristojno može ručati za 30 dinara. Dakle, ne znam kako je to u Beogradu i ne znam kako je na nekim drugim mestima, ali za ovo područje koje pokriva Okružni sud u Čačku, uslovi da sudije normalno rade i obavljaju svoj posao, postoje.

Što se tiče nezavisnog pravosuđa, želim da citiram izjavu gospodina Mlađana Dinkića, guvernera Narodne banke Jugoslavije koji je, boraveći pre nekoliko dana u Čačku, između ostalog javno prozvao predsednika Vlade Republike Srbije da bitno utiče na neke sudije u našoj Republici, i naravno, apostrofirao je ovde već pomenutog sudiju Kljajevića. To zaista jeste presedan da se jednom političkom odlukom utiče da se uvedu privremene mere u Poštansku štedionicu koja opslužuje 700.000 tekućih računa i koja je tog dana na računu imala milijardu dinara. Dakle, ako se nešto u izbornoj kampanji obeća, onda je doslednost najmanje što se očekuje od onih koji vrše vlast. Optužba koju je izrekao gospodin Dinkić, jeste takve prirode da teško diskvalifikuje i premijera Republike Srbije i nezavisnost sudstva kao takvog. Takođe, želim da kažem nekoliko stvari, principijalno, jer ne poznajem ljude, - ovde zaista postoji nekoliko rešenja gde se za predsednike opštinskih sudova ili okružnih sudova predlažu i biraju lica koja pre toga u tim sudovima nisu birana za sudije opštinskog ili okružnog suda.

Potpuno je logično da se iz reda sudija opštinskog suda bira njihov predsednik, kad god je to moguće. Ako, naravno, iz nekih posebnih razloga to nije moguće, onda razumem ono što su predlagači ovde učinili, mada mislim da je gospodin Jojić, ako se ne varam, izneo jednu dilemu - da li se u pojedinim slučajevima može izabrati za predsednika okružnog suda lice koje pre toga nije bilo sudija okružnog suda i da li bez zakletve koja se odnosi na sudije okružnog suda, može postati predsednik okružnog suda.

No, smatram da je to pitanje procedure. Personalno će to i tako biti kako su odlučili ljudi koji imaju u ovom trenutku odgovornost za vršenje vlasti u Srbiji. Mi ćemo glasati, ja pre svega, za najveći broj predloženih sudija. Za, neke, naravno, neću iz razloga koje sam ovde izneo.

Očekivali smo da će se ovaj problem rešavati celovitije, da ćemo ovde imati sve predsednike okružnih sudova, i nosioce javnotužilačkih funkcija. Ovako, ovu stvar radimo parcijalno. Očekivali smo, da budem iskren, da će rasprava o ovoj tački dnevnog reda ići nekoliko dana kasnije, zbog toga što je to bila 11. tačka dnevnog reda, tako da pretpostavljam da jedan broj narodnih poslanika nije dovoljno spreman da danas o tome ovde govori.

Ne stoji tvrdnja da predloženi kandidati za izbor ovih funkcija u pravosuđu nisu pripadnici političkih stranaka. O tome ćemo govoriti kada dođe vreme za izbor javnog tužioca. Ne treba niko nikom da imputira ono što i sam danas radi. Sudstvo će biti nezavisno u onoj meri, u kojoj su odgovorni oni ljudi koje danas biramo za sudije i predsednike sudova.

Hoću da verujem da oni jesu odgovorni ljudi, da će ovaj posao raditi na najbolji mogući način, zato što neće biti mnogo sreće ni za koga ukoliko na sud i sudove može bilo ko uticati, bez obzira kakva mu je pozicija u politici ili u državi danas. Hvala.

Izvolite, po Poslovniku.