Pre nego što dođete do njegove bake i deke molim vas da govorite o onome što je na dnevnom redu.

Imena vaših stranaka, koje sebe nazivaju demokratskim, laž su i obmana građana Srbije, pa zato građane pozivam na miting Srpske radikalne stranke u Novom Sadu, na Trgu slobode, sa početkom u 15,00 časova.

Evo,  da se pridružim pozivu, svako ko želi i ovo na Trgu da gleda, neka ode u petak  na miting SRS. Pridružujem se pozivu.
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, a posle njega narodni poslanik Toma Bušetić.

Gospodine predsedniče, kolege poslanici, danas raspravljamo o Predlogu odluke o izmenama i dopunama Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Juče na odborima i danas u Skupštini od strane poslaničke većina, čuli smo različita objašenja zašto je potrebno doneti ovaj dokument pri čemu su u prvom planu isticana dva razloga: to je potreba efikasnosti Skupštine i opstrukcija od strane opozicije, odnosno kako to pitanje rešiti.
Međutim, danas od strane opet poslanika skupštinske većine čuli smo da ni jedan od ta dva razloga ne stoji. Naime, rečeno je vrlo jasno i glasno da efikasnost nije ključni problem Skupštine i pobrojano je koliko je Vlada podnela zakona i drugih dokumenata o kojima je Skupština u proteklih devet meseci odlučila, odnosno koje je Skupština usvojila. Da opstrukcija rada opozicije nije problem, sasvim nesvesno potvrdio je i jedan od poslanika DOS-a tvrdnjom da je u ovih devet meseci od strane opozicije podneto 2120 amandmana. Kolika je vrednost toga argumenta najbolje potvrđuje podatak da je od strane Demokratske stranke 1997. godine, povodom Predloga zakona o lokalnoj samoupravi, znači samo povodom jednog predloga zakona, podneto 1.350 amandmana. Znači, i taj predlog otpada.
Ostaje suština, ovim dokumentom treba sprečiti poslanike opozicije da uzmu aktivno učešće u Skupštini i da saopšte vrlo jasno, vrlo eksplicitno, vrlo argumentovano, svoje stavove o pojedinim pitanjima.
Naime, treba reći još nešto, poslanička većina i opozicija nemaju istu potrebu u skupštini, odnosno za skupštinom u odnosu na njihovu poziciju. Naime, poslanička većina ima vladu, ta vlada daje zakonske predloge, oni aktivno učestvuju u pripremi tih zakonskih predloga, eventualno kada taj predlog dođe u skupštinu pored članova vlade koji imaju neograničeno pravo da govore, nekoliko poslanika skupštinske većine se javi i da dodatno objašenje. Za nas, predstavnike opozicije, postoji potreba da u Skupštini za govornicom kažemo šta mislimo o pojedinim predlozima, da li su oni dobri ili ne, zašto ih treba prihvatiti, odnosno zašto ih ne treba prihvatiti i da ponudimo naš predlog kako dati zakon treba da izgleda, odnosno kako problem treba rešiti.
Ovo sam sve pomenuo da bih u odnosu na sadržaj ovog dokumenta koji je podnet Skupštini rekao da on ne treba da bude prihvaćen, zato što je reč o jednom protivustavnom dokumentu i zato što on teži ukidanju i negiranju prava narodnih poslanika i zato što taj dokument degradira i devalvira i prava narodnih poslanika i narodne poslanike, i Narodnu skupštinu. Zato što taj dokument dovodi u pitanje autonomnost Skupštine i praktično Narodnu skupštinu Republike Srbije pretvara u jedan pomoćni organ Vlade Republike Srbije. Ovaj dokument je pokazao i ono pravo lice predlagača, Demokratske stranke Srbije, iza velikih reči o poštovanju prava, o poštovanju Ustava, o poštovanju zakona, o legalizmu, nažalost, krije se vrlo praktičan i konkretan interes da se uloga opozicije u Narodnoj skupštini Republike Srbije svede na minimum, odnosno praktično da ne postoji.
Po ovom dokumentu koji je protivustavan, DSS se udružila ili kažem svrstala iza Vlade Republike Srbije koja je do sada bila poznata po donošenju protivustavnih odluka.
Zašto ovaj dokument ne treba prihvatiti? Pre svega zato što poslanici nemaju mogućnost da govore, što bi po Ustavu, član 2. i član 76. trebalo da imaju; zato što se favorizuje poslanička grupa u odnosu na narodne poslanike; zato što se ukida ravnopravnost poslanika, samo predsednik poslaničke grupe može da uloži prigovor na Poslovnik; zato što se ukida mogućnost, čak i jedan član koji je bio sadržan u Predlogu, koji za ovih devet meseci ni od jednog poslanika u Narodnoj skupštini nije zloupotrebljen, član 91, a i on se ukida, i to samo po sebi dovoljno govori; zatim, što se negira mogućnost narodnog poslanika da odabere način na koji će saopštiti svoj stav; Zato što se uvode novčane kazne, što je direktno suprotno članu 77. Ustava Republike Srbije, gde se kaže da narodni poslanik ne može biti kažnjen za izraženo mišljenje u Narodnoj skupštini; zato što narodni poslanici nemaju pravo da podnose amandmane na predlog zakona ili drugog dokumenta, imaju pravo da podnose predlog zakona, ali nemaju pravo da podnose amandmane.
(Predsedavajuća Nataša Mićić: Vreme.)
I na kraju, oko instituta interpelacije. Ovaj institut praktično je pravno neprecizan i neprimenljiv u praksi i mislim da se ovde radi o jednoj velikoj farsi. Naime, cenzus da bi se interpelacija postavila je 50 narodnih poslanika, a u ovoj skupštini nema ni jedne opozicione stranke koja ima poslaničku grupu sa tolikim brojem članova, što znači da skupštinska većina za sebe rezerviše pravo da sama sebi postavlja pitanje i da od svoje vlade dobija relevantne odgovore.
Znači, iz svega izrečenog, mislim da ovaj dokument ne treba prihvatiti zato što sprovodi jedan parlamentarni teror većine nad manjinom, zatim što objektivno umanjuje mogućnost kontrole rada parlamenta, zato što onemogućava javnost rada parlamenta...
(Predsedavajuća: Gospodine Obradoviću, sedmi minut.)
Hvala, evo završavam. I zato što praktično uvodi jedan parlamentarni teror većine nad manjinom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, a sledeći je narodni poslanik Borivoje Drakulović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika je jedan neustavni, nedemokratski akt, a još bih rekao da je skandalozan i nezabeležen u parlamentarnoj praksi. Zašto je to tako? Kako bismo mi to i drugačije tumačili, ukoliko su ovde jasno iskazana ograničenja izlaganja poslanika. Kada je reč o poslanicima SPS-a, mi ćemo ovde po svakom zakonu moći po novom poslovniku da govorimo oko 50 sekundi, a cela poslanička grupa oko 30 minuta.
Naravno, ovde se grubo krši jednakost svih poslanika. Kako drugačije tumačiti kada se po novom predlogu predlaže da o povredi Poslovnika može da govori samo predsednik ili predstavnik poslaničke grupe, a znamo da je ovde u Skupštini veoma čest slučaj kršenja Poslovnika, tako da ovo pravo nikako ne treba uskratiti ni drugim poslanicima. Ili, pak, da narodni poslanici iz jedne iste poslaničke grupe mogu da podnesu samo jedan amandman na jedan član predloga zakona. Sa druge strane, znamo da narodni poslanici imaju pravo da predlože zakone. Mislim da je jedna apsolutna i velika nelogičnost i po ovom članu Predloga izmena i dopuna Poslovnika.
Mislim da je veoma nekorektan i predlog u članu 9, gde se kaže da govornik ne može da čita pisani tekst. Mislim da je utoliko nekoretnije što je predlagač, DSS, čiji predsednik Vojislav Koštunica čita i izjavu od desetak redova, npr. pozivanje srpskog naroda da se registruje za predstojeće izbore na Kosovu i Metohiji.
I ostali članovi, članovi koji govore o tome, koji sankcionišu slobodno izražavanje mišljenja i gde se predviđaju rigorozne kazne - 20% od plate za prvu opomenu, pola plate za dve opomene, a cela plata za oduzimanje reči, ili dve plate za isključenje i to jasno govori kuda ide ovaj novi poslovnik.
Vrlo je važno istaći i to ko predlaže ovaj novi poslovnik. Predlažu lideri DOS-a, koji su do juče govorili nešto sasvim drugo. Primera radi, kada je usvojen novi Poslovnik o radu, 1994. godine, po tom poslovniku svaki poslanik je mogao da govori dva puta po 10 minuta, svaki poslanik je mogao da reklamira povredu Poslovnika, da predlaže amandmane. Lideri DOS-a, tada lideri opozicionih stranaka, su govorili da će tekst tog novog poslovnika eliminisati većinu poslanika iz rada parlamenta. To je upravo rekao Vojislav Koštunica. Šta mi danas da kažemo - da će ovaj novi tekst eliminisati sve poslanike i da će pravo na izlaganje imati samo predsednici poslaničkih grupa ili nekoliko poslanika, kako se dogovore poslaničke grupe. Jedan od lidera opozicije, a sadašnje vlasti, je rekao da parlamentarna većina ne treba da se boji i ne treba da ima strah od diskusije manjine. Zašto se sada menja to mišljenje?
(Glas iz sale: Ko je to rekao?)
Pal Šandor - za taj poslovnik koji je bio stvarno demokratičan u odnosu na ovaj sadašnji, da ne govorim o ovom što se predlaže sada, sa 20 minuta govora po svakom poslaniku, Vladan Batić je rekao da se na taj način ograničava sloboda svakog poslanika i da će oni postati zatvorenici. Šta će biti sada? Jasno je da je SPS, bilo kada i u bilo koje vreme, ovakav poslovnik o radu predložio da bi istoga trena zasedao Savet bezbednosti da bi se donela rezolucija o ugrožavanju slobode reči opozicionih poslanika, ali to nikada nismo hteli ni želeli da radimo.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Na ovom primeru pokazujemo da smo mnogo veće demokrate nego što su sadašnji nosioci vlasti. Jasno je da se oni kojima su puna usta demokratije na ovaj način dokazuju i kao veliki diktatori. Smatram da ovaj predlog treba povući iz procedure.
Kada je reč o ovom odboru za privatizaciju, mi u načelu možemo da prihvatimo obrazovanje ovog odbora, ali zašto tek sada? Očigledno da poslanici DSS-a sumnjaju da će se privatizacija izvršiti valjano. I mi sumnjamo, ali smo glasali protiv tog zakona, jer smo smatrali da je zakon poguban i loš.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić, po Poslovniku.

Molim vas da na osnovu člana 80. stava 2. utvrdimo da li postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje identifikacioine kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum.
Reč ima narodni poslanik Borivoje Drakulović.