Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, prirodno je da svaka nova vlast žuri što pre da ostavi svoj pečat tamo gde smatra da su bitni tereni za ocenu te vlasti. O pečatu nove vlasti u privredi će najbolje građani da kažu na narednim vanrednim izborima, koji će verovatno što pre biti zakazani.
Što se tiče pečata oko državnih praznika, nije u redu da nova vlast, definišući državne praznike po svojoj meri, ne zaboravlja da kaže da je stara vlast bila naturila svoje praznike. Na neki način i nova vlast ukazuje na one praznike koji po njoj treba da budu. Znači, svaka vlast pokušava da definiše državne praznike po svojoj meri, normalno, uvek se pozivajući na nauku.
Prvo, želim da kažem ono oko čega se nećemo sporiti. Zahvaljujući upravo Ustavu Srbije, koji je ovih dana doživeo svoje veliko gaženje, kojeg je SPS iznedrila i stavu da je ovo multinacionalna i multikonfesionalna država, država njenih građana. Sigurno da nema spora između bilo koje poslaničke grupe u ovom parlamentu, da verski praznici tradicionalnih vera prisutnih na ovim prostorima, a to su: pravoslavna, katolička, islamska i jevrejska religija, apsolutno imaju pravo na svoje dane kada ne rade, iz poštovanja prema verskim običajima. To je nešto oko čega se nećemo sporiti. Ali, želim da zapamtite ovu priču o Ustavu Srbije, jer ćemo se sporiti oko nečeg drugog.
Naime, u ovim predlozima koji su dati, ima mnogo simbolike. Ukida se 7. juli, dan koji je bio simbol prava na samoodbranu. Ukida se 7. juli, koji je bio simbol samoodbrane od fašističkog okupatora. Možda i zbog toga što i ovih dana doživljavamo dokaze da nije dobro braniti sebe i svoju zemlju, jer, ko god brani svoju zemlju, može da završi na klupi Haškog tribunala.
Drugo, što se tiče Sretenja, Sretenjskog ustava, što se tiče odluke Karađorđa i vodećih srpskih glavešina da 1804. godine započnu borbu da se konačno srpski narod oslobodi od 500 godina duge turske vladavine, možemo da razgovaramo o jednoj drugoj simbolici koja je vrlo opasna, o uvođenju sretenjskog Ustava. Sretenjski ustav je važio samo za Beogradski pašaluk i nizašta više. Šta je bila ideja vodilja Karađorđa, koji je dizao ustanak - da oslobodi srpski narod, ne samo srpski narod na teritoriji Beogradskog pašaluka, nego da srpski narod živi u jednoj državi. Sretenjski ustav je prvi korak u ostvarivanju tog cilja i odnosio se samo na Beogradski pašaluk.
Šta se sad radi sa predlogom ovog zakona? Ukida se 28. mart, dan kada su usvojeni amandmani na Ustav Srbije, koji su Republiku Srbiju u tadašnjoj Jugoslaviji konačno doveli u ravnopravan položaj, dali joj pravo da građani Srbije jedinstveno na celoj teritoriji Republike Srbije upravljaju tom teritorijom, dali joj pravo da, na primer, može konačno i ona da usvoji prostorni plan Republike Srbije. Ako se posmatraju težnje Karađorđa, težnje onih koji su doneli Sretenjski ustav, koji se odnosio samo na beogradski pašaluk, onda je 28. mart 1989. bio tačka na "i", kada su Srbi u svojoj državi, građani Srbije, mogli konačno da kažu - imamo celovitu Republiku Srbiju, kao što su i Republika Slovenija u tadašnjoj Jugoslaviji, Republika Hrvatska, Republika Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija. Konačno su tada dva tega oko vrata, koji su bili države u državi, smišljeni upravo da srpski narod bude razbijen u više granica, i tada je Srbija mogla normalno da planira i infrastrukturu i tržišnu ekonomiju i razvoj privrede na celoj teritoriji.
Šta se sad događa? Navodeći Sretenjski ustav, koji se odnosio na beogradski pašaluk, kao bitan ustav, mi ukidamo tačku na "i", ukidamo amandmane na Ustav 28. marta, kažemo - nećemo to, toga se stidimo. Da nije to neka simbolika, da je to, možda, perspektiva Republike Srbije pod DOS-ovskim režimom, da se možda mi ne pripremamo da Sretenjski ustav zaživi na tom malom beogradskom pašaluku uz odvojene države Vojvodinu, Sandžak, Kosovo i Metohiju i ostale delove. Ima mnogo simbolike, samo, pravo na samoodbranu je bila borba protiv fašizma. Usvajanje amandmana na Ustav 28. marta 1989. godine je bila tačka na "i" težnjama Karađorđa, donosilaca Sretenjskog ustava, koji i te kako treba poštovati. Konačno, i ta Republika Srpska, koja živi u Bosni i Hercegovini, je možda neka težnja srpskom narodu da sutra donosi još jednu tačku na "i" - jedinstven Ustav za celu teritoriju. O tome treba ovde razgovarati. Simbolika mi se, kao građaninu Srbije, ni malo ne sviđa u vašem predlogu. Hvala lepo.
