Reč ima poslanik Vučić, replika.

Želeo bih, dame i gospodo narodni poslanici, da razjasnimo neke stvari o kojima smo ovde već govorili.
Naime, kaže se da u ovoj stvari, po zamisli predlagača, jedan je organizacioni zakon, koji je zamišljen kao neko ekspertsko telo, kao neko posebno stručno telo koje će imati veću snagu i ne samo formalno-pravno, već i u celokupnoj javnosti, svojim predlozima i neće moći da bude preglasavan u Narodnoj skupštini, odnosno imaćete obavezu ili da prihvatite ili u celini da odbijete ili ponovo čekate predlog istog tog tela. Reč je o visokom savetu pravosuđa.
Međutim, moram samo da ukažem na sastav visokog saveta pravosuđa i da vidimo ko bira članove visokog saveta pravosuđa. Naime, taj savet ima pet stalnih članova. Među tih pet stalnih članova imamo i predsednika Vrhovnog suda. Ko bira predsednika Vrhovnog suda? Mi ga biramo. Ko bira ministra pravde? Mi ga biramo. Ko bira dva člana, a ovde se kaže da ih bira Narodna skupština, republičkog javnog tužioca takođe. Šest članova mimo toga bira Vrhovni sud Srbije.
Dakle, to bi mogao da bude takav odnos, ako računate i predsednika Vrhovnog suda, 7:4.
Svi oni u krajnjoj instanci potpadaju pod Narodnu skupštinu Republike Srbije. Nije to ništa strašno, to je potpuno logično. To je ono za šta se mi zalažemo. Ali, zašto da uništavamo ingerencije i prerogative vlasti nadležnih skupštinskih odbora i Narodne skupštine Republike Srbije, da bismo uvodili jedno novo telo koje ničem novom ne doprinosi, osim što će se nazivati visoki savet pravosuđa, pa će narod da misli da su to neke drugačije i mnogo umnije glave od onih ljudi koji sede ovde, a ovi ljudi ovde su vlasni da te ljude izaberu? Hajmo onda da ukinemo Narodnu skupštinu, da ti ljudi ne biraju njih nego da oni biraju nas, pa da vidimo ko je tu važniji i kako ćemo to izvagati i izmeriti.
Drugo, prethodnik nije govorio o tome gde imate uži i prošireni sastav i kako se glasa. Glasa se većinom.
Čak i ministar pravde, uz kontrolu koju ima, možemo da vidimo i kakva je danas faktička situacija, bez ikakvih problema izvršna vlast može da ostvari većinu u svakom trenutku, a time u potpunosti suzbijamo ono što su bile ingerencije zakonodavne vlasti i nekakva njena ograničenja prema sudskoj vlasti. To što sam rekao, u sistemima podele vlati nigde ne postoji potpuna i striktna podela, već postoje sistemi ograničenja između rezličitih vidova vlasti. Tako zakonodavna vlast u pojedinim domenima ograničava sudsku i sudska ograničava zakonodavnu.
Dakle, suština je da se ništa značajno ne menja, osim što se damagoški uvodi jedno telo koje će navodno biti ekspertsko, koje će biti stručno i nešto novo i mnogo drugačije doneti Narodnoj skupštini i našim građanima. Mislim da time ne dobijamo ništa značajno, osim što ćemo imati mnogo više problema, mnogo više zabune i mnogo više neznanja nego što je to bio slučaj do sada. Hvala.

Reč ima predlagač, gospodin Mihajlov.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, cenjeni poslanici, notorna je neistina da sudije neće imati većinu u visokom savetu pravosuđa, jer je 7:4 ako se uzmu sudije, a ako se uzme republički javni tužilac, to se još više menja. To je notorna neistina i oni koji imaju žal za činjenicom da neće politika imati više uticaja na izbor sudija, meni je jako žao.
Mi smo se borili za to i hoćemo da napravimo sistem gde će izbor sudija biti apsolutno odvojen od političke vlasti i gde sudije neće imati mogućnost i neće morati da budu pod pritiskom politike, da bi strepeli da li će ili neće biti izabrani. Mi se borimo za sistem gde će sudije birati sudije.
Stalnost sudija omogućava da oni nezavisno, ako imaju mogućnosti, biraju svoje sudije i to je omogućeno ovim predlogom. Sudije imaju većinu i sudije će predlagati sudije. To je suština našeg predloga.
Ostale verbalne manipulacije koje, po meni, idu u pravcu da će ljudi u apelacione sudove morati da idu u udaljena mesta da bi ostvarili svoja prava, opet su notorna neistina.
U apelacioni sud ne idu sudije. Pred apelacionim sudovima se ne otvara rasprava, nego idu papiri. U opštinskim i okružnim sudovima se otvaraju rasprave i građani ostvaruju svoja prava putem javne rasprave. U apelacionim sudovima se odlučuje putem papira, tako da nema veze da li je predviđen jedan apelacioni sud sa tri odeljenja ili ima 40 apelacionih sudova. Pred njima stranke ne učestvuju u postupku time što će usmeno iznositi svoje argumente. To je još jedna od stvari koje se iznose ovde kao činjenica da će poskupeti postupak. Apsolutno je netačno.
Ovaj način organizacije sudstva doprineće ekonomičnosti, pre svega, racionalniji je od onoga koji je do sada predviđen. Ovom organizacijom sudstva predviđeni su mehanizmi da sudstvo efikasnije deluje. To je ono što je istina. Verujem da će građani imati prilike vrlo brzo, kada se konstituiše ovaj način organizacije sudstva, a trebaće vremena da se uvere da je ovo bolje od onoga što smo imali i da je ova organizacija sudstva ono što građani očekuju od nas.
Slažem se i verujem da su i oni koji su ranije predlagali i pripremali predloge zakona o sudstvu imali slična rešenja. Naravno, mi smo rekli, a i gospodin Mamula je rekao da, kada se radi o stvarima koje su bitne, ne treba izmišljati nešto novo, ne treba kretati putem nekog ekskluziviteta, već treba primeniti rešenja koja su poznata u svetskoj stručnoj javnosti. Tako smo i mi sada uradili. Ako se neka rešenja poklapaju, to je dobro. Ne vidim da je to nešto loše. Jedino može da se postavi pitanje zašto ta rešenja nisu predlagali oni kada su bili u prilici, već su zadržali postojeći postupak izbora sudija, gde je Skupština politički kontrolisala način izbora sudija. To je jedno od mojih pitanja, i to je sigurno, bez obzira da li ćemo dobiti odgovor ili nećemo, suština.
Zašto nema odeljenja u Prištini? Kosovske opštine su raspoređene po sudovima i po odeljenjima apelacionog suda. Zašto nema odeljenja u Prištini? Nije našom voljom, naročito ne sadašnje poslaničke većine i naročito ne DSS-a, jedan deo naše teritorije pod okupacijom. Nismo ga mi doveli pod okupaciju i nismo mi učinili da to dođe pod okupaciju. Mi moramo da uradimo ono što je najbolje moguće u datim okolnostima, u postojećem stanju, i mi to radimo. Mi ovim predlogom zakona hoćemo da omogućimo ljudima koji su sada na Kosovu da mogu da ostvare svoja prava. To je ono što se čini ovim predlogom zakona.
Upravo su same sudije, koristeći se statistikom i svim onim što imaju, insistirale, i to je ono gde se susreću predlozi zakona koje je napravio stručni tim Vlade Republike Srbije i ovaj, a to je upravo kod odeljenja apelacionog suda. Predlogom amandmana Odbora za upravu i pravosuđe je predviđeno više odeljenja apelacionog suda. To je upravo insistiranje stručne javnosti, koja ima saznanje o tome kako se i koliko predmeta obrade, u kojim oblastima ima da se uvede više odeljenja apelacionog suda. U tom pravcu smo mi i prihvatili primedbe na Predlog zakona. Jednostavno, mi smo smatrali da treba napraviti jednu verziju, da treba poboljšati ovu verziju. Mi nismo sujetni i ne idemo za tim da su predložena rešenja, takva kakva su, nepromenjiva. Mi smo mišljenja stručne javnosti i članova stručnog tima ministarstva inkorporirali u naš predlog i na taj način hoćemo da ga poboljšamo.
Ima tu još puno stvari koje utiču na to. Naročito treba pomenuti da je amandmanima prihvaćeno da advokati učestvuju u izboru sudija. To je nešto što je isto novina. Treba i taj deo, koji učestvuje u širem pravosuđu, pustiti da ima uticaja na izbor sudija. Na taj način mi hoćemo sve one koji su najvažniji za izgradnju pravne države da uključimo u proces izbora sudija, da, u širem pojmu gledano, uključimo u pravosudni sistem. Jednostavno, da svima damo priliku. Mi ne bežimo od odgovornosti da učinimo jedan ovako smeo korak, baš zato što smo dobili tu odgovornost da činimo smele korake i da pravimo rezove u odnosu na danas postojeće stanje.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Replika.)

Nema osnova za repliku. Niste pomenuti ni vi, ni stranka, ni poslanička grupa.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Sve vreme je govorio o meni. Rekao je da sam govorio notorne neistine.)
Po Poslovniku nema osnova za repliku.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Po Poslovniku.)
Izvolite.

Pozivam se na član 98. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine. Ukazao bih samo na jednu nekorektnost poslanika DSS-a. Ako nekoga hoćete da nacrtate, obraćate mu se najuvredljivijim izrazima, kažete da govori notornu neistinu, kažite mu onda ime da bar ima pravo džentlmenski da izađe da vam odgovori, a ne da to mislite da kažete a da prođete bez ikakvog odgovora i  mislite da izgovorite sve najgore što možete, a da vama niko ništa ne kaže.
Moram samo da vam kažem da sve što ste sada rekli jeste notorna neistina. Uopšte nisam rekao da nema 7 sudija.
(Predsednik: Nisam vam dao pravo da govorite po replici, nego po kršenju Poslovnika.)
Upravo ću da objasnim gde je bilo kršenja Poslovnika.
(Predsednik: Ali, ne ulazeći u repliku, već objasnite gde je bilo kršenja Poslovnika.)
Hoćete li me pustiti da kažem?
(Predsednik: Hoću, ukoliko govorite o kršenju Poslovnika.)
Za one koji nemaju ni poslovnike, koji ne vole ništa da pročitaju, već sam naveo taj član. Što se tiče onoga gde je tačno povređen, povređen je u tome gde je malopređašnji govornik rekao da sam izgovarao notornu neistinu, iako je sve što sam izgovorio bilo istinito, a posebno je, ako hoćete, povredio i član 99. Poslovnika i član 101, gde je uvredio i poslaničku grupu SRS-a, aludirajući na to kako smo i mi učestvovali na predaji Kosova i Metohije okupatoru, a nismo. Mi smo jedini u celoj Srbiji, od svih političkih stranaka, bili protiv prihvatanja plana Ahtisari-Černomirdin, za razliku od partije gospodina Mihajlova i svih ostalih. To nama ne može da prebaci.
Ako nema argumente za prolaz svog seta zakona, zato što je mislio, ako se dogovorio sa ostalim delom DOS-a, sa SPS-om, SSJ-om, itd, da neće biti kritičara, onda je pogrešio.
Apelujem na predstavnike predlagača, ako imaju pravo da govore u svakom trenutku i ako kritikuju one koji su ih ovde argumentovano kritikovali, čini mi se, ne iznoseći nijednu, ako hoćete, čak ni težu reč, što je možda kritika meni, ali govoreći samo šta je sve loše u ovim zakonima, da izađete i da se takvim izrazima koristite, pri tome, nemajući ni jedan jedini argument, onda bar kažite ime i prezime onoga ili da se predsednik ne pravi naivan i nevešt da ne zna o kome je reč i da ne zna o kome se radi. To bi bilo mnogo poštenije i ljudski korektnije.

Pretpostavljam da očekujete moj odgovor i izjašnjenje Skupštine.
Dakle, javili ste se po kršenju Poslovnika. Kao predsedavajući ne mogu da koristim Frojdovske metode i da pretpostavljam, kada je gospodin Mihajlov rekao da nije DSS učestvovala i odgovorna za stanje na Kosovu, da će se bilo ko u sali u tome prepoznati. Ne mogu znati da ćete se vi u toj odgovornosti prepoznati. Uostalom, niste ni jedini odgovorni. Ponavljam vam da po Poslovniku vi niste imali pravo na repliku.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Božidar Vujić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u više hiljada godina postojanja srpskog naroda, taj isti mudri srpski narod iznedrio je bisere mudrosti, narodne izreke koje tačno odslikavaju pojave, događaje, stanje, kako u prošlosti, tako se to može odnositi i danas, a verujem i u budućnosti. Ono što odslikava ovaj paket zakona može da se kaže: "Prema svecu i tropar".
Zašto tako? Zato što znamo ko su predlagači zakona, pa su takvi i zakoni.
Ceo ovaj paket zakona niti ima smisla, niti može da bude dobar, niti može da bude u duhu onoga za čega se DOS, bar transparentno, zalaže, kao i verbalno, ako ništa drugo, a to je - niti su sistemski, niti su reformski.
Ono što sada imamo na delu može samo da se kaže - DOS protiv DOS-a. Imamo nešto, nadam se lično što, će se događati u budućnosti, da će toga sve više biti a da će narod na prvim narednim izborima znati da odredi DOS1, DOS2, DOS3, DOS na enti, i valjda će ih i tako staviti u neku istoriju na prvim narednim izborima.
Ono što sam lično znao bilo je da je uvek postojao kros "Politike" na Hipodromu. Sada ovde u ovoj skupštini imamo politički kros pojedinih DOS-ova u odnosu na ostale DOS-ove, pa ko prvi donese zakon o njemu ćemo razmatrati.
Očito je da je DSS hteo ishitreno to prvi da uradi. Međutim, imao je priliku pre par meseci, a svi ste svedoci ovde, da smo mi poslanici SRS tražili smenu ministra pravde gospodina Vladana Batića. Tada je isti taj DSS, koji je sada predlagač ovog paketa zakona, bio transparentno suzdržano uzdržan, a sada ovim zakonima za koje oni plediraju traže da se Batić smeni, jer evo oni su, hvala Bogu, doneli bolje zakone.
Zakoni nisu dobri, nisu u redu i glasaću protiv.

Reč ima narodni poslanik Zoran Radovanović, a posle njega narodni poslanik Petar Cvetković.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas treba da govorimo o paketu zakona vezanih za pravosuđe. Međutim, uvek kada se spomene reč - paket, setim se legendarno lošeg paketa poreskih zakona ministra Đelića, pa mi dođe teško.
Inače, predlozi zakona su u načelu dobri. Ima nekih pojedinosti koje moraju da se pojasne i da se malo detaljnije razrade. Ono što je meni posebno drago to je da me ovi zakoni podsećaju na predlog zakona ili nacrt koji je dao SPS 1996. i 1997. godine. Radi se o pet predloga - o uređivanju sudova, o sudijama, o visokom savetu pravosuđa, javnom tužilaštvu i o sedištu sudova i javnih tužilaca.
Pročitaću vam, tačnije citirati, na to imam pravo, po novom Poslovniku, jedan tekst objavljen juče u novinama visokog funkcionera DOS-a, inače ministra pravde. "Blic", 29. 10. 2001. godine, Kuršumlija. Citiram: "U carski rez u pavosuđu, koji je inače veoma bolan, a koji će ipak morati da bude izveden spada i to što ću u skladu sa svojim ovlašćenjima uskoro objaviti listu sudija nepoželjnih u pravosuđu", izjavio je ministar Batić na konferenciji za štampu.
"Kada budu objavljena imena onih koji su u izbornim komisijama falsifikovali izborne rezultate, onih koji su uživali razne privilegije i dobijali stanove i kredite, sudili političkim neistomišljenicima, vodili montirane sudske procese protiv pripadnika drugih naroda, drugih država, kao i od onih koji po svojoj neefikasnosti i nesposobnosti neće više moći da budu, sudije očekujem da će se sami povući. Sudije sa tog spiska neće moći da se bave ni advokaturom, jer je sa predsednikom Advokatske komore postignut dogovor da im se bavljenje takvom delatnošću ne dozvoli".
Ovu izjavu je juče dao ministar pravde, dan uoči nastavka sednice na kojoj treba da se raspravlja o paketu zakona vezanih za pravosuđe. Zašto pominjem ministra Batića i kakve veze on ima sa ovim paketom?
Kao prvo, funkcija ministra pravde pominje se skoro u svim predlozima ovih zakona, te kao ministar predlaže ovo, ministar predlaže ono. Pošto je gospodin Jovanović, koji sada nije tu, kao šef jedne od 176 poslaničkih grupa DOS-a tražio da opozicija da konkretne predloge, evo ja predlažem da se svuda gde se pominje ministar pravde, a misli se na Batića, taj deo članova briše, ili eventualno ono što je još mnogo lakše jednostavno smenite ministra Batića.
Ionako je pre nekoliko meseci izbegao smenu u ovoj sali samo zbog toga što je jedan deo ljudi u sali bio uzdržan, tačnije od njega dobio je manje glasova samo Čanak pre neki dan u Skupštini Vojvodine. Da sam na njegovom mestu podneo bih ostavku, kako on kaže - iz moralnih razloga, jer čovek preda zakon o taksama pa se povuče. Čovek preda krivični zakon, pa se povuče.
Tačno je da je stanje u pravosuđu loše i u materijalnom i u stručnom pogledu. Umesto da ministar podigne plate, umesto da obezbedi bolje uslove za rad ljudima u pravosuđu i time pomogne i promeni stanje u materijalnom smislu, umesto da popravi stanje u stručnom pogledu, primanjem novih mladih stručnih ljudi, ministar prima ljude sa prosekom ocena 5,99 na osnovnim studijama, ljude sa studentskim stažom koji će biti jednak radnom stažu ljudi koji su pred penzijom i na kraju ljude koji imaju veze sa pravnom naukom koliko i ja.
Umesto da sve ovo radi ministar pravde, umesto da sedi ovde, preko novina preti. Preti i definitivno potvrđuje tezu da se vrši pritisak na nosioce pravosudnih funkcija na svim nivoima. Tačno je da postoji, a i kroz njega se vidi protivustavna zamena uloga sudske, izvršne i zakonodavne vlasti.
Paket zakona o pravosuđu mora pod hitno, normalno sa prihvatanjem naših amandmana, da bude usvojen kako bi ministar prestao da daje intervjue i da jednom definitivno odgovara za svagda za ono što kaže. A, u "Blicu", prvo, preti sudijama, preti nekim svojim ovlašćenjima, preti nepoželjnima. Drugo, preti onima koji su vodili procese protiv drugih naroda. Pitam sve vas, protiv kojih su to naroda koje sudije vodile procese, protiv kojih država je sud vodio ove procese. Jedino ako im narod ne računa one baliste koje je pustio mimo svih odluka suda, umesto da ih razmeni za 1.300 naših ljudi.
Treće, kaže da se sudije same povuku kako ih on ne bi isterao sa posla. Vrlo interesantna teza od prvog čoveka pravosuđa.
Četvrto, preti da se već dogovorio sa predsednikom Advokatske komore da ti ljudi neće moći ni da se bave advokaturom, kada ih on bude isterao sa posla ili onda kada se ti ljudi sami povuku sa svojih mesta. Koliko ja znam zakone, ovom izjavom se tim ljudima ukida pravo na rad.
Ima li nečeg interesantnijeg od saznanja da zakone o pravosuđu pišu poslanici i da zakone o radu pišu sindikalci?
Vrlo dobra procena, a ko ne razume shvatiće.
Zakoni, makar pisani i od strane poslanika, moraju da se donesu kako niko više, kao što je gospodin Slobodan Milošević, ne bi bio isporučen nekoj drugoj državi mimo Ustava ove naše zemlje.
I, na kraju, kroz konkretne primere objasniću zašto je ovo sve važno. Prvo, Predlog zakona o uređenju sudova, član 5. kaže - korišćenje javnog položaja, sredstava javnog obaveštavanja, ili bilo koje javno istupanje kojim se utiče na tok i ishod postupka, zabranjeno je.
Podsećam vas, a evo i "Blic" to jasno govori, u kojim se sve to novinama i na kojim sve televizijama socijalisti i neki drugi ljudi, pre svega, optužuju, osuđuju, a na kraju se preko novina i presuđuje.
Drugo, Predlog zakona o sudijama, član 12. kaže - sudija se udaljuje kada mu je određen pritvor. Može biti udaljen sa dužnosti kada je pokrenut postupak za njegovo razrešenje ili krivični postupak za delo zbog koga može biti razrešen.
Malopre sam kroz onaj "Blic" objasnio nebulozne i neodgovorne napade gospodina ministra na sve ljude u pravosuđu, jer je time jasno rekao - svi sedite, a mi ćemo procenjivati ko je od vas bio dobar ili dovoljno dobar da bude ponovo sudija.
Treće, što se tiče Predloga zakona o visokom savetu pravosuđa, više puta je bilo objašnjavano i kada je rečeno da time što skupštinski odbori potvrđuju, odnosno daju predloge, a Skupština ih potvrđuje, time se izbacuje nepristrasnost, odnosno dejstvo političkih partija.
Mislim, a ovde se već čulo za govornicom, da i tužioce i sudije, sudije Vrhovnog suda i predsednika, i ova dva koja daje Narodna skupština, opet bira Narodna skupština i to je ponovo odraz pristrasnosti sudstva. Tu postoji još jedna teza o ekspertima. Neću da pričam o ekspertima kako ne bih zaradio novčanu kaznu.
Četvrto, po Zakonu o javnom tužilaštvu, član 25. - vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca postavlja ministar nadležan za pravosuđe. Ljudi, pa ovo je strašno. Zamislite da date ovlašćenja ministru Vladanu Batiću i da on zavede tužioca, postavi Milana Panića ili Mikija Savićevića, i da time reši sve probleme.
Da zaključim, pošto smo svi konstatovali da je ova materija vrlo bitna, da postoji puno problema vezanih za rad pravosuđa, predlažem, pošto nacrt, kako reče gospodin Mamula, ima svoju pozadinu, a pozadina ovog nacrta je SPS, da prihvatite naše amandmane i da usvojimo ovaj zakon.