SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 09.07.2001.

12. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

12. dan rada

09.07.2001

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:15 do 19:25

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (načela) (2001)
  • Sedmo vanredno zasedanje (2001)
  • Predlog zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (načela) – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (pojedinosti) (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.) Reč ima narodni poslanik Pal Šandor, a nakon njega narodni poslanik Hurić Zeldžo.
    ...

    Šandor Pal

    Poštovane kolege, dozvolite mi da kažem nekoliko reči o zakonu koji je predmet današnje rasprave. Mislim da je od svih mogućih datuma, od svih mogućih dana koji se slave, koje je moguće predložiti za slavlje, sa ideološkog aspekta ovaj datum koji je predložen - najbolji. Najmanje ima razloga da se on kritikuje, sa raznih aspekata, pogotovo ako pogledamo iz nekog manjinskog ugla. Ovo je najneutralnije, a jeste nešto što čini značajnu tradiciju srpskog naroda, odnosno Srbije. U tom smislu, nameravam da podržim zakon i glasaću, naravno, za njega.
    Napisao sam i neke amandmane, tj. jedan amandman koji vodi malo računa o stilskoj formulaciji i o preciznijem formulisanju prvog člana. Očekivao sam, a možda još to i može da se dogodi, da Vlada sama predloži jedan amandman za praznik, Svi Sveti ukoliko je to još moguće, kao što smo se bili dogovarali, odnosno razgovarali o tome.
    Mislim da predlog Vlade vodi računa, i on je kompromis - vrlo dobar, o neke dve tradicije u srpskom narodu. S jedne strane, o karađorđevskoj tradiciji i s druge strane, o obrenovićevskoj tradiciji. Sreća je što su se te dve stvari otprilike dogodile na isti dan, ali Prvi srpski ustanak je zasigurno nešto što je vezano za Karađorđa, za jednu eksplozivnu, burnu i žestoko izazvanu revoluciju. Ovaj drugi dan oko Sretenjskog ustava je nešto što je političko taktiziranje, nadmudrivanje, dogovor i spoznavanje konteksta političkih sila o kojima je Miloš Obrenović vodio računa. Prema tome, ako ovaj datum usvoji Narodna skupština, mislim da će učiniti pravu stvar, jer će voditi tom nekom pomirenju, izmirenju eventualnih latentnih sukoba oko dve generalne linije u srpskoj politici.
    Hteo bih da kažem i ovo, da, ako pogledamo opet sa manjinskog aspekta, Mađari zaista nemaju ništa protiv i ne bismo imali protiv da se taj dan slavi. Tim pre, što je mađarska štampa iz dana u dan, vrlo aktivno pratila događaje Prvog srpskog ustanka. Ono što se događalo na južnim granicama Ugarske je prava mala hronologija i mogla bi se napraviti čitava zbirka dokumenata o tome kako mađarska štampa izveštava o tome šta se događa na južnim granicima. Tako je "Mađar kurir", recimo, 17. aprila 1804. godine doneo vest da ustanička vojska broji 30.000 ljudi, a 27. aprila, recimo, list kaže ovo: kod svih ustanaka koji su se do sada dogodili u turskoj carevini, sadašnji događaji u Srbiji su najžešći i najslavniji. Čitav niz vesti, rekao sam, pronalazimo u novinama iz dana u dan, tako da postoji čak i jedna drama koja je 1812. pre propasti ustanka, igrana na mađarskim pozorišnim scenama.
    Njen autor je Ištvan Balog, a napisao je dramu "Cserny György vagy Belgrád megvétele a törököktól", što u prevodu znači "Serbskij vožd Georgij Petrovič inače narečenij Crnij ili otjatije Beograda od Turaka". Iz mnogo aspekata to je vrlo važan pozorišni komad, jer u mađarskom tekstu imate inkorporirane srpske narodne i građanske pesme, a Srbi, budimski trgovci su bogato nagradili autora same drame i glumce koji su u njoj učestvovli. A tu je bila i najslavnija glumica, izvodila i pevala pesme na srpskom jeziku.
    Treba reći da se to odigravalo u mađarskom pozorištu "Rondela", gde je Joakim Vujić, sa polovinom mađarske pozorišne trupe, a to znači i sa samim Balogom, izvodio 1813. godine predstavu "Kreštalica", prvu moderniju pozorišnu predstavu kod Srba.
    Prema tome, kada sve ove kontekste uzmemo u obzir, mislim da zaista nema razloga da se ovako značajni datumi za istoriju srpskog naroda, koji ukazuju i na veze sa drugima, ne slave i na ovaj način zakonski ne uređuju. U tom smislu ću podržati ovaj zakon, s tim što ću izneti još argumenata kada na red dođe moj amandman, koji sam predložio kao malu arhaizaciju i preciziranje već postojeće formulacije, da bi se video otisak prsta tog Sretenjskog ustava u novom tekstu. To nije poziv da sve arhaizujemo, nego je ovo prilika da pokažemo neki svoj odnos prema Ustavu iz 1834. godine. Hvala vam.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Zeldžo Hurić.
    ...

    Zeldžo Hurić

     Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, uvaženi građani, zaista sam mislio da po ovom zakonu diskutujem malo šire, ali s obzirom na ograničeno vrijeme svoju ću diskusiju ograničiti.
    Želim da govorim zato što me na to nagone moji ideali koji su u rečima vrlo obični, jednostavni, a to su: istina, pravednost, ravnopravnost, pravo na različitost. Između ostalog, pravo na različito mišljenje.
    Verujte da kada budem ovo govorio, ne želim da me shvatite da posmatram stvari sa nekog nacionalnog aspekta, jer po naciji sam mnogo bliži stavovima jednog Tagore ili Monteskijea, nego mnogima koji ovde sjede ili koji su određivali puteve svim nacijama na ovom prostoru.
    Sam zakon u svom prvom članu za mene i nije toliko neprihvatiljiv, ali već u drugom članu mislim da nosi nešto o čemu bi ovde trebalo da razgovaramo. Moje je mišljenje da taj član koji kaže: "U Republici Srbiji praznuju se verski praznici, prvi dan Božića i Vaskršnji praznici, počev od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Vaskrsa."
    Po meni to nosi izvesnu dozu represivnosti. Prvim stavom, u članu 3, dovodi u poziciju i one koji ne praznuju taj praznik da ga praznuju. Jer, prvi stav u članu 3. kaže: "U dane praznika iz člana 1. i 2. (dakle ovog člana 2.) ne rade državni i drugi organi, preduzeća i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga."
    Dakle, oni vjernici koji ne praznuju te praznike će biti prinuđeni, s obzirom da ne rade državne ustanove tog dana, da praznuju. Po meni je to jedan oblik represivnosti.
    S druge strane, ima i izvjesne doze diskriminacije. U istu ravan taj član ne dovodi i pripadnike ostalih vjerskih zajednica. Na kraju krajeva, ovaj zakon je u velikoj mjeri neravnopravan. Zašto? Ako pogledate član 4, koji kaže: "Zaposleni imaju prava da ne rade u dane sledećih verskih praznika i to: pravoslavci - na prvi dan krsne slave; katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica - na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika, počev od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru; pripadnici islamske zajednice - na prvi dan Ramazanskog Bajrama i prvi dan Kurbanskog Bajrama; pripadnici jevrejske zajednice - na prvi dan Jom Kipura."
    Proračunajte broj neradnih dana. Pravoslavci su u neravnopravnom položaju u odnosu na ostale vjerske zajednice. Zašto? Jer, pravoslavci imaju manji broj neradnih dana u odnosu na ostale. Recimo, pripadnici islamske vjerske zajednice, obzirom da ne rade sve one vjerske praznike koji pripadaju pravoslavcima, ne rade još i dva dana. Jedan po osnovu Kurbanskog, a jedan po osnovu Ramazanskog Bajrama. Dakle, jedan dan imaju više u smislu neradnih dana od pravoslavaca. Katolici još i više.
    Dakle, na kraju krajeva čovek bi u nekoj situaciji mogao neke stvari, koje i nisu logične, da prihvati. A, ako je moguće naći pravo rešenje, zašto bismo tako radili? Zaista držim do toga da postoje najmanje dva modela ovog zakona, kojima se mogu izjednačiti svi pripadnici svih vjerskih zajednica i svi građani države u kojoj živimo, a da pri tom niko od građana ili pripadnika ove ili one vjerske zajednice ne gubi ono što je propisano ovim zakonom. Kako se to može uraditi?
    Tako što se u članu 2. pored tačke 1. i tačke 2. dodaju još i tačke 3. i 4. kojima se dodaju - pripadnici islamske vjerske zajednice i pripadnici jevrejske zajednice. Ali, regulisati to članom 3, odnosno novim stavom na taj način što će se to praznovati samo u onim sredinama u kojima je većinsko stanovništvo konfesije koja praznuje. Na taj način mi smo oduzeli prava i pravoslavcima, a dodali smo njihovim pravima, odnosno svrstali smo ih u istu ravan sa pripadnicima ostalih vjerskih zajednica.
    Zato bih zamolio članove Vlade da još jedanput preispitaju ovaj zakon, da sjednemo zajedno ako je potrebno, da porazgovaramo o ovom predlogu i da vidimo da li možemo naći adekvatnije rešenje. Bojim se da ovim rešenjem ipak nećemo postići ono što smo želeli. A, želeli smo da unapredimo ljudska i, pre svega, kolektivna prava.
    Na kraju krajeva, smatram, gospodo, da bi posebno Demokratska opozicija Srbije trebalo da o tome povede računa i da ne dozvoli da ovaj zakon ovakav kakav je, kakav je predložen, bude u nesaglasju, odnosno potpuno suprotan članu 13. Ustava Republike Srbije. Toliko. Hvala vam.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Ima reč narodni poslanik Čedomir Jovanović, kao predsednik poslaničke grupe.
    ...
    Demokratska stranka

    Čedomir Jovanović

    Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je u dosadašnjem toku rasprave rečeno sve i mislim da ćemo se ponavljati u kritikama i podršci određenim članovima ovog zakona. Bitno je reći da predloženim zakonom mi tragamo za onim delom društvenog i državnog identiteta koji je izgubljen u prethodnih 60 godina i da onim što danas predložimo, u tih pet članova ovog zakona, mi pokušavamo da pronađemo minimum u kojem će se prepoznati naše društvo u celini.
    Kada govorimo o praznicima, mi govorimo o danima u kojima se država i društvo simobolično prisećaju onih opštih vrednosti koje su same po sebi nesporne za bilo koga. Ako neko u ovom zakonu prepozna opasnost i pokušaj umanjenja ljudskih prava ili bilo kakvih sloboda, onda smo zaslužili jedan ozbiljan komentar kako bi se takve sumnje otklonile, možda, dodatnom argumentacijom.
    Mislim da smo jedni drugima dužni korektan pristup i stoga ću pokušati da otklonim onu vrstu dileme koja je do sada, po mom mišljenju, najozbiljnije dovela u pitanje jednu dobru nameru.
    Dakle, mi smo se kao nova vlast suočili sa potrebom reformi, sa procesom promena, one mogu biti životne i one su svakodnevne. Ali, moraju biti i simbolične, jer priznaćete da je bilo puno i tragičnog, ali i u samom suštinskom smislu, nefunkcionalnog u praznovanju 4. jula, 7. jula i da ima puno nesolidnog u praznovanju 29. novmebra. Svakog puta kada se nađemo oči u oči sa kalendarom i shvatimo šta smo propustili da uradimo, pokušavamo da pronađemo blagu argumentaciju za takvu vrstu nepažnje.
    Dakle, ovim zakonom mi nismo doveli u pitanje nečija ljudska prava. Ljudska prava se utvrđuju drugim zakonima. Ovim zakonom mi nismo oduzeli pravo bilo kome da realizuje svoju slobodu i da potcrta svoju identičnost, ali ovim predlogom zakona mi pokušavamo da utvrdimo simbolične okvire za jedno novo društvo. I to na takav način da oni nikada više ne budu osporeni.
    Kada kažemo da je dan državnosti Republike Srbije, da je to 15. februar, mi time oduzimamo pravo bilo kome, normalno ljudsko pravo, da u tome prepozna bilo kakvu vrstu političkog ili pravnog nasilja. Bilo je nekih koji su dosadašnji dan državnosti Republike Srbije definisali na takv način. Mislim da smo ovim pažljivim radom komisije, a u radu komisije su učestvovali predstavnici različitih ideoloških koncepcija, pa i verskih, uspeli da pronađemo nešto što jeste minimum koji neće biti osporen, bar ne ukoliko bude zdravog razuma u ovom društvu.
    Što se tiče odnosa radnih i neradnih dana, jasno je da je neradni dan, dan državnost Republike Srbije i 4. pasusom stava 3. utvrđuje se ta klauzula koja je proistekla iz tekovina demokratskih društava. Dakle, kao što se u svim zemljama Evropske unije tretira dan državnosti, tako se tretira i u Republici Srbiji.
    Isto je i sa verskim pravima. Zakon o verama utvrđuje, precizno i detaljno, pravo verske slobode. Mi smo ovim zakonom o državnim praznicima dopustili svakome ko želi da praznuje i da za tako nešto ima podršku u zakonu. To nismo ostavili u Zakonu o radnim odnosima, jer smo smatrali da je to poniženje nečega što je u toj meri fundamentalno pravo. Ali, nismo takođe ni insistirali na fundamentalizmu, već naprotiv želimo sekularno demokratsko društvo.
    U ovom predlogu zakona nije sve obavezujuće, u tom smislu da nekoga prisiljava i lišava bilo kakve slobode. Ako kažemo da je Božić neradni dan, to je samo zbog toga što smatramo, s obzirom da 70% ljudi u ovom društvu ističe Božić kao dan koji posebno obeležava, jer je nefunkcionalno držati ga u bilo kom drugom stanju kada je očigledno da će ona taj dan koristiti za praznovanje. Time se ne dovodi u pitanje nečija druga sloboda. Sve druge verske zajednice imaju čak i više neradnih dana, i to je kolega poslanik pravilno uočio, ali to nije na štetu pravoslavaca. To je pravo koje proizilazi iz verske slobode i koja je takva kakva je, to treba poštovati.
    Kada se opredeljujemo za religiju, onda se opredeljujemo za izvesna prava i obaveze koje takvu vrstu našeg opredeljenja prate. Mislim da je potrebno da se složimo oko ovog zakona, jer na takav način mi se vraćamo nečemu što jeste minimum i gradimo sistem vrednosti koji se može proširivati. Mislim da se više nikada neće riunirati onako kako je to činjeno poslednjih pola veka. I čini mi se da kroz predlog ovog zakona mi priznajemo jednu veliku istinu od koje su mnogi pokušavali da pobegnu. To je istina da svet ne počinje od nas na vlasti. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović, a nakon njega Predrag Bajčetić.
    ...

    Velimir Simonović

    Dame i gospodo, pošto je skraćena rasprava na pet minuta, onda moram da promenim svoju koncepciju kako sam bio zamislio da govorim o ovom zakonu.
    Uz malo dobre volje od strane Vlade i uz uvažavanje bar nekoliko amandmana koje su podneli poslanici, pa i ja, mi smo mogli da dobijemo zaista jedan valjani zakon koji bi imao dugotrajnu upotrebu. To se nije dogodilo. Prema tome, ovaj zakon nije sasvim korektan i bilo bi fer da ga Vlada danas povuče i da ga pripremi za jednu od narednih sednica, kada bi stvarno dobili pravi i valjani zakon.
    Neću da govorim o onome o čemu sam nameravao, sada to više nema svrhe, hoću samo da kažem da je glavna primedba - moj amandman koji se odnosi na član 1, dakle treba paziti kada amandman dođe na red. Prema našem Ustavu, ne može se u ime državnog praznika staviti i crkveni praznik. Ne može se reći da je Sretenje praznik državnosti. Praznik državnosti je 15. februar, a crkva će praznovati Sretenje na svoj način. Pazite dobro, u ovoj zemlji trećina stanovništva nisu uopšte pravoslavne vere, njima Sretenje ništa ne znači, a od ovih 66%, verovatno su polovina ateisti i njima Sretenje ništa ne znači. Drugo, zašto smeta da stoji da je državni praznik, odnosno dan državnosti 15. februar.
    Što se tiče drugih praznika, Božić, Uskrs i Nova Godina, i po pravoslavnom i po katoličkom kalendaru nisu državni praznici, već su verski praznici i oni su u celoj Evropi postali civilizacijski praznici. Tih dana se ne radi. Slažem se da zaista Veliki petak ne treba da bude neradni dan, on to nije bio nikada, ni u ranijoj Jugoslaviji.
    Sada mi imamo jedan drugi problem oko nacionalnih praznika. To su Sveti Sava i Vidovdan. Oni nikada nisu bili neradni, ni u Kraljevini Jugoslavije, ali je Sveti Sava prevashodno praznik škola, Vidovdan takođe može da bude praznik škola. Na Vidovdan su se đacima davala svedočanstva, delile su se knjige đacima, ako su škole imale pare da kupuju knjige itd. Te praznike mogu da slave da slave i druge društvene i kulturne organizacije na način ako nađu za shodno. To su radni dani.
    Ovde nije spomenut 1. maj, možda će biti u saveznom zakonu. To je međunarodni praznik rada i slave ga sve nacije i to poodavno. I to treba da bude neradni dan i kod nas, ali kada padne u nedelju, nema prenošenja neradnog dana na sledeći dan koji je radni. Ako se dogodi da je to u nedelju ili u subotu, završena je priča. Dakle, toliko u načelnoj raspravi.
    Inače se do 1941. godine relativno malo slavilo, ali od 1945. godine pa do sada mi smo bili prepuni raznih proslava i praznika. Počev od dana bezbednosti, dan policije, pa dan armije, pa dan ustanka, pa dan boraca, pa dan mornara, pa ne znam šta se sve slavilo i kada bi sve skupili te praznike koje smo slavili, bilo bi skoro 60 godina. Možemo dobro da se nasmejemo svemu tome. Sada treba tome da stanemo na put. Jedan državni praznik je sasvim dovoljan, to je 15. februar, a ovo drugo onako kako se radi u drugim civilizovanim zemljama. Javiću se ponovo kada bude moj amandman na 1. član da još nešto kažem.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Predrag Bajčetić, a nakon njega Tomislav Nikolić.
    ...

    Predrag Bajčetić

    Gospođe i gospodo poslanici, vrlo je teško govoriti o ovakvom zakonu u samo 5 minuta. Mislim da je naša odluka da govorimo samo 5 minuta ishitrena, a verovatno i kao profesor, nemam naviku da govorim kratko. To je moj manjak. Neću stići da obrazložim ono što mislim i što treba o ovom zakonu reći. Mi imamo pred sobom prvi put na zasedanju ovog parlamenta jedan sistemski zakon koji ne priznajemo. Mislim da je to naša greška. Ovim zakonom treba da se promeni naš sistem mišljenja, a mi njemu na jedan vrlo olak način oduzimamo vrednost i oduzimamo značaj. Glasaću za ovaj zakon zato što je njegovo osnovno rešenje dobro.
    Ono je na dobar način odredilo državni praznik, ali glasanje za ovaj zakon me istovremeno obavezuje da onima koji su ovaj zakon stvarali, onima koji ovaj zakon predlažu i onima koji ovaj zakon napadaju uputim samo nekoliko primedbi.
    Prva primedba je što je naslov zakona apsolutno neodgovarajući. Postoji igra skrivalica. To je Zakon o državnim i drugim praznicima. To drugim praznicima ne znači, zapravo, ništa, jer u obrazloženju Vlade se o drugim praznicima govori kao jednoj posebnoj kategoriji. Ono što je osnovno preskočeno je u naslovu, da je to zakon o državnim i verskim praznicima. Nema razloga da se igramo skrivalica i da reč "verski" ne bude u naslovu zakona. Da li postoje ovi tzv. drugi praznici, a da li postoji sa ovim obrazloženjem koje pišu komentatori, da treba praznovati radno, jer se time na dostojanstven način obeležava. Zar je radno obeležavanje dostojanstveno obeležavanje? Praznik se praznuje. Šta znači radno se praznuje?
    U starim zakonima je pisano kada je reč o Svetom Savi da je to školski praznik i da ga škola praznuje. Obrazlagalo se da se Vidovdan slavi pomenom u crkvama. To su jasne i čiste formulacije. Formulacija radno praznovanje je jedna nakazna kovanica. Tih nakaznih kovanica u tekstu zakona ima po mom osećanju previše i ono što sada deluje kao možda šala, predlaganje poslanika gospodina Pala, da se unese deo iz Sretenjskog ustava, za mene je u stvari vrlo bitna opomena. Naši zakonodavci bi morali da nauče da pišu zakone na jedan način koji omogućuje da bogatstvo srpskog jezika postoji.
    Nemojte nam ukidati bogatstvo jezika. Zakon je toliko štur, a naročito je štur tamo gde treba da pokaže maštu. On proglašava Svetog Savu za dan duhovnosti. Šta znači to dan? Dan borca, a praznik rada, dan mladih, a praznik rada. Tako je bilo u ranijim zakonima. Zašto se prihvatamo toga da je Sveti Sava dan nečega? Ta reč meni više smeta od vaše polemike o ustavnosti i državnosti, a više mi smeta što Sretenje nije definisano kao dan srpske države, jer se mora podrazumevati ne samo Sretenjski ustav, nego i Prvi srpski ustanak. Zapravo, Prvi srpski ustanak je ugaoni kamen o kome moramo istorijski da razmišljamo. Osnovna stvar je, dan zahvalnosti i sve ostalo, to je preuzimanje izvesnih stranih uticaja koji nam trenutno nisu potrebni. Hvala i na dan mladih i svim tim danima. Imajmo praznike i budimo jedinstveni u tome da ih praznujemo.
    Ono što mi se čini da je najvažnije, to je da opomena gospodina Pala da jezik treba obogatiti i da jezik našeg prava i naših zakonodavaca mora da bude promenjen. Mislim da smo nesrećan narod što nemamo zakone, ne sadašnje zakone koji dočaravaju duh 19. veka, nego što nemamo zakone sačuvane iz 19. veka. Učinimo nešto i za našu srpsku kulturu.