Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, a posle njega narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Dame i gospodo narodni poslanici,  ova tema, razrešenje i izbor tužilaca i predsednika sudova, nije tema za vanrednu sednicu Skupštine Srbije, bez obzira na stanje u pravosuđu koje je gore nego ikada, ali ne iz razloga o kojima govori DOS nego iz nekih drugih razloga, o kojima ću reći nešto kasnije.
Skupština Srbije je mogla ili morala da zakaže vanrednu sednicu gde bi se razmatrala krucijalna državna, ekonomska i socijalna pitanja. Ta pitanja su vezana za Kosovo i Metohiju, za položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, za nasilnu registraciju srpskog naroda, jer primer nam je da svi zaposleni u državnim i javnim službama moraju da se registruju ako misle da ostanu zaposleni u tim službama i državnim organima.
Naravno, krucijalna tema je sve veći separatizam u Vojvodini, koji preti da i samu Srbiju federalizuje, drastičan pad standarda, porast kriminala i sada kada bi ovo pitanje, pitanje razrešenja i postavljanja sudija i tužilaca, rešilo bar jedno od ovih pitanja složio bih se da se i ovo uvrsti u dnevni red. Čak i pitanje narastujućeg kriminala neće se rešiti na ovaj način, ne samo iz razloga što je pravosuđe samo jedna karika u lancu na suzbijanju kriminala, već i iz razloga što ovakvi predlozi za najviše pravosudne funkcije ne pružaju nikakvu garanciju da će u ovoj oblasti biti bolje. Naprotiv, mislim da će biti još gore.
Sasvim je jasno da je u današnjem izboru nosilaca pravosudnih funkcija sadašnji režim izbegao osnovne kriterijume koji su se ranije primenjivali, a to je npr. mišljenje kolegijuma. To je izbegnuto ne znam iz kojih razloga, jer jednostavno mišljenje kolegijuma sudija u Okružnom sudu, sudija u opštinskom sudu je veoma važan i veoma bitan parametar. Sa druge strane, stručnost, profesionalnost, od njih nema ništa, broj predmeta, broj potvrđenih presuda, ni od toga nema ništa, ti kriterijumi nisu zastupljeni. Važno je samo da li je neko pripadnik neke od partija u DOS-u.
Danas imamo dosta kandidata koji će biti izabrani, koji su advokati, znači biraju se odmah za predsednike sudova, imamo sudija koje imaju godinu ili dve godine staža, a biraće se za predsednike sudova. Imamo one koji su sudije u opštinskom sudu, a biće predsednici okružnih sudova, iako nisu doneli ni jedan akt iz nadležnosti višeg suda kakav je okružni sud. Naravno, pitanje je kako će gledati sudije u ovim sudovima, sudije koji imaju veliki autoritet i veliko iskustvo, koji rade 15, 20 godina, a njima za predsednika suda dolazi čovek iz suda nižeg nivoa ili nižeg ranga.
Pravosuđe je totalno ispolitizovano i bez obzira što je ovde bilo reči i od ministra i od poslanika iz Demokratske stranke, koji govore o tome da nema politizacije u sudstvu, reći ću vam jedan najbolji primer, primer šta je izjavio ministar Batić pre nedelju dana u Novom Pazaru, a sve je to prenela nova "Politika", u čiju sada objektivnost neću da sumnjam. Ministar Batić kaže: "Kakav god da je stigao predlog za predsednika suda, na primer kod jedne stranke iz DOS-a, za taj predlog je stizala gomila optužbi na račun predloženog kandidata, kao da je ratni zločinac". Uzmite "Politiku" od 10. septembra, to je ministar Batić izjavio. Onda Batić ne govori istinu, kada je nama ovde pričao o stručnosti i kompetentnosti, o samostalnosti, o nezavisnosti sudstva ili je "Politika" ovo da kažem slagala. Verujem "Politici".
Da je sve postavljeno naopako, očit je primer i institut v.d. republičkog javnog tužioca, koji ne postoji u zakonu o javnom tužilaštvu. Postavlja se pitanje, zašto republički javni tužilac nije izabran u redovnoj proceduri na Skupštini Srbije. Koji su razlozi? Da li su razlozi samo ti da on sada treba da obavi određeni posao, pa ako se prikaže u tom poslu dobro, onda će i ostati. Ako se ne pokaže, neće biti izabran. Postavlja se još nekoliko važnih pitanja, znamo za predsednike sudova, oni koji će biti razrešeni ili koji su razrešeni, oni postaju sudije. Javni tužioci, opštinski i okružni, ostaju bez posla, sistematizacija je tako predviđena, a jedino ako dolazi čovek iz okružnog tužilaštva. Mislim da ni to nije sigurno, da i on ostaje bez posla. Neka me neko demantuje ako nisam u pravu.
Čak imam informaciju, preti njima da ne mogu da budu ni advokati, ili da će to biti mukotrpan posao, da će veoma teško i to pravo ostvariti. Da je ceo postupak neozbiljan i neutemeljen i da nisu važni osnovni kriterijumi, najbolje nam govore i sami predlozi koji su dati u jednom trenutku, a iza toga su povučeni. Šta to znači? Danas prosto ne znam ko je sve predložen, koji su kandidati predloženi, koji su povučeni i, s druge strane, postoji još jedna informacija da su predloženi kandidati koji nisu dali saglasnost za svoje izbore.
Sve u svemu, i posle ovih smena, razrešenja, stanje u pravosuđu biće još gore, jer se pri izboru nije vodilo računa o kvalitetu, sposobnostima, uspešnosti kandidata, već je osnovni kriterijum, kao što sam rekao na početku, bila partijska pripadnost. Ministar Batić nam reče da su plate u pravosuđu povećane za 160%, to ništa ne znači, jer su cene najosnovnijih namirnica 300% povećane. Tako da jedan sudija sa 150 maraka pre godinu dana teško da može da kupi robu sa platom od 400 maraka. To je jedna gola istina i ne treba da se mnogo vadi na to, kako su sada plate u pravosuđu znatno povećane.
Govori se i o reformi pravosuđa. Na šta se svodi reforma pravosuđa? Samo na smene. Međutim, mene ne iznenađuje to što se na ovaj način dolazi do sudija, kada se i ambasadori biraju na predsedništvu DOS-a. Nikada glavni odbor SPS-a, niti izvršni odbor nije raspravljao niti govorio o ambasadorima.O ambasadorima odluke su se donosile na Vladi savezne države (žagor) predsednik države i ministar. Vi sada i ambasadore postavljate na predsedništvu DOS-a, pa onda prolazimo kao sa St. Protićem, a vidim sada da su kandidati i neki novinari. Valjda su bili dobri, poslušni, pa će biti ambasadori.
(Predsednik: Molim vas da ne dobacujete.)
Ovo nije naravno finale pritisaka, ali je svakako finiš od 5. oktobra, dosta dugo je bilo u opticaju priča da će sve sudije biti smenjene, da će ostati bez posla. Sada se, iako je to suprotno i Ustavu i zakonu, na trenutak izgleda odustalo od svega toga, ali se sve više govori o raznim sudijskim udruženjima, naravno koji su uz vlast, da će sve sudije biti razmeštene. Znači, uvodi se institut razmeštanja sudija koji će biti poguban. Šta to znači? Sudija će ostati sudija, ali sudija iz Zrenjanina ide u Bor, sudija iz Kikinde ide u Paraćin, a to je veliki znak pitanja kako oni na taj način mogu svoju funkciju da obavljaju.
I, vidim da imam samo još jedan minut, molim vas ovde se govorilo dosta o Slobodanu Vučetiću, pa neko veliko forsiranje, pa žal zašto je Slobodan Vučetić razrešen. Ne znam, vi sve vreme svih ovih 10 meseci govorite najgore o onom prošlom sistemu, nevezano za poslednjih deset godina, vezano za poslednjih 60 godina. Slobodan Vučetić je bio visoki funkcioner Saveza komunista. Slobodan Vučetić je bio ključni čovek u javnoj raspravi, u donošenju ustavnih amandmana i Ustava iz 1990. godine, kreator tog Ustava. Slobodan Vučetić je bio kandidat SPS-a na izborima 1990. godine i jedan od retkih koji je izgubio te izbore. Tada smo imali 194 ili 192 poslanika, a on je izgubio. Pravi paradoks.
(Predsednik: Vreme.)
Valjda nezadovoljan tom svojom funkcijom, dobio je da bude sudija Ustavnog suda, a on se kasnije okrenuo protiv SPS-a i, molim vas, ono zbog čega je razrešen je zato što je postao član ove fantomske organizacije G-17 plus, a vi znate ili bar dobar deo građana Srbije zna šta je G-17 plus. Iz svega ovoga, SPS neće podržati ove predloge koje je učinio predlagač za najviše funkcije u oblasti pravosuđa.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a posle njega narodni poslanik Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, gospodin Dragor Hiber kaže da je Odbor radio celog leta, sa ciljem da se predlože kvalitetni kandidati i da se obezbedi najšira podrška poslanika u Narodnoj skupštini i stručnoj javnosti. Možda je gospodin Hiber radio u jednom drugom upravnom odboru, recimo u upravnom odboru "Telekoma", jer se rezultati tog odbora vide, a tamo je on predsednik, s obzirom da su cene impulsa menjane nekoliko puta u toku godine. Ili je radio neke druge poslove u nekim drugim upravnim odborima, ali mi iz SRS-a smatramo da posao u Odboru za pravosuđe i upravu nije urađen na valjan način.
Gospodin Hiber je Narodnoj skupštini juče pokušao da kaže da su za sudije i nosioce pravosudnih funkcija predložene vanstranačke ličnosti, najbolji kandidati, a da stranke unutar DOS-a nisu uticale na predlaganje tih kandidata. Da li je tako? Juče i danas su poslanici SRS-a dokazivali da su u više navrata predlagani kandidati koji su istaknuti članovi nekih stranaka u okviru DOS-a. Ali, otprilike se u DOS-u sve može. Može poslanik da bude pomoćnik ministra, može supruga ministra da bude (molim vas da mi ne dobacujete) sekretar Sekretarijata za zakonodavstvo, može ministar da advokatiše za vreme vršenja funkcije ministra, a može i član JUL-a da postane predsednik opštine pod DOS-ovskom vlašću, kao recimo u opštini Merošina, a samo je dovoljno da mesec dana pre izbora pređe u Demokratsku stranku.
Naša saznanja govore da je bilo žestoke svađe unutar DOS-a, unutar stranaka u okviru DOS-a i to, oko toga čiji će član ili kandidat biti sudija, kandidat za tužioca ili predsednika suda. Zato je došlo do povlačenja onih predloga iz jula meseca, pa čak i onih koji su nama kao poslanicima Narodne skupštine uručeni 12. septembra. Stranke se nisu dogovorile ili su se dogovorile, a onda su neke od tih stranaka mislile da više vrede na političkom tržištu, na političkoj berzi, pa su za sebe tražile veću kvotu sudija, veću kvotu tužioca ili predsednika sudova. Onda su oni zbunjeni i neobavešteni napadali žute, a žuti napadali zbunjene i neobaveštene, a svi ogovarali sve i sve su ogovarali svi.
Ima i takvih rešenja - da se za predsednike sudova predlažu i oni koji nikada nisu ušli u svojoj karijeri u sudnicu. Ima i takvih kandidata koji su osuđivani i to najbolje govori da se nije poštovao kvalitet, da su poštovani stranački interesi, da je trebalo odgovoriti sa zahvalnošću na neke poteze svojih članova, sponzora ili aktivista. Posebno su zanimljivi slučajevi u kojima se osobe sa 39 godina staža, mislim da postoje dva slučaja, predlažu za predsednike sudova. Zaista su to perspektivni kadrovi, eto, treba pred kraj radnog veka učiniti nešto i za sebe, pa makar što će im možda, a želim im dug život, za 20, 30, ili 40 godina pisati - ovde počiva bivši predsednik suda. I to je neka zahvalnost.
Čulo se ovde od predstavnika DOS-a, čak i od njih, dakle da predlozi potiču od lica koja nisu bila ovlašćena da daju takve predloge. Gospodin Hiber je pokušao to da demantuje, neko veruje, a neko ne veruje i još uvek je to u sporu. Da li mislite onda da će sudije, ili nosioci pravosudnih funkcija koje budu izabrane na ovakav način uživati poverenje svih građana kojima treba da sude nepristrasno, po zakonu, po savesti i po svom najboljem znanju.
Zašto je onda uopšte i zakazano ovo vanredno zasedanje, šta je to gospodin Hiber radio u Odboru tokom celog leta? Ovako neozbiljan pristup do sada nije zabeležen.
Mislim da sudije, da nosioci pravosudnih funkcija ne zaslužuju ovakvo ponašanje ni Odbora ni vladajuće većine, niti Skupštine uopšte. Zbog toga se meni čini da je došlo vreme da se menja vlast u Srbiji i da će to građani Srbije jasno reći u Novom Sadu 5. oktobra na mitingu SRS. "Ko se zadnji smeje, najslađe se smeje". Na kraju, bez ikakve želje da komentarišem kvalitet kandidata za predsednika Okružnog suda u Nišu - postavljam pitanje šta je to kvalifikovalo sudiju Danila Nikolića da do 12. septembra bude kandidat za predsednika Okružnog suda, a od 18. septembra nije više dovoljno da on bude predsednik Okružnog suda, već se predlaže gospođa Verica Stamenković. Ako ste mislili da je ona moja rođaka, pa zbog toga, nije mi rođaka i ne morate zbog toga da je predlažete. Inače, ona ima 39 godina radnog staža, a kako čujemo od onih zbunjenih i neobaveštenih, znači ne od žutih, oni kažu da je to bilo na zahtev Zorana Živkovića, koji je zabranio da se Crnogorac predlaže za predsednika Okružnog suda u Nišu.
To je meni zaista neozbiljno. Zbog ovoga sam dobijao često opomene, to izgleda zaista neozbiljno, ako neko do 12. septembra može biti ozbiljan kandidat, i šta je to? Tražim odgovor od predsednika Odbora, i da ga sada više ne kvalifikuje kao ozbiljnog kandidata za predsednika suda. Gospodin Mihajlov, šef poslaničke grupe DSS-a kaže da nažalost, moraju da rade po lošem zakonu, po zakonu iz nekih prošlih vremena, pa je i ovakav odabir sudija. Zašto gospodine Mihajlov niste prvo promenili zakon, a onda izabrali sudije? Zašto koristite prednosti ili preimućstva tog lošeg zakona da vi kada birate, vi određujete ko će biti sudija.
Još jedan primer, ne ulazeći u kadrovska rešenja, primer Privrednog suda u Nišu. Čuli smo podatke o uspešnosti tog suda, a predsednik tog suda se menja. Dragan Zdravković, moj prijatelj i moj drug - ne treba menjati ljude koji uspešno rade i koji do sada u poslu nisu imali nikakvih problema.
A, sada ovim mojim prijateljima iz DOS-a, iz Niša, koji se malo više nerviraju, ovo mesto služi da se polemiše između poslanika, a možete kao predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda lagati i sa mesta.
(Milan Milosavljević, sa mesta: Ne polemišem stobom, kažem da ti lažeš.)

Replika, gospodin Jovanović, a zatim gospodin Šormaz.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da u vremenu u kojem živimo, a činjenica da je neko član JUL-a, automatski ne sme biti degradirajuća za nas. JUL je legitimna politička organizacija i mi ne možemo osobe unutar nje posmatrati manje vrednim, samo zbog toga što su članovi JUL-a, već isključivo zbog njihovog političkog delovanja. JUL nema ništa što je programski slično sa Demokratskom strankom i stoga funkcioneri JUL-a po svojoj prirodi ne mogu biti funkcioneri Demokratske stranke.
Predsednik opštine Merošina je višegodišnji demokrata i biću sklon da verujem da je to samo previd, koji je možda proistekao kao posledica razmišljanja o jednoj drugoj vrsti transfera kojom je, recimo, Marija Milošević postala istaknuti radikal. Ipak mislim da na ovakav način ne doprinosimo kvalitetu ove rasprave i molim vas da uvažite ono što sam rekao tokom prepodnevnog dela sednica, kada sam argumentima obrazložio povlačenje kandidature za Okružni sud u Nišu i Privredni sud u Nišu. Uloga gospodina Živkovića ili njegove supruge u tome nije bila nikakva. To su ljudi koji rade svoj posao i nemojte očekivati od nas da podržimo takvu vrstu argumentacije.
U slučaju Okružnog suda, nismo spremni kao Demokratska stranka, niti kao DOS da podržimo osobu koja je bila predsednik Izborne komisije Niša 1996. godine i na takav način direktno učestvovala u izbornoj krađi koju ste i vi kao radikali sami osudili.
Vrlo dobro se sećam vaših političkih stavova tada. U slučaju Privrednog suda u Nišu, takođe smo sledeći istu logiku odbili da podržimo taj predlog, jer je reč o osobi koja je bila sekretar te izborne komisije. Mi ipak, veći dug osećamo prema građanima Niša, koji su mesecima branili svoju volju nego prema situaciji za koju moramo priznati, uostalom, da smo i mi ljudi koji prave greške. Onog trenutka kada smo u potpunosti sagledali biografiju osobe koja se prijavila na konkurs, mi smo jednostavno uskratili podršku i mislim da je to naš kvalitet. Ova dvodnevna rasprava je dovela i do nekih novih korekcija i bićete o tome obavešteni nakon završetka ove rasprave u načelu, i to nije nešto što bi samo po sebi umanjilo vrednost našeg nastojanja da reformišemo pravosuđe.

Gospodin Bogdanović, replika, po funkciji pomenut. Vama ne mogu dati, nema elemenata za repliku, po kom osnovu?

Niste me pomenuli, ali postoji samo jedan predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada. To sam ja. Sve vreme dok ste vi govorili sam pažljivo slušao svoje prijatelje i kolege iz Niša, koji su rekli da je svaka rečenica koju ste izgovorili laž. Znači, sve, od početka, do kraja. Malo pre je gospodin Jovanović rekao da se taj gospodin, koga ste vi zdušno branili ovde, proslavio 1996. tako što je doštampavao u jednoj štampariji listiće sa kojima je obezbeđivao da pobeđuje SPS i vi, zajedno sa njima,  na tim izborima. Prema tome, treba imati meru.

Nemate pravo na repliku. Stranka je pomenuta samo jedanput, kada je rečeno da je Marija Milošević postala članica SRS-a. Tu nema ništa uvredljivo.
Ako ima uvredljivo, izvolite.

Zaista više i ne razmišljam o vašim obrazloženjima. Toliko su štura i nemušta. Oba prethodna govornika su govorila o SRS-u. Ako pomenete DOS, pa ima pravo da izađe gospodin Jovanović i da odgovori, dozvolite da, ako neko od njih pomene radikale, da ima pravo da izađe predsednik poslaničke grupe ili njegov zamenik.  Zašto to radite,  gospodine predsedniče? To više ne prolazi u narodu. Prolazilo je možda mesec ili dva, a sada se vidi kako ko radi. Sad narod ne vidi nikakvu razliku između toga kako vi vodite sednicu ili kako je vodio Radoman Božović. Nema nikakve razlike, samo se drugi čovek nalazi za govornicom.
Ovde je podrugljivo, podsmešljivo, potcenjivački rečeno da, kao i Marija Milošević može da bude član SRS-a. Zašto da ne može? Ima li građanina koga ste odbili kada se učlanjivao u vašu političku stranku? Imate li to pravo svojim statutom? SRS ima jasan statut: onaj ko prihvati statut i program SRS-a, potpiše pristupnicu, postaje član. Ovde je rečeno da je Marija Milošević istaknuti član SRS-a. To nije tačno. Marija Milošević je možda poznata ličnost, ali nije istaknuti član SRS-a. Istaknuti članovi stranke su: narodni i savezni poslanici, predsednici okružnih, opštinskih i mesnih odbora, aktivisti, oni koji danonoćno pišu širom Srbije da je DOS najgori. To su naši istaknuti članovi. Marija Milošević je tražila zaštitu i našla je u SRS-u. Ona je od vas ugrožena. Vi tu devojku optužujete, a ne znam zbog čega. Jedina krivična prijava za koju sam čuo da je protiv nje podneta je ta što je pucala kada su joj banditi odvodili oca. Ja svojim sinovima nikada ne bih oprostio ako ne bi pucali kad dođu takvi sa čarapama na glavi da me vode iz rođene kuće. To je sve što vi možete da prigovorite SRS-u.
Još jedna stvar - stvara se pogrešan utisak. SRS nema razloga, niti to čini u ovih nekoliko dana, da zaštiti bilo kog sudiju u Srbiji zato što je član SRS-a ili zato što je za naš račun, u naše ime, obavljao bilo kakve poslove koji su prljavi sa stanovišta sudijskih funkcija. To nam je sada prigovorio prethodnik i rekao da smo učestvovali u nekim krađama zajedno sa socijalistima. Nikada nismo krali izbore i nikada u tome nismo učestvovali. Ako su nekoga krali, krali su srpske radikale. Vi ste svoja prava, svoje pobede na izborima dobijali uz pomoć tzv. međunarodne zajednice. Dovodili ste ovde razne svetske emisare da vam vraćaju pobede. Mi nismo to mogli da ostvarimo. Kada govorite o sudijama koji su se na bilo koji način ogrešili o zakon, nemojte nikada u tom kontekstu da pominjete srpske radikale. Jednostavno, u toj priči nas nema.