SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 09.07.2001.

12. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

12. dan rada

09.07.2001

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:15 do 19:25

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Ima reč narodni poslanik Nenad Lemajić.

Nenad Lemajić

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, zakon o državnim i drugim praznicima rezultat je onoga što smo imali u prethodnom periodu. Bez obzira na neke manjkavosti, pre svega, u obrazloženjima, treba ga usvojiti i podržati.
Dan državnosti Srbije inače, istorijski gledano, nije jednostavno odrediti. To, pre svega, zavisi od toga da li ćemo se opredeliti da taj dan državnosti potražimo u nemanjićkoj tradiciji, a ona je u istoriji srpskog naroda izuzetno važna. Jer, upravo u tom periodu se srpski narod i formira kao srednjovekovna grupacija. Ili ćemo je potražiti u modernoj tradiciji srpske nacije.
Opredelivši se za datum vezan za modernu srpsku istoriju, predlagač je izabrao, po mom mišljenju, srećnije rešenje. Pre svega, zato što je na taj način ne samo odredio jedan značajan datum, nego se opredelio za događaj koji će trasirati srpsku istoriju u narednom periodu, pa možemo reći i do danas.
Jedan događaj kao što je ustanak u Orašcu, revolucionaran i oslobodilačko - nacionalni, a drugi vezan za pravno normiranje, odnosno donošenje Sretenjskog ustava, u tom momentu jednog od najmodernijih ustava u Evropi, koji je ponudio Dimitrije Davidović. Bez obzira što su ta oba događaja na neki način bila kočena od strane velikih sila, nesumnjivo su odrazila težnje mlade srpske nacije, koja je tražila svoje mesto u tadašnjoj istoriji Evrope.
Još nešto treba reći u vezi sa Predlogom ovog zakona. Naime, govori se o državnim i crkvenim praznicima, verskim praznicima. Tu kao da postoje dileme kod dela narodnih poslanika. Pre svega, moramo znati da je hrišćanska vera bitno odredila istoriju čovečanstva u poslednjih 2000. godina. I neke druge značajne vere, kao što je islam, svoje korene vuku upravo iz hrišćanstva. Iz tih razloga pravoslavni praznici su, praktično, postali deo tradicije i istorije na širokim prostorima. Kao takvi, oni su prihvaćeni u svim modernim državama. Ljudi u tim državama ne prave pitanja o poreklu praznika. Bilo da su oni vernici ili pak, neverujući, oni te praznike slave zdušno.
Možemo navesti primer SAD, zemlje koja se bar deklarativno zalaže za multietničko društvo. Upravo tamo, većina praznika koje oni slave su utemeljeni u hrišćanstvu i svojim poreklom su hrišćanski praznici. Čuveni "Dan zahvalnosti", sa kojim se SAD toliko ponose, ima versko utemeljenje. A, da ne pričamo o "Danu Svetog Valentina". O tome se tamo ne postavljaju pitanja. Pa, zašto se ovde postavlja jedno takvo pitanje? Očito da su neki ljudi zaboravili na svoj identitet. Očito da oni svoj identitet, nacionalni identitet, grade iz istorije poslednjih 50 godina.
Ako zaboravimo na naše verske praznike koji sada imaju drugu dimenziju, onda nam ostaju samo praznici tipa 4. jula, 7. jula i slični. Narodi koji se ne vrate svojoj istoriji, koji ne nađu svoje utemeljenje i svoje korene u toj prošlosti, nemaju perspektive u budućnosti, a srpski narod ne treba, svakako, da bude narod koji će imati svoju sociologiju. To je narod koji treba da ima i koji ima svoju istoriju, malo potisnutu, malo zaboravljenu, ali sada je trenutak da je vratimo i zato je ovaj zakon dobro došao, bez obzira na izvesne manjkavosti. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Tomislav Panajotović, a nakon njega Vitomir Plužarević.

Tomislav Panajotović

Poštovane kolege, dame i gospodo, ako je do sada bilo uslova za prigovore da se o pojedinim zakonskim projektima o kojima se izjašnjava ova skupština, nije organizovala široka plebiscitarna rasprava, onda je teško to reći za zakon koji je ovog trenutka pred nama. Od 1996. godine do 2000. godine najveći broj gradova, u kojima živi više od dve trećine stanovnika Srbije, opredeljuje se za datume koje će proslavljati, za dane svojih gradova koji nemaju nikakve veze sa ideologijom. Znači, opredeljuju se za datume koje je istorija verifikovala. Nabrojaću samo neke od njih, uz izvinjenje što ću za Sretenje reći akcenat koji se upotrebljava u Pirotu, s obzirom da je bilo dilema.
Beograd slavi Spasovdan, Novi Sad slavi 1. februar 1749. godine, iz razloga koji će objasniti neko od naših kolega. Niš slavi 11. januar 1878. godine, dan kada je Niš oslobođen od Turaka. Kragujevac slavi Đurđevdan, 6. maj 1818. godine kada je srpska prestonica preneta ili prebačena u Kragujevac. Zatim, Sokobanja slavi 21. juni 1837. godine kada je, kako je moj kolega Vojislav ovde napisao, knez Miloš poslao prvog turistu u Sokobanju. Pirot slavi 28. decembar 1878. godine kada je Pirot oslobođen od Turaka.
Većina ovih gradova slavila je dan oslobođenja od fašističke okupacije. Ovo je namenjeneo kolegama iz SPS-a koji sada žale što se na listi praznika koji se praznuju, ne nalazi i 8. mart, ne znam čiji je to i koji je to datum, ili 7. juli o kome je gospodin Radosavljević tako lepo govorio. Zato se zalažem da uvažimo sve što je rečeno u plebiscitarnoj raspravi o ovim zakonima i da glasamo za usvajanje ovog zakona. Hvala lepo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević, a nakon njega narodni poslanik Joca Arsić.

Vitomir Plužarević

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, 28. juna je izvršen državni udar od strane Vlade Srbije. Vlada je ponosno to pokazala baš na Vidovdan. Taj čin Vlade je osuđen od većine srpskog naroda. Postoje pojedinci koji su likovali i koji danas likuju,  vezano za ovu uredbu koja je neustavna. Bilo je posle  te uredbe na Vidovdan  i raznih komentara od strane gospodina Koštunice koji to nije znao ....
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Molim narodnog poslanika da sadržaj izlaganja posveti temi: Predlog zakona o državnim praznicima.

Vitomir Plužarević

Srpska radikalna stranka
....odnosno čuo je od svoje službe tek kada je čin završen. To su samo komentari za malu decu, to normalni političari sebi ne dozvoljavaju, a posebno predsednik jedne države koja se zove Savezna Republika Jugoslavija.
Predsednik Vlade, gospodin Đinđić je, likujući, baš na ovaj dan i napravio najveću izdaju posle Kosovskog boja. Ta izdaja će se dugo pamtiti. Ova nesinhronizacija između predsednika Republike i predsednika Vlade...
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Podsećam narodnog poslanika na obavezu...... (Predsedavajuća Gordana Čomić i govornik Vitomir Plužarević govore u isti glas.)

Vitomir Plužarević

Srpska radikalna stranka
......su sredstva informisanja detaljno izanalizirala. DOS puca brže nego što su neki analitičari i predviđali. Uzrok tog pucanja DOS-a je evidentan u više pravaca.
I danas na početku ove sednice DOS-ovski poslanici su bili kontraverzni, vezano za dužinu izlaganja narodnih poslanika o ovoj tački dnevnog reda, i to pokazuje da se DOS-ovska kola rastaču.