Dame i gospodo narodni poslanici, molim da radi utvrđivanja kvoruma ubacite identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum i da možemo nastaviti sa radom.
Dajem reč narodnom poslaniku gospodinu Vitomiru Plužareviću, a sledeći prijavljeni je narodni poslanik gospodin Alen Selimović.
Pre toga imamo reklamiranje kršenja Poslovnika, narodni poslanik gospodin Slobodan Janjić.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 113, koji reguliše evidentiranje poslanika o njihovom prisustvu na sednici Narodne skupštine. Molio bih predsedavajuću da mi kaže da li svojim sistemom može da utvrdi da li sam sada evidentiran ovde u Skupštini kao poslanik? Imate signalizaciju.

Gospodine Janjiću, ne mogu da vidim da li ste tačno prijavljeni, pošto ne znam na kom sedištu sedite.

Sedim na sedištu u četvrtom redu.

Ako bude trebalo, ja ću tražiti izvod. Imamo kvorum i da bi nastavili sa radom molim vas da budemo efikasni. Svi smo raspravljali o tom članu 113.

Gospodin Ljubomir Kragović je ubacio svoju karticu i sedeo ovde u sali, pored mene. Niste mu dali reč  i rekli ste da nije evidentiran u sali. Evo moje kartice ovde na sedištu broj jedan u četvrtom redu, piše Janjić Slobodan. Tako isto njegova kartica nije bila evidentirana i niste mu dali reč, a on je bio u sali. Valjda je važnije da li je čovek prisutan ili vaš elektronski sistem.

Gospodine Janjiću, da li vi to meni pričate o zloupotrebi kartice?

Pričam vam da ste vi zloupotrebili svoje mesto da poslaniku koji je imao pravo da govori po Poslovniku niste dali reč.

Vi ste govorili, a ja sam sada dužna da vam dam objašnjenje. Molim vas da se udaljite sa govornice. U stvari, objašnjenje sam vam dala već u toku dijaloga. Da li ste zadovoljni sa našim razgovorom?
Reč ima vaš kolega gospodin Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka se svesrdno zalaže za sprovođenje privatizacije i zagovornik je privatizacije. Međutim, predloženi tekst zakona o privatizaciji ima neke nedostatke. Isti je nedorečen i ostavlja mogućnost i Vladi, koja se po mnogim pitanjima poistovećuje sa državom da u postupku privatizacije rešava ad hoc pitanje privatizacije samo inicijativno. Takođe objekat privatizacije, preduzeće u postupku privatizacije ima malu, skoro nikakvu ulogu.
Ukida se pravo građana izvan konkretnog preduzeća da se prijave za besplatne akcije u svakom preduzeću. Ukida se pravo zemljoradnika na pravo prvenstva, pa i pravo kupovine besplatnih akcija u zadrugama i poljoprivrednim preduzećima. Trebalo bi detaljno izanalizirati status zemljoradnika i svih ljudi koji se bave obradom zemlje.
Po nekom mom viđenju, da ne bih sada svaki član i svaku stavku u načelu komentarisao, oko 20 i više stavki je nejasno formulisano u ovom predlogu zakona. Ovaj zakon ima problema i oko tretmana ovlašćenja Vlade. Nejasno je urađena i prodaja akcija preko finansijske berze (članovi 59. i 73.). Neustavnost zakona se ogleda u kršenju člana 64, 55. i 57. Ustava Srbije i u članu 64. Ustava Jugoslavije.
Predlog ovog zakona, o kome mi danas raspravljamo, je jasan, kaže ministar Vlahović. Ima za cilj da što pre pretvori društveni kapital u novac, a taj novac treba da se prenese u budžet, koji je ove godine bio na dnevnom redu ove skupštine i mi srpski radikali smo konkretno davali predloge vezano za budžet, a to je onih šest milijardi donacija koje DOS-ovska vlast očekuje, odnosno koje je obećala narodu. Neka stignu, tada će i ovaj proces privatizacije biti mirniji, odnosno imaće razumne rokove. Funkcionisanje u skladu sa pravim vrednostima svih preduzeća neće biti ucena, neće se devalvirati vrednosti preduzeća.
Znamo mi da društvena svojina koja nigde u svetu nema titulara. Zalažemo se da taj društveni kapital pređe u državni kapital. Tada državni kapital ima svog titulara, a to je država.
Posle svih priprema koje su prethodile izradi ovog zakona, a trajale su poslednjih tri meseca, učestvovali su razni subjekti i institucije koje smatraju da ovaj zakon treba da bude prihvaćen. Mi srpski radikali komentarišemo koliko će biti zainteresovanih, odnosno stranih ulagača u tu privatizaciju, koje su to zemlje i za koje će grane oni biti zainteresovani. Znamo mi da to sve zavisi od spoljno-trgovinske ravnoteže u Evropi.
Komentar pripreme ovog zakona je analitika razmišljanja sa zemljama u tranziciji, koje su imale sličan ili približno sličan zakon, ali smo mi došli do pozitivnih saznanja i ta pozitivna saznanja su pretočena u ovaj zakon. Mislim da sva ova pozitivna saznanja, koja su pretočena u zakon, nisu dovoljna da bi ovaj zakon bio uspešan. Postojeće stanje u privredi je vrlo teško, i zbog toga je urgentnost ovog zakona opravdana. Investicije i menandžment treba da vrlo dinamično završe proces privatizacije. To je dobra postavka ako se zna da mi posedujemo oba ova faktora. Ukoliko posedujemo samo želju, onda je to negativno. Strani kapital treba da ubrza proces privatizacije. Da li će on stići i to je pitanje. Mala i velika preduzeća su osnov privatizacije. Stopa nezaposlenosti je 27%. Formalno nezaposlenih imamo preko jedan milion. Oni treba po ovoj zakonskoj formuli da žele privatizaciju. Pomenuli smo menandžment u našoj zemlji i on je jedan od faktora koji treba da dinamizuje ove aktivnosti, i on se smatra da je na višem nivou od Estonije, Mađarske i drugih zemalja koje su bile u tranziciji.
Efikasna privreda, jasan vlasnički režim, maksimilizacija priliva stranog kapitala, investicija, kooperativno upravljanje, početak izgradnje liberalne ekonomije i kotacija na berzi su kvalitetna ideja, ali gospodin Đinđić u svom izlaganju nama predlaže da nam ovaj zakon nudi očekivanje odnosno da strani investitor ulaže u naša preduzeća kako bi očekivao kvalitetno tržište, kvalitetnu proizvodnju i jeftinu radnu snagu. Mislim da je to jedna vrsta iluzije.
Ovaj zakon je bolji od prethodnog zakona, a prethodni zakoni su bili bolji od svih onih ranijih zakona. Današnji eksperti menjaju mišljenje u odnosu na prethodne godine. To je možda i novi komentar ovome zakonu. Mislim da na početku zakona treba ugraditi novo načelo, a to je da društvena svojina treba da bude državna svojina. Ukoliko se društvena i državna svojina ovde ravnopravno tretiraju, to pada pod udar Ustava.
Još jedan problem u ovom zakonu je i pravni subjekt. Govori se o firmama kao pravnom subjektu. To ne može biti. Subjekt je onaj ko prodaje i onaj ko kupuje. To je trebalo jasno da se izrazi u ovom zakonu. Uvek je predmet prodaje objekat.
EPS, NIS i strateška preduzeća ne smeju ovom privatizacijom da se prodaju u većem procentu od 49%. Denacionalizacija ovim zakonom nije dobro rešena i to je jedan od problema koji će verovatno imati negativan tok ovog zakona. Komentar je u Vojvodini već dobio široke razmere za Nemce koji su napustili Vojvodinu 1945. godine. Kako se to može danas rešiti? To je veliko pitanje, na koje ova vlada treba da da odgovor.
Besplatne akcije po ovom zakonu treba da budu za sve firme iste. Kod pitanja besplatnih akcija za građane ostavljena je opšta odredba da to Vlada reguliše uredbom. To treba regulisati zakonom. Javne službe moraju biti izjednačene po mogućnosti kupovine akcija. Moraju biti izjednačene sa ostalima, kada je reč o građanima. Ne smeju biti ograničavane ni godine, mislim na punoletstvo. Svi građani moraju biti ravnopravni, od nerođenog do najstarijeg građanina. Dobro je što ovaj zakon nema retroaktivnu ulogu. Ovog puta, ako se akcija stekne, ona mora takva i da ostane, sa aspekta prodaje akcija, to isto treba regulisati, odnosno treba postaviti pravne okvire vezano za berzu.
Plašim se korupcije, jer ljudi koji to treba da sprovedu nisu spremni da žrtvuju te vrednosti, koji se zovu "pošteno". Tu je predviđena komisija i ta komisija verovatno neće biti u stanju da prati svu tu dinamiku i aktivnosti, ako to krene nekom progresijom.
Mi srpski radikali se zalažemo za privatizaciju. Obaveznost i ograničenost je naše opredeljenje, ali nismo mogli to da sprovedemo iz raznih razloga, tako da ova načela mi podržavamo u pravom smislu te reči.
Da bi ovo bilo sve sigurno, odnosno da bi radnici imali neku bezbednost, a ta bezbednost treba da se ogleda u nekom oročenom roku od pet godina, to je i predviđeno ovim zakonom o privatizaciji. Smatramo da socijalne programe treba hitno uraditi, koji će pratiti ovaj zakon o privatizaciji, odnosno on će sačuvati određeni mir u procesu privatizacije.
Evo, i danas, kada je na dnevnom redu zakon o privatizaciji, na sednici Skupštine su prisutni samo pojedini ministri.
Dana 21. juna u 10,20 časova u sali je bilo prisutno 14 ljudi iz Vlade i odmah posle izlaganja gospodina Vojislava Šešelja oni su se pokupili i otišli. Znači, nije ih više interesovala ni rasprava ni razmišljanja poslanika koji su se prijavili za ovu diskusiju. I danas, kada raspravljamo o ovom zakonu, nema mnogo zainteresovanih iz Vlade za ovu temu.
Drago mi je što smo iz ovih diskusija od ministra Vlahovića izvukli informacije koje se tiču "Deloit i Tuša ", odnosno Ekonomskog instituta, neka narod zna da se kapital stiče, odnosno da je stican i na te načine. Plašim se ove privatizacije jer pogled na polja su naša preduzeća, a studenti na tim oglednim poljima nemaju odgovornost ni pred profesorima ni pred narodom.
Što se tiče Beočinske fabrike cementa i tu stvari nisu čiste, tu je baš upotrebljen sistem burazerske privatizacije koje vi gospodo iz DOS- stalno pominjete. Videćemo kako će sve to da se završi.