Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, evo ušli smo u treći dan rasprave o Predlogu odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, sa zahtevom da se isti razmatra i donese po hitnom postupku.
Ovaj predlog podnela je politička partija DSS i to uz jedno obrazloženje da je najhitnije u ovoj državi Srbiji regulisati rad Skupštine Srbije. Ne slažem se sa ovim i mislim da je mnogo pitanja koja je pre ovoga trebalo da dođu na dnevni red, pre svega problem Srba na Kosovu i Metohiji, aktivnost Koordinacionog centra na Kosovu i Metohiji, kao i formiranje nekih koalicija koje će da izađu na prestojeće izbore, a samim tim da daju integritet jednoj okupatorskoj vlasti, zlikovcima koji će faktički ostvariti svoje pravo uz saglasnost Srba, što je najgore i najteže u ovom trenutku.
Pored tog problema postoje mnogi drugi problemi, ali mislim da je ovo prioritet i da je trebalo da se nađe na dnevnom redu. Ono što je uočljivo odmah jeste i to da se često ovde govori da opozicija vrši opstrukciju a ja tvrdim da upravo opozicija ne uspeva da vrši dobru opstrukciju nego da sama vlast, DOS-ovska većina, vrši svoju opstrukciju. Kako? Tako što predlaže jedan zakonski akt, a onda taj zakonski akt poništava, pa predlaže drugi zakonski akt, pa i taj zakonski akt poništava, predlaže treći i samim tim vrši opstrukciju, odnosno zamajavanje nas narodnih poslanika.
Setimo se da su izmene i dopune ovog poslovnika usvojene već u martu mesecu, pa smo imali drugu izmenu i dopunu, sada u oktobru imamo i to, kako se najavljuje, neki privremeni Poslovnik, znači da se već spremaju za neku novu tačku dnevnog reda, sledeću, za par meseci, verovatno ponovo izmene i dopune Poslovnika. Ono što je normalno oduzimanje vremena Skupštine, to je da je sam predlagač neozbiljan, da je trebalo uraditi ono što je trebalo da uradi baš ta skupštinska koalicija, a kažu da nijedno slovo na papiru nisu stavili. To je neozbiljnost, i to baš poslanika DOS-ovske većine, zašto to nisu pripremili temeljito, da ne bi u jednom mandatu deset puta raspravljali o Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije.
Ono što se nameće kroz čitanje ovog poslovnika je da je poslovnik rigorozan, restriktivan, da umanjuje ovlašćenja i u suprotnosti je sa svim zakonskim normama, pa i samim Ustavom tako što umanjuje prava narodnih poslanika.
Ako se vratimo malo unazad, treba da smo svesni da je samo moguće da ovakvi predlozi dođu od strane DOS-ovske većine. Zašto? Zato što smo imali u početku, pored paketa poreskih zakona koji je samo opteretio građane Srbije, odluku Vlade Srbije da uslovljava Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji, i van Kosova i Metohije, da izađu na registraciju, pa je normalna posledica toga rada Vlade, rada DOS-a i ovako restriktivan predlog Poslovnika kojim se uskraćuju prava. Zašto bismo mi poslanici bili nešto iznad građana, ako se građani mogu uslovljavati, ako se oni mogu opterećivati, ako se njihova prava mogu smanjivati. Mislim da je normalno od ove DOS-ovske vlasti da dođe ovakav predlog Poslovnika kojim će se i smanjiti prava narodnih poslanika.
Ono što je po meni, da kažem, i glupo, to je normiranje radnog vremena Narodne skupštine Republike Srbije. Hoću da kažem da mi nismo u jednoj mašinskoj radionici, u jednoj kovačnici gde je moguće normirati radno vreme. Ipak je ovo parlament, gde je nemoguće normirati radno vreme i odrediti koliko će ko da govori, šta će da govori, kako da govori u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Na kraju, napravljen je jedan potez da se uvede kao neka novina, neka prividna interpelacija, međutim, ta prividna interpelacija je u suprotnosti sa onim što bi trebalo da ima kao funkciju, naročito ako se pogleda član 200ž gde kaže da se pretres povodom interpelacije može završiti zauzimanjem stava o pitanju pokrenutom interpelacijom ili glasanjem o prelasku na narednu tačku dnevnog reda, što će DOS-ovska većina uvek učiniti, tako da je ovaj pojam interpelacije samo fiktivan, ovde samo stoji na papiru.
Iz svega ovoga, proizilazi da iz jedne demokratske tvorevine prelazimo u jednu diktatorsku tvorevinu. Na kraju bih želeo da sve građane pozovem na miting SRS sutra u 15,00 časova, gde će srpski radikali pokušati da još više objasne građanima kakva je trenutno vlast u Srbiji.

Niste rekli gde, da kažem ja? U Novom Sadu, svi željni Srpske radikalne stranke neka dođu sutra u 15,00 časova.
Reč ima narodni poslanik Predrag Mijailović, a posle njega narodni poslanik....
(Dragoljub Stamenković, sa mesta: Kvorum?)
Je lÄ nema, ja mislim da nema, ma ima. Molim vas da utvrdimo kvorum.
Nastavljamo rad u 16,00 časova, ja vas zaista molim da to bude u 16,00 časova.
(Posle pauze.)

Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Reč ima narodni poslanik Predrag Mijailović.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, mi već dva dana, a nastupio je i treći dan, raspravljamo o izmeni i dopuni Poslovnika o radu Narodne skupštine. U jednom se svi slažemo, a to je da ova skupština ima zakonodavnu ulogu, zatim da ima ulogu da kontroliše izvršnu vlast, tj. Vladu. U isto vreme se slažemo da je ovoj napaćenoj zemlji, posle 10 godina propadanja, neophodno da se izvrše reforme. Jedino preko reformi možemo doći ka napretku i boljitku ovoga naroda. Da bi se došlo do reformi, neophodno je doneti mnoge zakonske akte, jer jedino se reforme mogu izvršiti na legalan i legitiman način preko zakonskih akata, a to moramo uraditi ovde u Skupštini.
Bez zakona nema ni reformi. Jednostavno, recimo, mi smo doneli Zakon o privatizaciji, jedan od sistemskih zakona, ali taj zakon mora da prate i drugi zakoni, kao što je zakon o bankarstvu i sudstvu. Zato u ovoj našoj zemlji nema ni investicija, nema ni napretka, ni boljitka. Jednostavno, niko ne želi da ulaže u ovu zemlju gde nema makar zakonske garancije. Svako ko ne želi dobro ovoj zemlji, on i ne želi da se izvrše reforme do kraja, a kao što već rekoh, reforme se ne mogu izvršiti bez donošenja novih zakona.
Ako pogledamo koliko je nama potrebno zakona da bi se izvršile reforme do kraja, treba nam negde oko 200 zakonskih akata. Ako bismo dnevno usvajali po jedan zakon, onda nam je potrebno 200 dana. A, ako bismo radili po starom sistemu, kao što smo do sada radili, po 10 i 15 dana da bi se usvojio neki zakonski akt (a i za ovaj poslovnik verovatno će diskusija trajati 15 ili 20 dana), znači, da bi Srbija došla do reformskih zakona i da bi počele reforme, potrebno bi bilo tri do četiri godine. Svako onaj ko usporava reforme i ko usporava donošenje ovih zakona, on je protiv svog rođenog naroda.
Gospodo narodni poslanici, zato je Demokratska stranka Srbije, kao jaka i odgovorna stranka, inicirala promenu ovog poslovnika kako bi se u ovoj skupštini mogli stvoriti uslovi da se donesu ti reformski zakoni. Neko će reći - zašto nije konsultovala i ostale? Gospodo narodni poslanici, već je ovde predsednik Narodne skupštine rekao da je u maju mesecu pozvao sve poslaničke grupe da u tome učestvuju, a oni to nisu želeli. Zašto, neka se pitaju. Zato je DSS imala obavezu i ima obavezu da napravi uslov za normalan i efikasan rad u ovoj skupštini. Mnogi narodni poslanici kažu da ovaj poslovnik neće biti demokratski. Podsetiću vas da ovaj poslovnik prvi put posle 1945. godine uvodi instituciju interpelacije, što znači da poslanička grupa od 50 poslanika može pozvati na odgovornost Vladu. Neko će reći da je to veliki broj. Nije veliki broj, jer mora i to da bude ozbiljna institucija, jer mi već sada znamo kako bi se ta institucija zloupotrebila, kao što su se zloupotrebljavali i dosadašnji poslovnici. Da nije došlo do zloupotrebe Poslovnika, ne bi ni danas došlo do predloga izmene Poslovnika.
Zato, gospodo narodni poslanici, kada omogućimo uslove za rad, onda je na potezu Vlada koja mora svakodnevno slati ovde zakone. Ukoliko Vlada to ne bude radila, to je stvar odgovornosti Vlade. Onda ćemo zatražiti odgovornost Vlade. Zato, gospodo narodni poslanici, kada napravimo reforme i kada srpskom narodu bude bolje, onda će doći vreme kada ćemo moći u ovom parlamentu da o pojedinim zakonskim aktima razgovaramo satima, danima i godinama. Tada nam srpska javnost neće zameriti.
(Predsednik: Vreme.)
Jedino je moguće demokratiju objasniti ne samo kroz prazne govore, već je demokratija ako čovek i bolje živi. Hvala.

Molim vas da bude malo veći red u sali i da saslušamo govornike.
Reč ima narodni poslanik Branimir Trajković. (Nije prisutan.)
Reč ima narodni poslanik Miroslav Hristodulo, a posle njega narodni poslanik Dragoljub Vojinović.

Uvažene koleginice i kolege, članovi i članice parlamenta, pošto sam podneo amandman da se izbriše zabrana čitanja, a vidim da je to predlagač povukao, ja ću da pročitam svoj govor.
Dakle, izmene Poslovnika su neophodne i to je neophodno. Moramo da povećamo efikasnost rada parlamenta, pošto imamo puno zakonskih predloga u inicijativi koji sporo prolaze parlament. I ove izmene Poslovnika predlagač je u suštini doneo samo zbog jedne poslaničke grupe. Da nema te jedne poslaničke grupe, te izmene poslovnika verovatno ne bi ni trebale, pošto bismo se nekako mi ostali kolegijalno odnosili i ne bi to ni bilo potrebno.
Naravno, mora da se sledi jedno načelo. Predlagač se trudio da ga sledi, ali možda nije dosledno. To je načelo da kako važi za većinu, tako važi i za manjinu. Dakle, neće uvek svi poslanici većine biti uvek u toj većini. Neki od njih neće više ni biti članovi parlamenta. Mnogi od članova parlamenta iz sadašnje većine će postati manjina u nekom budućem sazivu i moraju da vode računa o tome da možda sada ne donesu neke promene koje će biti dobre za sadašnju većinu i sprečavaće neku opstrukciju i destrukciju jedne jedine poslaničke grupe, ali će onda biti loše za neku buduću manjinu, koja će možda imati neka manja prava nego što bi imala da ove izmene nisu donesene.
Zato su se mojih devet amandmana, koje sam podneo, odnosili na to. Neke od njih je predlagač prihvatio, dakle, da se ukine zabrana čitanja. Oko redosleda govornika i dužine rasprave su poslanici Panajotović i Pavlović dali bolje rešenje nego ja, tako da smo se tu usaglasili. Naravno, oko kazni - moje mišljenje je bilo da su kazne primerene samo za one opomene i ona isključenja koje donosi kolektivno Narodna skupština. Dakle, ja sam se zalagao da se za ove druge kazne, kao što su opomena i oduzimanje reči, izbrišu novčane kazne, a da ostane samo za isključenje. Ali, to nije prošlo. Sada ću se usredsrediti samo na moj ključni amandman, koji nije ni predvideo predlagač.
Dakle, predlažem da se doda novi član kojim se ukida kvorum za vreme načelne rasprave. Ima nekoliko razloga zašto sam to predložio. Jedno je što je parlamentarna praksa u svetu pokazala da nisu uvek svi poslanici zainteresovani za neko, često veoma stručno, pitanje o kome se diskutuje i da to vreme uvek mogu pametnije iskoristiti kroz rad u odborima ili kroz rad sa biračima na terenu. Dalje, tu su uvek govornici koji su se prijavili za reč i koji su uvek zainteresovani i da čuju šta drugi poslanici misle o tome. Naravno, tu je i nešto što je sada praksa. Dakle, nas u ovoj sali često ima svega 70, 80, 90. Ponekad nas minutima i satima ima toliko, a kada se zatraži kvorum da bi se izvršila destrukcija rada parlamenta, onda mnogi poslanici uđu, ubace kartice i izađu napolje, pa opet ostane 70, 80, 90 poslanika, kroz samo nekoliko desetina minuta. Dakle, ovi poslanici koji tu sede, njih 70, 80, 90, ne sede tu zato što ih na to primorava Poslovnik, nego zato što ih na to primorava moralna obaveza koju oni osećaju, da sede u ovom parlamentu. Dakle, tu su izvodi o statistici, o glasanju, o prisutnosti. Naravno, birači će znati da cene ili da kazne to prisustvo narodnih poslanika.
Takođe, mi nismo ovde dužni da budemo publika za nečije iživljavanje i za korišćenje ove govornice samo za ličnu promociju. Dakle, moj predlog je da se posle člana 3. ove odluke, doda član 3a. koji samo utvrđuje to da predsednik Narodne skupštine otvara sednicu Narodne skupštine, pošto na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika utvrdi da je na sednici prisutno više od polovine ukupnog broja narodnih poslanika, i da se doda još jedan član, a to je da tokom sednice samo predsednik Narodne skupštine ima pravo da zatraži utvrđivanje kvoruma primenom elektronskog sistema za glasanje ili prebrojavanjem, ukoliko je to u funkciji uspešnog rada Narodne skupštine. Naravno, kada ne postoji kvorum za vreme načelne rasprave, može se ukazati potreba za ponovnim utvrđivanjem kvoruma. Na primer, kada sledi glasanje u načelu, pošto se načelna rasprava iscrpla pre nego što je to bilo predviđeno. Ovu potrebu ocenjuje predsednik Narodne skupštine.
(Predsednik: Vreme.)
Tako da, i pored svih kontroverznih rasprava oko ovog mog predloga, Zakonodavni odbor smatra da je to pravno moguće, Administrativni odbor je prihvatio, predlagač nije, pa ćemo o tome glasati. Pozivam vas, kada bude taj amandman, da glasate za.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Vojinović, a posle njega narodni poslanik Petar Madžarević.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, već treći dan govorimo o Predlogu odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Skupštine. Pominju se krupne reči (ružne nisam zapamtio, odnosno zaboravio sam) - Ustav, demokratija, diktatura, prave se poređenja da parlament liči na pozorište, kafanu, cirkus.
Ja bih, kolege, počeo od etimološkog značenja reči poslovnik, što znači pravilnik kako ćemo poslovati. Kako smo poslovali? Ja mislim loše i ako ovako nastavimo poslovaćemo još lošije, što znači da moramo da dogovorimo ponovo pravila ponašanja. Danas su bila pitanja zašto to radi Demokratska stranka Srbije. Možda ja nisam najkompetentniji da o tome kažem, ali moram reći da je Demokratska stranka Srbije, kao najbrojnija u ovoj parlamentu i stranka koja se zalaže da i izvršna vlast radi bolje i efikasnije, morala ovog puta u dogovoru sa ostalim strankama da izađe sa drugojačijim predlogom za organizaciju rada ovog parlamenta.
Prvo, taj predlog afirmiše, ono što je već rečeno, skupštinske odbore. Jedan odbor je već predložen i znate svi njegovu ingerenciju.
Drugo, uvedena je posle toliko vremena parlamentarna praksa, institucija interpelacije. Nikog do sada ne čuh da je pokušao u preliminarnoj debati da na neki način bolje konkretizuje ili odredi ovu instituciju.
Treće, poslanik koji je izdvojio mišljenje na odboru ima pravo da ga u posebnom vremenskom periodu obrazloži.
Samo ove ilustracije govore da dosadašnji način rada Skupštine nije dobar i to ne zbog opstrukcije parlamenta, opstrukcija je jedan vid političke borbe opozicije, nego zbog toga što se ovde, kolege, svašta pričalo, svašta pisalo (juče ste to videli). Ali kada kažem svašta ne mislim pežorativno, samo pežorativno, jer može se govoriti i u kafani i to je kafanski govor. Može se govoriti u amfiteatru fakulteta i onda je to stručno specijalistički govor. Ovde se mora govoriti, po mom mišljenju, govorom parlamenta. Zbog toga Demokratska stranka Srbije predlaže izmenu Poslovnika, da se taj rad drugačije organizuje, da se afirmišu odbori, da se mišljenja i predlozi iskristališu unutar poslaničkih grupa i poslaničkih klubova, pa da se kao takvi iznesu ovde, za ovom govornicom i to argumentovano i kompetentno.
Do sada se za rad u Skupštini, po mom mišljenju, smatrao, od pojedinih kolega, samo izlazak pred ovu govornicu i naširoko raspravljanje o bilo čemu i bilo kako, bez obzira da li je o tome već pričano. Kolege, ja ću to ilustrovati jednim primerom koji se juče desio. Moj uvaženi kolega, predsednik poslaničke grupe je rekao ovde, ljutnuo se - meni kao afirmisanom profesoru univerziteta neko je dobacio: ne lupaj. To je stvarno ružno, to je povreda Poslovnika i to je vulgarna reč, ali suština je u drugome, da uvaženi kolega smatra da ako je profesor univerziteta on se razume u sve i o svemu može da govori. Ja sam profesor neuropsihijatrije, ali se ne razumem u sirak i ne razumem se u premije za mleko.
Hoću da vam kažem, drage kolege, oni koji žele da ovde govore naširoko i nadugačko o svemu gde su kompetentni i nisu kompetentni, neka nađu neke druge slušaoce, koji su, kako u mom kraju kažu, zaludni. Ako neko hoće suicidalno da svoj rejting, politički, na bilo koji način obara, nema prava da vodi i nas. Demokratska stranka Srbije drži do svog ugleda i drži do obećanja tamo gde odgovara za njih.

Reč ima narodni poslanik Petar Madžarević, a posle njega narodni poslanik Milan Stanimirović.

Dame i gospodo narodni poslanici, osnovna intencija ove izmene Poslovnika je zaštita parlamentarizma u Srbiji, a ne sputavanje demokratije, kako se lažno prikazuje u izlaganjima nekih opozicionih poslanika. Ovaj parlament je izabran na osnovu proporcionalnog izbornog sistema, što znači da su određene stranke dobile određen broj glasova od birača u Srbiji, pa su na osnovu toga delegirali poslanike u srpski parlament.
Znači, primedba o suzbijanju i ugrožavanju prava narodnih poslanika objektivno ne stoji, jer samim zakonom je težište stavljeno na poslaničke grupe, posledično, a ne na poslanike. Teško da neko može da se samostalno kandiduje i da pobedi na izborima. Mislim da ćemo se oko toga svi složiti i verovatnoća za tako nešto je gotovo ravna nuli. Zašto je to tako, mogli bismo da diskutujemo, ali kada na dnevnom redu bude odgovarajući zakon. Stavljanje akcenta na poslaničke grupe u ovom predlogu samo je posledica prilagođavanja važećim propisima u ovoj oblasti.
U nastupima određenih poslanika preovladava propagandna doktrina koju je ustanovio još svojevremeno Gebels, a njen smisao je sledeći - nije važno šta je istina, već u šta ćemo ubediti javno mnjenje da prihvati kao istinu. Preciznije, stotinu puta ponovljena laž na kraju će postati istina.
Predloženom izmenom Poslovnika ne oduzima se pravo na govor i slobodno iznošenje mišljenja u argumentovanoj i uljudnoj diskusiji, već se upravo ova jalova, beskrajna i nepotrebna ponavljanja istih stavova ograničavaju na razuman nivo. Na kraju krajeva, u starom poslovniku u članu 99. stoji da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine; narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Na kraju, nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatan život drugih lica. Koliko je ovo poštovano u prethodnom periodu, videli smo i sami. Problem je bio i u tome što za kršenje ovih odredaba nije postojala adekvatna sankcija. Ovim predlogom ta sankcija se uvodi.
Dalje, tumačenjem da se ovim promenama ograničavaju ustavna prava poslanika su jednostrana i predstavljaju zamenu teza, jer niko se svojim pravom ne može koristiti na štetu drugog. Uostalom, član 18. Ustava Republike Srbije, na koji se ovde uveliko pozivaju opozicioni poslanici, kaže: "Ljudsko dostojanstvo i pravo na privatni život čoveka su nepovredivi". Psovke, uvrede, izlivi najbanalnijih izraza koji se upućuju predsedavajućem, kao i poslanicima koji iznose argumente za ovom govornicom, postali su, nažalost, uobičajeni manir pripadnika jedne opozicione poslaničke grupe.
O scenama hvatanja za govornicu kao da je nečija privatna svojina i iznošenjima pojedinih poslanika, kada sva uljudna sredstva ubeđivanja ne daju rezultat, mislim da posebno ne mora ni da se govori. Gotovo svakodnevno smo svedoci i na neki način taoci ovog nezrelog ponašanja.
Novčane kazne koje su predložene imaju upravo za cilj da suzbiju ovo neuljudno ponašanje, koje sve češće ispoljavaju određeni poslanici. Dakle, usmerene su na suzbijanje psovki i uvreda koje imaju lični karakter, a nikako nisu usmerene na suzbijanje iznošenja političkih stavova, primedaba i kritika svake vrste, ako su one iznete na jedan parlamentu primeren način.
Uvođenje odbora za privatizaciju, koji će imati pravo i obavezu da kontroliše postupak privatizacije, svakako je u opštem interesu i bilo bi dobro da sve parlamentarne stranke daju svoje predstavnike u ovaj skupštinski odbor.
Što se tiče instituta interpelacije, mislim da je to pozitivna tekovina parlamentarizma i njeno uvođenje kroz ovaj predlog izmene Poslovnika pojačava ulogu i značaj narodnih poslanika, dajući nam za pravo da od Vlade ili određenog ministarstva tražimo da se izjasne o pojedinim pitanjima. Za predlog za podnošenje interpelacije potrebno je 50 potpisa narodnih poslanika, što zapravo pokazuje samo da će interpelacija biti ozbiljno i promišljeno podnošena.
Preko 600 amandmana i njihova neverovatna sadržina upravo govori u prilog izmene Poslovnika i sužavanja mogućnosti za njegovu zloupotrebu. Iskreno se nadam da će se posle usvajanja vratiti uljudnost i dostojanstvenost u Narodnu skupštinu. Hvala.
(Aleksandar Vučić traži reč, sa mesta.)