SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 09.07.2001.

12. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

12. dan rada

09.07.2001

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:15 do 19:25

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (načela) (2001)
  • Sedmo vanredno zasedanje (2001)
  • Predlog zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (načela) – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (pojedinosti) (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radosavljević, a nakon njega narodni poslanik Mujo Muković.
    ...
    Demokratska stranka

    Aleksandar Radosavljević

    Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, obnova srpske države u 19. veku svakako da je jedan od najvažnijih segmenata naše istorije. Sudbina ili već nešto drugo, želela je da se baš na jedan dan dogode dva i te kako važna događaja za srpski narod. Sudbina ili već nešto drugo ponovo nas kao narod provodi kroz događaje sa sličnim značajem.
    I tih godina sa početka 19. veka, kao i danas, Srbija je počinjala da zida svoje institucije uništene i zgromljene u prethodnom periodu. Kao i te 1835. godine, na Sretenje, i sada se mogu citirati reči kneza Miloša, a da pri tom budu aktuelne i da se ni jedna jedina reč tome niti doda, niti oduzme. Početak Prvog srpskog ustanka 1804. godine bitno je uticao na kasnije događaje u našoj istoriji. Tridesetjednu godinu kasnije, Srbi su na taj isti dan već brinuli o pitanjima kako da se urede narodni poslovi, da se obaveze građana odrede po najumerenijoj stopi i na najpravičnijoj osnovi, ali da se svi nastali dugovi Srbije u prethodnom periodu izmire. Nešto slično onome što mi radimo danas u Republičkoj skupštini. Zato je značaj ovih datuma koje je predlagač predložio izuzetno veliki.
    U materijalu koji smo dobili vezano za član 1. ovog zakona, imali smo prilike da vidimo da kroz pojedine amandmane provejava nekakav strah da će pomenom praznika Sretenja biti narušena jednakost građana, zagarantovana Ustavom.
    Ovim predlogom, slobodno to mogu reći, niko se, ama baš niko ne vređa. Ovim se uopšte ne narušava Ustavom zagarantovana jednakost građana. Uostalom, o ovom zakonu svoje mišljenje imale su prilike da daju i brojne institucije, nevladine organizacije i nigde, baš nigde nisam imao prilike da vidim ni jednu jedinu primedbu. To dovoljno govori da su zaista odabrani pravi datumi, sa pravom istorijskom vrednošću. Ovim predlogom se ne ugrožavaju interesi drugih koncesija, niti se one dovode u neravnopravni položaj.
    Na sam pomen praznika Sretenje, možete reći da ste rekli sinonim za ustavnost u Srbiji. Svi važniji događaji, a to su već i moji prethodnici spomenuli, bili su vezani za velike crkvene praznike. Da navedemo 1869. godinu i treći Ustav Knjaževstva Srbije, donet na Duhove, 1921. godinu i Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, donet na taj dan. I ovaj zakon, slobodno to mogu da kažem, kao i ostali zakoni u ovom zasedanju Skupštine, može da ponese epitet istorijskog.
    U Srbiji je slavljen, to moram reći, 7. juli kao Dan borca ili Dan ustanka naroda Srbije. Svesno su komunisti izbegavali da pomenu jednu surovu istinu - da je to, u isto vreme, bila i jedna od najvećih sramota Srba. Izvesni Žikica Jovanović-Španac koji potom postaje i narodni heroj pucao je u srpsku žandarmerijsku patrolu i ubio Srbe: narednika Bogdana Lončara i njegovog pratioca kaplara Milenka Brakovića. Da li to iko u Srbiji zna ili je ta istorijska činjenica svesno sakrivena? Taj događaj ne zaslužuje da bude kamen međaš ustanka tako velikih razmera kakav bi trebalo da bude ustanak srpskog naroda. Nikada se ni socijalisti koji su se zaklinjali u srpstvo nisu potrudili da tu nepravdu isprave i da prekinu slavljenje jednog takvog praznika ili dana koji može samo da simbolizuje zlo u Srbiji. Ali, ono što se moglo zaključiti iz praznovanja ovog dana je to da su komunisti, a potom i njihovi naslednici, svesno želeli da obeležavaju dan nacionalne sramote, demonstrirajući istovremeno i spremnost da, ako partija nalaže, žrtvuju i sopstveni narod. Nikada se događaji od 7. jula, a to istoričari dobro znaju, nisu mogli porediti sa ustankom drugih naroda na prostorima bivše Jugoslavije. Tu navodim primer Crnogoraca i njihov 13. jul. Tada je protiv italijanskih snaga ustalo 30.000 Crnogoraca. To je bio, svojevremeno, fenomen u porobljenoj Evropi. Ako oni imaju, možda, pravo da slave taj dan, sigurno da Srbi svoj dan, 7. juli, nisu imali pravo.
    Ovim predlogom zakona možemo da prestanemo da obeležavamo ideologizovane, i po državu i narod tragične, praznike. Pedeset i više godina obeležavali smo nešto što po značaju nikada nije moglo da se uporedi sa ustankom na Orašcu ili donošenjem Sretenjskog ustava. Pomenuo sam na početku reči kneza Miloša i njegovu besedu na toj čuvenoj Sretenjskoj skupštini, koje bi sada mogle biti ponovljene: "Od prošle godine, Bogu hvala, nanovo smo postali ljudi". Tek od pre godinu dana Srbija je nanovo postala država. Zato smatram da bi trebalo glasati za ovaj zakon. Zahvaljujem se. (Aplauz poslanika DOS-a.)
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Ima reč narodni poslanik Mujo Muković, neka se pripremi narodni poslanik Goran Cvetanović.
    ...
    Bošnjačka narodna stranka

    Mujo Muković

    Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji. Vlada je predložila da se ukinu dosadašnji, umnogome ideologizovani, državni praznici i da se zamene novim datumima koji imaju veći značaj u istoriji Srbije, a time, zašto ne reći - i u istoriji srpskog naroda. To je po meni u redu. To je nešto što su građani i očekivali.
    Takođe, predloženo je da se ovim zakonom definiše i praznovanje verskih praznika koji su do tada bili uređeni Zakonom o radnim odnosima. To samo po sebi nije sporno, mada većina modernih država praznovanje verskih praznika uređuje posebnim zakonima. Međutim, ono što je sporno u ovom predlogu zakona je činjenica da se u jednoj višekonfesionalnoj državi, kakva je Srbija, pravoslavni verski praznici izdvajaju od ostalih i praktično, dižu na nivo državnih praznika. Ovakav predlog zakona bio bi prihvatljiv kada bi Ustavom Republike Srbije bilo predviđeno da je pravoslavno hrišćanstvo državna religija. Kako to nije slučaj, jer član 13. Ustava Republike Srbije garantuje jednakost građana u pravima i dužnostima, bez obzira na veroispovest, ovaj predlog zakona je protivustavan.
    Proglašavanjem pravoslavnih verskih praznika za neradne dane za sve građane uvodi se princip obaveznosti praznovanja verskih praznika, a ne dobrovoljnosti, kako bi trebalo da bude, a pripadnicima drugih veroispovesti i ateistima se u tim danima još i ukida pravo na rad. To pravo je takođe zagarantovano Ustavom.
    Za pripadnike drugih verskih zajednica ostaje princip dobrovoljnosti praznovanja, gde se u članu 4. kaže da "zaposleni imaju prava da ne rade u dane sledećih verskih praznika", onda se nabraja koji su to dani. Primenom ovog zakona, ukoliko bude usvojen u predloženom tekstu, doći ćemo u situaciju da u opštinama ili preduzećima, državnim i drugim organima, sa izrazitom većinom u strukturi zaposlenih, npr, islamske ili katoličke veroispovesti, pravoslavni Božić ili Vaskrs bude neradni dan. Dakle, u svemu kao državni praznik. Čini se da zakonopisac nije imao dovoljno sluha kada je u pitanju ravnopravnost svih građana u pogledu praznovanja verskih praznika. To može nepotrebno kod pripadnika manjinskih zajednica da proizvede osećaj nametanja tuđih praznika. Pogotovu ako taj predlog dolazi od Vlade, koja uživa poverenje ogromnog broja ovih manjinskih zajednica.
    Kao poslanik Sandžačke demokratske partije i Demokratske opozicije Srbije, moram reći da Bošnjaci koji su, inače, pripadnici islamske verske zajednice, nisu očekivali od predlagača ovakvo zakonsko rešenje po pitanju praznovanja verskih praznika, pogotovu, ako se ovo zakonsko rešenje uporedi sa Zakonom o svetkovanju verskih praznika u Crnoj Gori, na primer. On ovu materiju tretira na jedan, rekao bih, mnogo prihvatljiviji način.
    Dakle, princip dobrovoljnosti praznovanja verskih praznika je narušen i morao bi biti ispoštovan do kraja. Zato pozivam predstavnike predlagača da povuku ovaj predlog zakona, kako bi se uradio i dao Skupštini na usvajanje, novi predlog koji bi uvažio ove, svakako, opravdane primedbe.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik dr Goran Cvetanović.
    ...

    Goran Cvetanović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o državnim i drugim praznicima, pod uslovom da se usvoje amandmani srpskih radikala, može biti jedan od retkih predloga koje je DOS-ovska vlada, odnosno pozicija, predložila. Mada, imam neke dileme, pre svega, zato što vidim da su neki od poslanika DOS-a za ovaj predlog zakona, a neki su protiv. Šef poslaničke grupe Čedomir Jovanović nije prisutan da bi nam razjasnio da li su za ovaj predlog zakona ili nisu.

    Dao sam amandman na ovaj predlog zakona da praznici Sveti Sava i Vidovdan budu neradni dani. Vi znate da je poslanik DOS-a predložio na zadnjoj Skupštini da Vidovdan bude neradni dan za naše narodne poslanike. Iako sam amandman podneo 7. juna posle Vidovdana ja sam u jednoj velikoj dilemi. Kada bude na redu moj amandman, ja ću da ga obrazložim, a sada ću samo da se usmerim ka toj dilemi.

    Ima mnogo tragova u srpskim narodnim verovanjima o mono božačkom božanstvu, o Vidu. Uz verovanja, očuvalo se to ime i dan praznovanja. Oni koji boluju od očne bolesti obraćaju se svetom Vidu da ih izvida, izleči. Na Vidovdan se bere biljka vidovčica koja je posvećena svetom Vidu. Na Vidovdan pre sunca posećuju se izvori i umiva se, pošto se u vodu ubaci biljka vidovčica.

    Na Kosovu se kazuje da uoči Vidovdana, u gluvo doba noći, sve reke načas poteku crveno, kao krv. Na Vidovdan kukavica prestaje da kuka. U Srbiji, po oslobođenju od Turaka, običaj je da se na Vidovdan spomenu izginuli ratnici i evocira sećanje na njih, odnosno na junake. U rano vidovdansko jutro pred boj na Kosovu, večiti Miloš Obilić kaže i predskaza: "kakvi budemo danas, bićemo doveka".

    U kasno vidovdansko popodne leta gospodnjeg 2001. pokaza se ko je kakav, ko je ko, ko je veran, a ko neveran, a ko se to proda za zrno pirinča, ovog puta ne Muratovog, već belosvetskog pilava. Transparentno pregaziše bestidnici i bezočnici, rekao bih legalisti, Ustav, zakone, čast, moral i božačku pravdu. Svetom Vidu baciše prašinu u oči. Poslaniše ga, poslaniše mu dan, osudiše ga, proglasiše ga krivim za srpske mučenike i sve srpske junake. Kukavice propevaše na Vidovdan, pokazahu pravo lice. Uskratiše srpskom narodu zadovoljstvo da nečasnima sude za svo zlo u proteklih 10 godina, kako onima u zemlji, tako onima u crno - belom svetu. Opraše obraz NATO zlikovcima. Na ovaj Vidovdan slepi progledaše, valjda.

    Postavlja se pitanje našoj Srbiji - kuda ćeš, ko te to vodi, gde te to vode? Mnogo je pitanja bez odgovora. Istina je, reč je o jednom totalitarnom režimu, najgorem u istoriji Srbije. Reč je o veleizdaji načelnih interesa i hipokriziji moralnih principa, krahu celokupnog sistema vrednosti. I na kraju, da ne zaboravim da konstatujem najvažnije: znate, onaj sa liste, onaj iza koga se krilo mnogo malih guja, zamislite, nije znao šta se to sprema u njegovoj hladovini. Želi on da opere ruke od kancelara i njegovih liderčića i da tako naivno pridobije uz sebe ....
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Molim narodnog poslanika da uljudi jezik kojim se obraća narodnim poslanicima.
    ...

    Goran Cvetanović

    Srpska radikalna stranka
    Završavam. Ako se vi osećate prozvanim i što se pronalazite, to je već druga stvar. Naivno pridobijete uz sebe ono što će biti najpotrebnije, glasove ili bar podršku. I na kraju, pošto već vidim da me prekidate, a još nije vreme isteklo, konstatujem - kada bi neki ljudi znali da su tako mali, mali.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Milan Radulović, a nakon njega Vladimir Dobrosavljević.
    ...

    Milan Radulović

    Poštovane kolege narodni poslanici, živost koja prati raspravu o ovom zakonu svedoči nam da je na dnevnom redu jedan jednostavan, kratak, ali u osnovi važan zakon. Zakon o državnim praznicima važan je utoliko što državni praznici jedne države na simboličan način iskazuju istorijsku samosvest jedne nacije i građana jedne države; na simboličan način iskazuju i kulturnu samosvest jednog naroda, težeći istovremeno da kulturne i političke, socijalne i civilizacijske napore jednog naroda uputi u određenom smeru. Ovaj zakon je, kao što vidimo, potpuno drugačiji od prethodnog;  on je zaista u osnovi reformski. Ovim zakonom srpski narod i srpska država izlaze iz prostora tumaranja po lavirintima utopijske ideologizovane svesti, vraćaju se u tokove realnog istorijskkog iskustva i jasno legitimišu svoju pripadnost hrišćanskom civilizacijskom krugu.         Da pogledamo ukratko osnovne članove ovog zakona.
    Sretenje kao državni praznik pronađeno je zaista izuzetno srećno. Komisija koja je birala ovaj državni praznik imala je ne samo dovoljno istorijskog znanja, već i intuicije, i rekao bih, i dovoljno sreće da odabere baš ovaj praznik. Sretenje je istovremeno i narodni i crkveni praznik. Sretenje se u narodu praznuje po sećanju na neke prehrišćanske civilizacije, kada se vreme merilo pa prirodi, odnosno kada se merio prirodni krug vremena. Istovremeno, Sretenje je otvaranje nove vremenske dimenzije, odnosno hrišćanskog vremena ili večnosti. To je kulturna vertikala koja povezuje sve slojeve naše kulture, sve dimenzije i sve energije koje su učestvovale u stvaranju srpske kulture.
    Na ovoj vertikali nalazi se istorijska horizontala. Na jednoj strani imamo 1804. godinu kao simbol težnje za samostalnom i nezavisnom državom, a na drugom kraku te horizontale imamo 1835. godinu i težnju za pravednom i demokratskom pravno uređenom državom. Dakle, Sretenje je u krsnom znaku. Imamo u njenu kulturnu vertikalu i imamo istorijsku horizontalu koje nam potpuno jasno pokazuju kojoj civilizaciji pripadamo, (hrišćanskoj), ali koje nam jasno određuju i šta je naš zadatak u političkom radu, šta je naša ideja vodilja zvezda vodilja u uređenju države. Ideja vodilja je samostalna i nezavisna država na jednoj strani a na drugoj strani, demokratska i pravno uređena država. Dan državnosti, dakle, nije samo nešto što konstatuje određene događaje iz prošlosti, to je nešto što nas upućuje i obavezuje u budućnosti. Nije važno toliko da li je odabrana 1804. ili 1835. godina; da li je dan državnosti mogao biti pomeren mnogo unazad (a, naravno, istorijski gledano, jeste). Bitan je istorijski i kulturni smisao ovih dana; ne sam dan, ne sam događaj - nego smisao kojim može da zrači. Svi praznici koji su ovde predviđeni kao državni su otvoreni praznici; nisu zatvoreni, njihov smisao nije kanonizovan. Njihova značenja su određivali naši preci, određivaće i naši potomci; a i mi ćemo kao savremenici odrediti sadržaj i smisao tih praznika. Ništa tu nije unapred dato. Ovim zakonom samo su nam osvetljeni, označeni neki osnovni orijentiri u našoj kulturi i istoriji, iscrtan je jedan dobar koordinacioni sistem naše povesne i naše kulturne egzistencije. To je sistem prema kome mi treba da se ravnamo i da se sameravamo, i da se trudimo da budemo njega dostojni.
    Naravno, verski praznici se podrazumevaju kao državni praznici, kod nas nešto manje ovim zakonom nego u drugim evropskim državama. Ali u redu, i seljak kada ima mnogo posla, kaže: Bogu se moleći, svetac je, ali mora se raditi. Kako nam bude rastao standard, verovatno će rasti i broj hrišćanskih praznika koje ćemo praznovati.
    Posebna je vrednost ovog zakona što je pokazao da je Srbija, sa su srpska patrijarhalna i srpska građanska kultura i društvo otvoreni za sve konfesije, za sve nacije, i da one u srpskoj kulturi imaju svoje potpuno ravnopravno mesto.
    Bez želje da polemišem, želim da kažem - nijedna verska zajednica nema ništa protiv nijednog dana koji je ovde određen kao prazničan.Kada se govori o tome da je ovim zakonom favorizovano pravoslavlje, onda to govore ljudi koji ljudska prava i demokratiju shvataju kao novu utopiju, a ne kao nešto što je realno. Realno je da sve verske zajednice razumeju da žive u jednoj pravoslavnoj državi i da je sasvim prirodno da je pravoslavlje prvo među jednakima. Neko mora među jednakima uvek da bude prvi.
    I na kraju - pošto mi je vreme isteklo, izvinite gospođo predsedavajuća - da kažem još samo ovo. Vrednost ovog zakona je u tome što verujem da o njemu može da se postigne potpuni nacionalni konsenzus. Ne vidim ni jedne nacije, ni jedne etničke grupacije, ni jedne verske zajednice, ni jedne političke stranke u Srbiji koja može da ima bilo šta protiv bilo kog od ovih dana koji zakonom iodređen kao praznici. Možda neće svi jednako srčano biti za te dane, ali protiv ne verujem da iko ima razloga i mogućnosti da bude.
    Stoga je ovaj zakon, kao zakon koji omogućava saglasje konsenzus u jednom važnom pitanju, u pitanju kulturne i istorijske orijentacije naroda, izuzetno dobar, uz sve uvažavanje primedbi i amandmana koji su mu dati. Stoga će Demokratska stranka Srbije , isto kao i svi drugi poslanički klubovi, sa zadovoljstvom ovaj zakon prihvatiti.