Za repliku se javlja narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, stari filozofi od Aristotela, Platona, pa kažu čak još negde od Talesa, preko Dekarta, Kanta, do Ničea i Šopenhauera, smatrali su da izgled čovekov, crte lica, pogled,  otkrivaju dušu i karakter. To moderna nauka još nije opovrgla. Čak su moderni naučnici teorijom o tzv. "halo efektu" te stvari pokušali da razjasne i dokazali su da te stare teorije imaju i te kakvo uporište.
Kada čovek vidi jednog Ćirkovića, onda ne treba ni da ga sluša, sve mu je jasno. Iz tog čoveka prosto izbija zlo, mržnja, najgore karakterne osobine.
Malopre smo pitali iz koje je on DOS-ovske stranke, niko ne želi da prizna da on pripada njegovoj stranci. I on da nešto govori o srpskim radikalima.... Kaže taj Ćirković da i ne sluša narodne poslanike dok govore, jer nema šta pametno da čuje. Jadni Ćirković. I da čuje nešto pametno, on ništa ne bi razumeo.

Pošto je u toku pretresa osporen jedan broj predloga Odbora za pravosuđe i upravu, Narodna skupština, saglasno članu 175. stav 4. Poslovnika, o svakom osporenom predlogu odmah odlučuje, a zatim odlučuje o svim ostalim neosporenim predlozima u celini, javnim glasanjem.

Treba Odbor da kaže zašto je osporeno, da bih znao kako da glasam.

Dakle, po Poslovniku, ako je u toku rasprave osporen kandidat kojeg je predložio Odbor za pravosuđe i upravu. Imamo ovde pet-šest kandidata čiju su kandidaturu osporili pojedini narodni poslanici tokom diskusije i o njima se pojedinačno odlučuje. Zatim, odlučujemo o svim onim kandidatima koji nisu tokom rasprave osporeni.

Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za sudiju i predsednika Okružnog suda u Valjevu izabere gospodin Duško Đukanović, čija je kandidatura osporena od strane pojedinih narodnih poslanika.

Za 123, protiv 35, uzdržanih osam, nije glasalo 20, ukupno 186 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština izabrala Duška Đukanovića za sudiju i predsednika Okružnog suda u Valjevu.

Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za sudiju i predsednika Okružnog suda u Novom Sadu izabere Sonja Brkić, čija je kandidatura osporena.

Za 132, protiv 46, uzdržanih pet, nisu glasala tri, ukupno 186 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština izabrala gospođu Sonju Brkić za sudiju i predsednika Okružnog suda u Novom Sadu.

Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za sudiju i predsednika Opštinskog suda u Ivanjici izabere gospodin Božidar Glintić, čija je kandidatura osporena.

Za 132, protiv 48, uzdržana dva, nije glasalo sedam, ukupno 189 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština izabrala gospodina Božidara Glintića za sudiju i predsednika Opštinskog suda u Ivanjici.

Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za sudiju i predsednika Opštinskog suda u Novom Bečeju izabere gospođa Jelena Šimon, čija je kandidatura tokom rasprave osporena.

Za 131, protiv 50, uzdržana dva, nije glasalo šest, ukupno 189 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština izabrala gospođu Jelenu Šimon za sudiju i predsednika Opštinskog suda u Novom Bečeju.

Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za predsednika Opštinskog suda u Mladenovcu izabere gospođa Ljiljana Brkić, čija je kandidatura osporena.

Za 135, protiv 52, uzdržana dva, nisu glasala tri, ukupno 192 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština izabrala gospođu Ljiljanu Brkić za predsednika Opštinskog suda u Mladenovcu.

Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za predsednika Okružnog suda u Kragujevcu izabere gospodin Miroljub Tomić, čija je kandidatura osporena.

Za 133, protiv 55, uzdržana dva, nisu glasala dva, ukupno 192 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština izabrala gospodina Miroljuba Tomića za predsednika Okružnog suda u Kragujevcu.

Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za predsednika Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu izabere gospodin Dušan Dražović, čija je kandidatura osporena.

Za 135, protiv 53, uzdržanih nije bilo, nisu glasala četiri, ukupno 192 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština izabrala gospodina Dušana Dražovića za predsednika Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu.

Prelazimo na glasanje o neosporenim kandidatima.

Najpre, odlučujemo o Predlogu odluke o prestanku sudijske funkciji sudiji Ustavnog suda Srbije.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 138, protiv 39, uzdržanih 11, nisu glasala četiri, ukupno 192 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o prestanku sudijske funkcije sudiji Ustavnog suda Srbije.

Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o razrešenju od dužnosti sudije i dužnosti predsednika Privrednog suda u Beogradu.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 137, protiv 52, uzdržanih nije bilo, nisu glasala četiri, ukupno 193 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o razrešenju gospođe Arežine od dužnosti sudije i dužnosti predsednika Privrednog suda u Beogradu.

Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o razrešenju od sudijske dužnosti sudije Opštinskog suda u Rumi.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 137, protiv 53, uzdržanih nije bilo, nisu glasala četiri, ukupno 194 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o razrešenju od sudijske dužnosti sudije Opštinskog suda u Rumi.

Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama sudova opšte nadležnosti, sa dopunom Predloga odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke, sa dopunom.

Za 136, protiv 51, jedan uzdržan, nije glasalo šest, ukupno 194 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama sudova opšte nadležnosti, sa dopunom Predlog odluke.

Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o prestanku dužnosti predsednika sudova opšte nadležnosti.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 135, protiv 49, jedan uzdržan, nije glasalo devet, ukupno 194 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o prestanku dužnosti predsednika sudova opšte nadležnosti.

Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o razrešenju dužnosti predsednika sudova opšte nadležnosti.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 132, protiv 51, jedan uzdržan, nije glasalo 13, ukupno 197 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o razrešenju dužnosti predsednika sudova opšte nadležnosti.

Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o prestanku funkcije nosiocima javnotužilačke funkcije.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 134, protiv 52, jedan uzdržan, nije glasalo 10, ukupno 197 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o prestanku funkcije nosiocima javnotužilačke funkcije.

Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o izboru sudija i predsednika okružnih i opštinskih sudova, sa izmenama i ispravkom Odbora za pravosuđe i upravu.

Jednu od tih izmena ste dobili neposredno pred nastavak sednice.

Stavljam na glasanje Predlog odluke sa izmenom i ispravkom Odbora za pravosuđe i upravu.

Za 149, protiv 23, 19 uzdržanih, nije glasalo sedam, ukupno 198 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o izboru sudija i predsednika okružnih i opštinskih sudova, sa izmenama i ispravkom.

Dozvolite mi, dame i gospodo narodni poslanici, da u svoje i vaše ime čestitam izbor nosiocima pravosudnih funkcija i poželim im uspeh u radu.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PLATAMA U DRŽAVNIM ORGANIMA I JAVNIM SLUŽBAMA

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli Stevan Kesejić, Tomislav Nikolić, Dragan Maršićanin, Dragan Čolić, Slobodan Janjić, Goran Cvetanović, Vitomir Plužarević, Dragoljub Stamenković, Branislav Blažić, Lazar Marjanski, Božidar Vujić, Srboljub Živanović, Gordana Pop-Lazić, Božidar Vučurović, Stevo Dragišić, Milorad Mirčić, Ljubomir Kragović, Nataša Jovanović, Miroljub Veljković, Aleksandar Vučić, Joca Arsić i Rajko Baralić, Petar Jojić, Jovan Todorović, Veroljub Arsić, Zlatan Jovanović, Arsen Kurjački, Ljubomir Mucić, Radojko Petrić, Borislav Pelević, kao i amandman Zakonodavnog odbora.

Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora, Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Administrativnog odbora.

Molim predloge za dužinu trajanja rasprave.

Predlažem da rasprava po ovoj tački traje pet minuta, s obzirom da smo već jednom vodili raspravu po istom ovom pitanju, tako da mislim da je sasvim dovoljno pet minuta.

Ako mi dozvolite, u međuvremenu sam dužan malu informaciju, jer možemo da dođemo sledeći put u sličnu situaciju. U Poslovniku piše - na početku rasprave. Početak rasprave nije pre otvaranja rasprave i za svaki slučaj sam zastao, ali u Poslovniku piše na početku, tako da svi to imamo u vidu kada drugi put budemo u prilici da odlučujemo o dužini rasprave.
Stavljam na glasanje predlog da se rasprava ograniči na pet minuta.
Za 130, protiv 56, jedan uzdržan, nije glasalo šest, ukupno 193 narodna poslanika.
Konstatujem da smo usvojili ovaj predlog.
Otvaram načelni pretres.
Da li se predlagač javlja za reč?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, budući da se već nekoliko godina plate u državnim organima  isplaćuju mimo zakonskog osnova, potrebno ih je urediti na jedinstven način, ponovo izgraditi sistem po kome bi se uspostavili narušeni odnosi i obezbedio jednak nivo plata za sve poslove iste složenosti. Istovremeno je potrebno postaviti i odgovarajuću relaciju u odnosu plata u državnim organima prema platama u javnim službama,  koje se finansiraju iz budžeta i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Plate u javnim službama do sada su bile uređene posebnim kolektivnim ugovorima, koji su takođe u praksi narušavani putem pojedinačnih kolektivnih ugovora i drugih akata. S obzirom na to što su plate zaposlenih u javnim službama  finansirane iz javnih prihoda, potrebno je da se one regulišu na jedinstven način, kako bi se obezbedilo uspostavljanje odgovarajućih odnosa pri vrednovanju pojedinih poslova u različitim delatnostima.
Pored toga, nakon prestanka važenja Zakona o platama u državnim organima, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, uglavnom su se vratile na primenu Zakona o radnim odnosima u državnim organima, primenjujući bilo koeficijente, bilo osnovicu po odredbama tog zakona, što je uzrokovalo znatno veći rast plata u odnosu na ostale korisnike budžeta. S obzirom da su i te plate, kao i plate u državnim organima i javnim službama, sastavni deo opšteg bilansa javnih rashoda u Republici, bilo je potrebno ovim zakonom, slično kao i u ranijim procesima, regulisati njihov najviši nivo.
Takođe, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima predviđa novi način utvrđivanja plata, pri čemu su sastavni deo plate postali i dodaci za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora i slično, pa je i to jedan od razloga za donošenje ovog zakona, kako bi se primena novog načina utvrđivanja plata obezbedila i u slučaju budžetskih korisnika.
Uz to, od 1. januara 2001. godine, prema Zakonu o javnim prihodima i javnim rashodima, primenjuje se bruto princip budžeta, što znači da svi javni prihodi ulaze u prihode budžeta. Polazeći od te odredbe, Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2001. godinu obuhvaćeni su kao sopstveni prihodi pojedinih državnih organa i korišćeni za različite namene, između ostalog i za povećanje plata zaposlenih. Iz svih navedenih razloga otvoreno je donet jedan novi zakon kojim bi se uredile plate svih budžetskih korisnika na jedinstven način. Hvala.

Da li se neko od predstavnika Odbora javlja za reč? (Ne.) Onda predstavnici poslaničkih grupa, gospodin Pelević, zatim gospodin Šešelj.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo potpredsednici, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, gospodine ministre, pre izvesnog vremena Vlada je povukla iz procedure ovaj  zakon o platama u državnim organima i javnim službama. Povukla ga je zbog toga što je Skupština usvojila amandman jednog poslanika iz opozicije, što je poremetilo čitavu koncepciju Predloga ovog zakona. Očekivali smo da će Vlada podneti drugačiji predlog ovog zakona, koji će biti prihvatljiv za poslanike Narodne Skupštine, pre svega za poslanike iz opozicionih poslaničkih grupa.
Međutim, čini mi se da smo dobili još lošiji Predlog zakona od onog prethodnog koji smo razmatrali. Vlada nikako da prihvati činjenicu da obavlja samo jedan deo vlasti u Republici Srbiji. Ustav Republike Srbije govori o tome da je vlast u Srbiji podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Član 9. Ustava Republike Srbije pre svega govori o ustavotvornoj i zakonodavnoj vlasti koju obavlja Narodna Skupština Republike Srbije. Na drugom mestu se govori o predsedniku Republike Srbije, tek na trećem mestu je izvršna vlast koju obavlja Vlada Republike Srbije, a na četvrtom mestu pravosuđe, odnosno sudstvo i tužilaštvo.
Očekivali smo da će Vlada imati obzira prema Ustavu i da će se odreći ambicije da postane totalitarna vlast u Republici Srbiji i da će svakom odrediti svoj deo vlasti, a za sebe uzeti samo ono što joj pripisuje Ustav Republike Srbije. Na žalost, nije tako. Zaista, Vlada želi da određuje plate svima u Republici Srbiji, čak i onima koje je narod izabrao. Neću da ulazim u problematiku javnih službi ili drugih lica koja su imenovana, postavljena ili zaposlena. Tu se to i može prihvatiti, ali se ne može prihvatiti da Vlada određuje plate predsedniku Republike Srbije, koga narod bira na neposrednim tajnim izborima.
Ne možemo prihvatiti činjenicu da Vlada određuje plate narodnim poslanicima, predsedniku Narodne Skupštine Republike Srbije, potpredsednicima Narodne Skupštine Republike Srbije, kao i predsednicima i zamenicima predsednika poslaničkih grupa. To su lica koja su izabrana od strane naroda Republike Srbije i Vlada nema ingerenciju da tim licima određuje plate. Video sam da su mnogi amandmani bili u tom smislu podneti, pored ostalog i amandman predsednika Skupštine Republike Srbije, moj amandman i mnogih drugih poslanika, a ministar upravo sada kaže da je taj amandman prihvaćen. Ako je tako, a nemam razloga da ne verujem, prihvatam i utoliko ću i promeniti smisao moje diskusije u daljem toku, s obzirom da se zaista radilo o nečemu što je bilo neprihvatljivo, i na prošloj i na ovoj sednici. Ako je Vlada shvatila da to zaista ne može da radi i ako se vratila u okvire svojih ingerencija koje ustav pripisuje, onda to svakako treba pozdraviti.
Postoji još nešto što bode oči, kada se pročita član 7. ovog predloga zakona, a to je da predsednik Republike Srbije dobija platu obračunatu po koeficijentu od 15,00. Vlada se rukovodila onim starim koeficijentima u Zakonu o radnim odnosima u državnim organima i te iznose koeficijenata je udvostručila. Ovde nije to slučaj. Pre je to bio koeficijent 7,00, a sada je 15,00. Mi smatramo da treba da ostane makar 14, jer ne vidim razloga zašto bi se predsedniku Republike toliko povećala plata, posebno ne ovom predsedniku Republike koji je trenutno na vlasti, koji je trenutno u kancelariji predsednika Republike Srbije, jer zaista ne vidim da taj čovek obavlja svoju dužnost ni po čemu, ali zaista ni po čemu. Zato ne vidim razloga da se taj čovek nagrađuje sa ovakvim iznosom, znači 15,00. To je ono što zaista bode oči i što mislim da bi trebalo u daljoj raspravi i amandmanski ispraviti.
Dalje, bode oči stavka da recimo narodni poslanik prima manju platu nego što prima sudija Višeg privrednog suda. Ne vidim razloga, sudija Višeg privrednog suda je činovnik i to može biti svako ko završi odgovarajući fakultet i položi određene pravosudne ispite, ali ne može svako biti narodni poslanik. Mislim da je plata narodnog poslanika velika, uvek govorio i ostajem pri tome. Ali, zaista treba da ima veću od plate sudije Višeg privrednog suda. Mislim da ćemo i to, a nadam se da ćemo, ispraviti u daljem toku diskusije.
U svakom slučaju, ukoliko je Vlada promenila svoj osnovni stav, a osnovni stav je bio da zaista ima totalitarnu moć, da određuje platu svim izabranim licima, ukoliko je to tako, a nema sumnje da jeste, ministar je to malopre i potvrdio, onda će stranka SSJ nakon svega ovoga održati sastanak poslaničke grupe i razmisliti da li da glasamo u načelu, u celini o ovom zakonu.
Zahvaljujem na pažnji.