Ima reč narodni poslanik Tomislav Nikolić, po povredi Poslovnika.

Mislim da nije u redu što mi ne dajete pravo za repliku, zato što biste time onemogućili onoga ko je izazvao repliku da ponovo izađe, a ja imam pravo na repliku po članu 96. stav 2. Jedan od prethodnika je govorio o poslanicima koji vole da budu iznošeni iz sale. Do sada se to dešavalo isključivo poslanicima Srpske radikalne stranke. Imam pravo da u ime poslaničke grupe, pošto su se uvredljivi izrazi odnosili na poslaničku grupu, dobijem pravo na repliku.

To je bilo pre pola sata, otprilike. Ako na to mislite, izvolite.

Niste opomenuli prethodnika kad je uvredio čak i jednu veliku populaciju ljudi u Srbiji, kada je sa omalovažavanjem govorio o debelim ljudima. Ne znam ko vam daje pravo da bilo koga, po osnovu fizičkog izgleda, po osnovu govorne mane, po osnovu veličine ušiju, po osnovu ćelavosti, prozivate kao nekog ko je nedostojan građanin ove naše zemlje.
Nismo svi mogli, molim vas, nisam izašao da pričam svoju priču, izašao sam da odgovorim na priču koja se čula sa ove govornice. Tu priču bi već trebalo jednom zaustaviti.
Dalje, govorilo se o tome da je poslanička grupa SRS, a očigledno je čitav Poslovnik pisan protiv nas, da je ona kriva za opstrukciju, za nerad parlamenta. ja neću da odgovaram zato što onaj ko je sve to izgovorio, uopšte ne zaslužuje odgovor SRS. Vi ste sada svi promenjene ličnosti, a mnoge od vas sam poznavao kao poslanike opozicije i ne bi vam palo na pamet da ovakvo rešenje zastupate dok ste bili u opoziciji.
Pitam vas sve kao ljude, kao čestite i savesne ljude, nadam se da to jeste, ako Hans Hekerup prepiše ovaj poslovnik pa ga primeni nad Srbima na Kosovu i Metohiji, hoćete li imati primedaba ili nećete?

Gospodin Popović, replika. Dao sam mu repliku, gospodin Popović. Ovo je bila replika na vaše izlaganje.
Na Vučića?

Gospodine Vučiću, 16 komada javljanja po Poslovniku od jutros, pretekli ste me, sada je 18. Što se tiče prepoznavanja toga ko, kako i kada pravi cirkus u ovoj skupštini, ne radi se o fizičkim predispozicijama, ko voli da bude iznošen iz sale, neka bude. Ali ponavljam, parlament za to vreme stoji, i na televiziji se o parlamentu loše vidi i loše misli o trošku tog koji se iznosi iz sale. To je bila suština mog izlaganja.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a posle njega Gordana Pop-Lazić.

Iznenađen sam i ... (glasovi iz sale: i uvređen).... govorom kolege Srđe Popovića, to je njegov stil izlaganja i neću da kažem zamerke.
Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam pratio izlaganje predsednika poslaničke grupe DSS-a, gospodina Mihajlova, koji je govorio o demokratiji, o dostignućima novog predloga za izmene i dopune Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, govoreći da će ovo biti najbolji od svih poslovnika do sada, gde će poslanicima opozicionih političkih partija biti dozvoljeno mnogo više slobode, mnogo više prava, mogućnosti da svoje mišljenje kažu u Narodnoj skupštini, pa sam onda pomislio da gospodin Dragan Pavlović iz Demokratske stranke nije jedini koji je nosio Titovu štafetu, da je možda i gospodin Mihajlov to nosio. Seća se nekih vremena iz doba Broza kada je ovo zaista moglo, možda je bila neka demokratija, jer tada su srećni bili politički protivnici ili disidenti koji nisu bili u zatvoru.
Gospodine Mihajlov, vi ste mlađi od mene, pa se možda ne sećate, možda ste bili mali kada su u ovim klupama u drugom redu, gde sada vi sedite, sedeli gospoda Koštunica, Batić, braća Petrović, Jočić, Jovanović i još neki poslanici DSS-a. Tada ste bili svi u jednoj partiji, a kasnije ste se razmnožavali, delili, sabirali, oduzimali i došli u nekoliko poslaničkih grupa. Tom prilikom su pomenuta gospoda, ako se dobro sećam, gospodin Jočić koji je ovde prisutan, govorili o ovom poslovniku, koji je bio neuporedivo slobodniji, dozvoljavao mnogo više slobode, mnogo više prava narodnim poslanicima, neću da ih delim na opozicione i pozicione, pa su govorili da je ovo nešto što vrši torturu nad poslanicima, sprečava njihov rad i da treba što pre ovo izmeniti.
Sada vi, za ovo što predlažete kažete da je to dostignuće. Eto, kako se čovek menja, tako je mali korak da čovek iz opozicije kada oseti vlast promeni svoje lice, postaje konzervativan i odjednom postaje čovek koji bi da sprovodi diktaturu onako kako njemu odgovara. To je možda posledica nošenja Titove štafete, što bi rekao gospodin Pavlović iz Demokratske stranke.
Gospoda iz generalske stranke, među kojima ima dosta onih koji su voleli da budu generali, ali nikada nažalost nisu bili generali, opet se zalažu da kreću u disciplinu. Oni bi da svima nama obuku uniforme i da nam komanduju - leva, leva, ali gospodo i vreme generala ubrzo prolazi.
Oni kažu da nemaju čega da se plaše, da ovaj poslovnik nije rigidan za one poslanike koji će slušati, koji će poštovati. Tako su i Nemci 1941. godine u Beogradu govorili - niko ne mora da se plaši odmazde ako je lojalan vlasti i ako je poslušan.
Opet, gospodin Mihajlov pripada političkoj stranci koja traži izmenama i dopunama Poslovnika da se ne čitaju unapred napisani govori. Gospodin Mihajlov nam je to upravo demonstrirao kako to izgleda, savio se dole i otprilike nije nas pogledao par puta, jer je moralo da se pažljivo pročita i da to lepo složi sa ovim što je dobio kao zadatak.
Ovim izmenama Poslovnika kažnjavaće se oni poslanici koji redovno prisustvuju sednicama Narodne skupštine, aktivno učestvuju u njenom radu, a biće nagrađeni oni poslanici koji ne dolaze, i to nedeljama, mesecima na rad ovde, ili poslanici koji često u vidno pijanom stanju vise i zuje po hodnicima Narodne skupštine.
Jedan gospodin nam je rekao, kaže: Doduše, ja ne znam ali proveriću, tražiću da mi se da statistika koliko je narodnih poslanika iz koje poslaničke grupe govorilo povodom raznih zakona, pa ćemo to utvrditi. Taj gospodin to ne zna jer u zadnjih možda mesec - dva nije prisustvovao sednicama, a neki kažu da je brojao prasiće po Srbiji, da bi utvrdio potencijal, doduše brojao je pečene prasiće, kao jedan primer koliko toga ima. Na kraju, dame i gospodo, obaveštavam vas, nadam se da to svi znate da će u petak, 5. oktobra, u 15 časova na Trgu slobode u Novom Sadu biti miting SRS.

Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, a posle nje narodni poslanik Nataša Jovanović.

        Dame i gospodo narodni poslanici, pored niza tehničkih grešaka u ovom predlogu odluke o izmenama i dopunama Poslovnika, želim da predlagaču skrenem pažnju samo na neke, jer je očigledno predlog prilično nestručno urađen. Pozivate se na član 127, a trebalo bi na 128 i niz grešaka na koje ćemo ukazati  u toku rasprave po amandmanima. Pokušali smo jutros da vas ubedimo da je povređen član 154, da ovaj predlog nije mogao da ide po hitnom postupku, ali DOS-ova većina, naravno, preglasala je i tu odredbu Poslovnika.
Pored toga, ovaj predlog ne sadrži obrazloženje, ako je za vas obrazloženje recimo člana 3 - menja se postojeća odredba o trajanju sednice Narodne skupštine, a onda to apsolutno nije u skladu sa našim Poslovnikom, koji jasno u članu 129. kaže da mora da sadrži objašnjenje svih osnovnih pravnih instituta i pojedinih rešenja. Znači, šta se time htelo i zbog čega se određena odredba menja.
Zbog toga smatram da je predsednik Narodne skupštine morao, u skladu sa članom 130. Poslovnika, da zatraži od predlagača da predlog odluke, naravno upodobi Poslovniku, i da ga nakon toga, posle dorade ponovo vrati da uđe u redovnu proceduru, ali ne po hitnom postupku.
Predsednik Narodne skupštine to naravno nije uradio, jer ide predlog od poslaničke grupe DSS-a, čiji je on potpredsednik. Što se tiče člana 3. kojim tražite skraćenje radnog vremena, podsećam vas da već treći put menjamo Poslovnih za ovih devet meseci. Podsetiću vas na 1994. godinu, kada ste bili u opoziciji i kada ste zamerali onda poslaničkoj većini što je za četiri godine tri puta menjala Poslovnik. Vi ste apsolutni rekorderi po tome. Prvo produžavate radni dan, a posle toga skraćujete radni dan jer vidite da je kontraproduktivno to što radimo do 19,30 časova, jer već posle pet sati niste u stanju da obezbedite kvorum.
U članu 4. određujete kojim redosledom i u kom trajanju učesnici u raspravi mogu govoriti, uz napomenu da su te odredbe toliko restriktivne da nam dođe da zakukamo za onim poslovnikom iz 1994. godine, pa čak i onim iz 1991. godine, kada smo se tek učili demokratiji i parlamentarnoj demokratiji.
Ti poslovnici su predviđali da narodni poslanik može da govori 10 minuta i to prema redosledu prijavljivanja. Vi sada ograničavate raspravu tako što predviđate da čitava poslanička grupa ima na raspolaganju 30 minuta, s tim što za ovo vreme ima pravo da govori jedan ili više poslanika. Hoćemo li se mi tući među sobom ko će da govori? Šta očekujete od nas? Dakle, vi izbacujete pojam narodnog poslanika i uvodite pojam poslaničke grupe, što je apsolutno suprotno Ustavu, članu 2, članu 76, i članu 77. Naravno, za vas Ustav ne znači ništa. Vi ste ga do sad stotinu puta prekršili, pa što ne biste i sada.
Ali, da se podsetimo šta su o svemu ovome govorili poslanici Demokratske stranke Srbije 1994. godine. U to vreme je i Vladan Batić bio član te poslaničke grupe. To što je on posle toga kao otpadnik formirao drugu partiju, a DSS i danas ima koaliciju sa svojim otpadnicima, to je problem te partije. Ovako kaže Vladan Batić: "Ovoj skupštini je potreban jedan novi, savremeniji i sadržinski kvalitetniji poslovnik, poslovnik koji će značiti afirmaciju uloge narodnog poslanika, afirmaciju narodnog parlamenta u sistemu podele vlasti, afirmaciju višestranačkog sistema. Ovim poslovnikom vi ograničavate slobodu govora, po dužini i po vrsti."
Pazite, 10 minuta, ali ograničenje postoji. "Ako poslanicima budete dozvolili da govore, predviđeno je 10 minuta, vi je možete ograničiti i na minut, jer o tome odlučuje skupštinska većina." Evo, danas smo imali pet minuta. "Znači, ako dozvolite da govori minut ili pet minuta, onda će morati da pazi šta govori, da govori, faktički, ono što vi želite da kaže" (to on kaže socijalistima), "a ako ne, ako se predsedniku parlamenta ne sviđa ono što govori, jednostavno, oduzeće mu reč." Da li se nešto promenilo od 1994. godine do ove 2001. godine? Mislim da jeste, ali na gore. "Tako će, kao nigde u svetu" (kaže dalje Batić) "poslanici po pravilu morati da ćute" (dođosmo zaista do toga da moramo da ćutimo), "a izuzetno će morati da govore."
(Predsednik: Vreme.)
"E pa, kad u jednoj državi poslanici moraju da ćute, narod neće smeti ni da šapuće. Znam da biste vi najradije ukinuli parlamentarnu debatu", kaže Batić.
Podsetila bih vas još, samo u jednoj rečenici, na to šta je gospodin Koštunica tom prilikom rekao: "Slikovito bi se moglo reći da ono što je ustav u životu jedne države, to je poslovnik u životu jednog parlamenta." Gospodo, sudeći po ovom poslovniku, možemo da pretpostavimo kakav će biti Ustav koji priprema v.d. supruga predsednika Vojislava Koštunice, dr Zorica Radović. Ali, da vas podsetim na jednog drugog čoveka, na Slobodana Jovanovića, koji kaže: "Kod svih ograničenja poslanika da govore, nezgodno je što se parlament pretvara u mašinu za glasanje, a onda je kvalitet donetih akata na izuzetno niskom nivou." Ne budemo li mogli da govorimo za ovom govornicom, pošto ne možemo da govorimo nigde drugde u medijima, govorićemo na mitinzima koje organizujemo. Prvi je u petak u 15,00 časova na Trgu slobode u Novom Sadu.