Uz izvinjenje, ali morate da razumete, ipak smo bili svedoci vrlo neprijatnih dešavanja, još jednom, u ovom našem visokom domu i želeo bih da kažem da oni koji se kunu u legalizam izgleda da se legalizma drže kao lanjskog snega. U pitanju je legalizam koliko i lanjski sneg.

Naime, ovde kao da se previđa jedna činjenica, da mi i dan-danas imamo važeći zakon o sudovima i u njemu detaljno opisanu proceduru za izbor, odnosno za razrešenje i za izbor nosilaca pravosudnih funkcija.

Međutim, pre nego što otvorim elaboraciju o onome što se dešavalo nekoliko zadnjih meseci povodom izbora nosilaca pravosudnih funkcija, želim da kažem da je u našoj zemlji očigledno nastupila supremacija izvršne vlasti nad zakonodavnom, što je neumitno vidljivo i ovde u našem parlamentu.

Dakle, mi kao poslanici, složićete se, nismo u prilici da vidimo ni jednu radnu verziju zakona, recimo o javnom informisanju, o kulturi, o radiodifuziji, pa ni radnu verziju zakona o sudovima i sudijama, za koji je nadležno republičko ministarstvo ili neko drugi, napisalo i dostavilo na javnu raspravu nekim kontaktima, nekim stručnjacima po Srbiji, a ni jednom poslaniku, koliko znam, nije.

I to je jedan od primera da je izvršna vlast najvažnija u ovoj zemlji.

Međutim, ako se podsetite, pre septembarskih izbora prošle godine, jedan od argumenata koji je SPS koristila i obrazlagala, da ne bi trebalo da se veruje onima koji obećavaju brda i doline, bilo je to da će se u našoj zemlji desiti haos. Haos uslovljen time da 18 različitih stranaka imaju 18 različitih pogleda i na 1.000 pitanja od društvene važnosti.

Dakle, danas je u opticaju nekoliko verzija zakona o sudovima - DSS-a, Ministarstva pravde nekih stručnih organizacija, G17 plus, minus 18, ali niko, pa ni oni koji se kunu u legalizam ne primenjuju odredbe važećeg Zakona o sudovima.

Kadriranje DOS-a u pravosuđu je distiglo takvu meru, tačnije takvu neviđenu disproporciju u odnosu na ono što je propisano Zakonom o sudovima, da je to prosto zabrinjavajuće.

Moram da vas podsetim da u slučaju nosilaca pravosudnih funkcija, tačnije upravnih funkcija u pravosuđu, predsednika sudova, moram da istaknem da je za to potrebno da je istekao mandat onima koji su nosioci upravnih funkcija u pravosuđu, a ako nije, to mora da se, po odredbama Zakona o sudovima, obrazloži na opštoj sednici Vrhovnog suda, da se obrazloži koji su razlozi za skidanje funkcije nosilaca pravosudnih funkcija u opštinskim ili okružnim sudovima.

Nažalost, to nije bio slučaj. Moram samo da kažem da ni u jednom slučaju, koliko sam mogao da se informišem, pored toga što nema argumentovanog obrazloženja predloga zbog čega se nekome ukida mesto nosioca pravosudne funkcije, tačnije uprave u pravosuđu, nema ni konsultacije, koja je takođe, po odredbama Zakona o sudovima, obavezna i nema konsultacije kolegijuma.

Da bih vam to ilustrovao na primeru, moram da vam kažem da su u Pirotu, i pored činjenice da su upražnjena dva mesta u Okružnom sudu, prijavljena četiri kandidata, a da je jedan kandidat, dakle peti koji je u onoj radnoj verziji materijala koji smo na Odboru za pravosuđe dobili, figurirao kao najizgledniji i za izbor sudije okružnog suda i za izbor predsednika okružnog suda, bio van tog spiska.

Na volšeban način, nekim spletkama unutar DOS-a, nekim mutnim radnjama ispod žita, upravo taj kandidat, tačnije kandidatkinja slovila je do 24 časa pre praktičnog početka rada ove vanredne sednice kao kandidat DOS-a za predsednika okružnog suda i za sudiju okružnog suda. Zašto je povučen taj predlog, zaista ne znam, kao što ne znam zašto i kolegijum okružnog suda nije bio u prilici da se izjasni da li je ona zadovoljila kriterijume koji su bili potrebni. Naravno, pričamo o Okružnom sudu u Pirotu i zbog činjenice da je predsedniku tog suda istekao mandat, koliko znam, ove godine u junu, što je opravdano.

Međutim, kada je reč o predsedniku Opštinskog suda, takođe je figuriralo nekoliko predsednika tog suda u Pirotu, pa takođe tih nekoliko predloga je bilo dva-tri meseca, pa ovaj će, pa onaj će, te DSS voli ovoga, a DS ne voli onog i tako dalje. Samo toliko o nezavisnosti kandidata. Na kraju, ponovo, u stvari 24 časa pre sednice Odbora za pravosuđe, koji ni u kom obliku nije razgovarao o potencijalnim kandidatima za nosioce pravosudnih funkcija u pirotskom sudu, opštinskom i okružnom, 24 časa pre zakazivanja sednice, posle dva i po meseca figuriranja pojedinih kandidata, koje neću da imenujem ovom prilikom, taj predlog je povučen.

Na osnovu čega, zaista ne znam. Međutim, neka oni koji su na vlasti objasne ljudima u Pirotu kako se to u zadnjih nekoliko meseci priča o ukidanju Okružnog suda u Pirotu, zašto se priča o ukidanju Opštinskog suda u Dimitrovgradu i u Babušnici. Kako se to vodi kadrovska politika, jer upravo oni to rade. Ponosan sam što mi socijalisti, dok smo bili na vlasti, nismo dozvoljavali da se takve stvari, da budem malo precizniji, takva bruka dešava.

Situacija je jasna, a propo izborne krađe 1996. Ako je neko počinio izbornu krađu, apsolutno se i kao poslanik i kao socijalista zalažem da takav bude kažnjen. Međutim, gospodo, vi niste naveli nijedan, slovima ni jedan razlog da neko po tom osnovu bude krivično gonjen, da bude neka krivična prijava. Dajte mi dokaze i dajte upravo sudski postupak koji će potvrditi da je 1996. ili bilo kada bilo izborne krađe. Tek onda možemo da razgovaramo argumentovano. Na drugoj strani, moram da istaknem da je za mesto predsednika opštinskog suda konkurisalo u nekim kuloarskim pričama po Pirotu, pet-šest kandidata, možda i 15, to vi bolje znate. Predlog je bio da se jedan gospodin, za koga ne sumnjam da je sposoban da to radi, predložen za predsednika opštinskog suda. Međutim, sadašnji predsednik opštinskog suda ima mandat do maja 2002. godine.

Koji su argumenti? Da li je održana opšta sednica Vrhovnog suda, da li je održana sednica opštinskog i okružnog suda, na osnovu koje je doneta odluka o njegovom razrešenju? Nije. Naravno da nije, jer je vama do legalizma, kao što sam već pomenuo, kao do lanjskog snega. Međutim, sada se vodi rovovska bitka baš u Pirotu oko toga zašto je predlog koji je figurirao dva i po meseca povučen. Apsolutna konfuzija vlada oko toga da li će opštinski sudovi u Dimitrovgradu i Babušnici biti ukinuti, da li će opstati okružni sud, a kada pričate o neažurnosti, zaista je frapantna činjenica da, pored upražnjenosti dva mesta za sudije okružnog suda, mi ovde ne biramo sudije okružnog suda, već biramo predsednika okružnog suda.

Kada pričamo o ažurnosti, moram da pomenem da je Okružni sud u Pirotu među prvih pet u Srbiji. Gospodo, vi vidite, kada i pored manjka sudija vi imate takve rezultate, vrlo je teško obrazložiti zbog čega se dešavaju stvari kakve se dešavaju. Takođe, moram da kažem da je bilo više urgencija ministarstvu da se izvrši popuna upražnjenih sudijskih mesta u Okružnom sudu u Pirotu. Nažalost, došlo je do radne verzije zakona o sudovima, kao i o sudijama, koji će ako bude ostao, uskratiti mogućnost građanima Pirotskog okruga da svoje sporove, na koje ne idu dobrovoljno, morati da rešavaju pred Okružnim sudom u Nišu.

(Predsedavajuća: Vreme.)

Međutim, o tom - po tom, kada se budete dogovorili, pa ako donesete radnu verziju nekog zakona, pa stavite u skupštinsku proceduru, biću zadovoljan da vam obrazložim kako je i to vrlo, vrlo negativno.

Reč ima narodni poslanik Miomir Ilić, a sledeći prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik gospodin Živorad Raković. Recite mi osnov za repliku?
(Tomislav Panajotović, sa mesta: Zbog Pirota, i ja sam tamo bio.)
Ne možemo dati zbog grada pravo na repliku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, osnov za izbor sudija, nosilaca javnotužilačkih funkcija i predsednika okružnih i opštinskih sudova, bio je, kako predlagač odnosno kako DOS-ovska vlast kaže, sledeći: da se radi o nezavisnom sudstvu, o stručnim ljudima i o apolitičnosti. To bi bio osnov koji bi preporodio naše pravosuđe i doveo pravdu na svoje mesto, kao da do sada nije ni bilo stručnosti, da nije bilo pravde i da nije bilo apolitičnosti. Moram da kažem, na više primera koji su ovde bili u javnoj raspravi i diskusiji, da  u predlozima koji su dati i formirani na osnovu ovih kriterijuma  dosta stvari od ovih kriterijuma nije tačno.

Nisu tačni iz tih razloga što i primedbe ovde na pojedine predloge, koje su proistekle na način na koji nije trebalo, na onaj način za koji ste se vi zalagali, niti su išle onim redom. Jeste bio objavljen oglas za izbor sudija, a na osnovu izbora sudija i predlozi za izbore predsednika sudova, kao i javnih tužilaca. Međutim, očigledno da Odbor za pravosuđe i Administrativni odbor, u čijoj je to nadležnosti, nije odradio svoj deo posla. Kriterijum koji je propisan u obrazloženju, koji proističe iz zakona, a pročitaću onako kako piše u svim ovim obrazloženjima za sve ove funkcije, nije ispoštovan.

Kaže ovako, u obrazloženju: "Za sve prijavljene kandidate, koji ispunjavaju zakonom propisane uslove za izbor sudija određenog suda, pribavljena su mišljenja o stručnim, radnim i drugim uslovima za vršenje sudijske funicije. Za kandidate koji su sudije pribavljeni su podaci o kvalitetu i kvantitetu njihovog rada. Mišljenja su pribavljena i od kolegijuma sudova za koje se kandidati biraju. Takođe, za kandidate pribavljena su i mišljenja o njihovom ugledu za vršenje sudijske funkcije, koje uživaju u sredini u kojoj žive i rade". Mislim da je ovo sve u redu i na mestu je i ja se za to zalažem. Primeri koji su ovde izneti od strane poslanika i opozicije i pozicije govore da to nije ispoštovano.

Odbor za pravosuđe, čiji predsednik nije ovde prisutan od trenutka kada je izneo predlog i dao kraće obrazloženje, a potrebna je da bude prisutan, da postavljamo pitanja i da dobijemo tumačenja, da li je tačno ili nije tačno. Njega nema ovde već tri dana. Prema tome, nemojte kada vodite ovu skupštinu, da li ste vi ili gospodin predsednik, da kažete da su krivi sada poslanici što postavljaju pitanja da se da obrazloženje da li za nekog sudiju je dato, znači, kakav kriterijum, zašto se sudija skida, zašto predsednik suda, kome nije istekao mandat, ne treba da se razreši dužnosti. To je po Zakonu o sudovima, član 29. stav 7, gde stoji jasno i glasno da treba dati obrazloženje zašto sudija odnosno predsednik tog suda na isteku mandata treba da bude razrešen dužnosti iz razloga koji se ovde spominju, a to je usled neažurnosti, nemarnosti i nepoštovanja određenih kriterijuma.

Mi u ovim predlozima kod onih sudija, odnosno predsednika sudova koji se razrešavaju pre isteka mandata nemamo nikakvo obrazloženje i molio bih da omogućite da predsednik Odbora za pravosuđe bude prisutan ovde i da dobijemo odgovor za neke konkretne situacije, da bi raščistili situacije, kao recimo kod kandidata za predsednika suda u Žabarima, na čijoj teritoriji delujem kao poslanik Socijalističke partije.

Mislim da predlozi koji su dati i mišljenja koja su data od strane poslanika Pavlovića su na mestu i govore o jednom kvalitetnom radu cele poslaničke grupe, jer se radi o jednom neutralnom stavu da treba prethodno izabrati najvažnije nosioce pravosudnih funkcija. Koji su to nosioci pravosudnih funkcija? Ne možemo mi da dobijemo da li je legitiman ili nelegitiman, kombinovano legitiman i nelegitiman vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca. Mi treba ovde da znamo, nismo ovde cirkus. Mi smo ovde zakonodavna vlast, odnosno Skupština koja treba da kaže da li je to istinito ili nije istinito, ali bez pravog stanja situacije, ko je vršilac družnosti republičkog javnog tužioca, ne možemo da zamajavamo narod i ove građane. Prvo treba da izaberemo republičkog javnog tužioca, pa onda ove predloge i ove sudije koji su konkurisali po stručnosti, znanju, htenju, da onda predstavimo najvećem nosiocu javnotužilačke funkcije, da on da svoje mišljenje i predloži ovom parlamentu predlog.

Takođe, što se tiče privrednih sudova, stavljam ovde određenu primedbu, koncepcijsku, a radi se o tome da neću da utičem na izbor kandidata, jer po struci nisam pravnik već inženjer, ali govoreći po onome što imam informacije i dopis koji su dostavili predsednici privrednih sudova, smatram da nije pošteno, iako je upućeno na sva mesta koja su u pravosuđu poznata. Smatram da razrešenja pojedinih predsednika privrednih sudova nisu na mestu i nisu u redu. U redu je kod onih slučajeva kada je istekao mandat, u redu je kod onih slučajeva kada su ljudi podneli zahtev zbog odlaska u penziju ili na sopstveni zahtev radi promene radnog mesta, ali kod onih predsednika sudova koji su dobro radili, koji imaju dobra i kvalitetna rešenja, gde su rezultati rada evidentni, zašto to staviti u drugi koš. A iznad svega moja osnovna primedba odnosi se na to zašto se prvo ne izabere predsednik Višeg privrednog suda, republičkog, kao najviši organ u pravosuđu u okviru privrednih sudskih sporova, pa tek onda da biramo predsednike privrednih sudova u mestima gde je sedište privrednih sudova.

Iz kojih razloga? Iz tih razloga da taj čovek koji se nalazi na tom mestu je najodgovorniji i on treba da bude konsultovan, da i on da svoje mišljenje. Iz tog razloga ova diskusija koja je potekla od poslanika iz DSS-a, vezano sa predlogom koji je dat da se za predsenika Višeg privrednog suda bira gospođa Jelisaveta Vasilić, ne vidim razloga zašto treba da se povuče i da o tom predlogu ne razgovaramo. Kao privrednik smatram da mi treba da dobijemo prvo predsednika Višeg privrednog suda i da na taj način ovde stavimo tačku i kažemo da i vi koji imate ovde većinu ste demokrate, tražite jednu nezavisnost i jedan red i poredak. Iz tog razloga i diskusije koje su ovde bile su vrlo kvalitetne.

Moje insistiranje je da se prethodno postavi republički javni tužilac, da se postavi predsednik Višeg privrednog suda, pa da onda razgovaramo o sudijama nižih rangova, tužiocima i zamenicima tužioca.

Još jednu stvar da raščistimo, a radi se o tome da je nama poslanicima, ja sam barem dobio, a vidim da moj kolega nije dobio, pušten materijal, a to je Zakon o uređenju sudova i čitav paket zakona iz ove oblasti. Mi sada biramo sudije, biramo predsednike sudova, a u tom zakonu, koji će verovatno ići, ima korenitih promena, predloga, izmena sedišta sudova. Šta ćemo sa tim sudijama koje sada biramo, a posle neće da budu? Da li će ponovo ići ceo izbor? Da li će biti konkursa? Po meni, treba prethodno doneti ove zakone, pa onda ići na izbor.

Prelazim na fazu gde je moja zainteresovanost bitna, a odnosi se na Okružni sud u Požarevcu, teritorija Okružnog suda u Požarevcu, odnosno opštinski sudovi koji su dati u predlozima. Mislim da mišljenja, predlozi, sugestije i kritike koje su ovde date ne bi ni bile kritike od strane poslanika radikala, pa i moje, vezano za predsednika Opštinskog suda, kandidata u Žabarima, da je pribavljeno mišljenje od strane nadležnog organa, lokalne samouprave, kako stoji u zakonu, da se radi o takvom i takvom čoveku i onda taj čovek i taj kandidat ne bi bio izložen ovoj kritici i jednoj ovakvoj blamaži. Mislim da to nije u redu, a to samo govori da predsednik Odbora za pravosuđe nije kvalitetno obavio svoj posao i da nije pribavio sva mišljenja o tome. Verovatno u Žabarima nije mogao da pribavi mišljenje iz tog razloga što su u Žabarima na vlasti socijalisti.

Ne znam kako je to u opštini Požarevac. Tu je predsednik opštine Požarevac, pa može on to da kaže. Ne ulazeći u to, ali zašto se razrešava sadašnji predsednik Opštinskog suda u Požarevcu, gospodin Slobodan Kojadinović, koji je postavljen pre samo godinu dana na to mesto, a radi se o kvalitetnom i mladom čoveku, politički neangažovanom, čoveku koji je za ovaj kratak period rešio više sudskih sporova i koji od 120 opštinskih sudova u Srbiji ima rangiranje do 20. mesta. Ne vidim da jedan takav mlad čovek sada treba da bude razrešen pre isteka mandata, ne ulazeći u to da kandidat gospođa Perić, koja je ovde data kao kandidat za predsednika suda, jeste ili nije kvalitetan kandidat, ali razlozi zašto se razrešava jedan mlad čovek, jedan čovek koji treba da napreduje, to već stvarno nije samo naš problem, nego i vaš problem.

Iz tog razloga smatram da je na mestu da posle svih diskusija koje su ovde bile, da određene institucije, a pre svega Odbor za pravosuđe povuče predlog za izbor predsednika okružnih sudova, izbor sudija, da se izjasnimo o izboru republičkog javnog tužioca i predsednika Višeg privrednog suda.

Reč ima narodni poslanik Živorad Raković, a posle njega narodni poslanik Dragan Tomić.

Raković nije tu. Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, a posle njega narodni poslanik Bora Stanimirović

Poštovana gospodo narodni poslanici, već nekoliko dana razgovaramo na temu pravosuđa u Srbiji, a već od Nove godine pa naovamo se vodi velika hajka nad srpskim pravosuđem. Nema političara na vlasti u Srbiji koji nije davao ocene o pravosuđu u Srbiji i one su uglavnom imale negativnu konotaciju, pa i ovih dana za skupštinskom govornicom da bi se pravdale promene u srpskom pravosuđu imali smo priliku da čujemo od ljudi koji o pravosuđu ne znaju ništa, da termin pravosuđe upotrebljavaju u vrlo negativnoj konotaciji.
Šta je tu pozadina, šta je razlog, a šta je cilj? Pozadina je verovatno, prvo, nepoznavanje te struke i težine posla kojim se bave ljudi koji rade u srpskom pravosuđu. I kada pričate o pravosuđu treba da znate da tamo postoje različiti nivoi poslova, različiti oblici i zadaci u tim poslovima, od vanparnice do izvršnog odeljenja, preko parnice i krivice. Mi smo se ovde naslušali priča o nekoliko primera i oni su kao papagaj kada stane, pa počne da priča istu priču, ponavljani kroz medije mesecima i mesecima, kako bi se dokazalo da pravosuđe ama baš ništa ne valja.Da bi se ostvario cilj, znači jedna totalna promena rukovodećih kadrova u pravosuđu, a iza toga upućivanje i niza pretnji onima koji se osmele da rade po zakonu.
Idemo od kritike zakona, da zakon koji je donet u prethodnom periodu ama baš ništa ne valja, ali eto morali smo po tom zakonu da predlažemo kandidate. Imam utisak, kada se pogleda član 43. Zakona o sudovima, da oni koji su ga čitali nisu ga baš dobro pročitali, jer definitivno ne bismo došli u situaciju da ovih dana imamo niz povlačenja predloga za sudije. Imali smo i u letnjem periodu nekoliko puta povlačenje od Odbora za pravosuđe niza predloga, iz prostog razloga jer postoji neusaglašenost u predlaganju. Ko su ti ljudi koji predlažu? Kako ljudi da daju mišljenje o onima koji nikada nisu radili u pravosuđu i kolegijumi u sudovima nisu mogli da se izjašnjavaju uopšte, jer ne znaju kvalitete tih ljudi. Posebno ne o ljudima koji dolaze iz advokatske struke, jer o tome treba da daju mišljenje Advokatske komore.
Imali smo u ovom letnjem periodu povlačenje niza predloga od Odbora za pravosuđe, iz prostog razloga što postoji neusaglašenost u predlaganju. Ko su ti ljudi koji predlažu? Ko su ljudi koji treba da daju mišljenje? O onima koji nikad nisu radili u pravosuđu, kolegijumima i sudovima, nisu ni mogli da se izjašnjavaju, jer ne znaju kvalitete tih ljudi, posebno ne o ljudima koji dolaze iz advokatske struke, jer o tome treba da daju mišljenje advokatske komore.
Što se tiče priča o pravosuđu i kako je ono bilo socijalističko i pod direktnom kontrolom i nalogom Socijalističke partije, to je apsolutno netačna i proizvoljna ocena. O tome vi nemate nijedan argument. Naravno, sa željom da se napravi kontra argument i da se podelom svih partija u DOS-u izaberu po Srbiji razni ljudi, poteže se takva ocena.
Naravno, ne bi bilo problema, jer se opet radi o ljudima iz struke, a onda dolazimo u situaciju raznoraznog osporavanja. Nisu socijalisti prvi za ovom govornicom počeli da osporavaju predloge kandidata. To ste radili vi, gospodo iz DOS-a. Prvo ste poskidali jedan ogroman broj ljudi sa liste, pa ste na početku zasedanja osporili kompletno javno tužilaštvo i iza toga, kao da se ništa nije desilo, ostali na predlogu, opet smo pred istim ljudima koji rade jedan izuzetno težak i složen posao.
Zbog toga molim da kad pričamo o tim ljudima ili osporavamo to bude sa nekim konkretnim argumentom, a ne sa pričom: srpsko pravosuđe nikako ne valja. Tu postoji vanparnično odeljenje, postoji parnično odeljenje, postoji krivično, postoji izvršno odeljenje. Ljudi rade različite stvari. Postoje tužilaštva, opštinska i okružna. Nemojte o tom svetu, koji radi izuzetno složen i težak posao, davati paušalne ocene.
Nije netačna činjenica, ona je apsolutno istinita, u svim opštinama je DOS davao mišljenje o kvalitetu ljudi. Naravno, to svi znaju, znaju ljudi u pravosuđu, zna cela srpska javnost. Ne znam zašto se stidite te činjenice, ako ste tako mislili. Ako ste davali mišljenje, onda ga i branite. Branite kvalitet svog predloga, a ne ovde nemušto osporavati, da se maltene ne zna ni ko je predlagao te ljude. Stojte iza tih predloga, recite javnosti, branite svoju nameru. Vi to ne radite.
Niste progovorili nijednu rečenicu o stanju u pravosuđu, materijalnom stanju. To stanje je izuzetno teško. Lični dohoci u pravosuđu su mali, ne samo sudija i tužilaca, predsednika sudova, već i svih zaposlenih u pravosuđu. Materijalni položaj, poslovanje i rad u pravosuđu su teški. Ovo je bila prilika da progovorimo nešto i o toj temi - kako da se uopšte popravi materijalni položaj, kako da im se omogući apsolutni stepen nezavisnosti u vršenju njihovih funkcija.
Ovo se posebno odnosi na privredne sudove, jer je situacija u privrednim sudovima možda najteža. Zakonska regulativa u toj oblasti je nedorađena. Radi se u velikoj meri, i počesto, o donošenju uredaba kako bi se pratio tok delovanja i događaja u toj oblasti. Imamo kategoriju stečajeva, imamo stečajeve koji nisu regulisani. Veliki deo srpske privrede se tu nalazi. O tome ne pričamo. Vršimo recesiju. Menjamo ljude samo zato što nisu politički podobni u lokalnim sredinama, tamo gde žive, a ne govorimo o njihovom kvalitetu, o njihovom radu. Nismo rekli zašto neko ne može više da bude predsednik suda.
Postoje brojni dokazi o rezultatima rada i izjašnjavanju kolegijuma o prethodnom periodu. To je trebalo da se uzme u obzir prilikom smenjivanja nekih predsednika sudova. Ne kažem da nemate pravo smenjivati, odnosno dati svoj stav i mišljenje o ljudima kojima je istekao mandat, ali nema obrazloženja kada su u pitanju ljudi koji se nalaze na početku ili na pola mandata. Posebno su frapantne činjenice kada su ljudi pred penzijom, a imenuju se za predsednike sudova.
Moram da iznesem jedan primer koji, sam za sebe, može reći o kvalitetu konsultacija koje su obavljene u prethodnom periodu kada je reč o kandidovanju, posebno za tužioce. U ovom slučaju, reč je o predlogu za okružnog tužioca. On bi trebalo da bude jedan od najviših državnih činovnika u nekom području. Konkretno, reč je o kandidatu za okružnog tužioca u Čačku. Ovde su dokazi o dugogodišnjem izbegavanju poreza, za poslednjih šest godina, na sve moguće i nemoguće načine. Najfrapantniji dokaz je da predloženi kandidat, po izjavi svoje tašte, prima od nje izdržavanje. Jedini razlog primanja izdržavanja - znači izdržavano lice - je taj što je napisao ugovor o doživotnom izdržavanju. Time je sebe okvalifikovao kao čoveka nesposobnog da izdržava sebe i sopstvenu porodicu. Postoji izjava da je tašta saglasna da izdržava svog zeta kao primaoca izdržavanja i da mu omogući da proda trosobni stan.
Osnovni razlog za ovo je da se izbegne plaćanje poreza, da bi se falsifikovala dokumenta za registraciju motornog vozila, da bi se vozilo fiktivno prevelo na treće lice. Takvom licu se daje najodgovornija funkcija - da kroji pravdu u nekoj opštini ili čak na teritoriji sedam-osam opština.
Kad dođemo do ovog modela i načina, očigledno je da je on pripadnik neke grupe, nekog lobija, ko zna kakvog. Čak postoji izjava u tužilaštvu. MUP, ne onaj raniji, nego ovaj novi MUP je dao svoje mišljenje o svemu tome. Čak je čovek bio, u jednom momentu, povučen iz kandidature za okružnog tužioca. Napokon, juče smo čuli da je platio porez posle pet-šest godina. Valjda mu treba da reguliše penziono osiguranje koje nije regulisao u nizu godina.
Dolazimo u situaciju da konstatujemo da taj predlog uporno branite. Neka vam je na čast. Svim Čačanima i onima koji žive na tom području neka je bog na pomoći, ako im ovaj gospodin bude krojio pravdu.

Ima reč narodni poslanik Bora Stanimirović. Posle njega ima reč narodni poslanik Dušan Ilić.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo, pre svega, govorio bih o predlogu sa kritičkim osvrtom, polazeći od onoga što smo juče i danas čuli o izboru sudija i predsednika pojedinih sudova.
Moja primedba se odnosi na stručnu službu koja je ovakav predlog dala u proceduru, kao veoma konfuzan, veoma nesređen, bez ikakvih primedaba koje su kasnije dolazile, što vidimo na osnovu zapisnika i odluke. Bilo je, čak, pet sednica Odbora. Predlozi su stalno menjani. Imam utisak da ni sada nemamo iskristalisan predlog o tome ko može biti biran za određene pravosudne funkcije, odnosno za pravosudne organe.
Drugo, dobro je da Odbor za pravosuđe povuče ovaj predlog i da donese jedno rešenje na osnovu ovih odluka, da bismo mi kasnije, kao Skupština, mogli da diskutujemo.
Za to ima sigurno dosta razloga, utoliko pre što nije smelo da se ide sa jednim ovakvim predlogom, jer govorimo o ljudima koji ne mogu da odgovore za ono što je izrečeno u ovom parlamentu, jer nisu u mogućnosti, a bilo je veoma loših i teških kvalifikacija, koje mogu imati većih reperkusija za rad u pravosudnim organima, naročito kad se radi o ljudima koji će biti predsednici sudova.
Drugo, zašto se nije čekao zakon o sudstvu, odnosno zakon o sudovima. Mi smo taj zakon kritikovali, odnosno kritikovali su ga ljudi iz DOS-a ranije, a nešto se slično dešavalo i sa Zakonom o univerzitetu. Vi znate taj primer, kritikovan je zakon iz 1998. godine, kao necivilizacijski zakon, kao zakon koji oduzima autonomiju univerziteta, itd, ali smo ga zato, odmah posle izbora ministra prosvete, iskoristili da imenujemo sve nove ljude, nove dekane, nove direktore osnovnih i srednjih škola, bez obzira kako su se nastavno - naučna veća izjašnjavala.
Ovde se istorija ponavlja. Mi sada prelazimo na teren sudstva, ne čekamo zakon o sudovima, žurimo. Govorili smo ranije da imamo toliko mnogo pripremljenih zakona i samo čekamo da osvojimo vlast, pa ćemo sve te zakone usvojiti. Međutim, sada donosimo odluke na osnovu tih zakona, koji su toliko kritikovani. Zašto - da bismo mogli, praktično, da usvojimo ono što nam više odgovara. I kada se radi o zdravstvu, slična je situacija, zatim o prosveti, a sada i o sudstvu.
Ako smo ova tri stuba, na kojima počiva društvo, srušili, onda se zna kako će država kasnije izgledati. Ovde se ističe da nema revanšizma, ali niko nas ne može ubediti da među toliko dobrih sudija u Srbiji, i u opštinskim i u okružnim sudovima, naročito kad se radi o predsednicima sudova, nijedan iz prethodne vlasti nije podoban da može obavljati te poslove, a da svi ovi koji su sada predloženi imaju sve kvalifikacije. I sami ste, već na startu jučerašnje sednice, kritikovali da ima sudija, odnosno kandidata za predsednike okružnih sudova, koji nijedan dan nisu proveli ni u opštinskom, ni u okružnom sudu.
Mislim da je to nemoguće i da je to stvarno veoma neozbiljno. Pa, vi znate to, ja ne radim u sudstvu i ne znam te poslove. Radim u obrazovanju, na fakultetu, ali se zna na fakultetu ko može koje poslove i kada raditi. Asistent - pripravnik može biti onaj koji ima najmanje prosek 8 na osnovnim studijama, on mora provesti četiri godine kao asistent, da bi, eventualno, magistrirao i da bi bio ponovo biran još za četiri godine kao asistent u zvanju magistra, da bi, tek ukoliko bude doktorirao, bio biran za docenta. Znači, prvo redovno nastavničko zvanje, gde bi proveo najmanje četiri godine. Znači, 12 godina on mora da provede u prosveti, da bi bio valjani profesor, molim vas, da bi onda, eventualno, bio dekan fakulteta. Ovde se radi o ljudima koji ni dan jedan nisu proveli u sudstvu, odnosno, nisu bili sudije, a mi ih predlažemo. Ima takvih kandidata mnogo.
Što se tiče moje sredine, potičem iz Vranja, znači, predstavljam Pčinjski okrug, pogledao sam onaj spisak kandidata, čak nemam mnogo primedaba, sem ove principijelne - da neko ne može biti predsednik okružnog suda, ukoliko pre toga nije bio sudija ili opštinskog ili okružnog suda.
Govori se dalje o revanšizmu. Taj revanšizam se sa ovim odlukama, sa ovim izborom sudija za razne pravosudne organe, još više povećava. Zato se i postavlja pitanje - kada će doći kraj jednom takvom revanšizmu ako ćemo ljude birati samo prema partijskoj pripadnosti? Birani su oni verovatno i ranije, ali ne u toj meri. Smenjivani su verovatno ljudi i ranije, ali nisu potpuno degradirani, kao što se danas čini.
Mi još uvek ne možemo da se oslobodimo tih sukoba, pa neko pre neki dan reče da još uvek vodimo borbu oko toga i sukobe po pitanju - koji su bili četnici, a koji su bili partizani, posle 50 i više godina.
Imaću još jedan konkretan primer, pošto je već pominjano ovde u nekoliko navrata (pošto sada biramo sudije za razne pravosudne organe) u kojoj meri izvršna vlast može biti iznad sudske i zakonodavne. Klasičan primer je slučaj koji je ovde pominjan, a to je JUMKO, gde su osuđeni direktori zbog toga što su prodavali svoje proizvode, odnosno uniforme, a jedan od direktora koji je bio pogođen, doduše, nije bio umešan u ovaj slučaj, izjavio je - mi ne možemo prodavati jaja, nego moramo prodavati uniforme.
JUMKO je jedna od najvećih fabrika u Evropi, u tekstilnoj oblasti, i normalno je da može da proizvodi uniforme za sve one koji mogu da plate. Ne radi se o albanskim teroristima samo, prodavali su i mnogim drugima. Kada već to pominjete, JUMKO ima prodavnicu registrovanu u Preševu, gde radi Albanac, i normalno je da je on naručio te uniforme, više nego u drugim prodavnicama. Takve su se uniforme prodavale i u Beogradu, i u svim drugim sredinama. Vas više pogađaju uniforme, a ne pogađa vas što su ti isti ljudi gađali našu zemlju 78 dana.
Kada se radi o pravosudnim organima, sa ovim bih i završio, neophodno je, i predlažem da ovaj odbor još jednom zaseda, na kraju svih ovih diskusija, i da nam da jedan iskristalisani predlog sudija koji mogu konkurisati, na osnovu raznih kriterijuma koji postoje, jer smatram da je verovatno bilo konkursa, i uslova u tim konkursima - ko može obavljati određene pravosudne poslove. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da vas podsetim, vas i našu javnost, da je juče predstavnik Demokratske stranke osporio izbor gospođe Jelisavete Vasilić za predsednika Višeg privrednog suda u Beogradu, blago i površno,  ali ipak je osporio.
Bolje reći, Demokratska stranka je blago i površno, bez nekog valjanog argumenta, osporila izbor ovog kandidata. Kandidata za predsednika Višeg privrednog suda lično ne poznajem i verujem da ga ne poznaje ni većina od vas, i daj bože da jednog dana živimo u zemlji gde naši građani neće znati ni imena predsednika sudova, ni predsednika opština, ni imena poslanika, ni imena ministara.
Kada budemo živeli u takvoj državi, znaću da živimo u zemlji blagostanja. Put do takve države vodi kroz reforme u pravosuđu. Zato me i čudi da neko ko podržava Vladu koja sebe smatra reformskom osporava ili, bolje reći, usporava, promene u privrednim sudovima, koje svi smatramo neophodnim. Ukoliko promene u pravosuđu simbolišu gospođa Karamarković, gospođa Škero ili gospodin Vučetić, onda toj listi imena moramo pridodati i ime kandidata Jelisavete Vasilić. Iza nje stoji, još od februara, stručna javnost i njene kolege, zatim, mišljenje Vrhovnog suda Srbije i Odbor za pravosuđe, koji takođe podržava Vladu koja sebe smatra reformskom. Osporavati ovakvog kandidata ovako površno, kao što je učinio predstavnik DS-a,najblaže rečeno neozbiljno je, ukoliko pođemo od toga da su njegove namere iskrene i čiste.
Napominjem da Viši privredni sud ima poseban značaj u vremenu koje je ispred nas. Naša privreda je u teškom stanju i to je uglavnom posledica ponašanja koje je predmet interesovanja ovog suda. Privredni sudovi, kakvi su bili do sada, doveli su, na primer, do toga da načelnik SUP-a u opštini Stara Pazova mora da čuva pečat Fabrike tepiha "Dijana", zato što je Privredni sud u Sremskoj Mitrovici donosio rešenja koja su bila suprotna jedna drugom. Sam ministar Vlahović je informisao Odbor za finansije da je Ministarstvo formiralo komisiju za preispitivanje neregularnosti svojinskih transformacija po prethodnim zakonima. Ova komisija primila je preko stotinu zahteva za preispitivanje regularnosti, od kojih su na desetine prosleđeni pravosuđu.
Ovo su sve argumenti koji nam govore da bi bilo vrlo neodgovorno da ostavimo Viši privredni sud sa v.d. predsednikom. Smatram da bismo na ovoj sednici morali da završimo taj odgovoran posao. Zato pozivam predstavnike DS-a da preispitaju svoj stav. Hvala.

Gospodin Jovanović, replika.