Reč ima narodni poslanik Vladimir Dobrosavljević, a nakon njega narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog zakona koji uspostavlja civilizacijsku kulturološku vertikalu naše države i građana koji u njoj žive i koja se vraća  na osnovice identiteta ove države, koja je građena već mnogo vekova, ali je svoj moderni civilizacijski oblik dobila početkom novog veka, odnosno početkom 19. veka. To pre svega onim što je veliki, možda najveći istoričar 19. veka, Ranke nazvao srpskom revolucijom, započetom na Sretenje 1804.godine, dakle, jedna težnja za formiranjem moderne, u evropskom smislu moderne države s početka 19. veka koja je kulminirala Sretenjskim ustavom 1835. godine.
Naime, ovaj zakon predviđa u sebi nekoliko stvari. Predviđa državne praznike, predviđa narodne praznike, verske i međunarodne praznike. Zbog toga njegov naziv, ovakav kakav jeste, ovog zakonskog rešenja, jeste odgovarajući, jer bi bilo isuviše glomazno navoditi sve ostale praznike koji se njime regulišu. Sa druge strane, kada se pominje zašto naziv Sretenje, moram vas podsetiti na jednu stvar. U 19. veku narod je na takav način u Srbiji imenovao svoje praznike. Sretenje nije verski praznik nego ima svoj narodni termin, onako kako ga je narod Srbije zvao u 19. veku. Podsetiću vas, većina stanovništva Srbije u 19. veku nije ni znala za kalendar, nego je svoj život oblikovala prema verskim praznicima i otuda i svi događaji koji su se dešavali u 19. veku obično jesu vezani za neki od velikih verskih praznika. Zbog toga Sretenje u samom nazivu i nije neka vrsta neravnopravnosti ostalih građana Srbije, druge etničke ili konfesionalne pripadnosti, već na neki način simbolizuje jedinstvo tog istog naroda, dakle građana Srbije.
Podsetiću vas na 11. glavu Sretenjskog ustava i svi članovi tog ustava regulišu ravnopravnost svih građana Srbije pred zakonom i pred Ustavom. Dakle, o nekoj vrsti diskriminacije, verske ili konfensionalne, o tome ne može biti ni reči. Sa druge strane kada se govori o narodnim praznicima, treba napomenuti da su ovog puta uzeti Sveti Sava i Vidovdan kao narodni praznici. Većina naroda, evropskih i civilizovanih naroda, ima jednog svog prosvetitelja ili jednog svog sveca čiji dan slavi. Podsetiću vas da je to u Irskoj Sveti Patrik, u Rusiji Sveti Sergej Radunješki, u Bugarskoj Sveti Ćirilo i Metodije, u Engleskoj Sveti Đorđe, u Mađarskoj Sveti Ištvan, u Armeniji Sveti Georgije Prosvetitelj.
Prirodno je da se u Srbiji slavi najvažniji svetitelj koji je uspostavio nešto , koji je uveo Srbiju u nešto što se smatra zapadnom civilizacijom. Priveo je Srbiju i srpsku državu hrišćanstvu, istočnog obreda naravno, ali u svakom slučaju on nije protivan bilo kom konceptu, bilo kom drugom religijskom ili etničkom konceptu. Naprotiv, Sveti Sava jeste uvažen i praznovan ne samo u Srbiji , nego i u mnogim drugim balkanskim zemljama.
Na kraju krajeva, podsetiću vas samo na kult svetog Save koji vlada u Bugarskoj, naročito u okolini grada Trnova. Vidovdan je, ma koliko to nije možda najbolja paralela, ono što bi najbolje moglo da se nazove dan palih za otadžbinu. Zaista 28. juna mi se prisećamo svih onih heroja i svih onih junaka koji su kroz srpsku istoriju, bilo kojoj etničkoj ili konfesionalnoj zajednici da su pripadali, dali svoj život za ovu otadžbinu. Podsetiću vas, na srpskom ratištu, dakle u Kosovskom boju, na strani srpske vojske i na strani srpske kneževine i srpskih velikaša nisu bili samo pripadnici srpske etničke zajednice. Bilo je tu Poljaka, Ugara, bilo je tu Albanaca, bilo je tu Đenovljana. Dakle, ne može se govoriti o bilo kakvom nacionalnom ekskluzivitetu kada se govori o ovom prazniku. On je jednostavno prisećanje onoga što i Amerikanci imaju Remember Day, dan palih za otadžbinu, svi oni koji su svoj život dali da bi država bila ovakva kakva jeste.
Na kraju krajeva, što se planetarnih praznika tiče, koji su ovde očigledno izazvali najveći spor, a to su pre svega Božić i Uskrs, podsetiću vas na jednu stvar. Dakle, Srbija ovakva kakva jeste, ponavljam, pripada zapadnom civilizacijskom krugu, u kojem hrišćanstvo jeste vodeća monoteistička vera i, prema tome, ne dovodi u pitanje implementaciju uticaja drugih konfesija, drugih verskih i etničkih zajednica. Opet ću uzeti primer Sjedinjenih Američkih Država, koje se navode kao primer multikulturne ili multikonfesionalne države. Od 9 državnih praznika SAD , pet su vezani za verske praznike i to hrišćanskog civilizacijskog kruga. U Velikoj Britaniji od osam - šest, dakle nešto što je opšte prihvaćeno, a hrišćanstvo jeste već uveliko planetarna vrednost, kao što mislim da to jeste islam, kao što mislim da jeste budizam. Ne treba na bilo koji način diskriminisati i smatrati da se na taj način, da se na bilo koji način, diskriminišu pripadnici ostalih konfesionalnih ili etničkih zajednica u ovoj zemlji, naprotiv.
Na kraju samo još dve stvari. Ono što je vrlo bitno u svemu ovome jeste da komisiju koja je radila, dala ovaj predlog, zaista su činili izuzetno uvaženi ljudi. Pre svega bih pomenuo predsedavajućeg komisije, akademika gospođu Jovanku Kalić, profesora Ljubodraga Dimića, akademika Slobodana Vitanovića, Marka Leka, pripadnika drugih etničkih zajednica, gospodina Čedomira Antića. To su ljudi koji su svoj posao odradili na najbolji mogući način i koji su nas uveli na jednu tradicionalističku misao, a to je da put do sadašnjosti i budućnosti najbrže vodi preko prošlosti.

Reč ima narodni poslanik  Aleksandar Vučić, a nakon njega narodni poslanik Nataša Jovanović.

 Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srpske radikalne stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije smatra da je ovaj zakonski predlog bolji od većine zakonskih predloga koje je skupštinska većina, odnosno Vlada Republike Srbije, dala na usvajanje Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima.
Naime, ovde postoje stvari koje čini mi se svaki građanin ove zemlje može da prihvati kao razumne, racionalne i kao izvesno poboljšanje u odnosu na prethodna zakonska rešenja. Poslanici SRS su već govorili o značaju 15. februara, Sretenja Gospodnjeg i sada bih onim poslanicima koji ili ne znaju ili ne žele da vide razliku između značaja tog datuma i nekih drugih datuma, ukazao zbog čega je taj dan izuzetno važan i zašto on u pravom smislu reči može da se slavi kao dan ustavnosti Republike Srbije, a ne neki drugi datum.
Naime, ako govorite o onome što je bilo u ranijem periodu, u 14. veku, ako govorite o Dušanovom zakoniku, mora da se napravi značajna razlika, pre svega u tome što Dušanov zakonik ne reguliše ustavnopravnu materiju u pravom smislu te reči. On predstavlja kodifikaciju običajno-pravnih pravila, onoga što bi se moglo podvesti pod krivično-pravno i građansko-pravno zakonodavstvo, ali ni u kom slučaju u modernom smislu reči ustavnopravnu materiju.
Ovaj srpski ustav nije dugo važio. Naprotiv, vrlo kratko i govoto da nije bio u primeni, zato što je odmah po donošenju tog ustava 1835. godine došlo do velikih problema i kod onih koji su bili srpski neprijatelji, ali i kod onih koji su bili srpski saveznici, a želeli su da ograniče suverenitet Srbije, srpsku slobodu i srpsku ustavno-pravnu državnost. Odmah posle toga, znate, već 1838. zbog toga je donet i tzv. Turski ustav, pod pritiskom naravno, ne bi li se ograničile slobodarske ideje koje su postojale u tzv. Sretenjskom ustavu, odnosno Ustavu donetom 15. februara 1835. godine. Taj dan je posebno značajan i zbog ustanka podignutog u Orašcu 1804. godine, iz prostog razloga što to, bez obzira da li je to bila do kraja osmišljena i namerna borba za uspostavljanje srpske državnosti u tom prvom periodu, predstavlja borbu za uspostavljanje moderne srpske državnosti s početka 19. veka.
Čini mi se da taj datum ne bi trebalo nikome u Narodnoj skupštini da predstavlja problem, posebno ako se taj dan uporedi sa, recimo, 4. julom, kada se nekoliko sumnjivih ljudi skupilo u jednoj kući na Dedinju i oni su navodno tada rešili da dižu svuda po nekadašnjoj Jugoslaviji nekakve ustanke i tako dalje. Ne znam šta su oni radili. U istoriji je to vrlo sporno. Takođe i 7. jul i mnogi drugi datumi. Čini mi se da je ovo jedan dan koji zaista možemo prihvatiti kao Dan ustavnosti Srbije i to da bi se razlikovalo od Dana državnosti, jer srpska država jeste postojala ranije, iako u savremenom smislu reči teško da možete govoriti o pravoj državnosti bez ustava, ali ovo se može nazvati Danom ustavnosti, jer u onom smislu u kakvom se računa postojanje prvih država, mi smo imali državu i zato bi bilo dobro da se ovo na takav način razgraniči. Zato vas pozivam da u raspravi u pojedinostima prihvatite amandmane poslanika SRS-a.
Što se tiče primedbi koje su ovde iznosili pojedini predstavnici drugih verskih zajednica, pre svega islamske verske zajednice, rekao bih samo da, što se tiče praznovanja verskih praznika - Božića i Vaskrsa, moram da primetim da se to isto slavi u svim onim zemljama o kojima neki govore da su to demokratske, a ja ne mislim da su to demokratske zemlje. Mislim da je to jedna civilizacijska tekovina. Naime, svojevremeno, kada sam i živeo u Britaniji, oni tamo slave sve praznike, i za anglikance i za katolike, koji su isti, i Božić i Uskrs ili za bilo koje druge. Dakle, moraju to da prihvate i Arapi, koji su islamske veroispovesti, i Indijci, koji su hinduističke veroispovesti, i oni koji su budističke veroispovesti, i za njih je to državni praznik. Zašto bi onda to bila uvreda za bilo koga u Republici Srbiji? Zašto bi onda to bila uvreda za bilo koga ko nije Srbin i pravoslavne veroispovesti?
Što se tiče praznika i proslava Dana Svetog Save, kako se to kaže, neki kažu da je to školska slava, a ja, pre svega, mislim da je značajno reći da je sveti Sava ušao i u istoriju, a kasnije postao, osim prosvetitelja i svetac, po kanonima Srpske pravoslavne crkve.
(Predsedavajuća: 5,30 minuta.)
Drugo, sveti Sava je najpoznatiji po tome što je osnivač prve srpske arhiepiskopije iz 1219. godine. Čini mi se da je to jedna od stvari zbog koje se taj dan može nazvati i danom duhovnosti, jer on jeste rodonačelnik i naše crkve i našeg celokupnog duhovnog života. Mislim da ne bi trebalo tu da bude bilo kakvih sporova.
(Predsedavajuća: 6 minuta.)
Što se tiče Vidovdana, Dana Svetog Vida, najvećeg srpskog nacionalnog praznika....
(Glas iz sale: Siđi dole.)
(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike da poštuju Poslovnik i ne dobacuju dok govornik izlaže.)
... čini mi se da je mnogo toga vezano za Vidovdan, i to ne slučajno, u srpskoj nacionalnoj istoriji, istoriji našeg naroda, na ovim prostorima, od Kosovske bitke 1389. godine, preko atentata u Sarajevu na austrijskog prestolonaslednika, do Vidovdanskog ustava iz 1921. godine, koji je bio demokratski ustav Kraljevine SHS, dok nije ukinut kraljevim dekretom i zavođenjem diktature.
(Predsedavajuća: 7minuta.)
Dakle, to je jedan istorijski dan, osim ovoga što pripada srpskoj tradiciji, jedan dan u kome mi slavimo i srpske žrtve i srpske mučenike i srpsku patnju. Nažalost, i sa tim bih završio, žalosno je što ovakav zakonski predlog podnosi većina u Narodnoj skupštini, većina koja ne samo da je omalovažila taj sveti dan i taj veliki praznik, već većina koja je učinila nešto što se nadamo da ćemo zaboraviti i što se nadamo da nećemo pamtiti, jer to predstavlja strašnu sramotu za Srbiju, strašnu sramotu za srpski narod, da na veliki Dan Svetog Vida, na srpski nacionalni praznik, hapsite Srbe i šaljete ih u Hag, šaljete ih onima koji su ovu zemlju bombardovali i uništavali. Siguran sam da Srbija zaslužuje bolje, da Srbija može bolje i da će to Srbija uskoro shvatiti. Hvala vam.

Predlažem da to bolje za Srbiju počnemo time što ćemo poštovati Poslovnik Narodne skupštine.
Reč ima poslanik Zeldžo Hurić, replika.

Zaista je pogrešno interpretirano ono što sam rekao. Nisam ni jednom rekao da je slavljenje pravoslavnih praznika uvreda za bilo koju vjersku zajednicu, nego sam rekao da je to prosto nelogično i da nije pravilno. S druge strane, ta komparativna analiza koju je gospodin Vučić izneo ovde, upoređujući neke države sa Zapada, demokratske države, ne stoji. Naime, tamo pripadnici drugih vjerskih zajednica, posebno kada je reč o pripadnicima islamske vjerske zajednice, su doseljenici, ljudi koji su se od emigracionih kretanja našli sasvim slučajno u tim državama. Ovde, na ovim prostorima, mi, pripadnici islamske vjerske zajednice smo zaista autohton narod, narod koji tu vijekovima živi. Dakle, mi smo u istom kontekstu i treba da uživamo i sasvim drugačija prava.
S druge strane, gospodine Vučiću, zar vama ne izgleda potpuno nelogično, recimo, na primjeru jednog grada, Tutina ili Brodareva, jedne varošice u Prijepolju, opštini iz koje ja dolazim, gde je 96% pripadnika islamske vjerske zajednice, da ne rade osnovne škole i sve državne ustanove za vreme Božića, a da rade za vreme Bajrama. To rade, pogledajte zakon, jer između državnog praznika Sretenja i praznika koji priznaje Republika Srbija članom 2, nema nikakve razlike, jer je to regulisano članom 3. stavovima 1. i 2. U vreme praznika iz člana 2. tačke 1. i tačke 2. ne rade državne institucije jednako kao za vreme državnog praznika. Pogledajte bolje zakon i analizirajte ga i videćete da je to jedna nelogičnost koju treba da ispravimo. Možemo je ispraviti na taj način da se ništa ne oduzme od prava pripadnika ostalih verskih zajednica predviđenih ovim zakonom. Postoje modeli. Zahvaljujem se.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Replika, pogrešno me interpretirao.)

Narodni poslanih Zeldžo Hurić nije spomenuo ime narodnog poslanika Vojislava Šešelja. Ne mogu da dam narodnom poslaniku Aleksandru Vučiću reč, jer je ovo bila replika. Po Poslovniku nema replike na repliku.
Ima reč narodni poslanik Vojislav Šešelj, kao predsednik poslaničke grupe. (Vojislav Šešelj, sa mesta: Tražio sam repliku.) A koji je osnov za repliku? (Vojislav Šešelj, sa mesta: Pogrešno me je interpretirao.) Nije vas ni spomenuo, gospodine Šešelj. (Vojislav Šešelj, sa mesta: Onda po Poslovniku.)
Ima reč narodni poslanik Vojislav Šešelj, po Poslovniku.

Na isti način na koji je gospodin Zeldžo pogrešno mene interpretirao, moglo se uzeti u obzir da je Aleksandar Vučić njega pogrešno interpretirao, uz istovetnu argumentaciju i uz iste dokaze. Vi nemate ni jedan dokaz da je Aleksandar Vučić Zeldža Hurića pogrešno interpretirao. Dali ste mu reč.
Možda nemate dokaza da je Zeldžo Hurić mene pogrešno interpretirao, ali po istom osnovu morate i meni dati reč. Pošto mi ne date reč, očigledno je da ste prekršili Poslovnik, a kada sam sada već za ovom govornicom i kada sam vam ukazao da ste prekršili Poslovnik, samo da ispravim Zeldža Hurića, kratko, da nije tačno da su u zapadnoevropskim zemljama muslimani samo doseljenici. To, jednostavno, nije istina.
Veliki procenat Engleza, Francuza, pa i Nemaca, već uveliko prelazi na islam. Recimo, jedan od najvećih živih francuskih filozofa, Rože Garodi, je prešao na islam. Prema tome, islam je autohtona religija i u Francuskoj, i u Nemačkoj, i u Engleskoj, ali je tamo islam manjinska vera, kao što je i ovde manjinska vera. Ljudi su tamo sa hrišćanstva prelazili na islam, kao što su i ovde sa hrišćanstva prelazili na islam.
Nije bilo drugih muslimana na našem području, osim onih koji su već bili hrišćani, pa su prešli na islam. Taj proces postoji, i sada je mnogo intenzivniji u Engleskoj, Francuskoj, ili Nemačkoj, nego ovde. Ovde ne pamtim poslednjih godina da se desio prelazak sa hrišćanstva na islam, a tamo se to dešava, i to sve masovnije.

Zahvaljujem narodnom poslaniku. Narodni poslanik Vojislav Šešelj je reklamirao povredu Poslovnika u uskraćivanju prava na repliku, pri čemu, u neminovnom obrazloženju, u čemu se sastoji uskraćivanje, narodni poslanik Vojislav Šešelj je komentarisao izlaganje narodnog poslanika Zeldža Hurića o tome da on nije bio u pravu.
Ne mogu da dam pravo na repliku zato što vi smatrate da narodni poslanik nema dobre informacije. (Vojislav Šešelj, sa mesta: On ima pravo na repliku meni.). Mislim da sam dokazala da ću da dam reč svakome, da uopšte nije sporno, samo da završim - dakle, citat vaše replike sastojao se u obrazlaganju - da li su muslimani ili nisu, autohtono stanovništvo ili doseljenici. O tome niste govorili vi, kao narodni poslanik, u izlaganju, o tome je govorio narodni poslanik Zeldžo Hurić.
Ja razumem da imate prava na stav da on ne iznosi činjenice i istine, ali to nije osnov za repliku.
Da li želite da se glasa o kršenju Poslovnika? Zeldžo Hurić traži pravo na repliku.) To što ste spomenuli o kršenju Poslovnika, nije rekao ništa uvredljivo o vama, niti vas je omalovažio, niti vas je pogrešno interpretirao. Žao mi je, narodni poslaniče, nema osnova za repliku u istupanju narodnog poslanika Vojislava Šešelja.
Ima reč narodni poslanik Stevan Gudurić.

Član 114. u drugom stavu kaže: "Ako narodni poslanik napusti salu Narodne skupštine i ostavi u poslaničkoj jedinici, odnosno pored nje, svoju karticu, služba Narodne skupštine odmah će karticu dostaviti sekretaru Narodne skupštine. Kartica će biti vraćena narodnom poslaniku po ulasku u salu".
O ovome smo pričali dvadeset puta. Vi ste 27-og sa karticama izglasali Zakon o privatizaciji, na vašu sramotu. (Glasovi iz sale: Nije tačno.) Bogami da jeste tačno, i stalno imate više kartica nego poslanika, a utvrdili smo sijaset puta da narod nije birao kartice, nego poslanike.
Prema tome, jedanput utvrdite i dajte nalog službama da svako radi svoje. Čak i Mićović kad se buni, to opet ne vredi, jer je jednostavno to tužna istina o vama, a kada budemo pričali o ovom zakonu, onda ćemo pričati ko krade i laže, ali za sada ćemo se zadržati na ovome, da vi sve vreme kradete i lažete time što ...