Mogu. Izričem vam još jednu opomenu.
Reč ima predstavnik poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva, gospodin Pelević.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da iznesem još tri primedbe na Predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama.
Prva primedba se odnosi na član 1. U tom članu, pod tačkom 5. se kaže da se ovim zakonom uređuje način utvrđivanja plata zaposlenih u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. Mislim da se radi o grešci koja se potkrala predlagaču, s obzirom da su organizacije obaveznog socijalnog osiguranja nedržavne organizacije i nisu ni javne službe. One potpadaju pod Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju i pod Zakon o radnim odnosima. Dakle, to su zakoni koji regulišu ovu problematiku, s obzirom da organizacije socijalnog osiguranja ne potpadaju pod termin - državni organ, a ni - javna služba. To je greška koju će vlada najverovatnije ispraviti tokom odlučivanja u pojedinostima.
Takođe, član 1. govori i o tome da bi Vlada morala da utvrđuje plate predsednika Republike, narodnih poslanika, sudija Ustavnog suda, sudija drugih sudova, tužilaštava, organa za prekršaje i svih ostalih. Međutim, ministar je danas u prolazu rekao da je Vlada prihvatila amandman predsednika Narodne skupštine, kojim se ovaj član i član 3. praktično brišu, s obzirom da se tim amandmanom uređuju plate na drugačiji način.
Administrativni odbor Narodne skupštine utvrđuje osnovicu za plate narodnih poslanika i za platu predsednika Republike Srbije. To je dobro. Dobro je zato što neće biti kontrole izvršne vlasti nad zakonodavnom, odnosno Vlada neće moći da kontroliše plate narodnih poslanika i predsednika Republike Srbije.
Ali, to nije sasvim dovoljno. To nije potpuno, s obzirom da se u članu 1. govori o tome da će Vlada utvrđivati plate i za sudije Ustavnog suda, sudije svih ostalih sudova, kao i za tužilaštvo, javno pravobranilaštvo i za organe za prekršaje.
Ukoliko se dozvoli da Vlada utvrđuje plate, osnovice i koeficijente za sudije, onda se postavlja pitanja da li će Vlada imati i kontrolu nad radom sudskih organa. Time se postavlja zaista i pitanje nezavisnosti sudstva, s obzirom da ukoliko Vlada određuje plate sudijama, pitanje je da li će sudije moći da rade nezavisno i da li će Vlada moći i morati da ih kontroliše, ukoliko se to ne sviđa pojedinim činiocima u izvršnoj vlasti.
U prilog tome govori i član 3, koji kaže da osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada. Ali se ne kaže kolika je ta osnovica. To je veliki problem, s obzirom da se moraju naći neki parametri i neki pokazatelji koji će govoriti o tome kolika će biti osnovica, a ne da Vlada svakog meseca svojim aktom utvrđuje osnovicu za obračun i isplatu plata.
Mislim da to nije dobro. Jednostavno, mi danas ne znamo o čemu raspravljamo i kolike će biti plate funkcionera u državnim organima i javnim službama.
Ukoliko je ta plata, u stvari ukoliko će osnovica za tu platu biti prosečni mesečni lični dohodak, odnosno prosečna zarada, a ona je po Zavodu za statistiku prošlog meseca bila 4.500,00 dinara, i ukoliko je to tako, ako to bude tako, a mi ne znamo da li će biti tako, onda će to biti enormno visoke plate državnih funkcionera.
Recimo, u tom slučaju će plata predsednika Republike biti 67.500,00 dinara, plata premijera 45.900,00, kao i ministra 45.900,00, plata narodnog poslanika 38.700,00. Nadam se da se to neće desiti, da će Vlada postupiti u skladu sa svojim obećanjem da će plate funkcionera biti primerene trenutku u kome živimo i platama naših birača.
Ukoliko je plata birača 4.500,00 dinara u proseku za prošli mesec, onda se nadam da će Vlada zaista morati da pronađe neki prihvatljiv parametar, odnosno osnovicu koja će biti prihvatljiva. Ako je ta osnovica zagarantovana zarada, koju smo usvajajući prethodne zakona utvrdili, ukoliko to bude 30% od zagarantovane, prosečne plate, a to je zagarantovana zarada, onda će to već biti plate koje su primerene, tako da će predsednik Republike u tom slučaju imati platu od 22.500,00 dinara.
Znam da je to velika plata. Posebno za ono što danas radi predsednik Republike, sadašnji. Ali, u svakom slučaju se ovde govori o instituciji, a ne o personalnom rešenju, koje trenutno, naravno, ni za koga od nas nije zadovoljavajuće, a najmanje za građane Srbije.
Prema tome, nadam se da će Vlada ovde zaista imati osećaja i mere i da će plate biti primerene trenutku u kome živimo, ali na žalost iz Predloga ovog zakona se to apsolutno ne vidi. Hvala na pažnji.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je još jednom zakon  koji je podnela Vlada Republike Srbije na usvajanje Skupštini. Bio je jedan na dnevnom redu Skupštine, vraćen je, i mi smo očekivali da će u mnogim delovima pretrpeti izmene, ali to se nije desilo.
Dobro je što je Vlada stavila ovo pitanje na dnevni red, jer predlagač, ministar Batić, reče da vlada nered na terenu plata. Dobro je Batić to zapazio, jer od kako ste vi na vlasti u lokalnim upravama, plate su u pojedinim opštinama porasle i do tri puta.
Malo je nelogično da Skupština bira Vladu, a Vlada određuje Skupštini plate. Zašto postoji Administrativni odbor Skupštine i logično je da onaj ko te bira da ti određuje i platu, a ti mu podnosiš izveštaj o radu.
Imajući u vidu da je Vlada predlagač, podrazumeva se da je za sebe obezbedila najveće kompetencije, tj. da o svemu odlučuje, a kod ovog zakona je obezbedila da ima u rukama i nož i kolač.
Ali, kada na drugoj strani pogledamo da će od ovog zakona zavisiti plate 420.000 zaposlenih u Srbiji, pomnožimo sa tri člana u proseku u porodici, onda tek vidimo koliko se ozbiljno trebalo pristupiti kod izrade ovog zakona i da će oko milion građana zavisiti od plate koju odredimo na Skupštini.
Kad se dobro u celini pogleda zakon, lako se može zaključiti da od obećane decentralizacije dobijamo još veću centralizaciju, pa i više od toga, da dva - tri čoveka odlučuje o svemu. Nije mi jasno zašto je obavezu o platama Vlada uzela na sebe?
Ako znamo da kvalitet rada zavisi od toga kako je radnik nagrađen za svoj rad, zašto je Vlada uzela obavezu da odlučuje ko će koliku primiti platu, od radnika zaposlenih u lokalnim upravama u Merošini, Doljevcu, Svrljigu, Gadžinom Hanu, Aleksincu? To se ne vidi iz Beograda, o tome bi verovatno pravednije odlučio onaj ko je u direktnom kontaktu sa tim ljudima i ko rukovodi opštinom.
I, malo je nelogično, da ti rukovodioci daju posao randicima, a nemaju uticaj na to da im odrede platu. Kod određivanja plate zaposlenih, u članu 2. stoji (citiram): "Javne službe mogu po osnovu sopstvenih prihoda uvećati plate, utvrđene u smislu stava 1. ovog člana, do 30%".
Šta to znači - da se pruža mogućnost da neko za jednu trećinu plate može imati više, zavisi u kojoj opštini radi. Javne službe nemaju proizvodnju. Njihova proizvodnja je pružanje usluge građanima. Neće li podići cene usluga građanima, kroz papire koje izdaju, potvrde, uverenja, razne takse itd.? Da li će i ovo moguće povećanje od 30% opet građani platiti, dokle i odakle?
U članu 5. stoji - razvrstavanje u platne grupe. Zašto Vlada nije dala u zakonu i platne grupe, nego je ostavljeno da kasnije Vlada sačini uputstvo o primeni zakona, kako odgovara Vladi. Voleo bih da je zakon kompletan, da sadrži sve elemente vezane za platu. I, kada usvojimo zakon, da svako nađe sebe i može da obračuna platu, a ujedno i drugome objasni, ukoliko ima potrebe. Pojedinci za ovom govornicom govore da je cilj ovog zakona da se uvede red u državnim organima i javnim službama u Srbiji i da će se plate izjednačiti.
Tvrdim da će se uvesti mere u javnim službama, jer ne rade svi jednako i kvalitetno da bi primali i jednake plate. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.

Dame i gospodo narodni poslanici, prošli put, kada je Predlog zakona bio pred Skupštinom Srbije, taj predlog zakona je vraćen sa jasnim primedbama i dopunama, kao obaveza Vladi da te dopune ugradi u nov Predlog zakona.
Najbitnija primedba je bila od strane poslaničke grupe SRS, ili tačnije rečeno, primedba koja je kroz amandman Tomislava Nikolića uticala na to da Skupština, ili skupštinska većina, povuče prethodni zakon iz procedure, a suština te primedbe je upravo da Skupština, kao zakonodavno telo, reguliše ili određuje osnovicu primanja.
Sada imamo novi predlog zakona, koji je u suštini isti, ne računajući ove kozmetičke promene, počev od prve strane, gde umesto, što bi logično bilo, ministra Đelića, ili nekoga ko je resoran, recimo, približno nadležan za obrazlaganje ovakvog zakona, zakon brani i obrazlaže ministar Batić. Nije valjda da se sa ovakvim predlogom od strane Vlade unapred određuje - ko će određivati koeficijente, ili tačnije rečeno, koje ministarstvo će biti nadležno.
Nije valjda da je nekome palo na pamet da koeficijente i osnovicu unutar Vlade, koja po zakonu treba to da određuje, treba da utvrđuje Ministarstvo pravde i lokalne samouprave. Očito, gospodo, da i u Vladi, onaj ko treba da zastupa ovakve zakone i ovakve izmene i dopune zakona, uplašio se odgovornosti, ili iz nekih drugih razloga, da ne ulazimo u prirodu njegove bojazni, pa je ustupio ovom ministru, koji nije resoran, ni po bilo kom osnovu nema ama baš nikakve veze. Jedino ako se ne računa ovo što je sadržano za lokalnu samouprvu.
Naime, sledeće kozmetičke izmene su u koeficijentima. Ono što je bilo ranije, u ranijem predlogu, sada je pomnoženo sa faktorom 2 i dobijeni su novi koeficijenti, osim predsednika Repbulike, gde je ranije bilo sedam pomnoženo sa dva, a to je četrnaest, sada je određen koeficijent petnaest. Zbog čega ovo naglašavam - iz prostog razloga jer se u tome ogleda i ozbiljnost onih koji su imali zadatak da izvrše izmenu i dopunu ranijeg predloga zakona.
Znači, radilo se, što bi se reklo, proizvoljno, odoka, tzv. "šac metodologijom". Ono što je jasno, da je u međuvremenu stigao amandman od strane predstavnika DOS-a, koji je u suštini isti kao i ranije predloženi amandman Tomislava Nikolića, koji će očito promeniti prirodu, odnosno suštinu ovog predloženog zakona.
I sada mi treba da razgovaramo i raspravljamo o načelu, a ovaj je amandman, pošto ga je već usvojio matično Odbor, mada je malo čudno, jednoglasno je Odbor usvojio amandman, ali nije čudo kada se pogleda ko je dole potpisani - dole potpisani je predsednik Skupštine. Bilo bi stvarno iznenađenje da je matični odbor odbio nešto što je predsednik predložio, pa taman bilo i ovako ograničeno, kao što je predsednik predložio. Ograničeno u smislu što se ovim amandmanom određuje da Skupština predlaže osnovicu za predsednika Skupštine, za narodne poslanike, odnosno za zakonodavnu vlast. To se obrazlaže time da će u ukupnom fondu kojim raspolaže Skupština biti raspoređene i zarade, a ne plate, gospodo, jer Đelić nas je ubeđivao ovde da prelazimo na nov termin, novu terminologiju, gde se kaže - zarade, a ne plate, pošto su sada bruto zarade u igri.
Batić se žalio malopre (dobro me podseti koleginica), žalio se malopre na hodniku - gde mi uvališe ovo, kaže, pojma nemam o ovome. Stvarno, ovo je ozbiljno.
Drugo, šta je suštinsko što je ova Skupština zahtevala? Suština koju je zahtevala ova skupština (vi kolega, ako smem da primetim, imate protetičke probleme, morate otići da vam zamene tu za broj manju protezu, jer se tako prirodno smejete) je što smo mi u ovoj skupštini zahtevali od Vlade da izađe što pre sa Predlogom zakona, koji će regulisati primanja, odnosno zarade onih koji rade u javnim preduzećima. Vlada, ili predstavnici Vlade, su to obećali. Prošlo je dovoljno vremena da se može izaći sa predlogom zakona, koji će, osim ovoga, regulisati i zarade u javnim preduzećima.
I druga suštinska primedba je bila da se regulišu osnovice i faktori, odnosno platni razredi, tačnije rečeno, onima koji rade u prosveti i zdravstvu. Nije ovo demagogija, ovo je jasan stav većine u ovoj skupštini. Mora se znati koji je platni razredi, kolika su primanja prosvetnih radnika. Mora se znati kolika su primanja i koji je platni razred onih koji rade u zdravstvu.
Ne možemo to od meseca do meseca, od štrajka do štrajka, da prepuštamo pojedinačno ministrima. Zbog toga je ova skupština većinom donela odluku, između ostalog, da se dopuni ovaj zakon. Ovo što je predloženo je samo kozmetički popravljen prethodni predlog koji je bio pred Skupštinom.

Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović, sledeći je narodni poslanik Dragan Čolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, predloženim zakonom o platama u državnim organima i javnim službama uočava se da Vlada Republike Srbije preuzima velike ingerencije, koje se pre svega odnose na utvrđivanje osnovice za obračun plata, a, da se pri tom osnovica ne vezuje ni za koji parametar.  Zakon daje ovlašćenja da Vlada sama utvrđuje osnovicu. To je pre svega suprotno Zakonu o radnim odnosima Republike Srbije.

Vlada je u Predlogu zakona, prilikom utvrđivanja koeficijenata za izabrana lica, koristila postojeći Zakon o platama u državnim organima, ali, pojedine kategorije je favorizovala. To se, pre svega, odnosi na predsednika Republike, na predsednika Vlade, pa i na predsednike viših privrednih sudova, kao i na predsednike privrednih sudova. Verovatno iz razloga što će Vladi biti potrebni predsednici sudova, naročito u procesu privatizacije.

Vlada je ovom stavkom stavila sebi u nadležnost da posebnim aktom uredi koeficijente za imenovana, postavljena i zaposlena lica u državnim organima, što je nedopustivo. Jer, platni razredi i koeficijenti moraju biti utvrđeni samo zakonom, a ne aktom Vlade.

Zakonodavnu aktivnostu mora da ima Narodna skupština Republike Srbije kao zakonodavni organ, a ne da Vlada Republike Srbije preuzima ulogu zakonodavca. Ne može Vlada uredbama da deluje, jer ovakve ambicije Vlade su u svakom slučaju neprimerene. Način na koji se koeficijentima određuje plata je univerzalan, ne postoji veza između rezultata rada i koeficijenata i ne postoji interes zaposlenih da imaju što bolje rezultate rada. Predlog zakona je pre svega destimulativan.

Ovakvim načinom utvrđivanja plata pravi se "uravnilovka", ali se time ne obezbeđuje puna odgovornost zaposlenih, pre svega, u javnim ustanovama.

SRS se zalaže da se utvrde prava, obaveze i odgovornost svakog zaposlenog, a to sigurno ne može da se uradi ovim zakonom koji je predložila Vlada.

Zakon sigurno neće uvesti red prelaskom na ujednačen način primanja plata. Nezavisno od prelaska na sistem koeficijenata u ovoj sferi društvenog rada, prešlo se na sistem bruto plata, ali na specifičan način visina koeficijenta izražava nadoknadu za ishranu i regres za korišćenje godišnjeg odmora. To treba da imaju u vidu svi poslanici, kao i zaposleni u javnim službama. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić, neka se pripremi narodni poslanik Gordana Pop - Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je veoma osetljivo pitanje koje je Vlada lošim Predlogom zakona o platama u državnim organima i javnim službama nametnula poslanicima Narodne skupštine. Odmah se može primetiti da Vlada Republike Srbije želi da prigrabi i ono što nikako ne bi smelo da joj pripadne i da sebi da prevelika prava. Totalitarne ambicije Vlade treba sputati.
Vlada predlaže da predsednik Republike Srbije ima 50% veću platu od ministra, a jedno i drugo su predstavnici izvršne vlasti. Takođe, problamatičan je odnos plata između predsednika Vlade i ministara koji su u podređenom položaju. Ovako lošim predlogom zakona Vlada određuje platu sudskim vlastima, stavlja ih pod svoju kontrolu, a to Vlada ne bi smela da čini.
Vlada Republike Srbije želi da i poslanike Narodne skupštine stavi pod svoju kontrolu. Nelogično je da predsednik države ima koeficijent 15, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade 12. Morale bi se izjednačiti plate šefa države, predsednika Vlade i predsednika Narodne skupštine.
Jedan ozbiljan predlog zakona mora da sadrži platne razrede za sve zaposlene u javnim službama. Zašto bi ministar u Vladi imao veću platu od rektora državnog univerziteta. Plate moraju da se uređuju zakonom koji bi jasno, bez improvizacije, regulisao ovu oblast.
Zašto bi Vlada određivala osnovicu, Vlada je bremenita drugim problemima, pa bi trebalo da se rastereti i da ne uzima pod zakup i svoju kontrolu i sudstvo, i narodne poslanike, pa čak i lokalnu samoupravu.
Šta traži Vlada u oblasti lokalne samouprave, zašto opštine u Srbiji deli na velike i na male (one od 60.000 stanovnika i one koje imaju više)? Vlada predlaže da odredi odnos između najveće i najniže plate u opštini, odnosno da najveća plata bude četiri do pet puta veća od najniže.
Elementarno je demokratsko pravo da organ lokalne samouprave određuje plate, a da Vlada nikakvog uticaja na to nema. Zašto bi narodni poslanik imao manju platu od sudije privrednog suda? Sve su ovo snažni argumenti koji dokazuju da je ovoga puta Vlada Republike Srbije izašla pred poslanike Narodne skupštine sa lošim Predlogom zakona, koji treba da povuče iz skupštinske procedure.
Ubeđen sam da je i ona sama svesna koliko je loš Predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama, ali da zbog svoje nesposobnosti i neozbiljnosti da rešava nagomilane ekonomske i socijalne probleme zamajava Narodnu skupštinu, podnoseći po nekoliko puta apsurdne i nekvalitetne zakone.
Šta će reći građani Srbije kada čuju da je za Vladu Republike Srbije najbitnije da duplo poveća platu predsednika Republike? Predsednik Republike uopšte ne obavlja svoju funkciju, pa ga zato treba nagraditi. Ogorčenje građana Srbije ćete vešto kanalisati i kontrolisati preko svojih strogo kontrolisanih i cenzurisanih demokratskih medija. Čitaće o ovome građani Srbije na onaj način na koji Vlada bude želela i htela, a ako budete vešti u obmani i laži možda ćete ubediti građane u ispravnost izuzetno lošeg Predloga zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da ne podržite nameru Vlade da i nas, predstavnike naroda, potceni i stavi pod svoju kontrolu. Vlada treba da povuče predloženi zakon iz skupštinske procedure. Hvala.