Dame i gospodo narodni poslanici, predloženi tekst zakona trebalo bi da donese poboljšanje u jednoj od najvažnijih sfera društva, a sva je prilika da gde god DOS-ovska vlast deluje, tu nastaje haos i gotovo je sigurno da neće biti bolje ni u sferi pravosuđa. Stanje u sudstvu je loše, a novi predlozi zakona neće popraviti ništa, već će dodatno pogoršati stanje u pravosudnom sistemu.
Građani Srbije su od strane DOS-a prevareni, obmanuti i sada se stvara iluzija kako se kreće u reforme pravosudnog sistema. Nigde do sada niste popravili ništa. Niste građane uverili niti da ste efikasni, niti da ste ozbiljni i namerni da bilo šta popravite. Nezavisno sudstvo pod DOS-ovskom vlašću je utopija. Izvršna vlast se direktno meša u rad i odluke sudova. Ministar pravde Vladan Batić je alfa i omega pravosudnog sistema. On unapred zna ko će biti uhapšen, osuđen, isporučen Haškom tribunalu. Unapred zna ko će se predati dobrovoljno. Nikada više nego što je to danas nisu kršeni Ustav i zakoni ove zemlje i nikada nije bilo besramnijih zloupotreba.
Kako se ponaša DSS kao predlagač zakona? Da li se bori i zalaže kao navodno legalistička stranka za nezavisno sudstvo? Nezavisno sudstvo je za Demokratsku stranku Srbije kada za sudije biraju svoje istaknute aktiviste i funkcionere. U istom danu predlažu i biraju za sudiju i predsednika suda. Ako je neko član političke stranke, kakav će imati odnos prema političkom protivniku? Očišćeni su sudovi od kadrova jedne stranke, koji su zamenjeni kadrovima stranaka DOS-a. Šta je tu onda nezavisno?
Sudstvo nam je nezavisno od pravde, morala, časti i zakona. Vi, gospodo, još lebdite na krilima revolucionarnog zanosa. Kakva će biti uloga opštinskih sudova u prvostepenom postupku? Kakva je uloga okružnih sudova? Uvodite apelacione sudove u četiri grada u Srbiji. Kako će građani putovati i koliko će ih to koštati? Vrhovni sud Srbije ograničava se i uvodite dvostepenost Vrhovnog suda. Da li će to doprineti efikasnosti sistema pravosuđa? Vi, gospodo DOS-manlije, unosite pustoš u sve sfere društva. Kada je boginja pravde videla ministra pravde, onesvestila se i jedva su je povratili pa je morala da stavi povez preko očiju. To je naša, nažalost, vašom zaslugom tragična realnost.

Da li se predsednici poslaničke grupe javljaju za reč?
Ima reč gospodin Žarko Obradović.

Poštovani gospodine predsedniče, kolege poslanici, mi socijalisti nismo bili protiv predloga ovih zakona, niti na odboru, niti na raspravi, barem kada je reč o onim načelnim, osnovnim elementima ovih zakona. Mi nismo bili protiv svih rešenja. Zašto? Iz razloga što su slična, ili ista, sa onima koje smo mi socijalisti sačinili 1996. godine, ali koja nisu bila predmet skupštinske procedure. Govorili smo u prilog svih onih rešenja u predlozima zakona koja su zasnovana na Ustavu Republike Srbije i koja obezbeđuju nezavisnost sudske vlasti od zakonodavne i izvršne. Govorili smo u prilog svih onih rešenja koja štite nezavisnost, samostalnost i stalnost sudijske i javnotužilačke funkcije i koja eliminišu mogućnost preteranog ili otvorenog mešanja u rad pravosuđa.
Čuli ste i naše kritike na predložene zakona. To su i naše kritike na predložene zakone koje su izložile moje kolege poslanici. Kritike su brojne i raznovrsne, neću ih ponavljati. Ovde ću ukazati na nekoliko, koje su po mom mišljenju bitne i koje ne treba da budu sadržane u ovim predlozima zakona.
Pod jedan - nije dobro rešenje da jedno udruženje građana kao što je Advokatska komora Srbije, dakle strukovno, ali ipak udruženje građana, iz svojih redova bira predstavnike u visoki savet pravosuđa. Neko će reći da je to dobro jer je u pitanju predstavnik struke, ali da ni ovaj razlog nije dobar i dovoljan pokazao je niko drugi do jedan od advokata koji se smatra kompetentnim, gospodin Tapušković, koji je od ilegalnog Haškog tribunala angažovan, formalno kao prijatelj suda, a suštinski da pomogne optužbu protiv Slobodana Miloševića.
Verovali ili ne, uostalom, to ste mogli direktno videti, a i pročitati u sredstvima javnog informisanja, taj advokat ne zna da je Ustav najviši akt svake države i da nikakva odluka, bila to odluka republičke ili savezne vlade, ne može biti iznad Ustava. To govori, nažalost, ili o totalnom neznanju advokata, ili o drugim motivima, u koje ne želim da ulazim, ali i jedno i drugo potvrđuje da udruženje advokata ne treba da bude predstavljeno u visokom savetu pravosuđa.
Drugo, mišljenja smo da izvršna vlast ne može biti toliko umešana u rad pravosuđa, da ne može uopšte biti umešana u rad pravosuđa. Ako stvarno želimo da pravosuđe bude nezavisno, samostalno, van upliva dnevne politike, onda logično ne treba usvojiti nijedno rešenje koje daje mogućnost predstavnicima izvršne vlasti i, konkretno, ministru pravde da utiču na rad pravosuđa.
Ako se uz to ministar više bavi politikom nego strukom, kao što je to slučaj sa aktuelnim ministrom, onda bi usvajanje predloženih rešenja bilo još pogubnije, kako za pravosudni sistem, tako i za državu i za građane. Videli ste prethodnih dana - dva zakona, čiji je predlagač Ministarstvo pravde, povučena su iz procedure u proteklih nekoliko dana. Ministra nije bilo tu da nam išta kaže, objasni, da čujemo koji su to razlozi.
Nije zbog povlačenja zakona, niti iz moralnih razloga, na koje se tako mnogo poziva kada preti sudijama, niti iz stručnih razloga, kao predlagač, podneo ostavku, što bi bilo logično, ali nije. Pošto se konkretna rešenja u zakonima posmatraju i kroz prizmu dnevne politike, ali i potrebe da budu u opštem interesu, ministru pravde (ni sadašnjem, a ni budućem) ne treba omogućiti mešanje u rad pravosuđa.
Ako bi se, primera radi, usvojilo rešenje da ministar pravde može imenovati vršioca dužnosti javnog tužioca, a ministar pravde bude tada pokazao želju, kao što to čini postojeći, da na svoj način uredi pravosuđe, vršilac dužnosti tužioca bi, praktično, bio izložen direktnom uticaju izvršne vlasti tj. samog ministra.
Kad je reč o tužilaštvu, moram reći da smo i protiv rešenja koja ne predviđaju stalnost dužnosti zamenika javnog tužioca. Oni nose veliki deo posla; ne samo da bi započeti poslovi bili dovedeni u pitanje prestankom mandata zamenika tužioca, nego bi jedna od posledica mogla biti i njihovo napuštanje posla kojim su se do tada bavili. A šta bi to značilo za tužilaštvo, možete i sami proceniti. Rešenje je protivno i ustavnom principu stalnosti ove funkcije.
Postoje i drugi predlozi koji tužilaštvo stavljaju pod kapu Ministarstva pravde i koje, naravno, ne treba prihvatiti. Mi smo predložili jedan broj amandmana, kojima ćemo pokušati da sva ona rešenja koja su loša, nefunkcionalna, necelishodna, promenimo.
Ponoviću još jedanput da će naš odnos prema zakonima u konačnom zavisiti od usvojenih rešenja, od toga da li će se nastaviti podređivanje sudske vlasti izvršnoj, da li će se nastaviti degradiranje pravosudnog sistema ili će on biti ono što treba da bude, samostalna i nezavisna vlast. Hvala.

Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
Ima reč narodni poslanik Aleksandar Vučić, predstavnik Srpske radikalne stranke.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS glasaće protiv seta predloženih zakona, kao što smo rekli na početku ove rasprave. Glasaćemo protiv zato što nas niko nije ubedio svojim argumentima da se zaista nešto reformiše, da se zaista nešto menja nabolje i da će situacija u srpskom pravosuđu biti drugačija. Osim parolaških izjava da se zalažemo za nezavisno sudstvo, da ćemo imati mnogo drugačije pravosuđe od onoga kakvo smo imali, a nije bilo dobro (sa tim se možemo složiti), ništa drugo nismo čuli.
Ali, da vidimo kako izgleda nezavisnost sudstva ili samostalnost javnotužilačke funkcije, dakle, kao državnog organa, a ne posebne državne vlasti, u ponašanju predstavnika aktuelnog režima, u onome što DOS-ova vlast danas čini. Naime, godinama smo slušali priču o nekim reformatorima, ljudima koji su nezavisni, slobodoljubivi. Ja ću napraviti jednu paralelu, da bih vam ukazao i pokazao kako to danas izgleda, sa jednom drugom oblašću i sferom društvenog života.
Naime, godinama smo slušali priču o nezavisnim novinarima, o tome kako se bore za profesionalno i objektivno informisanje, kako nisu na strani ni jedne političke organizacije, a evo danas u nekim novinama možete da vidite da njihove perjanice postadoše sve šefovi kabineta ministara Vlade Srbije, sekretari i sekretarice ministara Vlade Republike Srbije, bezmalo od prvog do poslednjeg. Ne znam gde se dede ona profesionalnost i objektivnost. Neki od njih postadoše ambasadori u Australiji, Kanadi, šefovi kabineta, službenici itd.
Vezano za to, kada govore o nezavisnom sudstvu, valjda podrazumevaju nezavisno sudstvo, ono sudstvo koje je nezavisno od Ustava i zakona, zato što se danas u Srbiji preti onima koji bi hteli ili koji bi želeli da se drznu da sude po Ustavu i zakonu, što je propisano najvišim pravnim aktom, leks superiorom ove zemlje, a propisano je čak i predlogom ovog zakona, pa mi se postavlja pitanje - ko je taj u izvršnoj vlasti koji sme da kaže - jesi sudio po zakonu, ali to nije moralno, zato što se meni Ustav i zakoni ne sviđaju, a onda mu se sviđa da predloži potpuno isti zakon, kakav je predlagala SPS ili JUL, nije već ni važno, u nekom drugom periodu.
Ko je taj koji može da kaže da sudija ne treba da se drži Ustava i zakona, već da se drži političkog oportuniteta, odnosno onoga šta će mu predstavnici izvršne vlasti reći, u ovom slučaju ministar pravde? Je li to to nezavisno pravosuđe, je li to ono za šta se zalažemo? I onda se ovde kaže da se doprinosi stvaranju nezavisnog pravosuđa. Na koji način?
Poći ću od Zakona o javnom tužilaštvu, o njemu sam najmanje govorio u svom prvom izlaganju. Naime, javno tužilaštvo je samostalni državni organ, koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela, ulaganjem pravnih sredstava štiti ustavnost i zakonitost i preduzima druge radnje, na koje je zakonom ovlašćeno.
Ako vi imate takav uticaj izvršne vlasti, gotovo neverovatan, na delovanje javnog tužioca, onda to ni u kom slučaju više nije ni samostalni državni organ, a nema više gotovo nikakvu zavisnost u odnosu na legislativno telo, možete da mislite na koji način će to telo funkcionisati.
I onda imate u članu 3. predloženog zakona nešto što je vrlo zanimljivo. Kaže se: "Korišćenje javnog položaja, sredstava javnog obaveštavanja i bilo koje javno istupanje kojim se utiče na javno tužilaštvo zabranjeno je."
Moram da pitam - a koja je tu kongentna norma, odnosno, koja je sankcija za to, jer čini mi se da biste onda mogli sve ministre, a i mnoge druge u vladajućoj većini iz ove sale, da pošaljete u zatvor na 300 godina, ako bismo išli po nekim drugim zakonima, nekih drugih zemalja, krivičnim zakonima.
Pa, ljudi, u ovoj zemlji se ništa drugo i ne radi osim što se upravo na ovakav način sudi, presuđuje i vrši pritisak, odnosno ne samo formira i ustanovljava, već funkcioniše revolucionarna pravda, revolucionarno tužilaštvo i revolucionarni sudovi.
Tužilac koji je morao - edž officio po službenoj dužnosti da pokrene postupak protiv određenih lica za otmicu pojedinih građana, pa i za tu u Štrpcima, (nemojte da dobacujete jer ništa ne znate o svemu tome i dobro bi bilo da pročitate ovaj zakon i mnoge druge knjige), ali i na Kosovu i Metohiji da pokrene postupak protiv mnogih Šiptara. On to neće da čini.
Ali, zato onog trenutka kada nadležni sud pusti iz pritvora nekoga, ko predstavlja političkog protivnika vlastima, da se brani samo sa slobode, a nije doneo oslobađajuću presudu, samo mu je dao mogućnost da se brani sa slobode, tada se u hajku preko sredstava javnog obaveštavanja uključuje i javni tužilac, niko ne zna kako i na osnovu čega, da ne govorim o nekim drugim koji su nosioci pravosudnih funkcija, kao i ministar pravde, svi vrše tu hajku, po svaku cenu, na svaki način, jer mora da se sudi onako kako to njima pada na pamet. Pustite Ustav, pustite zakon, to nije važno, važno je kako oni žele da sudstvo bude. To je vrhovni princip u Srbiji.
Kako sme da se pusti Jezdimir Vasiljević, ne sme da se brani sa slobode, kako bi on to smeo da kaže ko su ti koji su ga reketirali, ko su ti iz današnjeg režima koji su mu otimali pare i kada su bili u opoziciji i danas kada su na vlasti? Ne sme da kaže - uzgred, rekao čovek slučajno, pa napravio veliku grešku i zato će morati da ide još 100 godina u zatvor - da mu niko iz SRS jedino ništa nije uzeo. E, zato mora da ide još 100 godina u zatvor.
Ovakve odredbe deluju zaista groteskno. Moram da pročitam, da bi bilo jasno građanima Srbije, kakva ovlašćenja ima ministar pravde u odnosu prema javnom tužilaštvu, dakle, kaže se: to su samo mala povećanja ovlašćenja izvršne vlasti oličene u ministru nadležnom za pravosuđe. Ministar je nadležan da pokrene postupak za razrešenje svakog javnog tužioca i zamenika, pa i republičkog javnog tužioca, da po zakonom propisanim uslovima udalji sa dužnosti republičkog javnog tužioca, da u prvom stepenu vodi postupak u kome se utvrđuje navršenje radnog veka i postojanje razloga za razrešenje republičkog javnog tužioca. I onda, ono što je najgore, da postavi vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca. Ako su to te promene, ako su to te reforme koje će da nas vode ka nezavisnom sudstvu, ka mnogo drugačijoj javnotužilačkoj funkciji nego što je bila shvatana u prethodnom periodu, onda nemojte molim vas, dajte da vratimo ono ranije. Ako ćete ovo da nastavite na ovakav način, pozivam vas da donesete i zakon o terorizmu. Isto je bio predložen, a mi ga nismo pustili. Donesite zakon o terorizmu. Možda i možete da ga primenite, možda može da vam koristi na isti način kao što su i neki drugi zakoni.
Moram da ukažem na još nešto o čemu je ovde bilo reči. Već sam govorio o činjenici da smatramo nepotrebnim stvaranje novih specijalizovanih sudova, poput upravnog suda, kao i uvođenje još jedne instance, odnosno stvaranje novih apelacionih sudova. Naime, pre svega bih rekao oko upravnog suda, da mi time u stvari brišemo prvostepenu, i to najznačajniju nadležnost Vrhovnog suda Srbije, u kojima on rešava upravne sporove protiv akata republičkih organa. Moram da ukažem na još nešto što je sam predlagač primetio, ali ni na koji način se nije ozbiljno osvrnuo na to i nije rekao kako će se taj problem rešiti. To je problem, ne samo političke i ne samo pravne prirode već veliki problem ekonomske i finansijske prirode.
Naime, zaduživanje okružnih sudova gotovo isključivo prvostepenom nadležnošću neminovno vodi u proširenje njihove stvarne nadležnosti, istovremeno i povećanju njihovog broja, danas ih je 30, i broja sudija i sudskog osoblja u njima. Obrazovanje više apelacionih sudova naravno da je veoma skupo. Kaže se u Predlogu zakona da dodatna sredstva iz budžeta za izvršenje ovih zakona nisu potrebna. Kako je to moguće? Na koji način je to moguće? Na takav način je to nemoguće, čini mi se da to svako u Srbiji razume, i neću posebno odgovarati jer vi znate i za apelacione sudove, kada smo govorili o geografskoj udaljenosti, da uvek postoji mogućnost da neka od stranaka traži prisustvo sednici veća, i da je onda u neuporedivo težem položaju nego što je to bio do danas slučaj.
Ukazao bih još jedanput, znam da se mnogima, koji nisu pročitali ni ovaj, kao ni jedan od drugih zakona koji su bili na dnevnom redu, žuri da idu kući, a završiću u roku od minut-dva, da imate toliko strpljenja, upozorio bih vas samo da se u dva navrata krši Ustav Republike Srbije. Pre toga bih rekao da bi bilo takođe reformski dobro rešenje, bar mi u SRS smatramo, da se išlo na potpunu profesionalizaciju sudstva, a ne da se izvršnim organima vlasti i preko visokog saveta pravosuđa daju neuporedivo veća ovlašćenja i da preko sudija porotnika može da se još na bolji način i još više kontroliše rad sudova nego što je to bio slučaj do sada, i da se uvodi princip partijske podobnosti, o čemu smo već pričali.
Dakle, predsednike sudova, sudije i javne tužioce bira Narodna skupština Republike Srbije. Taj član Ustava Republike Srbije ne sme da se gazi, a predlogom ovih zakona on se u potpunosti dezavuiše i ruši. Molim vas da obratite pažnju da to ne možemo... i Vlada Republike Srbije je čak prihvatila i rekla da ima kršenja Ustava u ovim članovima. Ne mogu da shvatim da se jedan dan Ustav time krši, a dva dana posle toga ista odredba, ista norma, njom se ne krši Ustav.
Pozvao bih vas, aludirao i apelovao na vašu savest da razmislite o ovome, da zaista pripremimo neuporedivo bolje zakone, koji će predstavljati pozitivnu reformu u pravosudnom sistemu, nešto što neće biti nekoherentno, nekonzistentno i suviše komplikovano za svakog građanina, a valjda nam je građanin i njegov interes nešto što je sveto i nešto što je najvažnije. Mislim da možemo da donesemo neuporedivo bolje zakone i da to ova zemlja zaslužuje i da u Narodnoj skupštini to možemo da izglasamo.
Poslanička grupa SRS glasaće protiv predloženih zakona.

Reč ima narodni poslanik Zeldžo Hurić, zatim gospodin Pelević.

Poštovani narodni poslanici, ovo nije ni malo fino vrijeme za diskusiju, ali ću vas zamoliti za još malo pažnje. Naime, čini mi se da je juče gospodin Mamula rekao suštinsku stvar kada su u pitanju ovi zakoni, odnosno prijedlozi ovih zakona, a to je da ovakav prijedlog nema zaista nikakvih pretenzija za svojom originalnošću. Odnosno, to je nešto što je već davno viđeno ili bolje rečeno što funkcioniše sasvim uspješno u zemljama zapadne Evrope i time ih čini pravnim državama.
Moram da kažem da je moj utisak, slušajući izlaganja, da je većina opozicionih poslanika ipak svoju kritiku usmjerila baš na te esencijalne stavove, odnosno članove zakona i da je, što sam ja očekivao, manje pažnje obratila na specifikum ovog prostora, a to je za one članove koji definišu neke posebnosti države u kojoj živimo. Sa svoje strane sam u jučerašnjem javljanju pokušao da dam svoj skromni doprinos u tom delu, i evo i sada nastavljam tamo gdje sam juče stavio tačku.
Naime, radi se o prijedlogu sjedišta trgovinskih sudova. Vama je dobro poznato da je Novi Pazar preko 100 km udaljen od Kraljeva, gdje se nalazi sedište trgovinskog suda. Pored toga, Novom Pazaru gravitiraju još dva grada, Tutin i Sjenica, od Novog Pazara, Sjenica je udaljena 55 km, a Tutin 35 km - nije asfaltni put vi to jako dobro znate Mirčiću, da ima vrlo loših puteva, da su jake zime, da je često nevrijeme, da se radi o jednoj visoravni i da zaista treba puno truda da građani tog područja dođu u Kraljevo gdje bi ostvarivali svoja prava.
Sa druge strane, moram da kažem, takođe je poznato da postoji veliki broj predmeta sa tog područja, uz to i popriličan broj žalbi na presude Privrednog suda u Kraljevu. U prethodnom zakonu je, recimo, Čačak, koji je na samo 30 km od Kraljeva, imao odeljenje privrednog suda i ne znam zašto to ovog puta nije uvaženo, a sa naše strane bi to imalo punu podršku, ali eto kažem vam sada, Sjenica, koja je 150 km udaljena, mora ići za takve predmete u Kraljevo.
Sa druge strane, Novi Pazar je takođe jedan od trgovinskih centara. Naime, u tom gradu se nalazi preko 3.260 privrednih subjekata, od čega recimo oko 1.200 samo autoprevoznika i odatle proističe ovoliki broj postupaka.
Sve u svemu, ovaj zahtjev da se formira odeljenje privrednog tj. trgovinskog suda u Novom Pazaru, ne bi smelo pasti nikome na pamet da je nekakav politički, ili druge vrste zahtjev, već čisto zahtjev ekonomske i racionalne prirode. U nadi da će predlagač zapravo ovo imati na umu i da će pokušati pronaći način kako da prevaziđemo ovu jednu potrebu, zahvaljujem se i završavam sa svojim izlaganjem.

Reč ima narodni poslanik Borislav Pelević.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u predlaganju sistemskih zakona vladajući DOS ponovo ide pogrešnim redosledom predlaganja. Podsetiću vas da je ova skupština usvojila prvo poreske zakone, a tek onda su došli u proceduru zakon o privatizaciji i zakon o radu, koji bi trebalo da predstavljaju deo ekonomskih reformi u ovoj zemlji.
Dakle, kada je vladajuća većina usvojila prvo poreske zakone, pa tek onda išla u zakone koji se tiču ekonomske reforme, to je po meni potpuno pogrešan redosled predlaganja.
Ovog puta se dešava isto. Prvo je ova Narodna skupština usvojila odluku o postavljenju, odnosno imenovanju nosilaca javnih funkcija u pravosuđu, pa tek sada se donosi set zakona o pravosuđu, uključujući i zakon o sudijama. Dakle, prvo ste postavili sudije, pa tek sada donosite zakone o njima. Takođe, mislim da je to pogrešan proces predlaganja.
Suština svega ovoga je u stvari dogovor dve najjače stranke u DOS-u, po sistemu - mi ćemo vama prihvatiti sistemske zakone o pravosuđu, a vi nama prihvatite zakon o radu. Stranka srpskog jedinstva u tome neće učestovovati i zato ćemo glasati protiv predloženih zakona.
Hvala na pažnji.

Da li se još neko javlja za reč? Gospodin Mihajlov.