Nemojte vi da se plašite, nisam ni mislio da odgovaram tom poslaniku koga ste pominjali, njemu je dovoljno što je Bog učinio svoje i što ne bi mogao po zakonima stare Sparte da ostane ni kao beba u životu, a po svim kriterijumima stare Sparte, ja bih bio bezbrižan.
Hteo sam da govorim o ovom zakonu i hteo sam da potenciram jedno pitanje o kome jutros nisam govorio. To je pitanje koji je praznik po ovom zakonu najvažniji? Taj praznik može biti isključivo Vidovdan, on je najstariji, on je najsrpskiji, on datira od vremena od kada je Srbin postao Srbin. U onom trenutku kada su počele da se granaju razne nacije, etničke grupe, Srbin je već slavio Svetoga Vida. Ta stara srpska vera nije bila ni neznabožačka, ni višebožačka, ni mnogobožačka. Ta stara srpska vera je bila monoteistička i imala je mnogo podudarnih tačaka sa hrišćanstvom. Postojao je jedan bog, postoji i dalje, jedan jedini bog. Bilo je drugih bogova koji su bili na hijerarhijskoj lestvici mnogo ispod njega i ti bogovi odgovaraju onome što su arhanđeli u hrišćanstvu. Dakle, duhovna priča, čisto duhovna priča anđela i samo duhovno biće i bića koja provode volju božiju u određenim sektorima. To je po pitanju te stare srpske vere.
Po čemu se stara srpska vera razlikuje od hrišćanstva? U hrišćanstvu bog je triličan, dakle boga čine Bog otac, Bog sin i Bog sveti duh. Bog je stari srpski bog i pojavljivao se u četiri lika: svetog Vida, Peruna, Jakše i Vojina i otuda taj stari srpski krst iz vremena pre Hrista. Zbog toga taj praznik treba da bude nad svim drugim praznicima, i preko Kosovske bitke on je bio najveći praznik kod Srba. Bilo je pravoslavnih sveštenika koji su to pokušali da zabašure, da izbace iz kalendara, da povežu sa nekim svetim Vidom sa Sicilije i ko zna čim još, samo da bi se zatrlo sećanje na staru srpsku veru. Srbin je uvek gubio odričući se svoje tradicije, svojih duhovnih tekovina i zato mi, današnji Srbi, trebalo bi neki nauk iz istorije da izvučemo i da ono što je naše od iskona, bude u prvom planu kao naše.
Srpska stara vera je skoro u potpunosti preuzeta od strane Srpske pravoslavne crkava i naravno, napravljena je jedna fuzija sa hrišćanstvom. Šta je to što je od iskona srpsko u srpskom pravoslavlju? Upravo ono po čemu se srpsko pravoslavlje razlikuje od svih drugih pravoslavnih crkvi i pogotovu po čemu se razlikuje od katoličke crkve. Sveti Vid je praznik sa kojim su Srbi došli na Balkan, i to je razlog više da ga čuvaju. Nijedan narod na svetu, bilo da je u naknadnim vekovima prihvatio hrišćanstvo ili islam, ili bilo koju drugu religiju nove ere, nije zadržao taj praznik koga su zadržali Srbi. Nema takvog istorijskog sećanja ni u jednom narodu. Germani imaju Odina, ali nemaju nijedan dan posvećen Odinu. To je ono što je veoma važno za očuvanje srpske nacionalne svesti, pogotovu sada kada nam mondijalisti pokušavaju zatrti istorijsko sećanje, kada nam svu istoriju pokušavaju svesti na 20. vek, pa još gore - od Drugog svetskog rata naovamo.
Srbin je imao istoriju staru hiljadama godina, mnogo toga u srpskoj istoriji je zaboravljeno. Ono što nije zaboravljeno i što je ostalo zapisano u knjigama mi moramo da čuvamo. Ako to ne izrazimo kroz jedan ovakav zakon, oni koji pokušavaju da suzbiju srpsko nacionalno sećanje i pamćenje neće mnogo postići. Srbin je praznovao, slavio svetog Vida i onda kada je to bilo zabranjeno i onda kada je to bilo progonjeno. Srbima niko nije mogao svetog Vida iz sećanja izbaciti. Mnogi su pokušavali svetog Vida da osramote, mnogi su mu rušili hramove, mnogi su mu rušili kipove, mnogi su na taj dan činili najveća izdajstva, kao što se desilo i ovog poslednjeg Vidovog dana 2001.godine.
Pazite samo jednu stvar: Bog nikome nije ostao dužan i to pokazuje iskustvo dinastije Obrenovića. Bog kažnjava do 11. kolena za izdaju i to treba imati u vidu, to ne treba prenebregavati. To što neko misli da podigne pokajnicu ili da se sada naknadno dodvori crkvi tako što na prečac obećava veronauku od jeseni ili što se postavlja na čelo Odbora za izgradnju Svetosavskog hrama, kako to radi Zoran Đinđić, to ne može da iskupi ovaj veliki greh. Taj greh dugo će se okajaviti i dugo će mutiti razum i svest i dušu srpskog naroda.