Poštovane dame i gospodo, neću govoriti dugo, verovatno ne više od pet minuta, ali se nadam da ću se približiti suštini - zašto treba izglasati ovakav zakon. Zašto ovakav zakon o privatizaciji, a ne besplatna podela akcija? Zato što radnicima ništa neće značiti vlasništvo nad preduzećem koje će u roku od godinu dana otići u stečaj. Radnicima su potrebne investicije u preduzeće koje će im obezbediti siguran hleb, pristojne plate i dostojanstvo.
Da, drage dame i gospodo, dostojanstvo. Onaj radnik koji zna da kada dođe kući, da će moći da kupi deci hranu i odeću, da im priušti možda siguran i pristojan život, taj radnik će imati dostojanstvo i taj radnik će imati motiv da opet sutra dođe na posao nasmejan i raspoložen i taj radnik će hteti da svojih 8 sati odradi kvalitetno. Onaj radnik koji dođe kući i saopšti svojoj ženi da je umeto plate dobio vlasništvo nad propalim preduzećem, taj radnik nema dostojanstvo. Taj radnik nema pogled napred, taj radnik ima samo osećanje sramote i nikakve besplatne akcije neće mu pomoći da se oseća kao ponosan čovek. Ne, nama to ne treba. Ne treba nam društvo u kome se roditelji stide svoje dece i stide se da svojoj deci kažu istinu, ne treba nam društvo u kome deca traže sponzora koji će im platiti kafu ili sok u kafiću i koji će im kupiti parče odeće. Ne treba nam društvo u kome niko nikome ne sme da prizna kako živi, i ne treba nam društvo ljudi bez dostojanstva. Ne treba nam, dragi socijalisti, vama se obraćam, takvo društvo koje ste nam upravo vi ostavili. Društvo ljudi sa praznim džepovima i društvo ljudi čije su glave prepune obećanja koje nikada niste ostvarili. Ne treba nam ni društvo u kome će ljudi imati džepove prepune besplatnih akcija, ne gospodo socijalisti.
Hrana se u ovoj zemlji više nikada neće kupovati niti papirima, niti besplatnim akcijama, niti ličnim kartama. Hrana će se u ovoj zemlji kupovati isključivo novcem. Zaradiće se, biće tog novca jer naš narod je vredan i naš narod želi da radi, ali nema gde da radi. Za rad je potreban cilj, potreban je motiv i potrebna je sigurnost. Da skratimo i da kažemo jasno, da bi neko hteo da radi i da bi ispunio svoje obaveze potrebna mu je sigurna i pristojna plata. Kakvu situaciju imamo danas? Ako posao počinje u pola osam, većina na posao dođe u osam, ljudi nemaju motiv i teško im je da se još jednom iznova suoče sa tugom koja ih čeka u firmi. Onda se od 8 do 9 pije kafa u većini firmi, ali ne zato što radnici ne žele da rade, već zato što imaju takvo rukovodstvo koje im daje takav primer i koje ih je učilo da ne rade, jer ako ne rade, neće tražiti ni svoju platu. Imamo direktore koji im daju takav primer.
Imaju rukovodstvo, jer se to ne može nazvati menadžmentom, dakle imaju rukovodstvo koje pije kafu i viski po ceo dan i umesto da se bave svojim obavezama, završavaju privatne poslove tokom svog radnog dana. Sramota, dragi socijalisti. Dakle, do 9 sati se pije kafa, a onda se do 12 sati nešto malo radi. Od 12 do 14 časova većina radnika provede vreme iščekujući odlazak sa posla i misleći šta da kažu svojoj porodici kada dođu kući praznih ruku.
I na kraju, u 14 časova većina odlazi sa posla i ako je kraj radnog dana u 15 časova po podne, jer kad već od 12 do 14 nisu radili, zašto bi ostali do 15 časova. I tako svaki dan i tako svih ovih godina, gospodo socijalisti. Zašto? U jednoj rečenici - zato što ne postoji motiv, zato što ne postoji sigurnost, zato što nema plate.
Zato ovakav zakon o privatizaciji, a ne besplatna podela akcija. Zato investicije, gospodo socijalisti, jer investicije su podsticaj, investicije su motiv, investicije su sigurna i pristojna plata. I biće plate u ovoj zemlji, i biće investicija, i ne samo za narod, i za one koji su glasali za DOS, biće i za vas i plate i investicije i zato nas pustite da sprovodimo reforme za koje smo se tako odlučno borili. Hvala.