Sledeći prijavljeni za diskusiju je narodni poslonik Branko Pavlović, koji nije prisutan. Dajem reč narodnom poslaniku Branislavu Blažiću, a sledeći je narodni poslanik Slobodan Adžić.

Dame i gospodo, čitava ujdurma oko ovih zakona pokazuje svu tragikomičnost vremena u kome živimo. Ta tragikomičnost se ogleda i u tome da su nama za pet zakona, ovde preračunato, dali nekih dva minuta i četrdesetak sekundi, što je po jednom zakonu trideset jedna sekunda. Govoriti trideset jednu sekundu o zakonu za koji je predlagač rekao da se donosi jednom u veku, da je to neki generacijski zakon, to je krajnje neozbiljno. Neozbiljno je od strane predlagača koji donosi predlog takvih milenijumskih, vekovnih zakona, a isti taj predlagač, DSS je odredio da mi ovde govorimo o takvim zakonima trideset jednu sekundu. Pogotovu što kaže da je to početak izgradnje pravne demokratske države. Molim vas, opet smo na nekom početku, a šta se to dešavalo godinu dana kada je posle godinu dana ova vlast opet na nekom početku. Vlast očigledno radi vredno od ponedeljka do petka, ali opet nije makla dalje od početka.
Tragikomično je i što neki odbori juče odbijaju, a danas prihvataju ovaj predlog. Šta se to desilo od juče do danas, šta se desilo sa Vladom koja prvo odbija, a sada očigledno prihvata predloge zakona o sudovima. Gde je ta Vlada, da li će ikada doći u ovu skupštinu da da svoje mišljenje, da mi vidimo šta misli o ovom zakonu ministar pravde.
Mislim da je ovo sve izuzetno neozbiljno da bi se raspravljalo o toliko važnim zakonima na ovakav način. Nije dobro ovakve zakone donositi i da oni služe u službi dnevne politike i da se čitava ta rasprava na ovakav način vodi. Treba to povući, pa možda malo ozbiljnije prići čitavom tom problemu. Odoše sekunde.

Dajem reč narodnom poslaniku Slobodanu Adžiću, a sledeći prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik Rajko Baralić.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, podsetio bih da su danas na dnevnom redu predlozi zakona o javnom tužilaštvu, o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, sudijama, visokom savetu pravosuđa i uređenju sudova.
Donošenje paketa ovih zakona ima jedan osnovni cilj, a to je da ljudska prava, subjektivna prava svakog građanina i pojedinca, odnosno ustavom i zakonom zagarantovana prava, mogu biti ostvarena, a ne samo u pravnim aktima zapisana. Da bismo ovaj cilj ostvarili, potrebno je da u Srbiji imamo sudstvo odvojeno od izvršne vlasti i da zakonodavna vlast stvori samo uslove za rad sudstva, ali i ne da se meša u donošenje sudskih odluka.
Da bi se stvorio uslov nezavisnosti sudstva, potrebno je da sudije budu nezavisne. Takođe, jedno od osnovnih predizbornih obećanja DOS-a bilo je uspostavljanje pravne države.
Nema pravne države tamo gde imamo praksu koju smo imali do sada u pravosuđu. Da bismo sve napred navedene ciljeve ostvarili, a to znači da bismo živeli u normalnoj državi, u zemlji koja želi u Evropu i svet, neophodno je i što pre doneti i zakon iz oblasti pravosuđa, koji će na drugačiji način rešiti osnovne odnose u ovoj oblasti.
Ovo je i razlog zašto, kao poslanik DSS, želim da podržim predlog šefa poslaničke grupe DSS, Dejana Mihajlova. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, pred nama je predlog pet važnih zakona, kojima po zamisli predlagača, DSS-a, treba da se uredi jedna važna oblast. Dakle, dekomponovana je oblast koja je ranije rešena jednim zakonom na pet delova, koji čine jednu celinu. Ambicija predlagača očigledno jeste i da ima inicijativu u parlamentu u predlaganju zakonskih projekata.
Mi se kao SPS, kao poslanička grupa te političke organizacije, nećemo baviti time - zašto zakon nije podnela Vlada, iako to nije logično, već ćemo se baviti suštinom onoga što jesu predlozi u ovih pet zakonskih projekata.
Za one ljude koji su imali kontakte sa predlagačima sličnih zakona u prošlosti, ovde se u izvesnom smislu prepoznaje rukopis kadrova SPS-a, pre svega, gospodina Zorana Balinovca, makar u nekim segmentima ovoga što je danas ovde pred nama. No, nama imponuje što predlagači nisu gadljivi na ono što su ovi ljudi nekada radili i to takođe nije suština. Suština su sami predlozi, o kojima mi danas ovde razgovaramo.
Bilo je reči da će, ako se ovi zakonski projekti usvoje, sudstvo postati nezavisno. Ne mogu a da ne kažem da je ono već postalo nezavisno, postalo je nezavisno od Ustava npr, jer, kada jednog građanina mimo zakona i mimo Ustava izvršna vlast jedne države, mimo svih pravila i normi, izručuje nelegitimnim i parapravnim organima u svetu, onda ono jeste nezavisno i od prava, i od Ustava i od logike.
Od logike je nezavisno i zbog toga što je ova skupština sa 100 protiv 87 glasova za okružnog tužioca u jednoj velikoj varoši u Srbiji izabrala čoveka koji je falsifikator i koji je utajivač poreza. No, i to nije ukupna suština.
Ukupna suština onoga što vi danas ovde predlažete i što mi raspravljamo, nadam se, jeste poštena namera da se ova oblast uredi onako kako to želi predlagač, kakva mu je vizija uređenja države, odnosno o toj državi, i pre svega pravnog sistema, koji treba da garantuje pravnu sigurnost građanima ove države.
Već su kolege ovde govorile o nekoliko stvari koje su bitne. Takođe bih imao primedbe na način izbora sudija porotnika. Zaista mislim da nije logično da sudije porotnike, koji su takođe sudije, ako se složite, u neparnim većima njih je uvek više od onih koje mi zaista nazivamo sudijama, bira visoki pravni savet, a da sudije bira parlament Srbije.
To može da bude na prvi pogled logično, ali to ima izvesne posledice, pre svega zbog toga što je visoki pravni savet telo koje, uz sve uvažavanje autoriteta koji će tamo sedeti, naravno, ako zakon bude usvojen, to sve radi bez prisustva javnosti, radi u diskreciji i radi na onaj način koji ne može biti kontrolisan ni od javnosti, ni od medija, ni od parlamenta, koji jeste nadležan.
Založio bih se takođe da se područja okružnih sudova i tužilaštava poklope sa teritorijom okruga, gde god je to moguće. S tim u vezi, molim kolege narodne poslanike (podneo sam jedan amandman) da se Opštinski sud u Ivanjici i Opštinsko javno tužilaštvo u Ivanjici ubuduće nalaze, dakle da bude u delokrugu Okružnog suda u Čačku i Okružnog javnog tužilaštva u Čačku. Nije logično da Opštinski sud u Ivanjici i Opštinsko javno tužilaštvo u Ivanjici budu sada organizacijom regulisani tako da su im nadležni okružni sud i tužilaštvo u Užicu, jer za to ne postoji nijedan valjan razlog.
Okružni sud u Čačku pokriva tri suda, a tužilaštvo tri tužilaštva, a okružni sud i okružno tužilaštvo u Užicu pokrivaju 12 opštinskih sudova i 12 opštinskih tužilaštava. Molim kolege, ovde se ne radi ni o kakvo stranačkoj, niti bilo kakvoj drugoj borbi, radi se o jednoj funkcionalnoj organizaciji, da se nadležnost okružnih sudova i tužilaštava, ukoliko je to moguće, izjednači sa nadležnošću na teritoriji koju pokriva jedan okrug, iz više razloga.
SPS i njeni narodni poslanici u parlamentu, ukoliko bude usvojen dovoljan broj amandmana (kad kažem dovoljan, onda to znači onih koji po našem mišljenju na kvalitetan način popravljaju predložene zakone) možda i može da podrži neke od ovih zakonskih projekata, ili u celini, ili delimično. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dušan Budišin, ali je odsutan. Reč ima Miroljub Veljković.

Danas ste nas, srpske radikale, obdarili neverovatnom milošću - umesto jednog minuta, koji ste nam tako demokratski dali novim Poslovnikom, da pričamo o predlozima zakona, danas smo dobili puna dva minuta, i to za četiri zakona vezanih za pravosuđe.
I normalno, nemam nameru ništa konkretno da kažem o rešenjima u tim zakonskim predlozima, jer za dva minuta je to prosto nemoguće, ali ću zato ove predloge zakona da sagledam sa jednog drugog aspekta, pre svega aspekta morala, odnosno odnosa u vladajućoj koaliciji.
Na ove predloge zakona, poštovani poslanici, svi ste dobili odgovor Vlade ili ste to pročitali. Vlada je taksativno rekla - predlozi zakona su loši, Vlada ima bolje predloge i uskoro će izaći pred parlament sa tim boljim predlozima.
Danas nas je gospodin Mihajlov obavestio da su nesuglasice rešene. Doduše, rešenje tih nesuglasica čekali smo od 10 sati jutros, do 16,30 po podne. Dobro, rešili ste nesuglasice, ali se postavlja jedno principijelno pitanje - da li su ovi vladini zakoni (Vlada nije promenila mišljenje u međuvremenu, bar nas nije obavestila, narodne poslanike), odnosno Batićevi zakoni bolji, ili su pak bolji ovi zakoni koje je predložila poslanička grupa DSS? Koji su najbolji zakoni?
Mislim da bi trebalo da usaglasite te stavove i da izađete sa najboljim rešenjem ovde.
Šteta što nije prisutan gospodin Jovanović da ga pitam da li su bolji ovi Vladini zakoni, pošto je Vlada rekla da ovi ne valjaju ili su bolji ovi predlozi zakona, koje je gospodin Mihajlov predložio. Kako da se izjašnjavam. Mi kao narodni poslanici treba da biramo najbolje predloge zakona. Možda ste napravili i neki "truli" kompromis i to svakako na štetu pravosuđa. Zbog toga molim da mi se odgovori na ovo pitanje.

Reč ima narodni poslanik Rodoljub Šabić.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću ni ja govoriti duže od kolege Veljkovića, nisam to ni nameravao. Danas nije na dnevnom redu nešto što bi iziskivalo da uporedimo jedan predlog, koji je bio u radnoj verziji Ministarstva pravde, i jedan predlog koji je aktuelan, koji je pred nama.
Nije danas na dnevnom redu ni da pričamo o otmicama i isporuci pojedinih građana, iako nemam ništa protiv da i o tome pričamo nekom drugom prilikom.
Danas je bila lepa prilika da popričamo o nečem što je izuzetno bitno za svaku normalno organizovanu državu. Dakle, pričamo o jednom setu zakona koji treba, na jedan originalan i bitno noviji način, da uredi kompletan pravosudni sistem kod nas.
Iskreno bih voleo da sam i od kolega iz opozicije čuo nešto više o tome. Kada se uvodi nešto u ovoj meri novo, dobro je uvek čuti mišljenje druge strane. Nemam nameru da u ovoliko vremena koliko mi stoji na raspolaganju, pokušam da apsolviram sve, jer bi to bilo iracionalno, jer je to pet zakonskih predloga.
Hoću da skrenem pažnju samo na nešto što, je po mom dubokom ubeđenju, vrlo markantno i to sa nekim ubeđenjem da možda imam neki uticaj na njih. Pre svega, govorim o mojim kolegama iz opozicije. Govorim o sadržini zakona o visokom savetu pravosuđa. Dozvoljavam da različito možemo gledati na stanje u društvu, na stanje u pravosuđu, potrebe u pogledu intervencije u njemu, što je sasvim sigurno novo i što je sasvim sigurno dobro.
Čitali taj zakon na ovaj ili onaj način, gledali ga sa pozicije vlati ili opozicije, ne možemo a da ne dođemo do zaključka da je reč o jednom bitnom koraku emancipacije sudske vlasti u odnosu na političku, a namerno ne kažem samo na izvršnu.
Ne može niko poreći činjenicu da će ubuduće, bez obzira na sve opservacije, koje mogu biti ovakve i onakve, a naravno, mi ćemo i dalje birati sudije i vrlo dobro znate da to nije stvar koju je zakonodavac mogao da promeni, to je stvar koja je određena jednom neotklonjivom determinantom, dakle Ustavom Srbije, ali biraćemo ih samo na predlog visokog saveta pravosuđa.
Hoću da podsetim na odnose snaga i javnost rada. U tom savetu, visokom savetu pravosuđa, odnos snaga će biti 7:4. Naravno da ih bira Skupština, ali ne bira ih sve. Ponovo kažem, odnos snaga je 7:4 u odnosu struke i politike, odnosno u korist struke.
Ono što bih hteo da vas zamolim, to je da ne redukujemo istoriju na sadašnji odnos snaga u ovom parlamentu. Promeniće se to, što je sasvim sigurno, ali ne znam u čiju korist. Ono što smatram jako korisnim i što verujem da niko od vas ne može poreći, to je činjenica da u Srbiji prvi put u poslednjih 60 godina mi ustanovljavamo primat struke u odnosu na politiku.
Možemo mi i da biramo, ali više nećemo da biramo neograničeno, odnosno nećemo moći da biramo koga hoćemo. Moći ćemo da biramo samo onog iza koga struka stane. Šta god mislili o tome, šta god mislili o uticaju činjenica da će ova većina imati uticaja pri izboru visokog saveta pravosuđa, nemojte zaboraviti činjenicu da možda i ova većina neće biti večita. Jednom rečju, ono što zaista jeste bitna karakteristika zakona o kome govorimo, ali što zapravo determiniše i druge elemente celog projekta, jeste činjenica da smo u prilici da učinimo krupan korak u pravcu izgradnje nezavisnog sudstva.
Želim da verujem da je to interes svih nas. Hvala.