Reč ima narodni poslanik, gospodin Jojić.

 Dame i gospodo narodni poslanici, ograničenja koja se predviđaju za narodne poslanike su protivustavni čin i ni u kom slučaju ne bi smelo da se dogodi da ovaj parlament usvoji ovakav jedan protivustavni akt, koji će uskratiti prava narodnim poslanicima.
Uskraćivanje prava narodnim poslanicima da uzmu učešća u raspravi u načelu i u raspravi u pojedinostima, protivno je svim mogućim propisima bivše Jugoslavije i sadašnje Jugoslavije, i sadašnje Srbije, evropskog parlamenta i brojnih zemalja, anglosaksonskih zemalja i evropskog kontinenta, a čak da kažem, i azijskog i afričkog.
Usled stalnih potresa i Aleksandar Karađorđević je 1929. godine izvršio državni udar na Skupštinu i na ustav i proglasio diktaturu. Došlo je vreme, i ponovi se usled stalnih kriza, od dolaska DOS-a na vlast, usled zategnute situacije i svakodnevnih potresa u ovoj vladajućoj koaliciji. U svakom slučaju, očigledno je da se radi o nameri da se skrene pažnja u drugom pravcu, a da se u parlamentu onemogući narodnim poslanicima da svi, bez obzira da li pripadaju vladajućoj ili opozicionoj strani, učestvuju u radu parlamenta.
Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 22. Ustava Republike Srbije predviđena je dvostepenost kod vođenja postupka. Predviđanje novčanih kazni za narodne poslanike je protivno članu 22. Ustava Republike Srbije, a istovremeno protivno je i članu 26. Ustava SRJ. Svako ima pravo na žalbu, svako ima pravo da izjavi žalbu na odluku suda, državnog organa, organizacije ili bilo koga državnog tela, ako su u pitanju njegova prava i njegovi interesi.
Prema tome, ova novčana kazna, koja je predviđena, ne verujem da postoji na svetu i u jednoj zemlji da je tako formulisana i tako normirana, kao što je ovde. Slično, i evropski parlament ne predviđa ovakve kazne.
Posedujem poslovnik o radu švajcarskog parlamenta, koji takođe predviđa samo opomenu, samo ukor, samo brisanje reči iz zapisnika, čak i udaljenje, ukoliko mu se izreknu tri opomene. Posedujem i ostvario sam uvid, proučavao sam uporedno pravo evropskih zemalja i anglosaksonskih - u paragrafu 33. poslovnika o radu nemačkog Bundestaga, svi narodni poslanici su dužni da učestvuju u radu parlamenta, a ne samo da pritisnu taster. Drugo, svi narodni poslanici u Bundestagu imaju pravo da govore u načelu i da govore u pojedinostima i da podnose amandmane. To pravo je, dame i gospodo, prema predlogu ove odluke narodnim poslanicima u Republici Srbiji, u Skupštini Srbije, zabranjeno i onemogućeno, ukoliko bi bilo usvojeno ovako kako je predloženo.
Dame i gospodo, čudi me, ovde prepoznajem i profesore, prepoznajem i ljude koji su završili Pravni fakultet, ne znam ko bi im posle ovog usvajanja mogao verifikovati njihove diplome, ne znam kako su mogli da polože za profesore i da diplomiraju na Pravnom fakultetu, ili da doktoriraju. Pa zar ne vide i sami da je to protivno odredbama Ustava, i Srbije, i Jugoslavije. Nema tu izmišljanja.
A s druge strane, neka se pogledaju i iz uporednog prava, nije to dovoljno izaći na govornicu od strane predlagača, pa da se kaže - u uporednom pravu, eto, vidite, piše to i to, i ovo je predviđeno. Ako je to predviđeno u uporednom pravu, molim vas, citirajte Poslovnik, kao što vam ja mogu citirati tri poslovnika koja posedujem, i evropskog parlamenta i nemačkog Bundestaga, parlamenta Švajcarske, i Ustav Republike Srbije.
Molim vas, izađite i uverite nas, onda možemo da raspravljamo, onda možemo reći da smo doneli jedan akt, a vi koji to predlažete da se ponosite, a ja ću vam reći - žao mi je, ne bih želeo da vas uvredim, bojim se, sramotićete se, jer nećete pravnu teoriju ovim povećati, niti ćete pravnu državu ovim usavršiti.
Šta će se desiti - ovim se želi uvesti diktatura u parlamentu, a ni u kom slučaju demokratija. Imamo u parlamentu bezbroj demokratskih stranaka, sa demokratskim predznakom, budite demokrate, pa dajte nešto predložite što piše u uporednom pravu Francuske, Nemačke, Švajcarske, Italije, Engleske, Indije, Pakistana i Kine, svih zemalja.
Dame i gospodo, ako mi samo predsednik Narodne skupštine dozvoli, ja bih vas zamolio, a ujedno bih obavestio javnost i naše građane da će SRS u petak, u 15 časova, održati miting u Novom Sadu, na Trgu slobode, i pozivam sve građane Srbije, koji žele, da dođu na miting.

Gospodin Ivković se javio za reč. Već sam jednom propustio da mu dam reč. Izvinite.

Dame i gospodo poslanici, javljao sam se tokom poslednjih 20 minuta, u vreme kada, verovatno, ni vi, ni gledaoci ovog prenosa, niste želeli da slušate ono što ste morali da čujete.
Javljao sam se zbog toga da razgovaramo u miru, jer sam uveren da su poslanici SPS-a u ovom sazivu republičkog parlamenta svojim odnosom prema parlamentu i prema očekivanjima građana Srbije dokazali kako doživljavaju parlament.
Naš zadatak je da ga izradimo i pustimo u život tek onda kad smo svi uvereni da taj zakonski projekat pomaže građanima Srbije, da pomaže da krene privreda, da pomaže da raste standard građana. Nažalost, u ovoj sali su se događale stvari koje daju za pravo onima koji govore o opstrukciji i nekim drugim događanjima.
Međutim, morate upamtiti, najveću odgovornost za sve što se događa u ovoj sali snosi većina. Većina je imala obavezu da ispoštuje dogovor koji je postignut maja meseca - da predstavnici svih parlamentarnih stranaka ovde imaju priliku da sednu za sto i razgovaraju o određenom osavremenjavanju Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Da je to do kraja ispoštovano, da je izvršen odgovarajući pritisak da se tako radi, da su ljudi motivisani, da je sa njima rađeno kako treba, mi bismo ovde imali predlog poslovnika iza kojeg bi stala većina parlamentarnih partija ili čak možda sve parlamentarne partije, kao što je bilo 1994. godine.
Mi danas ovde imamo, u suštini, atak kroz Predlog izmena Poslovnika koji, normalno, izaziva reakciju i sa druge strane. Za mene nema razlike između određenog ponašanja za ovom govornicom i između predloga za izmenu Poslovnika, jer je to sve isto.
Zašto tražiti izgovor u nekim potezima koji su unikatni, koji nisu sistemski, koji se ne pojavljuju stalno i zašto potpuno restriktivno ići ka izmenama Poslovnika i onemogućiti poslanicima u skupštinskom parlamentu da rade svoj posao?
Želim još jednom da podsetim: usvajajući novembra 1994. godine Poslovnik o radu Skupštine Republike Srbije, po kojem su poslanici imali dva puta po deset minuta pravo da govore, predsednik poslaničke grupe tri puta po deset minuta, po kojem je svaki poslanik mogao da podnese amandman na svaki član zakonskog projekta, po kojem je svaki poslanik mogao da diskutuje o amandmanu svakog svog kolege, neki lideri današnjeg predlagača govorili su da je to diktatura, da je gušenje demokratije, da je najcrnje što se moglo dogoditi slobodama u Republici Srbiji.
Međutim, dolaskom DOS-a na vlast požurili ste, sa terminima "vanredno" i "hitno", da menjate Poslovnik. Zakazali ste vanrednu sednicu i doneli smo vašom većinom Poslovnik, gde je oduzeto pravo poslanicima da govore o amandmanu kolege poslanika. Doneli ste još neke restrikcije. Sad ste došli pred nas sa pričom o opstrukcijama i efikasnosti u radu, sa predlogom Poslovnika koji ograničava vreme poslaničke grupe i zaboravlja poslanike, koji faktički onemogućava poslanike da govore za ovom govornicom, koji onemogućava poslanike da podnose amandmane gde misle da je to potrebno. Poslanike su građani birali da u njihovo ime u ovoj skupštini, brinući o njihovom interesu, predlažu izmene zakonskih projekata ili, čak, odbacuju zakonske projekte i vraćaju predlagaču da ih popravi, zarad boljeg života u ovoj zemlji, zarad boljeg rada u privredi ove zemlje.
Šta ste uradili? Rekli ste: brzo i odgovorno da krenemo putem promena. Da krenemo putem promena nakon godinu dana, sa hitnim predlogom izmena Poslovnika koji je totalno restriktivan! Jesu li to te promene? Ili je to sled promena koje su za poslednjih godinu dana - pad privredne proizvodnje, 35% manji izvoz nego prošle godine.
Zamolio bih i apelovao na sve poslanike da predlagačima svojim ponašanjem ne daju opravdanje za ono što su učinili i izneli kao predlog koji je daleko od demokratije, koji je totalna suprotnost demokratiji, koji je, konačno, diktatura. Moram reći - ako smo došli u poziciju da 18 lidera DOS-a odlučuje, a da svi vi ovde aminujete iz DOS-ovske većine, ukinite Skupštinu, ukinite Saveznu skupštinu, neka njih 18 vodi državu. Šta će nam Skupština? Mi smo, praktično, u diktaturi.

Ima reč narodni poslanik Dragan Čolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, neuspešna vladavina DOS-a u proteklih godinu dana, loši predlozi zakona koji nisu građanima Srbije doneli obećane promene, prouzrokovali su i ovako loš i kriminalan Predlog o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine.
Želja je izvršne vlasti da Narodnu skupštinu stavi pod svoju kontrolu, jer se plaši argumentovanih kritika poslanika Srpske radikalne stranke. Osnovna funkcija zakonodavne vlasti je da kontroliše izvršnu vlast, da kontroliše rad članova Vlade i ministara.
Da li treba govoriti o tome da se umanjuju prava narodnih poslanika, a samim tim i građana koji su ih birali?Kakav je to um koji je smislio da poslanici u Skupštini nemaju pravo da govore? Pa, gde da govore, ako ne u Skupštini?
Narasle političke tenzije najbolje se mogu ublažiti u Skupštini. Zašto se narodnim poslanicima onemogućava da popravljaju predloge zakona svojim amandmanima? Valjda amandmani služe za to da poprave predloge zakona, kako bi zakoni bili što bolji.
Zašto se sprečava osnovna funkcija narodnih poslanika? Da li može poslanik da se kazni za izneseno mišljenje i iskazane stavove novčanom kaznom? Da li je to po Ustavu ove zemlje? Može li narodni poslanik da pomene ustavopisca koji deli Srbiju na šest autonomnih pokrajina? Može li narodni poslanik da kaže da je taj koji deli Srbiju vršilac dužnosti supruge Vojislava Koštunice, dr Zorica Radović? Po vašem shvatanju demokratije, ne može i zato sledi opomena. Kad god je ugrožena sujeta Dragana Maršićanina, kad god mu poslanici Srpske radikalne stranke dokažu da loše i tendenciozno vodi sednicu Narodne skupštine, uz pomoć poslanika DOS-a on vrši tiraniju većine nad skupštinskom manjinom.
Vi ne shvatate da ste mi najbolji pokazatelj da li sam dobro govorio ili nisam. Čim dobijem opomenu, znam da je govor dobar i da je dotakao sve koji su nedodirljivi ili bar žele da budu nedodirljivi - predsednika Vlade, ministra, predsednika Narodne skupštine.
Nije nimalo čudno što Demokratska stranka Srbije predlaže ovako sraman predlog. Nije nimalo slučajno da je predlagač i Dragan Maršićanin i Vojislav Koštunica. I on se slaže s tim da se narodnim poslanicima ukinu sva prava. On je čuveni legalista, doduše malo slabije obavešten o svemu što se događa u zemlji. Šta drugo možemo očekivati od onih koji su spalili zgradu Savezne skupštine? Vaš doprinos razvijanju demokratije u Srbiji ostaće upamćen po restrikciji prava narodnih poslanika, po sramnom predlogu mera koje najavljuju sumrak parlamentarizma u Srbiji.
Nije mi nimalo jasan nastup mog uvaženog kolege iz Smedereva Dragana Šormaza. Zaista smo do sada bili u relativno korektnim odnosima, koliko su nam omogućavale stranačke razlike i političke opcije. Ja mogu ovde odgovorno da kažem da imamo pristupnicu sestre Dragana Šormaza, koja je u jednom periodu bila član Srpske radikalne stranke. Njegov otac, sudija Šormaz, sudija Okružnog suda u Smederevu, u telefonskom razgovoru mi je rekao, onako ushićeno: Gospodine Čoliću (kada smo bili na vlasti, kada je bilo lagodno biti dobar sa Srpskom radikalnom strankom) i ja nosim sa ponosom, junački, u džepu svog sakoa, sliku Vojislava Šešelja. To su reči oca gospodina Šormaza. Pristupnicu njegove sestre doneću ovde ukoliko sumnjate, pa da vam dokažem da je član porodice gospodina Šormaza bila član Srpske radikalne stranke.

Pre nego što dođete do njegove bake i deke molim vas da govorite o onome što je na dnevnom redu.

Imena vaših stranaka, koje sebe nazivaju demokratskim, laž su i obmana građana Srbije, pa zato građane pozivam na miting Srpske radikalne stranke u Novom Sadu, na Trgu slobode, sa početkom u 15,00 časova.

Evo,  da se pridružim pozivu, svako ko želi i ovo na Trgu da gleda, neka ode u petak  na miting SRS. Pridružujem se pozivu.
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, a posle njega narodni poslanik Toma Bušetić.

Gospodine predsedniče, kolege poslanici, danas raspravljamo o Predlogu odluke o izmenama i dopunama Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Juče na odborima i danas u Skupštini od strane poslaničke većina, čuli smo različita objašenja zašto je potrebno doneti ovaj dokument pri čemu su u prvom planu isticana dva razloga: to je potreba efikasnosti Skupštine i opstrukcija od strane opozicije, odnosno kako to pitanje rešiti.
Međutim, danas od strane opet poslanika skupštinske većine čuli smo da ni jedan od ta dva razloga ne stoji. Naime, rečeno je vrlo jasno i glasno da efikasnost nije ključni problem Skupštine i pobrojano je koliko je Vlada podnela zakona i drugih dokumenata o kojima je Skupština u proteklih devet meseci odlučila, odnosno koje je Skupština usvojila. Da opstrukcija rada opozicije nije problem, sasvim nesvesno potvrdio je i jedan od poslanika DOS-a tvrdnjom da je u ovih devet meseci od strane opozicije podneto 2120 amandmana. Kolika je vrednost toga argumenta najbolje potvrđuje podatak da je od strane Demokratske stranke 1997. godine, povodom Predloga zakona o lokalnoj samoupravi, znači samo povodom jednog predloga zakona, podneto 1.350 amandmana. Znači, i taj predlog otpada.
Ostaje suština, ovim dokumentom treba sprečiti poslanike opozicije da uzmu aktivno učešće u Skupštini i da saopšte vrlo jasno, vrlo eksplicitno, vrlo argumentovano, svoje stavove o pojedinim pitanjima.
Naime, treba reći još nešto, poslanička većina i opozicija nemaju istu potrebu u skupštini, odnosno za skupštinom u odnosu na njihovu poziciju. Naime, poslanička većina ima vladu, ta vlada daje zakonske predloge, oni aktivno učestvuju u pripremi tih zakonskih predloga, eventualno kada taj predlog dođe u skupštinu pored članova vlade koji imaju neograničeno pravo da govore, nekoliko poslanika skupštinske većine se javi i da dodatno objašenje. Za nas, predstavnike opozicije, postoji potreba da u Skupštini za govornicom kažemo šta mislimo o pojedinim predlozima, da li su oni dobri ili ne, zašto ih treba prihvatiti, odnosno zašto ih ne treba prihvatiti i da ponudimo naš predlog kako dati zakon treba da izgleda, odnosno kako problem treba rešiti.
Ovo sam sve pomenuo da bih u odnosu na sadržaj ovog dokumenta koji je podnet Skupštini rekao da on ne treba da bude prihvaćen, zato što je reč o jednom protivustavnom dokumentu i zato što on teži ukidanju i negiranju prava narodnih poslanika i zato što taj dokument degradira i devalvira i prava narodnih poslanika i narodne poslanike, i Narodnu skupštinu. Zato što taj dokument dovodi u pitanje autonomnost Skupštine i praktično Narodnu skupštinu Republike Srbije pretvara u jedan pomoćni organ Vlade Republike Srbije. Ovaj dokument je pokazao i ono pravo lice predlagača, Demokratske stranke Srbije, iza velikih reči o poštovanju prava, o poštovanju Ustava, o poštovanju zakona, o legalizmu, nažalost, krije se vrlo praktičan i konkretan interes da se uloga opozicije u Narodnoj skupštini Republike Srbije svede na minimum, odnosno praktično da ne postoji.
Po ovom dokumentu koji je protivustavan, DSS se udružila ili kažem svrstala iza Vlade Republike Srbije koja je do sada bila poznata po donošenju protivustavnih odluka.
Zašto ovaj dokument ne treba prihvatiti? Pre svega zato što poslanici nemaju mogućnost da govore, što bi po Ustavu, član 2. i član 76. trebalo da imaju; zato što se favorizuje poslanička grupa u odnosu na narodne poslanike; zato što se ukida ravnopravnost poslanika, samo predsednik poslaničke grupe može da uloži prigovor na Poslovnik; zato što se ukida mogućnost, čak i jedan član koji je bio sadržan u Predlogu, koji za ovih devet meseci ni od jednog poslanika u Narodnoj skupštini nije zloupotrebljen, član 91, a i on se ukida, i to samo po sebi dovoljno govori; zatim, što se negira mogućnost narodnog poslanika da odabere način na koji će saopštiti svoj stav; Zato što se uvode novčane kazne, što je direktno suprotno članu 77. Ustava Republike Srbije, gde se kaže da narodni poslanik ne može biti kažnjen za izraženo mišljenje u Narodnoj skupštini; zato što narodni poslanici nemaju pravo da podnose amandmane na predlog zakona ili drugog dokumenta, imaju pravo da podnose predlog zakona, ali nemaju pravo da podnose amandmane.
(Predsedavajuća Nataša Mićić: Vreme.)
I na kraju, oko instituta interpelacije. Ovaj institut praktično je pravno neprecizan i neprimenljiv u praksi i mislim da se ovde radi o jednoj velikoj farsi. Naime, cenzus da bi se interpelacija postavila je 50 narodnih poslanika, a u ovoj skupštini nema ni jedne opozicione stranke koja ima poslaničku grupu sa tolikim brojem članova, što znači da skupštinska većina za sebe rezerviše pravo da sama sebi postavlja pitanje i da od svoje vlade dobija relevantne odgovore.
Znači, iz svega izrečenog, mislim da ovaj dokument ne treba prihvatiti zato što sprovodi jedan parlamentarni teror većine nad manjinom, zatim što objektivno umanjuje mogućnost kontrole rada parlamenta, zato što onemogućava javnost rada parlamenta...
(Predsedavajuća: Gospodine Obradoviću, sedmi minut.)
Hvala, evo završavam. I zato što praktično uvodi jedan parlamentarni teror većine nad manjinom. Hvala.