Gospođo Čomić, vi ste sada obavestili usmeno Narodnu skupštinu da je 9. jula formirana poslanička grupa DOS- Demokratska stranka Srbije. Da li je to istina?

Piše u zaglavlju.

Mi ovde imamo amandmane poslaničke grupe DOS- Demokratska stranka Srbije od 6.juna.  To smo mi dobili službeno od vas. Vidite kakav haos ovde proizvodite takvim aljkavim radom, aljkavim odnosom, da ne kažem nešto mnogo gore. Ne mogu jednostavno da pojmim da je moguće da sve to radite namerno. Ne mogu da shvatim zašto bi ovo radili namerno. Vidite kakav haos proizvodite u Skupštini, organizovani haos:  6. juna poslanička grupa DOS - Demokratska stranka Srbije podnosi amandmane, a 9. jula ste obavešteni da su formirani. Ovo je u prenatalnom stanju napravljeno izgleda, dok su još planirali da se porode, a porodili se 9.jula.

Pretpostavljam da upozoravate da je natpisom na podnosioca amandmana prekršen član 24. i da su prekršaj Poslovnika učinili narodni poslanici koji su ime stavili pre nego što su konstituisani. Ne znam na koga se odnosi ovo kršenje Poslovnika. Drago mi je da se slažemo.
Reč ima narodni poslanik Božidar Vujić, posle njega narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o državnim praznicima, namerno kažem zakon o državnim praznicima, a ne i o drugim praznicima, zato što drugi praznici, a pretpostavljam da i vi pretpostavljate da se odnosi na međunarodni praznik rada i na Novu godinu, uređuju se saveznim zakonom, pa je onda krajnje nepotrebno da piše i drugim praznicima, nego su to verski praznici koji su ovim zakonom postali i državni praznici.
Dakle, zakon o državnim praznicima jeste zakon koji na krajnje radikalan i korenit način menja ovu materiju, za razliku od prethodnih dosadašnjih zakona. Donošenjem ovog zakona, kao što kaže član 6, ukinuće se dosadašnji zakoni, i to Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, "Službeni glasnik" još iz Socijalističke Republike Srbije, iz 1977. i kasnije druge izmene i dopune, i deo odredbi i članova u Zakonu o radnim odnosima, koji su tretirali materiju o priznavanju prava na dobijanje dana za krsne slave i druge verske praznike.
Dakle, on jeste korenita promena, jeste da donosi nešto novo, i ono što je najvažnije, na ovaj način se zakonom odričemo ideoloških praznika, kojima smo bili opterećeni od Drugog svetskog rata do danas, i ako na mali način, a onda je to sigurno, vraćamo Srbiji priznavanje njene istorije ili kao pokušaj da u budućim vremenima još i više tu materiju raščlanimo, razmotrimo i usavršimo.
U tom smislu i shvatam Sretenje Gospodnje za dan državnosti, a u svakom slučaju, to je priznao i podnosilac predloga, nadležni ministar, kada je rekao da on jeste i ustavnost. Sretenje Gospodnje objedinjuje ono što je u srpskom pamćenju poznato kao 15. februar 1804. godine, kada su Srbi digli Prvi srpski ustanak. On je na neki način i personifikacija Karađorđa, a samim tim i cele dinastije Karađorđevića.
Sretenje Gospodnje jeste i 15. februar 1835. godine, kada je u Kragujevcu donet sretenjski Ustav. On jeste prvi Ustav u modernoj srpskoj državi, a nije prvi uopšte. Na neki način, ako tvrdimo da to jeste prvi, onda moramo da negiramo i negiraćemo, a mislim da to DOS ne sme da uradi, ono što je uradio car Stefan Dušan - čuveni Dušanov zakonik. Ako shvatimo da to jeste prvi Ustav u modernoj srpskoj državi, koja je kasnije jačanjem došla do onoga što je bila pre Prvog svetskog rata, jedna od najačih, najmodernijih i najbolje organizovanih i u ekonomskom i u svakom drugom pravnom i moralnom i socijalnom smislu, a to je Pašićeva država pre Prvog svetskog rata, onda Sretenje Gospodnje možemo na neki način da shvatimo kao pomirenje i objedinjavanje s jedne strane Karađorđevića, a sa druge strane Obrenovića. Sretenjski Ustav personifikuje Miloša Velikog, pa kasnije i dinastiju Obrenovića.
Nadam se da mi neće zameriti oni koji predlažu ovaj zakon, jer mi nije namera da dezavuišem Sretenje, pa i neke druge dane, ali bih hteo da kažem da nije dobro ono što se kasnije članom 3. poslednjim stavom kaže: "Ako praznik iz člana 1.", a misli se na 15. februar - Sretenje "padne u nedelju, ne radi se prvog narednog dana". Imaćemo tih slučajeva u Srbiji narednih godina. Evo, već 2004. godine Sretenje Gospodnje - 15. februar će pasti u nedelju 2004. godine. Šta ćemo onda slaviti - da li Sretenje Gospodnje, kao dan državnosti i ustavnosti Srbije, ili ćemo slaviti Svetog Simeona bogoprimca, koji će pasti 16. februara 2004. u ponedeljak? Mi ćemo zbog toga što je Sretenje u nedelju preći na ponedeljak.
Zato nije dobro što ima taj stav u članu 3, da mi kao da volimo da praznujemo i da ne radimo, da taj dan zato što pada u nedelju prenosimo u prvi naredni radni dan. Nije to dobro i za sve one koji taj dan - Svetog Simeona bogoprimca slave kao svoju krsnu slavu, i ne mogu da ga slave, jer će kao i svi građani Srbije da slave Sretenje Gospodnje. Ali, to je trebalo da misli zakonodavac koji je propisao i predložio ovaj zakon, a naročito oni koji tvrde da su eksperti i stručnjaci u toj komisiji koja je to birala.
Ono što je dobro u ovom zakonu i što je institucionalno rešeno, a što će nestati kada se ukinu ova dva zakona koja su tu materiju tretirala, jeste da postoji apsolutna verska tolerancija. To je dobro i to jeste bilo uvek u srži srpskoga naroda - priznavanje određene verske tolerancije. Kroz ovaj zakon će to biti ugrađeno. Na taj način ni jedna država u svetu ne može da kaže sve ono što se priča o našoj Srbiji.
Ono što takođe ne valja, jeste jedna ishitrenost u donošenju ovoga zakona.
(Predsedavajuća: 5,30 minuta.)
Kao da Vlada Srbije nije imala vremena da dočeka da se saveznim zakonom to uredi, a Srbija kao jedna od federalnih jedinica da donese ovakav zakon. Očito nam DOS na posredan način kaže da neće biti u stanju da se dogovori sa drugom federalnom jedinicom i da želi da otera Crnu Goru iz Savezne Republike, pa već unapred određuje šta će to da se uradi.
(Predsedavajuća: 6 minuta.)
Zašto još predlagač zakona, ako je želeo da uradi nešto dobro, nije uradio. To je zato što je predvideo da Sveti Sava i Vidovdan budu radni praznici. Nadam se da će u raspravi u pojedinostima svi poslanici SRS-a uspeti da vas ubede u potrebu da Sveti Sava i Vidovdan, zbog značaja koji u srpskom narodu imaju jedan i drugi, budu i postanu državni praznici.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, a posle njega narodni poslanik Sredoje Mihajlov.

Dame i gospodo, već je postalo uobičajeno da se predlagač zakona ne pojavljuje u ovoj skupštini kada se raspravlja o zakonima koje podnosi Vlada Republike Srbije. Danas ponovo nema nikoga iz Vlade. Ministar je jutros na brzinu pročitao obrazloženje, a zatim se izgubio iz ove skupštine, ne želeći da sasluša narodne poslanike, koji žele da daju svoj doprinos da se napravi jedan dobar i kvalitetan zakon.
Pored svega što su rekli predstavnici SRS-a o ovom zakonu, što uostalom i znači da je on generalno bolji od prethodnog, da ima jednu dobru liniju, liniju koja isključuje ideologiju, želim da dam nekoliko primedbi, da ukažem na neke stvari koje po mom mišljenju nisu dobro i precizno definisane u ovom zakonu.
Prvo, sam naslov ovog zakona nije do kraja precizan. Naime, u naslovu stoji - Predlog zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji. Već je nekoliko govornika reklo da ovo nije dobar naslov, da ovo nije precizno. Sa tim se slažem i smatram da treba ovu reč "drugim" izbaciti, jer ona je dvosmislena. Znači, nije precizna formulacija.
U članu 1. u prvoj rečenici stoji: "Državni praznik Republike Srbije jeste Sretenje, Dan državnosti Srbije." U pravoslavnom kalendaru za ovaj praznik piše - Sretenje Gospodnje. Prema tome, ako je predlagač hteo do kraja da ispoštuje i isprati ono što je versko, trebalo je to i da definiše kako stoji u pravoslavnom kalendaru ili da toga uopšte nema u ovom članu.
U članu 2. u 1. stavu kaže: "U Republici Srbiji praznuju se verski praznici: 1. prvi dan Božića - 7. januar". Normalno je da to prihvatam i mislim da je to sasvim normalno i sasvim na mestu. Međutim, ko slavi Božić zna da je to verovatno i najveći hrišćanski praznik, ali i da taj praznik zahteva određene pripreme. To je praznik koji se slavi u krugu porodice, a da bi se proslavio na adekvatan način, zahteva i pripremu.
Smatram da treba ovde dodati da se pored prvog dana Božića, praznuje i Badnji dan. Naime, na Badnji dan se seče badnjak, na Badnji dan se loži badnjak, ljudi koji su zaposleni, koji rade, ako rade u prvoj smeni, neće moći da seku i donesu badnjak kući, a ako rade u drugoj smeni, neće moći da obave onu versku ceremoniju, verski deo uveče, loženje badnjaka. Prema tome, smatram da bi trebalo da se praznuje i Badnji dan.
U članu 3, u četvrtom stavu se kaže - ako praznik iz člana 1. ovog zakona padne u nedelju, ne radi se prvog narednog dana. Mislim da je ovo suvišno, da se naredni dan praznuje, ako praznik pada u nedelju. Znači, ne bi trebalo prolongirati ono što je već nemoguće prolongirati.
U članu 4. stoji u prvom stavu - zaposleni imaju pravo da ne rade u dane sledećih verskih praznika, i to 1) pravoslavci na prvi dan krsne slave. Ja sam pravoslavac, slavim krsnu slavu, ali mi nije do kraja jasno šta je prvi dan krsne slave. U mom kraju slavi se tri dana, ali samo jedan dan je posvećen svecu, samo jedan dan, i smatram da je sasvim dovoljno i precizno i bez ove reči "prvi". Znači, pravoslavci na dan krsne slave.
Ali, takođe smatram da ovde treba dodati i dan uoči tog dana da se praznuje, jer takođe treba pripremiti, a to svi znamo, na dan krsne slave dođu prijatelji i rođaci itd, treba pripremiti sve što je neophodno da se gosti dočekaju. Prema tome, trebalo bi i taj dan uoči krsne slave da se praznuje.
U tački 2. stoji - katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica. Ne znam, pored pravoslavaca i katolika u Srbiji, koje su to druge hrišćanske verske zajednice? Istina, ovde se čulo od nekih poslanika DOS-a da postoje neke male verske zajednice. Ja to nazivam sektama i smatram da sektama nije mesto u ovom zakonu.
U članu 5. stoji, u stavu 1, da se u Republici Srbiji praznuju radno Sveti Sava, dan duhovnosti, i Vidovdan, spomen na Kosovsku bitku. Mislim da je ovo malo komunistička terminologija - radno praznovanje. Praznovanje ne može biti radno - ili se radi, ili je praznik, pa se on i praznuje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Sredoje Mihajlov.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, mi iz Vojvodine moramo kazati da nam ovaj zakon o državnim praznicima odgovara i smatramo da je to jedan moderan evropski zakon,  koji je pokušao da pomiri sva verska, nacionalna i druga osećanja, da pronađe neku matricu, neku formulu, koja će zadovoljiti sve nas koji živimo ovde, u ovoj Srbiji.
Naravno, nama 28. mart nikada nije odgovarao, to je bio dan poniženja za nas Vojvođane i nismo ga slavili i doživeli kao slavlje. To je bilo za nas uvredljivo i mislimo da taj dan nismo mogli slaviti.
Naravno, mislim da nama Srbima nije odgovarao ni 7. juli, jer je taj datum favorizovao samo jednu stranu, a treba doći do nacionalnog pomirenja i shvatiti da su Srbi bili i u četnicima, da su bili i u partizanima, i ne treba vređati ni jedne ni druge, i tu stvar treba malo ostaviti da se vidi šta će istorija kazati o tome.
Ali, bilo je tu pomenuto, svakako bih i ja želeo da vas podsetim, mislim da su bila neka dva datuma iz naše vojvođanske istorije, ili tri, koja smo mogli kandidovati za državne praznike, i koje smo smatrali da ne bi vređali osećanja i da bi možda bili prihvatljivi za sve koji žive u Srbiji. To je ta pomenuta 1594. godina, kada su Srbi u Banatu, zajedno sa Mađarima i Rumunima, podigli ustanak, proterali Turke iz Banata, oslobodili deo Banata, i kao odmazdu su doživeli da je Sinan Paša izvadio mošti Svetog Save i spalio ih na Vračaru, da pokaže Srbima, prečanima, kako gori njihov svetac.
To je bilo na Veliki petak 1595. godine. Znači, smatrali smo da je možda bio neki datum koji bi mogao ući u tu konkurenciju, jer su u tom ustanku učestvovali, to je izlazak Srba na evropsku scenu. U to vreme su Srbi imali toliko organizovanih vojnika, ali nisu imali plemstvo, nisu mogli da zadrže tu vlast do kraja.
Drugi datum koji smo mislili da se može kandidovati to je 15. maj, kada je Patrijarh Rajačić proglasio srpsko Vojvodstvo, ili srpsku Vojvodinu, i smatrali smo da je i taj datum možda značajan.
Treći bi bio odluka vojvođanske skupštine da se prisjedini matici Srbiji. To su neki datumi, ali i ti nisu prošli, i mi iz Koalicije Vojvodina ćemo glasati za ove predloge. Mi ćemo glasati za ove predloge iz zakona, pozdravljamo jer smatramo da su to ipak datumi koje možemo svi podržati.
Naravno da mi ne mistificiramo, kao neki što bi pravili neke mistifikacije od nekih datuma. Naravno, ne smatramo da to samo treba da budu crkveni praznici, to je poštovanje, to je ono da se uvažavamo, da se poštujemo, da možemo svi slaviti svoje svece i poštovati svoju veru, to je red, to je jedan građanski običaj, i to takođe pozdravljamo. Drago nam je da svi mogu mirno da proslave svoje duhovne praznike, a ovima, novokomponovanima, ili skoro dokrštenim, pokrštenim, koji su sada ušli u crkvu i koji nam drže predavanje o crkvenim običajima, malo bi im rekao da sačekaju. To je kao kada bi sada vi nekom dodelili da igra fudbal, i on bi tamo izgledao smešan ako ima 120 kila, a nema pojma. Vi biste mu se smejali.
Tako i ovi koji lamentiraju tu nad nekim duhovništvom, a ne poznaju dovoljno, bolje bi im bilo da malo sačekaju, da se produhove, pa onda da uzmu učešće u diskusiji. Koalicija Vojvodina će podržati ovaj predlog. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Zoran Radovanović.