Amandman narodnog poslanika Tomislava Nikolića prilika mi je da napravim jednu kratku rekapitulaciju - šta je dobro, a šta je loše u ovom zakonu, pošto je očigledno da ćete vi izglasati zakonski projekat upravo onako kako je podnesen, uz malu izmenu prvog člana.
Dobro je što je ukinut 7.juli kao praznik. To je bila velika sramota za srpski narod, strašna sramota, ogromna sramota. Dobro je da se ta sramota ukine, jer tada nije afirmisano nikakvo pravo na samoodbranu, nego je s leđa ubijen srpski žandar, a ubio ga je komunista Žikica Jovanović - Španac. Čak kažu da nije bio srpske nacionalnosti, nije uopšte bitno koje je bio. Ali, sam datum je veoma sramotan za celokupan srpski narod.
Dobro je što je kao praznik ukinut 28. mart, iako je taj 28.mart značajan datum u srpskoj istoriji, jer su Tito i njegovi komunisti, najviše krivicom srpskih komunista, Ustavom iz 1974. definitivno ojadili srpski narod, a srpski komunisti su smogli malo snage 1988. i 1989.godine da bar delimično to isprave, pa vrate Vojvodinu i Kosovo i Metohiju pod suverenitet ove sužene Srbije. Srbija je sužena sve dok se ne prostire do Karlobaga. Međutim, taj datum, iako će ga istorija zapamtiti, nije dovoljno veliki da bi se praznovao. Zbog toga je dobro što je ukinut.
Dobro što je kao praznik uveden 15.februar - Sretenje Gospodnje. Šteta što nije kao dan ustavnosti, ali dobro je kao praznik, pa dok se ne promeni ovaj zakon. Desiće se to vrlo brzo, možda i za pola godine, u vrh glave godinu dana, pa će se onda ispraviti sve ovo što u ovom sadašnjem tekstu ne valja. Otprilike, već vidim šta će da ostane: praznik Sretenje Gospodnje će ostati, ali uz preformulisanje da je reč o danu ustavnosti. Ostaće i Božić i Vaskrs, naravno, uz neke logičke i umne izmene, kao i verski praznici drugih konfesija.
Ono što je najveći nedostatak ovog zakona je što Sveti Sava i Vidovdan nisu praznici u pravom smislu reči. Uveren sam da će nova vlast Srbije, čim bude konstituisana, ovaj ključni nedostatak sadašnjeg zakona da ispravi.
