Reč ima narodni poslanik Ljubiša Maravić, a posle njega narodni poslanik Dušan Cvetković.

Poštovane kolege poslanici, uvaženo predsedništvo, mislim da je u protekla tri dana Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Republičkog parlamenta trebalo da raspravljamo, s obzirom na stanje u Republici Srbiji, o mnogo važnijim pitanjima, kao što je: pitanje trenutnog stanja na Kosovu i Metohiji; problemi vezani za jug Srbije, gde  prema novodobijenim informacijama od strane nadležnih državnih organa može doći do eskalacije terorizma, koji bi mogao da zahvati i da bude prenet čak i u Beograd; borba protiv mita i korupcije, stanje u privredi Republike Srbije, u kojoj su svakodnevne obustave rada i štrajkovi; o kršenju Deklaracije i Rezolucije, koju je jednoglasno usvojila ova skupština, a vezane su za stanje na Kosovu i Metohiji.
Čuli smo i svedoci smo ovih dana formiranja nekakve koalicije "Povratak", koja poziva građane na Kosovu i Metohiji da izađu na izbore. Nažalost, u svemu tome učestvuju i neke parlamentarne stranke, koje su ovde jednoglasno glasale da nisu stvoreni uslovi za izlazak Srba na izbore na Kosovu i Metohiji.
Mi, evo treći dan, raspravljamo doduše o izmenama i dopunama Poslovnika o radu, značajnog akta ovog parlamenta, i po onome što vidimo, ova rasprava izaziva veliku pažnju, što se da videti i po amandmanima koje su predložile uvažene kolege narodni poslanici, a kojih ima negde oko 600. Razumljivo je da je celokupna naša javnost i te kako zainteresovana, a ima pravo da zna kako i na koji način će ubuduće raditi parlament, da li će to biti na način kakav od nas očekuju i birači koji su nas izabrali, da ih kao predstavnici predstavljamo u ovom najvišem zakonodavnom domu, pored ostalog da štitimo njihove interese.
Pitanje je da li ovaj predlog izmena i dopuna Poslovnika o radu Republičkog parlamenta ispunjava njihova očekivanja, s obzirom da smo iz mnogih rasprava čuli da su predlozi za pojedina rešenja, koja su data, u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. U proteklom desetogodišnjem višepartijskom sistemu, na osnovu dogovora svih parlamentarnih stranaka, izvršena je samo jedna izmena Poslovnika o radu u Skupštini, a tokom tog perioda nikome nije smelo ni da padne na pamet da dovodi u pitanje najsvetlija prava koja su zagarantovana svakom poslaniku, a to su pravo na slobodu govora i javne reči sa skupštinske govornice.
Primera radi, u dosadašnjem radu poslanici Socijalističke partije Srbije imali su mogućnosti da sa ove skupštinske govornice govore i učestvuju u raspravi u trajanju od 370 minuta. Sadašnjim predlozima, koji su dati u izmenama i dopunama Poslovnika, to pravo im se skraćuje i oni imaju mogućnosti da sada učestvuju u raspravi svega 30 minuta.
Drugo, pravo kvalifikovanog učešća u procesu donošenja skupštinskih akata. Našim ustavom, ali i ustavima razvijenih parlamentarnih zemalja, zagarantovano je pravo svakom poslaniku na podnošenje amandmana u procesu donošenja predloženih zakona. To pravo se sada nama uskraćuje i pitanje je zašto. Narodni poslanik, što i sama reč znači, je čovek poslat od naroda da ga predstavlja i ne može biti onemogućen u svom pravu, da na kvalifikovan način zastupa svoje birače. Drugim rečima, ne može se ograničiti pravo narodnog poslanika da zastupa svoju sredinu i njene interese, jer ovo nije delegatski sistem, već sistem u kome smo izabrani kao narodni poslanici, da samostalno i aktivno učestvujemo u donošenju zakona, budžeta i sličnih drugih akata, pri čemu prirodno dolazi do sukoba i sudara raznih interesa i to nevezano od političke pripadnosti narodnih poslanika.
Dakle, ako uskratimo pravo narodnim poslanicima na podnošenje amandmana i tražimo od njih jednoglasje, nije li to vraćanje na jednopartijski sistem u kome su se delegati usaglašavali i nametali nekakvo veštačko jedinstvo koje je neprimereno demokratskom društvu.
Poštovane kolege poslanici, danas se sa najautoritativnijih mesta vladajuće koalicije najavljuje donošenje novog ustava, pa ovako reduciranje demokratskog dijaloga u Skupštini, u najmanju ruku, znači onemogućavanje nas narodnih poslanika da na kvalifikovan način učestvujemo u donošenju najvažnijeg pravnog akta naše zemlje. Sigurno je da je i do sada i u proteklih deset godina u radu parlamenta bilo postupaka koji su izlazili iz okvira elementarne pristojnosti, ali zbog pojedinih slučajeva ne treba ograničavati prava svih poslanika, već jednostavno sve podvesti pod neki pravilnik koji bi možda bio donet, jer mnogi parlamenti u svetu imaju jasno utvrđena pravila, koji su to termini i postupci nedozvoljeni u radu parlamenta i zašto i mi to ne bismo uradili.
Poštovane kolege poslanici, predlažem da se ovaj predlog izmena i dopuna Poslovnika o radu povuče iz procedure, da se formira radna grupa sastavljena od predstavnika svih parlamentarnih stranaka, koja bi u veoma kratkom vremenskom periodu uradila novi pravilnik o radu našeg parlamenta, koristeći pri tome iskustva drugih.

Reč ima narodni poslanik Dušan Cvetković, a posle njega narodni poslanik Đura Lazić.

Poštovane kolege poslanici, cenjeno predsedništvo, već treći dan poslanici Socijalističke partije Srbije pokušavaju da vas iz DOS-a ubede koliko im je stalo do izgovorene reči za ovom govornicom, jer tim rečima žele da pomognu da se osnovna skupštinska aktivnost, a to je donošenje zakona, unapredi i poboljša, i da po usvajanju zakona svima nama, i poziciji i opoziciji, a najpre narodu bude bolje. Očigledno je da vi to ne čujete, jer za vas, kako je rekao i gospodin Maršićanin u ponedeljak na televiziji, svaka naša izgovorena reč predstavlja opstrukciju. Ako su i moje do sada izgovorene reči u ovom časnom domu za vas i njega opstrukcija, onda je blago rečeno ovo što će se ovih dana usvojiti u ovom parlamentu i uvesti u pravila ponašanja u Skupštini, najblaže rečeno, diktatura vladajuće većine DOS-a.
Nezapamćena cenzura i zabrana govora poslanika u skupštini mogla je da padne na pamet samo nekome ko se krije iza reči demos. Zar neko normalan i pametan može poverovati da su problemi moga Leskovca i Beograda isti, da su novosadska rešenja dobra i za moju malu Crnu Travu. Sigurno da to nije tako. Vi ste sada, ukidanjem mogućnosti da mi iz manjih sredina govorimo, ukinuli svaku mogućnost da se pred licem javnosti nađu problemi Vlasotinca, Bojnika i Leskovca, iako birači to traže i očekuju. Dakle, nikada se neće čuti reč iz ovih socijalističkih opština.
Meni lično ukida se pravo da govorim u parlamentu, u koji me je poslalo 17.000 cenjenih birača Socijalističke partije Srbije. Ovo je, poštovani birači, praktično poslednje pojavljivanje vašeg Lešnjaka za govornicom, jer ću se možda pojaviti do kraja mandata još jednom, ako uspem da se u svojoj poslaničkoj grupi dogovorim i ubedim ih da su problemi Leskovca i Jablaničkog okruga zaista najveći.
Zašto smo uopšte, poštovane kolege, ušli u ovaj parlament, kada ne možemo da govorimo? Zar samo zato da pritiskom na ona tri dugmeta praktično pružimo podršku Vladi? Zar nije normalno da kažem šta mislim da treba ispraviti u zakonskom predlogu Vlade, jer ne zaboravite, bitno se razlikujemo, vi iz pozicije i mi iz opozicije. Vi iz pozicije aktivno učestvujete u pripremi svih zakonskih predloga. Dakle, pre nego što se oni pojave na skupštinskom zasedanju, vi aktivno radite na njima i potpuno ste u toku. Oni su plod vaše prethodne rasprave, a kada mi iz opozicije treba da progovorimo neku reč o tim vašim zakonima, koje ste vi u prethodnoj raspravi usvojili, onda mi nemamo pravo.
Gde je tu logika? Navedite jedan primer da je to negde u nekom evropskom parlamentu tako i ja ću vam skinuti kapu.
Ovakvim rešenjem Poslovnika, u delu načelne rasprave, parlament je potpuno nepotreban. Jedina i osnovna funkcija parlamenta je zakonodavna aktivnost, a ovim aktom to praktično preuzima Vlada. Najveći problem izmena Poslovnika je, ponavljam, ne sve drugo što ste predložili nego upravo to što nama, predstavnicima, oduzimate pravo da govorimo.
Ostale izmene vezane za kaznene mere su samo farsa. Vi ćete sigurno iz ove rasprave izbaciti određene mere na koje se ukazuje, da biste dokazali kako ste, zaboga, oni koji poštuju ono što opozicija kaže. Ali, kazne su nebitna stvar. Uvedite i drakonske mere, samo nemojte da sečete ruke i neke druge organe, mislim jezik, ali nam ne uskraćujte pravo da govorimo jer smo mi narodni poslanici.
Gospodo poslanici DOS-a, pri kraju mi sada kažite samo nešto oko amandmana - koja je to vaša mudra glava smislila da se samo jedan amandman može podneti na svaki član zakona. Kome je takvo jednoumlje, kakvo nije postojalo ni u Rusiji u Staljinovo vreme, palo na pamet? Zar se može očekivati da svih 37 poslanika SPS-a misli ama baš isto o svakom članu zakona.
E, u takvo jednoumlje ni Hitler nije verovao, a vi ćete i to usvojiti. Zar mislite, poštovani birači, da svaki poslanik može da podnese zakonski predlog i da ga uputi na skupštinsko razmatranje a ne može da podnese amandman. To nije apsurd, moram reći pravu reč, to je besmislica, i za mene inženjera, a kako je vama pravnicima i gde će vama pravnicima duša kada usvojite sve ovo - sam bog zna.
I na kraju još da kažem - nama koji nismo profesionalci, nama koji smo obični smrtnici učinićete, na vašu žalost, veliku korist jer ćete nam produžiti život. Svako izlaženje za govornicu, bar moje, skraćivalo mi je život po nekoliko meseci, a ovako ćete, na vašu žalost, ovoj "crvenoj bandi" produžiti život. Hvala.

Ovo je uvreda za vašu grupu (odnosi se na komentar iz sale koji se nije čuo).
Reč ima narodni poslanik Đura Lazić, a posle njega narodni poslanik Branko Ružić.

Poštovano predsedništvo, uvažene kolege narodni poslanici,  obrazlažući motiv predloga za odluku o izmenama i dopunama Poslovnika  Narodne skupštine Republike Srbije predlagač je iskoristio termin i naglasio da je cilj da se poveća efikasnost rada Skupštine.

U principu i sam sam za to da se taj cilj ostvari i realizuje, da se poveća i poboljša efikasnost rada Skupštine, ali ne na ovakav način, ne kršenjem odredaba Ustava i ne uskraćivanjem prava narodnim poslanicima na govor, na svoje mišljenje u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ovo je moglo da se odradi i realizuje na mnogo korektniji i bolji način. Disciplina i efikasnost se ne poboljšavaju kaznenim merama i sankcijama. Mnogo bi bilo bolje da je predsednik Narodne skupštine istrajao u realizaciji onog dogovora da se sastanu predstavnici svih poslaničkih klubova i konsenzusom donesu jedinstveni poslovnik, koji bi bi o obavezan za sve narodne poslanike, a kada bi se ljudi dogovorili i kada bi utvrdili jedno pravo, pravila i način rada, onda bi to svi poštovali bez potrebe i bez razloga za njegovo kršenje.

U suštini, podržao bih prvi i drugi član ovog predloga oko formiranja Odbora za privatizaciju. U protekloj raspravi bilo je rečeno da su takvi predlozi i takva inicijativa bili i ranije, prilikom usvajanja budžeta, međutim, taj predlog za formiranje ovog odbora od strane opozicionih poslanika nije prihvaćen, a sada se predlaže i mislim da je to dobro.

Takođe je dobro što se uvodi interpelacija, ali ne na ovakav način. Ovo je samo zamagljivanje, jer se i ovde, oko predviđenog broja poslanika koji mogu da podnesu interpelaciju, krši Ustav. Ako se predviđa odredbom Ustava da 20 poslanika može da podnese zahtev za raspravu o poverenju Vladi, zašto kada je u pitanju interpelacija, kao blaži vid razgovora o učinku Vlade, treba da broji 50 potpisa narodnih poslanika, nezvanično čujem da se taj broj povećava. Mislim da to nije u redu i da se na taj način sputavaju poslaničke opozicione grupe da predlažu ovakvu inicijativu.

Lično se ne slažem sa predlozima čl. 4, 5, 6, 7, 8. do 14. jer, kada je u pitanju član 4, zaista se krši ustavno pravo narodnih poslanika na slobodno izražavanje, a i na neki način se sputavaju narodni poslanici da za govornicom predstavljaju birače koji su ih ovde doveli i da govore.

Sva se ovlašćenja, praktično, prenose na šefove poslaničkih klubova, a prava narodnih poslanika na govor se ukidaju, odnosno smanjuju. Ovaj poslovnik je mnogo restriktivniji od trenutno važećeg poslovnika. Ako se ranije govorilo o poslovniku iz 1994. godine da je restriktivan, da guši demokratiju, ovaj važeći je mnogo restriktivniji, a ovaj koji se predlaže je još restriktivniji od ovog važećeg.

Ovakvim predlogom se uvodi totalitarizam i guši i sputava parlamentarizam u našoj zemlji. Zašto to? Mislim da nema potrebe za tim, jer bismo mogli mnogo bolje i efikasnije da radimo, ako bismo konsenzusom doneli jedan valjaniji predlog poslovnika.

Amandmanom sam predložio da se član prvi i drugi proširi i da se konstituiše odbor za Kosovo i Metohiju. Verujem da će ostale kolege poslanici uvažiti neophodnost i potrebu da u ovom najvišem telu u republici imamo odbor za Kosovo i Metohiju, jer se zna kakvi su problemi i izuzetno teško stanje na Kosovu i Metohiji. To sudbinsko nacionalno, državno pitanje iziskuje i nameće potrebu za formiranjem ovog odbora. Hvala.

Daću jednu repliku i objašnjenje, a zatim će dobiti reč narodni poslanik Branko Ružić.

Nekoliko puta je cenjeni kolega istakao da bi bilo bolje da sam, kao predsednik Skupštine, istrajao u predlogu i zajedničkom dogovoru da predstavnici svih poslaničkih grupa učestvuju u pisanju novog poslovnika Narodne skupštine.         Ako se ne varam, taj dogovor je negde iz maja ili juna meseca, ne mogu tačno  da se setim. Bilo bi dobro zaista, i verujte mi ne bi bilo srećnijeg čoveka u ovoj skupštini od mene, da sam mogao da istrajem na tom predlogu.
Međutim, mi moramo biti svesni jedne činjenice. Mi imamo jednu grupu poslanika koja ne učestvuje u radu parlamenta, dakle samostalno je odlučila, što je njeno pravo, da se odrekne jednog od svojih poslaničkih prava, kao što su pravo na govor, pravo na podnošenje zakonskih predloga, pravo na učešće u radu Skupštine. Tog jednog prava su se odrekli, a kada radite poslovnik koji treba da reguliše rad svih narodnih poslanika treba da ga dobijete konsenzusom.
Ukoliko je moguće da ga dobijete konsenzusom svih poslaničkih grupa, ukoliko možete da napravite dogovor da će takav poslovnik, koji se dogovori, biti poštovan na sednicama Narodne skupštine, vi imate dobar poslovnik i imate priliku da na valjan način regulišete rad na sednicama Skupštine i uopšte skupštinski život.
Kada takvu podršku nemate, kada ne možete da je dobijete, i kada imate definitivni odgovor da jedna grupa poslanika u tome ne želi da učestvuje, a kada u praksi pokazuje potrebu da destruira instituciju (koja možda ne samo njima nego i drugima na neki način odgovara, pa se tu nalaze neki interesi koji su van rasprave koju možemo u ovom momentu voditi), onda dolazimo u situaciju da moramo da nađemo odgovor na nešto što je realnost.
Realnost je da ova skuština ne može efikasno da funkcioniše.
Postoje još neki problemi, problemi nerazumevanja. Zaista bih bio poslednji koji bi se zalagao za uskraćivanje prava narodnih poslanika da javno iznose stavove, da obaveštavaju javnost o svojim stavovima.
Dobro je da znate da je bilo ideja o prestanku direktnih televizijskih prenosa. Ovaj deo ne znate, a taj je da sam od Upravnog odbora Radio televizije Srbije dobio dva zahteva da se izjasnim u vezi sa tim. Predlagali su da se prekine sa direktnim prenosima. Naš stav je, Demokratske stranke Srbije i moj lični, da sa direktnim televizijskim prenosima treba nastaviti. Kada je to tako, moramo se potruditi da sednice dovedemo u red, i kada je reč o tome šta se govori i kada je reč o tome kako se govori.
Ovo je jedan pokušaj. Poslovnik koji je predložen jeste restriktivan u izvesnoj meri, ali je odraz postojeće situacije. Ako se situacija promeni, bićemo u situaciji da zajedno sednemo i napišemo novi poslovnik. Hajde da učinimo taj napor.
Još jedno nerazumevanje - ako sam prekoračio vreme, opomenite me, hoću da kažem koliko problema u nerazumevanju postoji - kad kažete da vam se oduzima pravo da govorite o Leskovcu. Kada ćete govoriti o Leskovcu: kad donosite neki zakon, šta će vam priča o Leskovcu, o Leskovcu se priča na drugim mestima, u Skupštini opštine Leskovac, u Vladi, u ministarstvima; Leskovac nikad ne može biti tema u Narodnoj skupštini.
(Predsedavajuća Nataša Mićić: Vreme.)
Leskovac nikad ne može biti tema u Narodnoj skupštini, osim ako se posebnom odlukom odbora to ne utvrdi. To su ta nerazumevanja. Niko ne uskraćuje prava narodnim poslanicima da govore o ovim stvarima.

Pravo na repliku.
Ima reč Aleksandar Vučić.
Branislav Ivković se takođe javlja za repliku. U vezi sa čim se vi javljate, gospodine Ivkoviću?.

Dame i gospodo narodni poslanici, sreća da je gospođa Mićić sela na to mesto, pa sam dobio pravo na repliku. Da je sedeo gospodin Maršićanin, nikada ne bih dobio pravo na repliku.
Što se tiče onoga što je izrekao gospodin Maršićanin, sve je to uvio u finu oblandu. Neko bi rekao: vidite kako čovek fino govori, zaista je u pravu, samo ne valjaju ti tamo koji vrše opstrukciju. Ili to rade ne bi li ne znam kome tamo pomogli van ove skupštine. Međutim, to je prilično netačno, u potpunosti netačno. Netačno zbog toga što Srpska radikalna stranka učestvuje u radu parlamenta. Gospodin Maršićanin se verovatno preigrao ili je zaboravio da mi ne učestvujemo u radu odbora, ali zbog nekih drugih stvari, zbog nekorektnosti poslaničke većine u Narodnoj skupštini.
Važno je da to znaju građani Srbije. Ne učestvujemo zato što smo imali jedan, rekao bih, konkretan i korektan dogovor na početku ovog skupštinskog saziva, kada je trebalo da Srpska radikalna stranka, imajući u vidu broj ljudi koji je glasao za nju, dobije mesto potpredsednika Narodne skupštine, bez izmene Poslovnika i povećanja broja potpredsedničkih mesta.
Međutim, posle toga se to izjalovilo. Skupštinska većina ima tu mogućnost. Mogla je da izglasa da nema potpredsednika ni iz jedne poslaničke grupe. Ali, onda nema više takve vrste dogovora, niti može da se govori o tome.
Drugo, nemamo mi šta da se dogovaramo ili da sarađujemo. Mi smo politički protivnici. Možemo da razgovaramo, a ne da se dogovaramo. Mi smo politički protivnici koji treba da iznose različite političke stavove u ovoj skupštini. Ono što vi ovde radite, to je prava opstrukcija. Znam da ću teško imati uspeha u tome da ovo neko prenese, zato što će svi, kao papagaji, prenositi ono što je vlast rekla, isključivo ono što kaže režim, što kaže gospodin Maršićanin.
Opstrukcija je to kada vi nećete da vidite, kada nećete da odgovorite na činjenicu da ste uvredili narodne poslanike i rekli da nemaju glave ili im rekli da nisu ljudi, a posle toga je i Narodna skupština rekla da poslanici nemaju glave, odnosno da shvate da imaju glavu tek kad dobiju glavobolju. To nisu uvrede, to je sve normalno, ali su uvrede kad se odgovori na najgore uvrede predstavnika vlasti. To je suština i to je problem ovog parlamenta, to je problem ove skupštine: da se vlast nauči da toleriše oštru i britku opoziciju, one koji će je kritikovati, a ne koji će s vremena na vreme to blago uraditi, pa da je u nečemu pohvale.
Mi to ne želimo. Naše je da kritikujemo vlast. Građani su nas za to birali, a ne da je hvalimo i da se bilo kome dodvoravamo, bez obzira na hajku, bez obzira na sve pritiske kojima smo izloženi.
Molim vas da se ne koristi prilika za govornicom da se opozicionim poslanicima prebacuje i da oni budu krivi i odgovorni. Nađite one koj će vam praviti kvorum. Imate 176 narodnih poslanika, ako se ne varam. Dovedite 126. Nemojte da vam mi budemo krivi, a svakog dana trpimo opstrukciju s vaše strane. Juče jedan poslanik nije do kraja istinito rekao, u stvari nije uopšte istinito rekao, naša obaveza je da se identifikujemo na ulazu. Dakle, to je naša obaveza. Zbog javnosti, da javnost zna. To smo dužni da uradimo. To su svi poslanici Srpske radikalne stranke uradili, a ne ono što vi činite. Hvala vam.