Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo je indikativno da po ko zna koji put ovde dobijamo predlog nekog akta koji je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i to je taj legalizam na koji se vi deklarativno stalno pozivate, a jedino što izgleda umete da uradite to je da prekršite Ustav. Vidovdan, naravno da ne moram da pominjem, pošto građani dobro znaju šta se tada desilo. Ali moram da pomenem članove Ustava koji su prekršeni ovakvim predlogom Poslovnika: 11, 23, 44, 45, 46, 77 i 93. Dakle, ukupno 7 članova Ustava za jedan poslovnik o radu Narodne skupštine.
Pre svega, ovakav poslovnik je rigidan, restriktivan, antidemokratski. Svima je postalo jasno da je loš, da je loše rešenje, s obzirom da je i predsednik Narodne skupštine izašao da obrazlaže i da opravdava ovakav predlog poslovnika. U odnosu na poslovnik iz 1994. godine koji je za ova dva poslovnika, ovo je drugi koji sada donosite od kada smo se konstituisali, bio aksiom demokratičnosti.
Moram da kažem da je ovaj poslovnik po svojim rešenjima samo prošao pored demokratičnosti. Neka od rešenja su vrlo restriktivna, na primer, da poslanička grupa ima 30 minuta da iskoristi po tački dnevnog reda i da mi, praktično, treba da se bavimo delegatskim sistemom, da delegiramo naše poslanike ili grupu poslanika da govore o određenoj temi. Vaša opravdanja da zakon važi na celoj teritoriji Srbije ne stoje, s obzirom da ova skupština, a to smo imali na prošloj sednici, bira i sudije i tužioce. Naravno da će onaj poslanik koji dolazi iz određenog mesta biti najzainteresovaniji da priča upravo o tom rešenju. Takođe se i poznati budžet ministra Đelića bavi nekim razdelima, što se sredstava tiče, pa će neko ko bude došao iz Niša pričati o Nišu, iz Novog Sada o Novom Sadu, a nećemo moći nas pet da pričamo o čitavoj Srbiji. Dakle, te stvari ne stoje.
Nije mi jasno po kojoj metodologiji ste odredili da ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova. Ne znam gde ste to uopšte našli u parlamentarnoj praksi. Takođe, u članu 8. se kaže da o povredi Poslovnika Narodne skupštine može da govori samo predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe. Zašto? Da li su drugi poslanici nesposobni da govore o tome? Možda neki vaši jesu. Kod nas, socijalista, svi smo sposobni da govorimo.
Takođe, novčane kazne, koje predstavljaju još jedan vaš inventivan način da ućutkate opoziciju, neće proći, s obzirom da socijaliste sigurno nećete ućutkati, ali sam princip i primena takvog predloga i takvog rešenja govori o restriktivnosti ovog poslovnika. Takođe, član 13: "Narodni poslanici, koji su članovi iste poslaničke grupe, mogu da podnesu samo jedan amandman na jedan član predloga zakona". Iz kog razloga je to? Dakle, onaj poslovnik iz 1994. godine nije bio ni približno toliko restriktivan.
Pročitaću vam šta su sadašnji vlastodršci govorili o tom poslovniku, a pre svega sadašnji predsednik SRJ, koji je za taj poslovnik (koji je, kako vi kažete, bio iz vremena autoritarnog i diktatorskog režima Slobodana Miloševića) rekao: "Novi tekst je proizvod vladajuće koalicije, rađen je u ilegali, jer se trudilo da se eliminiše većina poslanika iz rada parlamenta. Sve govori da se Srbija vraća u jednostranačje, a ovaj parlament samo služi kao smokvin list za demokratiju".
(Predsednik: Vreme.)
Moram da primetim da je upravo ovaj poslovnik rezultat rada jednostranačja. Jedna stranka ga je predložila. Mislim da bi trebalo da malo razmislite o tome. Hvala.
