Kolege poslanici, pravo da vam kažem, važio sam i slovio za hrabrog čoveka.  Danas i ovih dana, čitajući ovaj  predlog odluke o promenama statuta, moram vam reći da se jako plašim. Ovo javno izgovaram, a vi dobro znate zašto. Čitajući sve šta predviđa, bojim se da ćete nam u nekom narednom terminu i promene statuta, još novijeg, osim zabrane govora, osim novčanog kažnjavanja, što je najmanje važno, predvideti gde moramo sedeti da ručamo, kojim pravcem da se krećemo, da li možemo odande ili sa one strane. Ta demokratija koju nam vi prodajate kao maglu, zaista je prevršila sve mere. Demokratske stranke, uglavnom su sve po nazivu, da vam pravo kažem, u vama nema ni "d" od demokratije. Ovako kako se vi ponašate, siguran sam da ne postoji u Srbiji stranka  koja će se ubuduće formirati, da se ovako ponaša. Ne daj  bože da ostanete dugo na vlasti, jer zaista ćete plašiti i narod, a ne samo nas poslanike.
(Borivoje Katić, sa mesta: Neka ti se vrati Sloba.)
Rekao sam da se plašim, ali ne od tebe. Smiri se.
Predsedniče, zaustavite gospodu koja ne zna mirno da sedi. Ja nikome ne dobacujem.
Mislim da ovoliko rigoroznih kazni i predviđenih sputavanja rada poslanika, koji su ovde poslati da govore, poslati ovde da ukazuju na greške, poslati ovde da pomažu da se razreše problemi i da ukazuju na greške vlasti, a ne dati im za to pravo, onda stvarno ne znam šta treba sve uraditi i kako se treba ponašati da bi bili demokrate. Kamo sreće da su prethodnici bili ovakve demokrate kao vi, vi nikada ne bi ovde ušli i to bi bila sreća za zemlju Srbiju.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Garčević, a posle njega narodni poslanik Slobodan Pavlović.

Poštovane kolege poslanici, mislio sam dolazeći u parlament da se ovde nalaze sve moralni ljudi, a isto tako sam smatrao da kada je u pitanju predsednik naše sadašnje države, pa i premijer, da su to moralni ljudi. Da prihvatimo da je to tako, ali postavlja se pitanje, da li je moguće da čovek 1994. godine traži pomoć svih svetskih i belosvetskih skitnica po Beogradu da brane demokratiju, a nama danas uskraćuje ta prava koja je imala opozicija u to vreme.
Bilo bi dobro da naš predsednik države i predsednik Demokratske stranke Srbije, ako nije stigao zbog državničkih obaveza, pročita ovo što nam se nudi i zaista građanima Srbije kaže - jesam legalista i ostajem legalista i ostavljam poslanicima opozicije ono za šta sam se zalagao 1994. godine. Onda je moguće da građani Srbije veruju u to. U suprotnom, nama liči sve ovo što se događa na igru. Brani Crnu Goru i Srbiju u jednoj državi, a drugi napada, pa na kraju DOS i Đukanović rasturiše ovu zemlju.
Nama se uskraćuju sva prava. Pozivam one organizacije koje su napadale, kažu bivši diktatorski režim, da sada pokažu svoju demokratičnost u odnosu na ove koji nam nude novu demokratiju. Pokazaće da nisu plaćenici Soroša, ukoliko suspenduju zajedno sa ovim institucijama sve ove predloge, pa ćemo znati da se bore za demokratiju u ovoj našoj Srbiji. U suprotnom, došli su da zavedu jedan vid diktature. Poznate su diktature, od one 1929. godine, koja se nije završila povoljno po onoga ko zavodi. Nadam se da građani Srbije diktaturu ne žele. Demokratija u Srbiji je starija i od nas koji smo tu, starija je i od onih evropskih tzv. civilizovanih zemalja, koje nam nude sve pravilnike, sve po redu i mislim da mi imamo dovoljno znanja.
Nadam se da poslanici koje gledamo ovde, koji su 1994. godine napadali onaj pravilnik, da će se založiti i imati moralni čin da sada, kada su promenili ulogu, nisu opozicija nego pozicija, vlast, da glasaju protiv ovakvog pravilnika. Taj čin bi pokazao moralnost čoveka, da dugotrajnim vremenom svoje osnovne karakteristike morala ne menja. Ova Srbija mora da teži za moralnim ljudima i mora da teži za ljudima koji ne menjaju ćud od svakog trenutka do sutra, koji poštuju zakone, poštuju norme.
Mene su pozvali i izabrali građani. Nema pravo da mi oduzima ni moja partija dok sam ovde i nije tutor, nego je demokratska, pa kaže - druže Garčeviću, pripremaj se prema svojoj savesti i radi prema svojoj savesti. Kod vas je komanda da ne smete da pisnete. Bila bi sreća za ovu zemlju da onaj kojeg ste vi napadali kao diktator danas jeste ovde, ali ima vremena, pred nama je budućnost. Sići će ovi koji nam nude diktaturu i zavladaće u Srbiji ponovo demokratija.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Pavlović, a posle njega narodni poslanik Jovan Todorović.

Po starom poslovniku mogu da čitam, a i ne moram. Gospodine predsedniče, prihvatiću predlog da ne čitam, ali ću malo da se ispomažem.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo svi videli iz poziva i dostavljenog materijala, grupa od 41 poslanika Demokratske stranke Srbije dostavila nam je Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, sa zahtevom da ga razmotrimo i usvojimo po hitnom postupku.
Razlozi za donošenje ove i ovakve odluke, kako stoji u obrazloženju, su potreba da se, u cilju obezbeđivanja boljeg i efikasnijeg rada Narodne skupštine u predstojećem periodu, u kojem se očekuje, hvala bogu, povećana zakonodavna aktivnost, što je u suštini i osnovna naša funkcija, izvrše određene izmene i dopune u postojećem poslovniku. Reklo bi se na prvi pogled, i tako sam i ja pomislio, bio sam naivan očigledno, da nije ništa čudno, ništa nije sporno i kada je u pitanju predlagač, jer po Statutu i po Poslovniku, naravno, takva stvar postoji i naravno razlozi koji su ovde navedeni. Dakle, moja očekivanja su bila u tom smislu.
Ovakva moja očekivanja, dame i gospodo narodni poslanici, proizilazila su iz činjenice da je predlagač odluke stranka u čijem imenu stoji demokratska, pa još srpska ili Srbije, da je njen lider istovremeno i predsednik Savezne Republike Jugoslavije, koji svakodnevno grmi o demokratiji, o ustavnosti, o zakonitosti, o legalnosti, o legitimnosti, o ljudskim pravima i još puno o čemu. Da je potpredsednik stranke predlagača u isto vreme i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, koji po prirodi stvari treba da se bori za parlamentarizam, za jednakost svih poslanika i poslaničkih grupa, da ako drugi i neće, on svakako mora da obezbedi ravnopravnost i tolerantnost među narodnim poslanicima, a posebno kada su u pitanju narodni poslanici iz opozicionih stranaka, što je aksiom parlamentarizma, o čemu su i drugi govorili.
Na moju žalost i razočarenje, a kao što ste videli i svih ostalih poslanika opozicije koji su do sada govorili, izmene i dopune koje su predložene u ovom predlogu očigledno nemaju ni "d" od demokratije, ni "u" od ustavnosti, ni "p" od parlamentarizma, a ni "n" od narodnih poslanika. Ovo se naročito, dame i gospodo, odnosi na tačke od 4. do 14.
Naravno, kao ozbiljan poslanik ozbiljne partije i sa poverenjm koje sam dobio od građana, neću da sporim činjenicu da je u prethodnom periodu rada ovog parlamenta bilo i nekih poslanika koji su zloupotrebljavali govornicu, da je bilo neprimerenih termina i izraza, da je bilo skretanja sa teme koja je na dnevnom redu, bilo je i vređanja, bilo je i opomena i isključenja sa sednice. Sve je to bilo i u prethodnom periodu, jeste i sada, i tvrdim da će biti i uvek, i ne samo u ovom parlamentu, nego i u drugim. Videli ste japanski parlament, gde se i fizički obračunavaju, slučajno sam to gledao. Naravno, to nikako ne daje pravo predlagaču, uostalom i svim poslanicima DOS-a koji će ovakvu odluku usvojiti, da predlože izmene i dopune ovakve vrste, jer se njima na brutalan i neprimeren način povređuju ili ukidaju ustavna prava narodnih poslanika i njihova sloboda govora.
Mi ćemo, ako se ovakve izmene i dopune usvoje, mislim pre svega na poslanike opozicije, otprilike imati pravo da sedimo u poslaničkim klupama, da ćutimo i glasamo.
Da vas podsetim sve zajedno, ima ona narodna, neko nekog pita - šta rade, kaže - sede, ćute i puše. Mi ćemo sedeti i ćutati, glasati kako vi to predlažete, jer će očigledno parlament biti pretvoren u glasačku mašinu, a mi narodni poslanici kao neke statue ili kipovi, koji ćemo se pomerati samo onda kada treba da glasamo ili da ubacimo našu karticu u posleničku jedinicu.
Hoću da građani Srbije, a posebno naši glasači ili birači znaju da je ovo treća izmena i dopuna Poslovnika iz 1994. godine, kojom nova vlast ograničava ili ukida ustavna ili poslanička prava narodnim poslanicima, zbog čega se mi na ovakav način tome suprotstavljamo.
(Glas - isteklo je vreme.) Nije mi isteklo. Doći će moje vreme. Planirao sam da govorim 10 minuta, ali ste mi vi to onemogućili, pa ću argumentaciju da preskočim. Reći ću samo tri stvari. Po postojećem Poslovniku dozvoljeno vreme za sve tačke dnevnog reda za celu Skupštinu su bile - 250 poslanika po deset minuta 2.500 minuta ili 42 sata, u odnosu na pet sati, kako predlažete. To je deset puta manje. Ako uzmem za primer moju poslaničku grupu, SPS, 37 poslanika po deset minuta je 370 ili 6 časova, a sada nudite 30 minuta, što je 20 puta manje.
Da me ne bi gospodin Maršićanin opomenuo ...

Evo, baš sam hteo.

Znam da ste baš hteli, hteo sam da govorim o članovima 4,5, 10. i 11,  ali imam pripremljene amandmane pa ću tada, a sada vas pozivam, dame i gospodo, a posebno gospodina Mihajlova, da u ime predlagača povuče ovaj predlog ili da bar predloži da se izbrišu članovi od 4. do 11, kako ne bi ostali zapisani crnim slovima u parlamentarni život Srbije.
Na kraju, ko zna, možda će tako i biti, a onda ćemo videti ko je na čemu. Hvala na tolerisanju, gospodine predsedniče.

Replika - gospodin Mihajlov.

U ovome što je gospodin Pavlović govorio nema ni "i" od istinitosti, ni "p" od protivustavnosti. Naprotiv, ovaj poslovnik je potpuno u skladu sa Ustavom i zakonom, i on apsolutno garantuje sva prava zagarantovana Ustavom i zakonom narodnim poslanicima i voleo bih da se ne vrši više obmanjivanje javnosti da neko nekome ovde uskraćuje neka prava i da se oni koji su to činili godinama i decenijama  ovde nalaze ugroženi.
Vi koji ste deklarativno propisivali sva prava našli ste da govorite, a posle ih uskraćivali na razne načine, našli ste da govorite i držite časove iz demokratije i prava. I Hitler je isto radio. Donosio je zakone i onda postupao po zakonima, tako ste radili i vi, te vi nemate pravo da o tome govorite. Mi ovde možemo da vodimo polemike, argumentovane rasprave i sasvim je drugačije kada neko iz Stranke srpskog jedinstva ili neke druge stranke iznosi primedbe na rad, pošto oni nisu bili na vlasti i nisu bili kreatori sudbine i zala koja su nas zadesila.
Tako, posebno hoću da naglasim ovde, mi ćemo kao predlagači prihvatiti određene amandmane i sa ostalim strankama DOS-a smo se dogovorili, pošto su i oni učestvovali u pravljenu ovog poslovnika, da se prihvate neki amandmani koji će poboljšati tekst ovog poslovnika, ovih izmena i dopuna Poslovnika. Nismo gledali na stranačku pripadnost podnosilaca amandmana.
U svakom slučaju, radiće se na poboljšanju ovog teksta. Jednostavno nama nije cilj da vršimo promene promena radi, već da napravimo poslovnik koji će služiti Skupštini i koji će sprečiti ono što se dešavalo u svim ovim godinama.
Pošto mi je neko rekao pre ovoga da pozovemo sve koji hoće da slušaju ovo što govore radikali u petak, neka slobodno dođu na miting u petak i neka uživaju u onome što će im priuštiti poslanici.

Po Poslovniku? Izvolite.