Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, s ozbirom da smo pri kraju današnjeg radnog vremena ja ću nastojati da budem što kraći. Danas razmatramo predloge zakona koje je dao poslanički klub Demokratske stranke Srbije. S mnogo strana, sa jedne, druge i treće strane, ima primedbi zašto su predlozi zakona dati od strane jednog poslaničkog kluba. Sve te koji podnose te kritike, u potpunosti neosnovane, podsetio bih da su svaki poslanik, kao i poslanička grupa, Vlada i nadležno ministarstvo, ovlašćeni po Ustavu da podnose predloge zakona.
Znači, suštinsko pitanje u ovim predlozima zakona je to da li su to kvalitetni predlozi i da li je to ono što je potrebno državi, našoj državi, u ovom momentu. Sa te strane nije bilo nikakvih bitnih primedbi. Čak ocenjujem da je sa svih strana, odnosno od strane svih poslaničkih klubova ovaj sat predloga zakona u principu, odnosno u najvećem delu ocenjen dobrim. Mi iz Demokratske stranke Srbije ne smatramo da je to neka veoma značajna naučna delatnost u domenu donošenja zakona i iz domena pravosuđa, pa tako prihvatićemo sve kritike koje su podnete u dobroj nameri, a u cilju poboljšanja zakonskih rešenja. U tom smislu predsednik poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije. gospodin Dejan Mihajlov, je izričito jasno rekao da ćemo sve one primedbe koje su u domenu poboljšanja rešenja ovih zakona iz domena pravosuđa svakako prihvatiti.
Mi nismo niti u mogućnosti, niti imamo pretenzije da izmislimo neke nove zakone, koji nisu poznati u pravnoj nauci i u pravnoj praksi. Sa te strane slobodno se može hvaliti poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, može pronalaziti neka svoja rešenja, kao što to može biti i iz neke druge poslaničke grupe, da smatraju da neka rešenja iz ovih zakona podsećaju nekada na njihova rešenja, ali sa druge strane je očigledno i opštepoznato da ta rešenja koja su navodno imali nisu prošla. Verovatno nisu imali dovoljno političke snage ili sluha da poboljšaju status, odnosno nezavisnost pravosuđa.
Ono što bih svakako hteo da kažem to je da je opšte poznato i ocena svih da je u proteklom periodu, a naročito u proteklih desetak godina pravosuđe, uostalom kao i čitavo društvo, spalo na niske grane. Nije osnovni problem, ali je najveći problem upravo u tome što smo imali iz domena pravosuđa loše zakone.Najosnovnije što je sudstvo bilo zavisno naročito od izvršne vlasti, odnosno od centara političke moći, a mnogo manje od zakonodavne vlasti.
S druge strane, pored te zavisnosti, sudstvo nije bilo nezavisno i zbog samog položaja prevashodno, a i to treba pomenuti i to je osnovni deo intencije ovih zakona iz domena pravosuđa, i zbog osnovnog materijalnog i ekonomskog položaja sudija. U takvoj konstelaciji snaga i u takvim uslovima osiromašenog čitavog društva, osiromašenog sudstva, najveći deo sudstva, najveći broj sudija je časno i pošteno obavljao svoju dužnost, ali i deo tih sudija je bio prinuđen da podleže tim raznim uticajima izvršne i političke vlasti. Da li je to bilo namerno ili najčešće prinudno, nije bitno. Važno je da smo imali jedan pravosudni sistem koji je dovodio stvari u pravosuđu do apsurda.
Neću vas podsećati na neke zakone koji su donošeni upravo u cilju omalovažavanja sudstva i dovođenja sudstva u neki apsurd, dokazivanje da je moguće sve ono što vrhovi političke vlasti požele. Tu su sudovi iz domena prekršaja prema medijima. Znači, o tome ima mnogo primera da je u ovom proteklom periodu, naročito u ovih deset godina, pravosuđe dovedeno na najniže grane.
Moramo se složiti da bez nezavisnog, stručnog, kvalitetnog pravosuđa ne možemo ući, govorim o nama koji smo to prošle godine obećali u ime Demokratske opozicije Srbije, u bilo kakve nama bitne i kvalitetne promene.
Podsetio bih ponovo da će izuzetno važnu funkciju i u postupku privatizacije imati naročito trgovinski sudovi. Dakle, rešenja koja su data predlozima zakona iz domena pravosuđa nisu osporena ni na koji drugi način, znači nisu osporena sa stručnog ili pravnog stanovišta, nego je pokušano osporavanje u vidu nekih insinuacija zašto je ko predložio, zašto je to ovaj predložio ili onaj predloži. Nema bitnih i suštinskih primedbi, a to dokazuje da su rešenja koja daju ovi zakoni upravo ona rešenja koja će stvoriti uslove za jedno bolje ustrojstvo pravosuđa, a sa druge strane to će direktno značiti da će stvoriti uslove za dalji napredak društva u svim domenima i svim sferama.
Stoga, normalno, uz amandmane koji su ispravni i koji će poboljšati tekst zakona i institute predviđene ovim zakonima, smatram i mislim da je to ocena većine nas poslanika u Skupštini, da treba ove zakone usvojiti.

Replika, gospodin Nikolić.

Dame i gospodo, uvažene kolege narodni poslanici, obzirom da je veći broj diskutanata osporio sličnost teksta koji je nekadašnja vlada 1996. i 1997. godine utvrdila u radnoj verziji kao nacrt u odnosu na rešenja koja se predlažu, želim samo malu repliku.
Ovde ispred sebe držim radnu verziju zakona o uređenju sudova od 7.novembra.1996. godine Ministarstva pravde, koja se u odnosu na ovaj predlog zakona, koji je po nama takođe sasvim dobar, razlikuje u dve ili tri stvari.
Te razlike se svode na to da li će se trgovinski sudovi zvati trgovinski ili privredni sudovi i da li će se u glavi u obezbeđenju suda, organ zvati pravosudna straža ili pravosudna policija.
Znači, to su otprilike razlike između ova dva teksta.
To zaista nije bitno, bitno je da pred ovaj parlament izađe kvalitetan predlog, ali ovo zarad istine.
Druga stvar, do realizacije ovog koncepta nije došlo samo iz tog razloga, što je nakon tog utvrđivanja nacrta došlo do formiranja nove vlade, u kojoj je jedan od koalicionih partnera postavio za uslov da nijedan nacrt i nijedan predlog zakona koji nije stavljen u skupštinsku proceduru, a utvrđen je na prethodnoj vladi neće moći automatski da se nađe pred skupštinom. I samo je to bio razlog što se ti zakoni 1997, odnosno 1998. godine nisu našli u skupštinskoj proceduri, a nije nikakva politička nemoć ili želja u pitanju. Toliko od mene.

Hvala lepo.
Rad nastavljamo sutra u 10,00 časova.