Ukazujem na dve povrede Poslovnika. Jednu koju ste načinili otkazivanjem sednice. Ako čitate član 28. Poslovnika, videćete da predsednik Narodne skupštine rukovodi samo zakazivanjem sednice i vođenjem sednice, a da je pravo Skupštine da sednicu prekida, da sa sednicom zastaje, da sednicu odlaže za neki drugi dan, da određuje radne dane mimo Poslovnika, koji kaže da su radni dani svi, po mogućstvu da jedan radni dan u nedelji bude neradni i da to bude petak.
Dakle, niko, ni predsednik Skupštine, niti onaj ko ga zamenjuje, nema pravo da sednicu koja je u toku prekida, i to na bilo koji način bez odluke Narodne skupštine Republike Srbije. To je sasvim jasno napisano u Poslovniku Narodne skupštine. O tome čak ne bi trebalo da se izjašnjavamo zato što je to potpuno jasno. Jedini način da se utiče na održavanje sednica su odredbe koje su predviđene članom 78. ili članom 135. Poslovnika, koji se odnose na veliki broj prispelih amandmana zbog čega bi Skupština eventualno trebalo da zastane.
Druga povreda Poslovnika, to je da ste vi gospođo Čomić jutros otvorili raspravu o Predlogu zakona o državnim i drugim praznicima, a da ste posle toga, mimo odredbe člana 88. stava 1, stavili u proceduru predlog da se skraćuje vreme rasprave po ovoj tački dnevnog reda.
Član 88. je potpuno jasan. Vreme izlaganja može da se menja ili predlog za izmenu da bude isključivo na početku pretresa po pojedinoj tački dnevnog reda. Vi ste, gospođo Čomić, otvorili pretres svojim uvodnim izlaganjem po tački dnevnog reda. Vi niste govorili o sednici, niste govorili o Vidovdanu, niste govorili zašto 7 dana sednica nije zasedala, a to je valjda bila vaša dužnost, da nam jutros na početku kažete koji su to narodni poslanici bili prezauzeti hapšenjem i izručivanjem Slobodana Miloševića i hapšenjem ostalih Srba, da bismo znali da ostane upamćeno u istoriji.
