Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da kao predstavnik Vlade ukratko obrazložim predlog ovog zakona.
Ovaj zakon je vrlo kratak i on je na neki način iznuđen, jer je posledica promene saveznog zakona koji odlaže popis stanovništva, domaćinstava i stanova, koji je planiran u ovoj godini, za godinu dana, tako da će se popis održati aprila sledeće godine.
Sličan zakon je već promenjen u Crnoj Gori i mi kao Republika Srbija smo dužni da prilagodimo naš zakon saveznom zakonu, tako da je svrha promene zakona prilagođenje zakona Republike Srbije odgovarajućem saveznom zakonu. Hvala na pažnji.

Hvala gospodinu Domazetu.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima gospodin Obradović.

Poštovani gospodine predsedniče, kolege poslanici, odlaganje primene zakona o izvršenju popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u 2001. godini je loše po našu državu. To treba konstatovati, a Predlog zakona odbaciti. Ovaj predlog zakona govori, nažalost, o našoj Vladi Republike Srbije da je spora, neefikasna, nestručna, nekompetentna, neodgovorna i politički kratkovida.
Zašto je naša vlada spora, neefikasna, neodgovorna? Ako je sprovođenje popisa stanovništva regulisano saveznim zakonom i zakonima republika članica i ako je saveznim zakonom izvršena izmena u pogledu roka održavanja izbora sa aprila ove godine na april 2002. godine, ako je ove i druge rokove trebalo upodobiti sa usvojenim saveznim zakonom i izvršiti usaglašavanje sa zakonima Republike Srbije, zašto to Narodna skupština radi tek sada, 22. oktobra tekuće godine. Zašto to nije učinjeno odmah nakon, što je savezni Zakon o izmenama Zakona o popisu stanovništva usvojen? Šta je Vlada Republike Srbije do sada čekala? Vidi se, doduše, iz ovih dokumenata da je Vlada na sednici od 3. jula donela ove izmene i dopune zakona i taj predlog dostavila Skupštini 17. jula, ali na dnevni red dolazi tek sada, tri meseca kasnije.
Popis domaćinstava, stanovništva i stanova, kao najveća statistička akcija koja se obavlja u jednoj državi svakih deset godina, odlaže se još za jednu godinu. Skupština Srbije i poslanici o tome treba da daju svoj sud tek sada, krajem oktobra. Doduše, desilo se da dva puta već Narodna skupština raspravlja o jako bitnim pitanjima za rad Skupštine i život građana Srbije, kao što je Poslovnik o radu, čak je povodom toga zakazana i vanredna sednica. Očigledno je da su najveća prepreka dobrom radu Vlade poslanici Narodne skupštine Srbije, ali, eto, nije se imalo ni vremena ni razumevanja, (možda i znanja) da se ovaj zakon pre stavi na dnevni red Skupštine.
Čak su u Crnoj Gori, kao jednoj od republika članica, usvojili zakon o odlaganju popisa za 2002. godinu, i to pre saveznog zakona, a naša skupština to nije učinila i naša vlada kasni sa predlogom. Naša vlada nije ni u budžetu Republike Srbije predvidela sredstva za izvršenje popisa stanovništva. Zašto? Ili nije znala koje sve radnje u popisu stanovništva treba obaviti i koja su sredstva potrebna, ili je unapred znala da popisa neće biti. Kako god bilo, vidi se da se i nedostatak novčanih sredstava pominje kao jedan od razloga da popis bude tek 2002. godine.
O posledicama nesprovođenja popisa stanovništva po državu Vlada ništa ne govori. Deset ili više godina je vremenski značajan period u demografskom razvoju države, pogotovu u pojedinim oblastima, ili u gradovima. Mi u Srbiji imamo situaciju da u pojedinim oblastima, kao što je npr. pokrajina Kosovo i Metohija, popis nije održan više od dve decenije i postoji statistička praznina u pogledu tačnih podataka, postoje samo procene za 1991. godinu. To se, nažalost, odnosi i na dve opštine na jugu Srbije, na Preševo i Bujanovac.
Zašto ovo pominjem? Popis 2001. godine je trebalo da bude deveti popis stanovništva koji se sprovodi, organizuje u Srbiji, a da podsetim, najpre u Kraljevini Jugoslaviji, odnosno državi Srba, Hrvata i Slovenaca, a kasnije i u Kraljevini Jugoslaviji, a posle Drugog svetskog rata i u socijalističkoj Jugoslaviji, popisi stanovništva su obavljani 1921, 1931, 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991. godine (od 1961. godine shodno međunarodnim preporukama Ujedinjenih nacija da se popisi obavljaju u prvoj godini koja počinje sa jedinicom). Jedino kada popis nije bio obavljen, to je u godinama Drugog svetskog rata, odnosno 1941. godine i nije bio obavljen na Kosovu i Metohiji 1991. godine.
Zašto ovo pominjem? Zato što ti podaci za državu jesu značajni i ona o njima mora i treba da vodi računa. Nas naravno ne interesuju problemi popisa stanovništva u delovima nekadašnje Jugoslavije, tzv. druge Jugoslavije, ali bi trebalo da nas interesuju problemi koji su vezani za popis stanovništva za pokrajinu Kosovo i Metohiju, odnosno za opštine Bujanovac i Preševo, koje su pretežno naseljene Albancima.
Kao što se zna, većina pripadnika albanske nacionalne manjine je iz političkih razloga odbila da učestvuje u popisnim aktivnostima, da pruži tražene podatke. To su isto uradili i pripadnici albanske nacionalne manjine u opštinama Preševo i Bujanovac. Procena je statističara da je popisom u ove dve opštine tada bilo izostavljeno oko 60.000 ljudi. U odnosu na procene, pošto podataka nema o broju stanovnika te dve opštine iz 1991. godine, popisom nije bilo obuhvaćeno, odnosno popis je bojkotovalo 68% građana te dve opštine. Dakle, pravi popis stanovništva u ove dve opštine nije sproveden još od 1981. godine, pre više od 20 godina. Šta to znači? Sa stanovišta demografskih promena, to sve govori samo po sebi. Šta to može značiti za stanovništvo ovih opština, može se zaključiti.
Koliko procene o broju stanovnika nisu tačne, govori i samo po sebi ovo što se zbiva na Kosovu i Metohiji, jer u organizaciji UNMIK-a i u tzv. registraciji birača izvršen je i popis stanovništva i pokazalo se da su podaci koje je UNMIK ponudio daleko manji od onih kojima su pripadnici albanske nacionalne manjine špekulisali u vezi njihovog broja. Može se zaključiti da slično vredi i za Preševo i Bujanovac. Demografska slika ove dve opštine, tačan popis stanovništva po nacionalnoj, etničkoj pripadnosti dobija na značaju i zbog najavljenog načina rešavanja problema u ove dve opštine i u Medveđi. Pitanje je koji će podaci biti uzeti u obzir, ako uopšte do toga dođe.
Naime, mi još uvek nismo, kao Narodna skupština, upoznati sa svim planovima vezanim za rešavanje situacije na jugu Srbije, ne znamo šta je sadržaj tih planova, tih odredaba. Pominje se etnički princip, odnosno princip etničke pripadnosti kao krucijalni, i to prilikom formiranja određenih organa. Pošto popis tu nije obavljen 1991. godine, a sada se i odlaže za još godinu dana, podaci će, umesto januara 2002. godine, biti dostupni javnosti tek januara 2003. godine, a struktura stanovništva se očigledno menja. Nije nepoznato da se i na terenu sve veći broj pripadnika albanske nacionalne manjine doseljava, a jedan broj Srba, Crnogoraca, Roma se seli i to će doprineti izmeni etničke strukture, odnosno promeniti demografsku sliku u toj opštini.
Kako građani, svi oni koji su zainteresovani za budućnost i sudbinu ovih dveju opština, mogu biti sigurni da će pravi podaci biti uzeti u obzir, ako naša Vlada Republike Srbije nije pristupila izvršenju popisa i dobila relevantne podatke, koji mogu biti osnova za rešavanje ovog problema?
Sada se i ovaj popis odlaže za još godinu dana i time se očigledno, svesno ili nesvesno, ide na ruku jednoj vrsti političkog i drugog pritiska koji može značiti nedostatak informacija vezanih za etničku strukturu stanovništva.
Mi nismo od Vlade (čuli smo od gospodina ministra obrazloženje da je usaglašavanje sa saveznim zakonom) dobili odgovor zašto je primena tog zakona na saveznom nivou odložena. Videli smo, samo je jedan razlog postojao u istoriji ove zemlje koji je uslovio da popis stanovništva ne bude održan: to je rat, i to svetski, a mi takve situacije nismo imali, pa bi bilo zanimljivo čuti zašto je došlo do odlaganja popisa 2001. godine, jer kažem da taj popis može imati dugoročne i loše posledice.
Zbog svega ovoga, a posebno zbog, kažem, situacije na jugu Srbije, sa kojom ni mi, kao Skupština, a ni javnost, nije upoznata sa svim planovima rešavanja problema tog područja, smatramo da je jako loše što je popis stanovništva odložen za iduću godinu. Smatramo da je loše što nam Vlada sada nudi jedan takav akt koji to treba da konstatuje, i mi socijalisti, ćemo ga odbaciti. Hvala.

Ima reč gospodin Pelević.

Uvaženi gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, SSJ neće glasati za zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, iz nekoliko razloga.
Na prvi pogled, ovaj zakon izgleda prilično naivno i prilično beznačajno.Radi se samo o prolongiranju datuma popisa stanovništva, domaćinstava i stanova. U suštini, problem je mnogo veći. Problem je mnogo veći upravo zato što se postavlja nekoliko ključnih pitanja, koja se tiču svih nas, posebno građana Srbije, posebno države Srbije i SRJ.
Ta pitanja su sledeća: pitanje je kako će se obaviti popis stanovnika Srbije na Kosovu i Metohiji; koja to Vlada trenutno u Srbiji može da izvrši popis Srba i drugih nealbanaca, koji žive na Kosovu i Metohiji; kako će se izvršiti popis stanova Srba i drugih nealbanaca, koji su živeli na Kosovu i Metohiji a koji su morali da izbegnu sa Kosova i Metohije; koliko je tih stanova popaljeno, koliko je tih kuća uništeno i u koliko su se stanova i kuća uselili Albanci, stanovnici NR Albanije, koji su iskoristili interegnum, odnosno vakum za vreme vladavine UNMIKA i KFORA na Kosovu i Metohiji, i koji su sada stanovnici tih kuća i tih stanova. Kako obaviti popis u tom slučaju?
Drugo pitanje koje se postavlja je takođe veoma važno - kada će ova vlast da da pravo državljanstva i time pravo da se popišu izbeglice iz
Republike Srpske Krajine i Republike Srpske? Njih ima oko 500 hiljada u Jugoslaviji. Oni nemaju pravo glasa i oni su građani drugog i trećeg reda u Srbiji i Jugoslaviji.
To pitanje nije rešila ni prethodna vlast, jer se plašila da će oni, ukoliko budu državljani Srbije i Jugoslavije, glasati protiv prethodnog režima, koji je delimično kriv za njihov egzodus i za njihovu nesteću. Isti problem verovatno ima i sadašnja vlast, jer se plaši da će na sledećim izborima izbeglice iz Krajine i Republike Srpske glasati protiv ove vlasti, koja ništa nije uradila da im se pomogne i da se reši njihov status.
Dakle, to su dva ključna pitanja, koja se tiču popisa stanovništva u Srbiji. Ne možemo da upoređujemo Republiku Crnu Goru i Republiku Srbiju, kad se radi o popisu stanovništva. Još uvek je Republika Crna Gora jedinstvena i nema nijedan deo Crne Gore gde vlasti u Crnoj Gori ne mogu da izvrše popis stanovništva. Druga je stvar u Srbiji. U Srbiji, nažalost, srce Srbije, Kosovo i Metohija, je van ingerencije aktuelne vlasti i ne može aktuelna vlast da izvrši popis, ni stanovništva na Kosovu i Metohiji, ni Srba, ni nealbanaca, a ni Albanaca, a kamoli popis kuća i stanova koji se nalaze na Kosovu i Metohiji u dobrom stanju, ili koji su popaljeni, ili koji su uništeni, ili koji su useljeni od strane Albanaca iz Albanije.
Dakle, velika je razlika u tome i ne može Vlada da upoređuje popis stanovništva u Crnoj Gori i popis stanovništva u Srbiji - jer je velika razlika između ova dva popisa.
Ono što takođe zabrinjava jeste činjenica da se ide u svakom slučaju na popis stanovništva.
Ne slažem se ni sa predlogom Vlade Srbije, ali ni sa predlogom mog prethodnika, koji je izrazio nezadovoljstvo što se popis ne vrši ove godine.
Mi iz SSJ smatramo da popis treba odložiti sve do onog momenta dok ne budu stvoreni uslovi da se izvrši popis na celokupnoj teritoriji Republike Srbije.
Mislimo da je to manje zlo, nego da se izvrši popis stanovništva samo u centralnoj Srbiji, a da se ne izvrši popis stanovništva na Kosovu i Metohiji. Od dva zla treba izabrati manje zlo, a manje zlo je da ne zaboravimo naše ljude koji žive na Kosovu i Metohiji.
Po svim procenama, Srba na Kosovu i Metohiji ima od 110 do 120 hiljada. Niko ne zna tačno koliko ih ima, ali to su brojke koje su otprilike tačne. Da li treba da ih zaboravimo i da li treba da ih ne popišemo, zarad popisa u Srbiji? SSJ smatra da je manje zlo da odložimo popis sve dok ne budemo mogli da popišemo i Srbe i nealbance, ali bogami i Albance, jer su oni po Rezoluciji 1244 stanovnici SRJ, nažalost, po toj Rezoluciji ne i stanovnici Srbije, ali u svakom slučaju stanovnici SRJ, koja još uvek postoji i čiji je deo Republika Srbija.
Dakle, smatramo da popis treba odložiti i predlažemo Vladi Srbije da povuče ovaj predlog zarad dobra svih nas, i zarad dobra onih ljudi koje smo svi zaboravili i koji žive na Kosovu i Metohiji i zarad onih ljudi koji su izbegli sa Kosova i Metohije, a koje nismo popisali sada kada smo imali priliku, nego smo samo izvršili registraciju birača.
Zato ne stoji ona parola koja je bila na svim onim slajdovima, na svim sajtovima i na svim plakatama koje su cirkulisale za vreme registracije "Da vidimo koliko nas ima", jer to nije tačno, to je trebalo da glasi "Da vidimo koliko ima birača na Kosovu i Metohiji, i onih koji su sa Kosova i Metohije", jer smo time zaboravili našu decu, koja imaju 17, 16, 15 i manje godina, jer ih nismo registrovali, jer oni nemaju pravo glasa. Dakle, to nije bio popis stanovništva, nego je to bila samo registracija birača.
Zato bi bilo dobro da Vlada Srbije povuče ovaj predlog zakona i da podnese predlog zakona o popisu Srba i nealbanaca, koji su morali da izbegnu sa Kosova i Metohije i koji se dan-danas potucaju po Republici Srbiji, i jedan manji deo po Republici Crnoj Gori. To je jedini mogući popis koji je u ovom trenutku moguće izvršiti.
Hvala vam na pažnji.

Ima reč gospodin Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre se izvinjavam ostalim poslanicima SRS što su uskraćeni za pravo da govore o zakonima za koje su se ozbiljno pripremali i što će minut, koliko smo izračunali da će oni imati na raspolaganju, biti zaista malo da se predstave građanima Srbije, kao poslanici ravnopravni ostalima.
Pred nama se nalazi Predlog zakona koji je u skupštinsku proceduru ušao 3. jula 2001. godine. Od onda smo imali vanrednih zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, i na zahtev Vlade, i na zahtev ovlašćene grupe narodnih poslanika, ali se ovaj zakon do dana današnjeg nije našao u skupštinskoj proceduri, pa zato skoro besmisleno zvuči obrazloženje da je isključivi povod za stavljanje ovog zakona na dnevni red taj što je Savezna skupština donela odgovarajući savezni zakon, kome mi tobož moramo da se prilagođavamo.
Evo sada konačno primera gde mi dokazujemo da smo član SRJ, i pošto je DOS na vlasti i u SRJ, i u Republici Srbiji, moraju da se sprovode odluke donete u saveznoj državi. Kad je Savezna skupština odbila da donese Zakon o izručenju građana u Hag, tada je Vlada Republike Srbije ignorisala i Saveznu skupštinu, i Savezni ustavni sud, nego je donosila nekakve svoje uredbe kojima je regulisala ono što ona ne sme i ne može da reguliše.
Mi ovde govorimo o odlaganju odloženog popisa birača, bavimo se 31. martom, ili aprilom, nije važno, ove godine, koji je prošao pre šest ili sedam meseci.
Ne ličimo previše na ljude koji su zabrinuti za sudbinu države i koji svoj posao obavljaju ozbiljno. Crna Gora je, kažu, donela zakon o odlaganju popisa stanovništva pre saveznog zakona. Mislim da tu leži ključ barem od jedne brave, od nekoliko brava kojima su zaključani odnosi u SRJ. Ali, evo barem jednog ključa. Crna Gora može da radi šta god hoće. Pa, čak i kada uradi nešto što nema uporišta u saveznim zakonima, mi posle toga trčimo za odlukom Republike Crne Gore i sprovodimo je bezmalo kao da nam je to neki ultimatum, uradila je Crna Gora, pa šta sad Srbija čeka. Uradila je Crna Gora mnogo loših stvari, taman posla kada bi Srbija potrčala za njom i kada bi izvršavala sve ono što Crna Gora radi, u kratkom roku ne bismo imali ne samo SRJ, ne bismo imali ni Republiku Srbiju.
Predlog zakona je nepripremljen, Predlog zakona je neozbiljan. Naravno, biće usvojen. Ali, šta ako ne bude? Da li ćemo vremeplov vratiti unazad pa da proglasimo da je sada mesec mart i da izvršimo popis. Nepripremljen je zato što su mu obrazloženja štura i što ne odgovaraju istini. Nepripremljena su zato što ovde nigde ne videsmo šta je sa sredstvima koja su do sada izdvajana za popis i koja su utrošena za popis, odnosno ne vidimo da li je u 2000. godini izdvojeno 35.800.000 dinara, da li je u 2001. godini izdvojeno 395.972.925 dinara. To je bila obaveza iz Zakona koji je još uvek na snazi i tu obavezu predlagač zakona ne menja ovim predlogom zakona. Sredstva su trošili i Republički i Geodetski zavod za statistiku, da li su dostavili Vladi Republike Srbije utrošak tih sredstava, da li smo mi kao narodni poslanici zaduženi da o svemu u ovoj zemlji brinemo, da li smo dobili izveštaj o tome gde su ta sredstva utrošena?
Nas Vlada upozorava da nema dovoljno sredstava. Mislim da je budžetom predviđeno 200 miliona za ovu godinu, pa Vlada kaže da nije dovoljno sredstava za sprovođenje popisa. Kako to da u petostruko većem budžetu mi predvidimo manje sredstava za popis, još u decembru mesecu prošle godine? Da li je to znak da vlast DOS-a nije spremna da izvrši popis stanovništva bilo kada? Mislim da je to osnovni razlog.
Ne usuđujete se vi da izvršite popis, zato što ne znate šta ćete sa građanima Kosova i Metohije. Ima više kategorija tih građana u odnosu na rasnu, versku pripadnost, u odnosu na lokaciju na kojoj se nalaze sada, da li su raseljeni, iseljeni, da li žive u svojoj ili u tuđoj kući. Vi se čak ne usuđujete ni da menjate član 15. Zakona, kojim smo mi regulisali da ćemo izvršiti popis, ali da nećemo vršiti popis na Kosovu i Metohiji dok je tamo UNMIK i privremena administracija UN.
Vi kažete da nema vremena da se izvrši popis građana u Republici Srbiji, a pitam vas kako onako ekspresno izvršiste registraciju birača sa Kosova i Metohije? Kako prvo promeniste stav za 180%, a tu vas podsećam da znam da ste vi tako sazdani da ne poštujete ni jednu odluku Narodne skupštine, ni jedan zakon, ni jednu odluku Vlade Republike Srbije donetu pre vašeg mandata? Ali, kako pogaziste odluku ove narodne skupštine u jednom mandatu, jednu od dve, donete jednoglasno, koja je glasila da nećemo prihvatiti Ustav koji piše Hans Hekerup.
Dragi moji poslanici za vas je to obaveza. To je obaveza za celu Srbiju da ne prihvatimo Ustav Hansa Hekerupa. Ova skupština je tu odluku donela jednoglasno. Vi ste se pridržavali mesec dana te odluke, a onda ste pozvali birače da se registruju. U to ste upleli i Srpsku pravoslavnu crkvu, tobož da birači pokažu šta je naše i da vidimo koliko nas ima. Niti smo pokazali šta je naše, jer se to ne dokazuje registracijom birača nego knjigama koje mi već imamo. Izneli smo ih sa Kosova i Metohije. A, niste dokazali ni koliko nas ima. Sa ovom registracijom birača nisu obuhvaćena naša deca. Popis bi utvrdio koliko nas je. Kada bi sada jedna čestita vlast krenula u propagandu popisa, rekla bi: izađite, popišite se da vidimo koliko nas je. To bi bila sva propaganda koja je građanima Srbije, još uvek zadojenim patriotizmom prema ovoj svojoj zemlji, dovoljna da se odazovu na registraciju birača. Vama to na pamet ne pada. Ovo odlaganje popisa za samo četiri meseca, uz ovakvu vlast koja se nije setila da blagovremeno odloži popis, uopšte ni ne garantuje da ćemo mi početkom iduće godine imati popis stanovništva na teritoriji Republike Srbije.
Mnogo je problema koje ste doneli ovoj zemlji samim svojim dolaskom na vlast. Kakvi će ti formulari i obrasci za popis biti, šta će se tu sve naći ako se budu slušale pojedine stranke DOS-a, to će biti kilometarski dugi formulari. Pojaviće se i tunguzijanci. Sigurno. Otprilike ova vlast je spremna da i to uvede ako joj nekada neko to bude naredio.
Naravno, poslanici SRS-a su amandmanima prihvatili stvarnost, prihvatili da popisa stanovništva nije bilo u roku koji je određivao Zakon. Mi prihvatamo i da vi nećete moći da izvršite popis, ni u roku koji sada sebi dajete. Zašto ponovo da zasedamo kada svi mi u ovoj sali znamo da popisa u martu neće biti.
Popisa će biti kada popis budu naredili, a ne kada se o popisu bude dogovorila Narodna skupština, i o rokovima u Zakonu koji usvoji Narodna skupština Republike Srbije.
Predlažem vam, ako razmišljate o popisu, krenite u pripreme za popis. Te pripreme nigde ne vidim. Nije trebalo da nam ovde ministar za nauku obrazlaže Predlog zakona. Naravno, nije nam ni obrazlagao. To bi trebalo da urade oni koji su krivi što nismo izvršili popis. To je ministar za pravdu i lokalnu samoupravu i onaj ministar čiji je naziv ministarstva sada promenjen, pa nije više onako kako je bilo u Zakonu. Ne treba ovde da izlazi za govornicu neko kome to nije u nadležnosti, kome ne možete da kažete u oči: ministre, zašto to na vreme nsimo uradili?
Ministarstvo za nauku će brinuti o tome da se sprovedu sve radnje, ali organizacija popisa, popisni materijal je u nadležnosti druga dva ministarstva. Ne mogu ovde predstavniku Vlade, izuzev što nosi strašnu krivicu što se nalazi u ovako lošoj vladi, u vezi ovog predloga zakona ne mogu da mu tovarim krivicu. Ali, kod mene kažu: "S kim si, onakav si".
Ponavljam, mi smo podneli prijave za diskusiju i svrstali se u grupu poslanika koji će glasati protiv Predloga ovog zakona.

Narodni poslanik Čedomir Jovanović se javio za reč.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, primer elementarne političke neodgovornosti je rasprava koju smo prinuđeni da slušamo i u kojoj je opozicija jedinstvena u kritici Vlade, a mi se u toj funkciji prepoznajemo jer smo kao poslanička većina formirali tu vladu. Jedinstvena je u zaključju da popisa ne treba da bude. Ali, istina, sa različitim motivima.
Jedni misle da popisa ne treba da bude zato što ga u međuvremenu nije bilo, a drugi misle da ne treba da bude dok se ne steknu preduslovi koji su potpuno nepredvidivi.
U svojoj suštini suočili smo se sa činjenicom koja je proistekla iz neodgovornog političkog delovanja prethodnog režima. Ova skupština je 31. marta usvojila budžet Republike Srbije za 2001. godinu i u okviru tog budžeta izdvojila 200 miliona dinara za pripremu popisa. Dve stotine miliona za pripremu popisa! To je tamo jasno rečeno. Popis ne bi smeo da bude prvenstveno političko pitanje, mada sam saglasan da u ovom momentu u kojem živimo popis to jeste. Mi smo se prilagodili stvarnosti. Stvarnost je, po svom karakteru, onakva kakva je bila prethodna vlast. Pošto ste pobedili na Kosovu i Metohiji, ostalo je još samo da nam objasnite zašto niste obavili popis nakon svoje pobede, a za tako nešto niste morali da idete čak do Prištine. Mogli ste u Beogradu da popišete stotine hiljada onih koji su propratili vašu pobedu u traktorskim prikolicama.
Ako ste želeli da sa svojim koalicionim partnerima rešite pitanje državljanstva, to pitanje ste mogli, nažalost, da rešavate u prethodnih 10 godina. To pitanje nije trebalo da rešavate tamo gde ste započeli, na liniji Karlobag-Karlovac-Ogulin-Virovitica, već opet, nažalost, u traktorskim prikolicama koje su takođe stigle u ovaj grad.
Nemojte politizovati temu koja je i suviše ozbiljna. Dopustite Republičkoj vladi da, u skladu sa odlukama Savezne vlade, kao i saveznog parlamenta, pokuša da sprovede celovit i organizovan popis i u Crnoj Gori i u Srbiji. Verujem da ćemo uspeti da popišemo građane Srbije na prostoru Kosova i Metohije.
Svaki drugi kritički odnos prema Republičkoj vladi može biti prihvaćen ukoliko je proistekao iz namere da se taj popis obavi valjano, bolje nego što je to bio slučaj do sada. Ali, ako je taj kritički odnos prema nama stav proizvoljne, ishitrene i neargumentovane namere da se u svakom, ama baš u svakom, trenutku i nevezano za povod izreknu političke parole koje su i suviše teške za uho građana posle 10 godina, mislim da ne možete računati na podršku.
I Republička vlada i poslanici DOS-a su dosta razmišljali o ovome 31. marta kada su izglasali budžet Republike Srbije. O ovome su razmišljali naši poslanici u Veću građana i Veću republika, i ljudi koji su zaduženi za organizaciju popisa u ovom trenutku su odredili sredstva koja su dovoljna za pokrivanje svih troškova, a mislim da ćemo usvajanjem budžeta za 2002. godinu uspeti da organizujemo popis koji će biti sproveden za šest meseci.

Gospodine Nikoliću, nemate razloga za repliku. Nije se pomenulo ni nečije ime, ni naziv stranke.