Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pričamo danas o Predlogu zakona o državnim i nekim drugim praznicima, a zašto o nekim drugim - to onaj ko je predložio treba da kaže.
Ono što čudi kod većine govornika danas, to je da se većina Srba sa ove govornice, maltene, izvinjava što će se u Srbiji slaviti srpski praznici. Ja to ne razumem. A, onaj ko priča, verovatno zna zašto tako priča. Mene nije sramota da se u Srbiji slave srpski praznici, i normalno je da tako bude, ali, to ne znači da se ikome drugome staje ni na petu, ni na žulj, a ni na pupčanu vrpcu kad se rodi.
Ono što predlagač nije usaglasio sa nekim drugim događanjima - ovde se u članu 2. kaže da se u Republici kao republički praznici praznuju Božić i Vaskrs. Time je, praktično, stavljeno do znanja da se slave pravoslavni praznici. I, ako je to tako, onda je to pravoslavlje. Tu se neki pozivaju na Ustav. Videli smo da za neke važnije stvari Ustav ne važi, što bi važio za ovo?
Ali, onda imamo informacije sa televizije kako se uvodi veronauka i onda će se u školi učiti sve ostale vere. Ako se ovim praktično definisala pravoslavna vera kao državna, onda ostali mogu svoje da ispovedaju kako hoće, ali ne mogu u školu da idu sa time. Ili je predlagač licemeran, pa malo vrda sa jednim zakonom na jednu stranu, a sa nekim drugim događanjima ide na drugu stranu.
Ono što čudi u svemu ovome (neke datume neću spominjati) - 7. jul se vezuje za nešto što je časno i pošteno, 7. jul se vezuje za ustanak protiv fašizma, i svako ko je protiv toga, taj treba da se zamisli za neke stvari, jer to je bila borba protiv fašizma, a vi ga vezujte kako hoćete i pravite ideologiju, kao neki drugi što prave od svega toga, ali to je to.
Da li je neko pukao puškom 7. jula, ili je pukao pre toga, a pucale su i pre toga po Švabama, pa pucali su i posle toga. Prema tome, u osnovi to je bio dan ustanka naroda u Srbiji protiv fašista, i to je samo to, i to samo to znači. Sve ostalo ne znači.
Mi smo se ovde, sa ove govornice, naslušali raznoraznih lepih priča i obećanja, pa, kada ste vi iz DOS-a birali Vladu, onda je tadašnji mandatar, sadašnji premijer, rekao - nećemo krasti i nećemo lagati, i to je sa ove govornice još par puta ponovio. Međutim, desilo se da su taj premijer i Vlada, na Vidovdan, ukrali čoveka, da bi ga prodali za pet miliona dolara, i to je ružna činjenica, sa kojom neko neće moći da spava i sa kojom se neko upisao u istoriju kao Vuk Branković, ali za neke ovakve je Vuk Branković malo dete. Jer, pričati - nećemo krasti, nećemo lagati, i pročitati npr. u novinama (tu je neko spominjao) kako se Drugi svetski rat završio 5. oktobra. Izgleda da je neko tog zadnjeg dana rata izgubio neku važnu stvar, pa se ponaša kao evnuh, jer je izjavio u novinama da je gledao na televiziji, a onda izjavi kako je to bio neki ograničeni državni udar itd. Pa, ili je bilo državnog udara, ili nije bilo državnog udara na Vidovdan. To bi predsednik ove države trebalo jasno i glasno da kaže.
