Dame i gospodo, član 1. zakona mislim da je nesporan, dobar je predlog da Sretenje bude dan državnosti Republike Srbije. Na ovaj veliki i pravoslavni praznik, a on je značajan za srpsku državu, na taj dan je podignut Prvi srpski ustanak. Međutim, Sretenje nije samo simbol borbe sabljom i kuburom za srpsku državnost, ona je simbol i političke brobe za demokratsku državu, za državu u kojoj će se poštovati narodna prava.
Naime, posle obnavljanja srpske države, narodni predstavnici zahtevali su ustav, ili ustavu ili branu, odnosno ograničenje vlasti knjaza i ljudi oko njega. Kao rezultat te borbe, donet je Sretenjski ustav. Na Sretenje 1835. godine Srbija je prvi put dobila najviši pravni akt i dobila je ime za taj akt - Ustav, koji i mi danas upotrebljavamo.
Oko drugih rešenja u Predlogu zakona teško je uvek postići konsenzus, a kada se radi o državnim praznicima. Međutim, bez obzira na neke detalje koji uvek mogu biti drugačiji, ovaj zakon počiva na dobrim principima i zbog toga ga treba podržati. Do sada je pravo slavljenja verskih praznika bilo regulisano Zakonom o radnim odnosima, a to je bilo pravo radnih ljudi. Slaviti Božić, međutim, nije pravo iz radnog odnosa, nije ista vrsta prava kao regres ili topli obrok.
Ovaj predlog zakona konačno uvažava istoriju, tradiciju i realnost. Slaviti verske praznike ne znači, takođe, samo ne dolaziti na posao. Naprotiv, to je samo uslov da se praznici proslave kako vera i običaji nalažu. Ranija rešenja proizilazila su iz navodne potpune odvojenosti vere i crkve od države. Krajnje jednostavan i banalan primer ovog načela: u praksi se realizovala jedna ideologija koja je potrebu naroda za verom i Bogom tumačila neznanjem da se objasni pojava munje ili groma.
Ovoj ideologiji došao je kraj, pa time i shvatanju Božića kao i prava iz radnog odnosa. Neka pitanja koja se tiču vere, naravno i dalje treba da ostanu odvojena od države, ali neka i ne mogu, jer ono što nije u potpunosti, što je duboko deo naroda, ne može biti u potpunosti odvojeno od države. Narod čini državu, pa su potrebna još dva uslova, teritorija i suverena vlast. Dalje, u istoriji nije poznat narod bez religije. Postoje, međutim, i danas i narodi bez države. Država je jedna istorijska tvorevina, koju je narod stvorio između ostalog i da bi zaštitio neke svoje vrednosti. To ovaj zakon čini, a ne da bi ih degradirao, kako su to činili raniji zakoni. Kada je istorija prekorojena, vera i običaji predstavljani su na televiziji kao kulturno-umetnički program, a verski hramovi, svetinje narodne, kao kulturno-istorijski spomenici. Ovaj zakon počiva na zdravim principima i iz tih razloga, bez obzira na neslaganje u vezi nekih konkretnih rešenja, treba glasati za njegovo usvajanje. Hvala.
