SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 09.07.2001.

12. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

12. dan rada

09.07.2001

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:15 do 19:25

OBRAĆANJA

Đura Lazić

Uvaženo predsedništvo, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, Predlog zakona o državnim i drugim praznicima mislim da ima naziv koji nije dorečen, odnosno nije precizan. Svaki zakon bar u naslovu mora da se drži preciznosti. Ovaj predlog zakona bi po sadržini više trebalo da glasi - predlog zakona o državnim i verskim praznicima. Samo sa jednom razlikom, što bi trebalo, u sklopu verskih praznika, dodati još druge verske praznike koje naš narod inače slavi.
Što se tiče svih ovih praznika, u ovom predlogu izmešani su verski i državni praznici, a u ranijem periodu sa dosadašnjim zakonskim rešenjima, postojao je zakon o državnim praznicima i poseban zakon o verskim praznicima, tako da su svi građani ove zemlje po verskoj pripadnosti imali pravo da slave svoje praznike. Bilo je predloga, i u samom predlogu zakona stoji, da 15. februar Sretenje Gospodnje bude dan državnosti Srbije. Bilo je predloga da ovaj datum zovemo ili krstimo kao dan ustavnosti. Mislim da je to realnije, bez obzira na puni značaj 15. februara, kada je započeo Prvi srpski ustanak, kada se srpski narod digao da se odbrani u slobodi od vekovnog turskog ropstva. Zaista, to je svetli dan i svetli period u istoriji srpskog naroda.
Međutim, ako ovaj dan praznujemo kao dan državnosti, zaboravljamo na državnost Srbije, na postojanje dražve Srbije u ranijim periodima, u vremenu vladavine Nemanjića, kada je Srbija i duhovno i civilizacijski doživela državni procvat. Dakle, mislim da ne bi trebalo taj period ni jednog momenta i ni jednim potezom da zanemarimo. Zato bih se složio sa predlozima da ovaj praznik zovemo kao dan ustavnosti Republike Srbije.
U raspravi se čulo dosta negativnih konotacija oko dana državnosti, 28. marta. Želeo bih kao čovek sa Kosova i Metohije da vas podsetim na uzroke koji su doveli do potrebe i do neophodnosti donošenja ustavnih amandmana na Ustav od 1974. godine. Da vas podsetim, tim Ustavom 1974. godine sve republike u bivšoj SFRJ su jačale svoju državnost, samo se Srbiji onemogućavalo održavanje jedinstva i tim Ustavom je razbijena celovitost Srbije. Ustavnim amandmanima vraćena je državnost Srbiji na celoj njenoj teritoriji i nije tačno da su ukinute pokrajine, nego je demontirana državnost pokrajina.
Mi, koji smo živeli na Kosovu i Metohiji u tom periodu, znamo koliko je problema bilo i koliko Srbija, kao matična država tih pokrajina, nije mogla da sprovede svoje ingerencije državnosti na prostorima Kosova i Metohije i koliko je problema bilo zbog toga. Razbijanje državnosti Srbije na njenoj teritoriji, ako hoćete, počev još od četvrtog, Brionskog plenuma, pa 68. godine, kada je doneta odluka da se na prostorima Srbije viori zastava susedne države, koja je za vreme Drugog svetskog rata, pa i za vreme Prvog svetskog rata, bila protivnik Srbije.
Dakle, odavno je počelo razbijanje Srbije, a tim amandmanima vraćena je državnost na celoj teritoriji Republike Srbije i tim potezom je samo učvršćena ustavnost i državnost Srbije, koja je ranije bila prisutna. Zato me boli kao čoveka sa Kosmeta kada sam čuo konotacije sa kojima se negira značaj tog datuma i tih događaja.
Što se tiče Vidovdana, zaista mi je imponovalo kada sam video u predlogu da se Vidovdan uvrsti i usvoji u sklopu zakona kao državni praznik. Sve do 28. juna, dana Gospodnjeg 2001. godine, Vidovdan je datum očuvanja obraza, dostojanstva i borbe za slobodu srpskog naroda i Srbije. Knez Lazar sa svojim saradnicima, vitezovima i drugim kneževima ustao je u odbranu slobode Srbije i suprostavio se jakom Otomanskom carstvu da bi sačuvao svoj narod i svoju slobodu, da bi sačuvao čast i dostojanstvo Srbije, jer nije želeo da dobrovoljno pristane na ropstvo. Šta se dogodilo? Dogodilo se, nažalost ove godine 28. juna, da Vlada svojim kršenjem Ustava i kidnapovanjem ranijeg predsednika ove države stavi jednu tamnu mrlju na ovaj svetli dan u srpskoj istoriji i na neki način oskrnavi ovaj dan.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović, a nakon njega narodni poslanik Veroljub Arsić.

Srboljub Živanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što se većina  u ovom parlamentu seća prošlosti i događaja koji su se zbili u Srbiji. Uvek su ti događaji rešavali srpsku bit, bili egzistencionalno ključni u smislu biti ili ne biti, kao što je to bilo vreme Kosovskog boja, ili Prvog i Drugog srpskog ustanka, ili epopeja i golgota kroz kakvu je ovaj narod prošao u Prvom svetskom ratu. Drugi svetski rat ne treba pominjati, jer tada smo svoj zao udes krunisali i započeli bratoubilačkom tragedijom, koju ispaštamo pola veka i koje ćemo još unedogled ispaštati. Ispaštamo sve dok ne naučimo praštati, miriti se i misliti razložno i graditeljski.
Ovde se vidi da se želi sakriti borba srpskog naroda protiv NATO agresora i Zapada, a sadašnji domaćin Srbije želi da se sakrije kao Vuk Branković, svoje izdajstvo, pobeže iz zemlje, kao Josip Broz što pobeže sa Cera kao austrougarski vojnik pod naletom srpskih ratnika i heroja pod komandom Živojina Mišića, Stepe Stepanovića, Radomira Putnika i drugih.
Oktobarskom, kako vi volite da kažete, demokratskom revolucijom nismo se ozbiljno približili nijednom bitnom i istom spasonosnom rešenju za situaciju nasleđenu ili od okotobarske revolucije stečenu, u kojoj se danas nalazimo pred obiljem izazova, problema, ucena i u bedi i beznađu, uprkos novoj medijskoj hajci i novoj proizvodnji optimizma bez pokrića.
Dame i gospodo, drago mi je što su mnogi govornici ispoljili pravo pravoslavlje i ljubav prema Srbiji i srpskom narodu, ali me plaši da usled svoje političke i ekonomske istrošenosti samo može DOS-ovska vlast ovo ponuditi građanima Srbije.
Slažem se da državni praznik označava Sveti Sava, 27. januar. Kult svetog Save spada u najraširenije u našoj državi, njegovim angažovanjem Srpska pravoslavna crkva je dobila autokefalnost na kojoj su se ujedinile do tada razjedinjene srpske zemlje, i odigrala ulogu u buđenju, izgradnji i očuvanju srpske nacionalne svesti kroz vekove.
Sretenje Gospodnje, 15. februar, treba da označava dan ustavnosti, dan kada su na zboru u Orašcu 1804. godine Srbi podigli Prvi srpski ustanak i dan kada je u Kragujevcu 1835. godine proglašen i zakletvama deputata potvrđen prvi Ustav Kneževine Srbije, pa treba da bude neradni dan.
Verski praznici, kao neradni dani, treba da su Božić, 7. januar, i to samo prvi dan, Vaskrs, pošto pada stalno u nedelju, već je neradni dan, Vidovdan, 28. juni, sećanje na Kosovski boj, sećanje na Sarajevski atentat. Srbi, Vidovdan, kao verski praznik, slave i pre Kosovske bitke, koja je vođena na Gazimestanu 28. juna 1389. godine, odnosno i pre prihvatanja hrišćanstva.
Neradan dan jeste kada Srbi slave svoju krsnu slavu. Takođe prihvatam da ostali vernici druge veroispovesti slave svoje verske praznike i ne rade u te dane.
Četvrti juli i sedmi juli više se ne slave. Verovatno se misli da je četvrti juli sada 5.oktobra, kada je DOS-ovska vlast izvela svoju DOS-ovsku revoluciju i verovatno će taj dan biti zamena 4. julu. Videli ste šta se desilo 28. juna, a Hrvatska vlada hoće da padne da ne bi isporučila svoja dva generala. Mi Srbi smo sve to lako pogazili.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a nakon njega narodni poslanik Gordana Pop - Lazić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo poslanici, danas je bilo mnogo diskusija o Predlogu zakona o državnim i drugim praznicima. Srpski narod je kroz svoju burnu istoriju težio da se svi bitni događaji koji čine njegovu istoriju dešavaju baš na veliki verski praznik. U dane verskih praznika se ratovalo, pobeđivalo, gubilo,  donošeni su ustavi. U tome treba tražiti razloge da se pojedinim državnim praznicima dodaje i naziv verski. Kada je ova vlada u pitanju vidi se da se i ona približava toj tradiciji, barem kada je Vidovdan u pitanju.
Ne treba spominjati da je na taj dan pre 612 godina bila Kosovska bitka. Ne treba spominjati da je tu bitku karakterisalo junaštvo srpskih vitezova i ratnika, a moram reći nažalost i izdaja. Srpski narod je, barem prema legendi, za tu izjavu okrivio Vuka Brankovića. Danas posle 612 godina, tačno na isti dan, ponovo je izdan srpski narod. Izdaju su počinili Vlada Republike Srbije na čelu sa Zoranom Đinđićem i Vojislavom Koštunicom.
Siguran sam da će srpski narod pamtiti i ovu izdaju i ove izdajnike, a barem onoliko koliko pamti Vuka Brankovića. Ovim zakonom su obuhvaćeni verski praznici verskih manjina. Niko od poslanika do sada nije imao primedbu na odabir nehrišćanskih praznika. Jedino je bilo predloga da se ovim zakonom, tamo gde ne dominira hrišćanski pravoslavni živalj, lokalne vlasti odlučuju šta će i kako da se praznuje. Smatram da to ne bi bilo u redu. Zašto da se Srbi, pa makar i tamo živeli gde ne dominira pravoslavni srpski živalj, u svojoj državi osećali kao nacionalna manjina. To ne bi bilo u redu, kao što ne bi bilo u redu da druge verske manjine ne praznuju svoje praznike. Pojedini poslanici su pod izgovorom i brigom za srpske pravoslavne vernike, zato što su navodno oštećeni za jedan neradni dan manjka, predlagali ovako nešto, a mogu da im poručim samo da se zbog toga ne sekiraju.
U svakom slučaju, veličina srpskog pravoslavnog naroda i jeste u tome da više daje drugima nego što uzima za sebe, i ako mu više i pripada.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić. Neka se pripremi gospodin Milorad Mirčić.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o Predlogu zakona o državnim i, kako je predlagač rekao, o drugim praznicima u Republici Srbiji, iako bi bilo primereno da se kaže verskim praznicima, ne možemo a da ne progovorimo nešto i o nacionalnom identitetu koji bi trebalo da bude utemeljen i u ovom zakonu. Jer, državni praznici treba da slave i podsećaju na najveće datume iz istorije jednog naroda, na njegovu državnotvornost i njegove nacionalne osobenosti.
Koliko je važan osećaj nacionalnog identiteta, jasno je nama, srpskim radikalima, jer bez nacionalnog identiteta nema ni ličnog identiteta, a kad čovek izgubi nacionalni, izgubio je i lični identitet. Onda imamo nezadovoljnog čoveka, čoveka koji je izgubljen kao pojedinac, koji ne pripada nikome. Zbog toga smo imali priliku da i u ovom parlamentu čujemo neke poslanike koji govore o tome da ne treba da se vraćamo unazad u istoriju, nego da treba da gledamo samo budućnost. To su oni koji teže globalizaciji i koji, naravno, nemaju želju da svoju nacionalnu pripadnost i svoju nacionalnu državnost slave.
Ovim zakonom DOS je pokušao da ostavi utisak da želi upravo taj nacionalni identitet da slavi. Međutim, ima se utisak da je to prilično neiskreno urađeno, jer da je drugačije, drugačije bi se i čelnici DOS-a ponašali. Verovatno bi se ponašali u duhu pravoslavlja i svetosavlja i ne bi držali belu sveću na parastosu jednom srpskom vladiki, niti bi u vreme bombardovanja prizivali NATO bombardere da bombarduju svoj narod.
(Glas iz sale: Ne lupaj.)
Možda ja i lupam, gospodine, ali vi ne morate da slušate to.
Postrojeni na travnjaku američke ambasade, 4. jula, pokazali ste svoju pravu prirodu. Kao pravnik, trudim se da kada dobijem neki predlog zakona zaista dam neki svoj doprinos u smislu da taj tekst bude bolji. Zbog toga ću početi od člana 1, gde mi pre svega smeta što je Sretenje ovde nazvano danom državnosti Srbije, umesto danom ustavnosti. U drugom stavu nije rečeno zbog čega se taj dan slavi, a u prvom stavu stoji samo da je to dan državnosti, odnosno dan ustavnosti i da se praznuje 15. februara. To je pre svega zbog same pismenosti jednog zakona, ali imali smo i gore i nepismenije zakone od ovoga.
Naravno, mi se zalažemo da se praznici, ukoliko padaju na dane koji se smatraju neradnim danima, odnosno ako padaju u nedelju, da se ne prenose na sledeći radni dan. Nije tačno da do sada verski praznici nisu bili regulisani zakonom. Doduše, oni su bili regulisani Zakonom o radnim odnosima, ali su vrlo male izmene u ovom sadašnjem Predlogu zakona. U poslednjem članu zakona čak se kaže da ovim zakonom prestaje da važi Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji "Službeni glasnik", broj 55/96, to uopšte ne postoji, što me takođe ne čudi. Imali smo još veće omaške u predlozima zakona, ali ovo zbog pravno-tehničke redakcije moram da kažem. U tom "Službenom glasniku" imamo jedino Zakon o radnim odnosima, koji u članu 60. reguliše kada radnici imaju plaćeno odsustvo u dane verskih praznika. To je kompletno preuzeto sada i ugrađeno u ovaj zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji. Hvala.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Reč ima gospodin Mirčić. Neka se pripremi narodni poslanik Hranislav Perić.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, dobro je u ovom predlogu zakona što su konačno izbačeni ideološki praznici kao državni praznici. Onome kome nije jasno, odavno je izvršeno u Srbiji nacionalno pomirenje. Isto tako, odavno su u Srbiji završeni svi ratovi, svi sukobi, tako da ovi koji zagovaraju teoriju da je 5. oktobra konačno završen rat u Srbiji, grdno se varaju. Varaju se u onome delu gde su zanemarili situaciju u kakvoj se nalazi Srbija posle te revolucije koju je izveo DOS 5. oktobra. Ali, o tom-potom.
Ono što je bitno, a što mi, srpski radikali, govorimo, to je da se, poštujući istoriju srpskog naroda, bude dovoljno tačan i precizan u definisanju nekih značajnih istorijskih trenutaka, značajnih istorijskih datuma u istoriji srpskog naroda. Pozivati se na to da su Predlog ovog zakona radili "eminentni stručnjaci" nije dovoljan argument, čak čini kontraefekat i dovodi u pitanje eminentnost i stručnost tih osoba koje su radile ovaj zakon.
Svako zna da je 1835. donesen Ustav Srbije, a državnost Srbije potiče mnogo ranije. To je i te kako bitno, bez obzira koliko neko zanemario ovu činjenicu. Ovo su datumi koji, oslanjajući se na istoriju, obeležavaju na neki način srpski narod i srpsku državu. Gospodo, kako ćete objasniti onima koji vas budu pitali na osnovu čega tvrdite da državnost potiče od ranije, kada vam je ovde 1835. ili 1804. godina. Niste valjda pomislili da će vam ti eminentni stručnjaci ubediti nekog da je državnost ranija od 1804.
Kakvi su vam stručnjaci, malo je i cinično i gotovo se može reći da ima ironije da među tim vašim stručnjacima, koji objašnjavaju prelazak verskih praznika u državne, ima najistaknutijih komunista, među kojima je, između ostalih i Dušan Mihajlović, koji je bio u elitnim jedinicama još Josipa Broza, a kasnije prešao pod šator Slobodana Miloševića. I kako on sa velikim ponosom pred TV kamerama objašnjava javnosti Srbije šta znači datum Sretenje 1835. i 1804, a ne smeta mu da paralelno sa tim vadi dokaze kako bi na kraju dokazao i da je Karađorđe ratni zločinac.
Ono što je propušteno, to je da se najveća svetkovina - Sveti Sava slavi kao praznik, ali ne radni praznik, kako ste vi to naveli, nego da bude u pravom smislu reči praznik. Ali, kad izlaze za ovu govornicu pojedini lideri DOS-a se pozivaju na načela svetosavlja, a pogotovo oni koji se pozivaju na Nikolaja Velimirovića.
Oni su puni citata i toliko su pobožni sa ove govornice, da čoveku prosto dođe žao kako to ranije nisu bili, jer puno godina imaju. Trebalo je, reda da je, i da je pameti, da budu i ranije toliko pobožni. Od ovih datuma koje ste stavili, među njima je i Vidovdan. Vidovdan je uvek bio u srpskom narodu dan kada se odaje počast svim onim junacima koji padoše na Kosovu, dan kada se sećamo sve one mladosti, sve one inteligencije, članova Mlade Bosne, koji u Sarajevu napadoše Austrougarsku, koji izvršiše sarajevski atentat - Principi, Čabrinovići, Čubrilovići, Grabeži. Tada srpski narod, sa velikom počašću odaje priznanje svim srpskim junacima, i to je bilo sve do ovog Vidovdana, do 28. juna 2001. To je Vidovdan koga će se srpski narod stideti, sramiti.
To je Vidovdan koji osramotiše oni koji Vidovdan gledaju tehnički, a ne moralno. Oni koji ne priznaju Kosovo, oni koji nipodaštavaju sve vrednosti koje su nam ostavili naši preci, ali, sigurno je jedno - i njima će doći jedan Vidovdan, i to što pre će im doći Vidovdan, neka vide kakvo je raspoloženje naroda za sve ovo što su obećali i obmanuli. Ne možete zamazati oči narodu, građanima Srbije, tako što ćete sa tri ili četiri verska praznika, ugrađena u zakonski predlog, da kažete - evo, mi smo demokratija.
Čudi me kako i u ovaj predlog zakona niste ugradili i deo Evrope, 29. jun, kako taj datum niste ugradili, ili možda čekate da navijači i građani Srbije drugačije reaguju, pa ne samo da ćete ugraditi, nego ćete se pridružiti tom karnevalu.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.