Ovo je još jedna od primedaba koja se ne može staviti na glasanje.
Da li se još ko javlja za reč?
(Iz sale: Svi ćemo se javiti za reč.)
A, svi ćete se javiti za reč. E, pa onda, kao predsednik Skupštine, pre nego što vam dam reč, molim da objasnim način rada Narodne skupštine, što sam dužan da objasnim svim narodnim poslanicima, ne vama.
Zapisnik je akt u koji se unosi, po Poslovniku, mogu da pročitam šta i kako, ono što se dešavalo na sednici, bitni događaji, bitne odluke i ono što je na Skupštini bilo. Primedbe na zapisnik mogu se, za svakog čoveka koji razumno razmišlja i koji poštuje Narodnu skupštinu, odnositi samo na eventualne činjenice da u zapisniku stoji nešto drukčije ili drugo od onoga što se na sednici Skupštine dešavalo ili što je odlučivano, ili je, eventualno, nešto od toga propušteno da se unese u zapisnik. Naravno, treba da sledi i predlog kako treba određeni tekst promeniti, ukoliko ne odražava verno ono što je bilo na Skupštini.
Mi smo do sada slušali, uglavnom, neslaganja sa onim što se dešavalo. To ne može da bude predmet za svakog onog ko ima zdrave pameti u glavi, ne može biti predmet rasprave kada se raspravlja o zapisniku. Dakle, mi se možemo slagati ili ne slagati sa nečim o čemu se odlučivalo na sednici Skupštine, ili što se dešavalo, ali ono što je bilo, to mora da piše u zapisniku.
Ja vas molim da to imate u vidu, jer smo veći deo vremena do sada, gotovo sat i po, potrošili na rasprave o tome što se nekom ne sviđa što je u zapisniku verno napisano ono što je zaista bilo na sednici.
Ima reč gospodin Šešelj.
