Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, rasprava o ovakvim pitanjima uvek je problematična i uvek ima neki politički aspekt koji se nikako ne sme zanemariti.
Upravo zbog tog političkog aspekta mi, na primer, u prošlom mandatu nismo ni bili u stanju, niti smo se baš mnogo trudili u Vladi Republike Srbije, da izgradimo jedan ozbiljan zakonski projekat o platama državnih funkcionera, izabranih, imenovanih lica, zaposlenih u državnim i javnim službama itd.
Bila je jedna inicijativa na osnovu predloga grupe poslanika iz raznih partija. Mislim da ih je bilo iz svih partija iz prošlog mandata. To je prošlo u Skupštini, ali je posle u javnosti izazvalo buru negodovanja, pa je zakon, ubrzo, bio povučen.
Zakon koji je pred nama mnogo je sličan tom zakonu od koga je Skupština odustala i posle burnog javnog reagovanja ga ukinula. Zašto?
Zato što se do kraja precizno ne utvrđuju uslovi sticanja zarada i odgovornosti koje uslovljavaju visinu primanja. Ovaj zakon je rađen bez jasnog koncepta zato što je suviše velika prava dao Vladi. Vlada određuje koeficijent za sve zaposlene, bez obzira na princip podele vlasti. A, zatim, Vladi ostavlja potpuno odrešene ruke da uredbom uređuje kako će biti plaćeni u zdravstvu, školstvu i drugim javnim službama i Vlada ima slobodu da tamo zatečene nejednakosti zapravo prolongira ko zna do kada.
Ovi koeficijenti ovde ništa ne znače ako se ne zna konkretan novčani iznos. Zato bi ih trebalo vezati ili za najmanju platu u Srbiji, ili za prosečnu platu u Srbiji. A, onda, neko ko je radio ovaj zakonski projekat ofrlje je naređao nosioce državnih funkcija ne vodeći računa kako da ih postavi i kakve razlike među njima da napravi.
Pa, onda je na pijedestal postavio predsednika Republike sa koeficijentom 15. Kao predsednik Republike zaslužuje 50% veću platu od ministra. Po kom osnovu baš toliko? Predsednik Republike je na čelu izvršne vlasti pre svega. On je u formalnom smislu i šef države. Ali je čelnik izvršne vlasti. Njegova plata ne bi smela da bude veća od plate predsednika Narodne skupštine, predsednika Vrhovnog i Ustavnog suda.
Dakle, mora da se smanji bar za tri indeksna poena, na 12 ili ako treba malo više od njih da ima, za pola poena, ne više od toga nikako.
Drugo, kada je reč o konkretnim nosiocima funkcija, znate, najradije bih ostavio bez plate i gospodina Maršićanina, Milana Milutinovića, a pogotovu Zorana Đinđića, jer on ima toliko para od duvana da mu plata i ne treba. Ali, ovde moramo govoriti o suštini, a ne ad personam.
Kada raspravljamo o ovom zakonu ne smeju da nas interesuju konkretne ličnosti koje obavljaju određenu funkciju. Nikako. Moraju se izjednačiti primanja tri čelna funkcionera tri grane vlasti. Predsednik Narodne skupštine, šef države, može i predsednik Vlade zajedno sa njim, znači predsednik Republike, predsednik Vlade, i predsednik Vrhovnog i Ustavnog suda.
Ne sme sudska vlast da se odvaja i ja ni Leposavi Karamarković nikakvu platu ne bih isplaćivao, ali ne polazim od toga da je ona danas privremeno predsednik Vrhovnog suda, nego da će jednog dana tu sigurno doći ozbiljan, častan pravnik, sposoban da obavlja taj posao.
Zbog toga se ovako zalažem - na vreme da se naprave ti omeri.
Dalje, pomeranje je nužno za sve ostale funkcionere. Ne sme se praviti velika razlika između predsednika Vlade i ministara jer je predsednik Vlade u našem ustavnom sistemu premijer, što znači prvi među jednakima. Predsednik Vlade nema nijedno ovlašćenje veće od bilo kog ministra u Vladi, osim da predloži listu ministara Narodnoj skupštini na usvajanje.
Ništa drugo on nema više od ostalih ministara. On je prvi među jednakima i to treba da se vidi u ovom zakonu.
Ovde se nagoveštava da će se jadnim ljudima koji su već dobili regres za ovu godinu taj regres oduzimati. To ne može retroaktivno. Onaj ko je po prošlom zakonu primio regres, taj regres više ne možete da mu oduzimate. Ali, izgleda možete, jer nemamo Ustavnog suda.
Ono što je najveći problem ovog zakonskog projekta je ovlašćenje Vladi da određuje koeficijent za primanja pripadnika i zakonodavne i sudske vlasti. To Vlada i ne može da radi. Ovaj zakon bi samim tim bio protivustavan. Očigledno protivustavan. Vlada ne sme da se meša u ingerencije sudske vlasti niti sudska vlast sme da bude zavisna od izvršne vlasti.
Ako Vlada određuje plate sudijama, one su već pod kontrolom Vlade. Ako vlada određuje plate poslanicima, oni su pod kontrolom Vlade. Naravno, nas poslanike je teško kontrolisati. Vi to ne možete nikako. Ali zato su sudije u mnogo težem položaju. Mora se po uzoru na druge razvijene demokratije napraviti sasvim suprotan mehanizam, po kome bi sudska vlast imala autonomiju u pogledu određivanja plata.
Naravno te plate bi bile opet u zavisnosti od kvalifikacija, i zavisno od mesta i uloge u sistemu sudske vlasti. To mora da se uredi. Bilo bi krajnje pogrešno usvajati ovakav zakon. I, taj zakon mora da sadrži jasno određenje koliki su to platni razredi u skladu sa onim što se predviđa za izabrane i imenovane državne funkcionere.

Izvinite, propustio sam da kažem da je skraćeno vreme na 5 minuta, a vas opominjem na 6 minuta.

A vi izglasaste to skraćenje. Nisam znao. Evo, sada završavam.
Dakle, mora jasno i pregledno biti za sve zaposlene u prosveti, za sve zaposlene u zdravstvu, i u drugim javnim službama šta to znači. Onako kako je ministrima, sudijama i poslanicima određeno ovim zakonom mora biti određeno svim drugim zaposlenim u javnim službama, da nam se ne desi da ministar ima veću platu od rektora univerziteta, što je besmislica svoje vrste.
Znate, ni u jednoj državi na svetu ministar nema veću platu od rektora državnog univerziteta. Na privatnim nas ne interesuje. Ali, ne može da ima veću od rektora državnog univerziteta.

Ima reč narodni poslanik Predrag Mijailović.

Poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Ovaj predlog zakona ću podržati i glasati za njega.
U članu 1. u tački 4. i 5. ovog zakona se reguliše i plaćanje zaposlenih u zdravstvenim ustanovama. A, u članu 8. u stavu 1. pod brojem 4. i 5. bliže se definiše način određivanja platnih razreda aktom Vlade. Gospodo narodni poslanici, zaposleni u zdravstvu imaju najniže plate, bez obzira što imaju najveću kvalifikacionu strukturu u odnosu na sve ostale javne i druge službe.
Plata, recimo, higijeničarima kod nas je od 60 do 70 maraka u dinarskoj protivvrednosti, medicinske sestre od 100 do 120, lekari opšte prakse imaju svega 150 do 180, lekari specijalisti do 250, specijalisti i subspecijalisti, magistri i da dalje ne nabrajam, oko 300 do 320 maraka.
Segment zdravstva jeste jedan od najbitnijih i najneophodnijih sektora u jednoj državi i jedna država se ogleda kroz zdravstvo. Donošenjem Zakona o platnim razredima, DOS ispunjava svoja predizborna obećanja da zdravstvo i prosveta budu prioriteti. Ceneći napore Vlade u ovom pravcu, nisam podneo amandmane na član 8. iz dva razloga - prvi razlog, smatram da se ovo može rešiti Uredbom Vlade, ali pri donošenju akta o platnim razredima, mora Ministarstvo za zdravlje, ili pak Vlada, da imaju saglasnost skupštinskog Odbora za zdravlje o koeficijentima za određivanje plate za zdravstvene radnike i zaposlene u zdravstvenim ustanovama.
Ili, ukoliko to ne može, onda je drugi razlog što mora Vlada po hitnom postupku da donese zakon o lekarskim komorama, koja apsolutno mora učestvovati i dati saglasnost na te koeficijente, odnosno na platne razrede, na akt Vlade.
U suprotnom, gospodo narodni poslanici, zdravstveni radnici i svi zaposleni u zdravstvenim ustanovama bi došli u priliku, kao što su došli od 1945. do današnjeg dana, da svoju sudbinu predaju drugima u ruke, pa bilo to i Vlade DOS-a. Nadam se da će ovo Vlada uvažiti.
Razlozi za ovo što tražim jesu što zdravstvo ima svoje velike specifičnosti. Kod nas je, recimo, u pojedinim prilikama bitno da samo imaš diplomu. Mi svakodnevno, svake godine imamo uvođenje novih metoda.
Ovde, javno i glasno kažem pred svima, pred celom srpskom javnošću i pred svim svojim kolegama - zna se da nijedna ozbiljna metoda u zdravstvu ne može da traje. Da bi se uvela u medicinu, odnosno da uđe u praksu, onaj koji hoće ozbiljno i studiozno da priđe toj metodi, najmanje mu treba godinu dana, pa i više vremena.
Zato, gospodo narodni poslanici, takvi ljudi moraju biti nagrađeni, jer novom metodom oni poboljšavaju zdravstvo, a u isto vreme ulaze u nove rizike, kada tu metodu rade. Reći ću vam nešto što mi svi ovde
znamo - ako hirug koji radi laparoskopsku hirurgiju, dođe do komplikacija, on mora tu komplikaciju da reši. On prvo mora da bude dobar hirurg, iza toga mora da bude dobar endoskopski hirurg.
Znači, gospodo narodni poslanici, moramo to uraditi. Da ne navodim sve ostale endoskopije i ostalo. U suprotnom, ako to ne bi uradili, onda bi došli do uravnilovke u zdravstvu, a u isto vreme, mladi ljudi ne bi želeli da se stručno usavršavaju. Nadam se da će Vlada ovo uvažiti, oba ova razloga, i nije zgoreg, ako ne može da uvaži, da to bude, kontrola svega toga, od Odbora za zdravlje, onda neka to bude po hitnom postupku, da se donese zakon o lekarskim komorama, koji je donet 1991. godine i koji je aktom Vlade stavljen van snage.
Zato, gospodo narodni poslanici, nadam se da ste me potpuno razumeli i nadam se da će me Vlada potpuno razumeti, jer naš ministar u zdravstvu sigurno će hteti to da učini, ali u Vladi nije samo ministar zdravlja. Jer gospodo, ovde treba najveće razumevanje da pokaže ministar finansija, pošto su u pitanju pare, gospodo. Bez para nema napretka, pa ni u zdravstvu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo isti predlog zakona mislim da će, u tekstu u kome nam ga je predložila Vlada Srbije,  doživeti sigurno istu sudbinu kao i onaj koji je preldožila pre dvadesetak dana. Ne može da prođe u tekstu  u kome je Vlada Srbije zamislila da narodne poslanike može baš toliko da pretvori u jedan organ kojim se služi izvršna vlast.
Vidite, čak se i predsednik Narodne skupštine dosetio da je u Srbiji vlast podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, i na to nas podseća amandmanom, kojim želi na drugi način da reguliše plate predsednika Republike i narodnih poslanika, a bilo bi mnogo dobro kada bi predsednik Narodne skupštine Republike Srbije ovako reagovao na svaki pokušaj Vlade da pod svoju kontrolu, pod svoje tutorstvo, u svoju službu, stavi Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Prihvatam da je ovo bio ispit savesti za predsednika Narodne skupštine, jer u jednom malom delu, kao neki kolokvijum, on ga je položio, ali imaće on ozbiljnih ispita da bi odbranio integritet i autoritet Narodne skupštine Republike Srbije.
Šta je uradila Vlada - pošto je Narodna skupština prihvatila amandman koji sam dao, a dao sam veoma jasan i prost amandman, da se zakonom uređuju plate ljudi koji su neka druga vlast - napisala nam je Predlog zakona u kome ćemo mi, tobože zakonom, da odredimo koeficijente, a Vlada će odrediti osnovicu po kojoj će se isplaćivati i službenici, i izabrana, i postavljena lica, pa čak i predsednik Republike, pa čak i predsednik Narodne skupštine, i to naravno danas sigurno ne može da prođe.
Vidite, pre agresije, možda i nema tri godine, Narodna skupština usvjala je jedan predlog zakona, veoma sličan ovome, kojim su tebalo da budu regulisani odnosi u državnim službama, znači u izvršnoj, u zakonodavnoj i u sudskoj vlasti. Vi ste bili u opoziciji i tada se podigla neviđena medijska kampanja protiv političkih stanaka, čiji su predstavnici u ovoj skupštini izglasali taj zakon, tako velika da smo i mi svi shvatili da je "vrag odneo šalu" i da ne bi trebalo možda da na nečemu što vi možete bizarno da shvatite kao pokušaj da mi imamo neke velike plate, u vreme kada država loše stoji, da ne bi na tome trebalo da idemo u velike sukobe sa vama, i od tog zakona se odustalo.
Danas ste na vlasti, danas sve medije držite pod svojom kotrolom. Hoće li biti odijuma u javnosti protiv ovog predloga zakona? Neće zato što ćete narediti svim urednicima, a zovete ih neprekidno telefonom, svako svoj medij, podelili ste i veoma brižljivo čuvate svoj medijski prostor, mada danas primećujem da se jedan dnevni list (ja vas opominjem, gospodo poslanici, isto kao i ministra, perite zube kad mi dobacujete).

Molim narodnog poslanika da vodi računa o uljudnosti pri obraćanju drugim prisutnima u Narodnoj skupštini.

Recite mi kako se zove, da bih znao na koga se odnosi.