Poštovano predsedništvo, poštvane dame i gospodo narodni poslanici, kada sam prvi put pročitao predlog novog poslovnika našao sam se u dilemi. Kao demokrata po uverenju i stranačkoj pripadnosti smatram da svakako treba poštovati dobro poznatu izreku: "Gospodine, ne slažem se sa vašim mišljenjem, ali ću se do kraja života boriti za vaše pravo da ga iskažete ".
S druge strane, postavlja se pitanje, da li je baš sve što se čuje sa govornice Narodne skupštine Republike Srbije u ovom sazivu bilo u skladu sa parlamentarizmom, dobrim ukusom, pa i domaćim vaspitanjem. Sloboda ne znači anarhiju, a javna reč, čija je specifična težina izuzetna, ne može se zloupotrebljavati, bar ne sa ove govornice, za diskreditaciju svih institucija jedne države ovog visokog doma, predsednika države, Vlade, ministara itd.
Niko ne osporava pravo na kritiku, na oštru političku borbu, pa i opstrukciju kao normalni vid političke borbe, ali gospodo ovde smo često prisustvovali scenama otvorene destrukcije, čiji je cilj, zaista, kako neko reče, stvaranje cirkusa. Ako pristanemo na cirkus i sami postajemo cirkuzanti.
Nekome je očigledno cilj da narod u jednom momentu kaže - svi su oni isti. A, kada su isti, svejedno je za koga se glasa. Mi smo pre godinu dana nasledili politički degradiranu, ekonomski upropašćenjnu i kulturno unazađenu državu.
Pitam se imali iko prava, nakon svega što se dogodilo u prethodnoj deceniji, da se bavi destrukcijom i sprečavanjem parlamenta da stvori zakonski okvir za jednu normalno uređenu državu, koja pripada Evropskoj zajednici naroda.
Gospodo, kada kuća gori dužnost je svih ukućana da gase požar, a najviše onih koji su požar i izazvali neoprezno rukujući šibicama u proteklih deset godina.
Suština parlamentarizma jeste u raspravi, a ne u glasanju. Ali, rasprava, gospodo, nije bahatost, primitivizam, drskost, arogancija, uvrede i ostale zloupotrebe govornice. Mnogi su svoje herojstvo za govornicom iskazivali vređanjem, ali u tome sigurno nema ni zrna demokratije, jer je demokratija svakodnevni sistem kome ovakvi heroji nisu potrebni.
Sami amandmani koje ne želim da citiram, što je već učinila poslanik Anita Beretić, kao i obrazloženje za smenu pojedinih ministara u Vladi Republike Srbije, su najjači argument za neophodnost donošenja jednog ovakvog poslovnika, za koji je sam predsednik Skupštine rekao da predstavlja privremeno i prelazno rešenje.
Poslovnik sigurno ne bi bio restriktivan kada rad pojedinih poslaničkih grupa ne bi bio preterano destruktivan i često protivan osnovnom kućnom vaspitanju. Kada slušam bahate, neodmerene reči, neprimerene ovom domu, sa govornice vidim kolone izbeglica, uništenu privredu, razorena ognjišta, gubitak teritorija, bombardovanje, bedu i sve ono što nam se u protekloj deceniji događalo, zahvaljujući između ostalog i ovakvom vokabularu.
Manjak kompetentnosti i višak bahatosti, oštar i nevaspitan rečnik umnogome su bile zamajac naše tragedije. Ne smemo dozvoliti nastavak ovakve prakse jer je poznato da su prvo ubijale reči pa tek onda oružje. Vrlo često u ovom domu reklamirana je povreda Poslovnika, a mnogo češće je dolazilo do povrede poslanika koji moraju biti zaštićeni od svih vrsta ličnih uvreda.
Što se tiče novčanih kazni, verujem da bi u nekim slučajevima zloupotrebe skupštinske govornice daleko veće kazne bile izrečene da su navedene reči bile korišćene u kafanskoj prepirci nego za skupštinskom govornicom, i za mene lično bi bilo primerenije udaljavanje pojedinih poslanika na duži rok sa skupštinskih sednica, dok se ne primere civilizovanom ponašanju.
Što se tiče ograničavanja vremena trajanja diskusije, smatram dovoljnim predviđeno vreme, jer unapređenjem parlamentarizma ne možemo smatrati bujicu reči koja nas često zasipa sa ove govornice, najčešće bez ikakvog reda i smisla. Zato ću na kraju citirati Duška Radovića: "Oni koji mnogo znaju malo govore, i obrnuto, najviše govore oni koji ništa ne znaju ". To ima veze . Samo mišljenje može sprečiti čoveka da govori.
