DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 31.10.2001.

4. dan rada

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Vi nemate pravo na repliku. Na ovoj tački dnevnog reda poslaničku grupu predstavlja gospodin Vučić.
(Tomislav Nikolić: Pravo na repliku ima predsednik ili predstavnik poslaničke grupe.)
Predstavnik poslaničke grupe na ovoj tački dnevnog reda je gospodin Vučić. Vi ste se opredelili ko će to biti.
(Tomislav Nikolić: U vezi replike se ne opredeljujemo. Pravo na repliku ima predsednik ili predstavnik.)
Naravno, i vi ste se opredelili da to bude gospodin Vučić u okviru ove tačke dnevnog reda. Inače, niste pomenuti. Samo hoću da vam kažem da po ovom osnovu poslaničku grupu predstavlja gospodin Vučić.
(Tomislav Nikolić: Da, ali ne po osnovu replike, nego po osnovu dnevnog reda.)
Da vidimo šta ste vi napisali, pa ću vam odgovoriti. "Obaveštavam vas da će predstavnik poslaničke grupe SRS u raspravi o....... biti narodni poslanik Aleksandar Vučić." Time je rešeno ono pitanje - ili predsednik ili predstavnik. Vi ste odredili predstavnika i time je stvar rešena. U čemu je problem?
(Tomislav Nikolić: Pročitajte član 98. stav 2.)
Čitam vam vaše pismo koje ste napisali po tom članu.
(Tomislav Nikolić: Odnosi se na raspravu o predlogu. Povreda Poslovnika.)
Izvolite, povreda Poslovnika.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Gospodine predsedniče, pismeno sam vas obavestio da će poslaničku grupu SRS u raspravi o ovim predlozima zakona predstavljati narodni poslanik Aleksandar Vučić, ali sada, dok traje rasprava, dolazimo u situaciju da je poslanička grupa, da je stranka pomenuta, da se ovde radi o uvredljivim izrazima, da se pravo na repliku ostvaruje po potpuno drugom članu Poslovnika, po članu 98. stav 2. i pravo na repliku čak uopšte nema predstavnik poslaničke grupe, nego isključivo predsednik poslaničke grupe.
To ste vi promenili, gospodine predsedniče, u Poslovniku, u poslednjoj promeni Poslovnika. Do sada je pravo na repliku u ime poslaničke grupe imao i neko drugi. Sada ima isključivo predsednik poslaničke grupe, kao što on ima isključivo pravo da prigovori povredu Poslovnika. Mislim da je to potpuno jasno. Piše u članu 98. stav 2: "Pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe". Uopšte nije bitno koja je tačka na dnevnom redu. Sada me interesuje da li hoćete da mi date pravo na repliku?

Dragan Maršićanin

| Predsedava
U međuvremenu sam pročitao, u pravu ste, imate pravo na repliku.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, sada zaista da prekinemo u vezi sudbine ovog predloga zakona. Ako je rađen Nacrt zakona 1996. godine a jeste rađen - taj nacrt zakona (izrečena je jedna notorna neistina) nije prošao ni tadašnju Vladu Republike Srbije. Godine 1996. i 1997, kada je SRS bila u opoziciji, to nije bio predlog zakona koji se nalazio pred Narodnom skupštinom Republike Srbije.
Uopšte nije postojala mogućnost da ga SRS zaustavi u proceduri donošenja. Postojala je poslanička većina koju su sačinjavali poslanici SRS i Nove demokratije. Ako je Nacrt zakona sačinjen 1996. godine, šta je to on čekao? Celu 1996, 1997. i mart 1998. godine, pa sad neko kaže da ga je zaustavila Srpska radikalna stranka. Zaustavili bismo ga da je došao 1998. godine u proceduru, u Vladu Srbije, pred ministre Srpske radikalne stranke, zato što to nije reforma pravosuđa i zato što su mnoge odredbe Ustava povređene. Slažem se da vi hoćete da reformišete pravosuđe, ali najpre promenite Ustav.
Pitate Srpsku radikalnu stranku kako bi obezbedila nezavisnost. Jednostavno, Skupština bi birala sudije Vrhovnog suda, Vrhovni sud bi birao sve ostale sudije. I, eto vam nezavisnost. A, ne ovako - ubacujete visoke savete, Narodna skupština postaje tehnički organ nekog drugog tela, pa samo proglašava odluke koje to telo donosi. I ne bismo sigurno zamenike javnih tužilaca uslovili sa osam godina funkcije, pa ćemo posle da odlučujemo da li je dobar ili nije, a to je čovek koji vodi proces; na kraju krajeva, u zapadnim zakonodavstvima - u ime države, u ime naroda, to je onaj ko zastupa tužbu.
Znači, molim vas, ako već hoćete da pominjete SRS, recite ime stranke da bismo imali pravo na repliku i koristite se činjenicama. Od momenta kada je bio gotov taj nacrt zakona, juče ga je pokazao poslanik SPS-a, na njemu piše - nacrt. Vi znate šta je nacrt zakona. To je neka komisija koja je dobila novac da uradi jedan zakon. Uradila je nacrt i tek ga predala ili na neku javnu diskusiju ili Vladi Republike Srbije.
Predlog je nešto sasvim drugo. Predlog zakona ide u skupštinsku proceduru. Narodna skupština Republike Srbije taj zakon nije imala u proceduri nikada. Vlada Republike Srbije u kojoj su bili srpski radikali nikada nije imala u proceduri taj zakon, a nije ni mogla da ga ima, znali su koalicioni partneri da mi sigurno takav zakon nećemo propustiti u Narodnu skupštinu.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Pre nego što naredni govornik počne da govori da dam jedno objašnjenje, da bismo ubuduće znali kako radimo - molim vas da se podsetite člana 38. u kome je jasno definisano da predstavnik poslaničke grupe, a u pojedinim tačkama to nije predsednik poslaničke grupe ili njegov zamenik, preuzima i sva ovlašćenja predsednika poslaničke grupe, pa vas molim da to imate u vidu u daljem toku sednice.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, a potom Božidar Vučurović.

Dragan Tomić

Hvala. Poštovana gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi set zakona iz oblasti pravosuđa. Svi smo svedoci u zadnjih godinu dana da svako ima pravo da o pravosuđu kaže svašta, a o sudijama još i više.
Ovih dana smo imali priliku da čujemo valjda najzanimljivije ili najsmenljivije ljude u ovoj državi, što su ministri, čiji su rokovi trajanja najkraći, jer i direktori i zaposleni i svi ostali traju duže od bilo kog ministra u bilo kojoj vlasti ili državi, ali sa pravom da izgovaraju rečenice na koje uopšte nemaju pravo. One spadaju u domen samo nama poznatog političkog nonsensa, kažu: "Mi ćemo javno objaviti spisak nepodobnih sudija".
Ko su ti ljudi koji će utvrditi kriterijume o nepodobnosti? Valjda oni kojima se sudilo? Da li su oni ti? Ili neko treći, četvrti ili peti? Taj ko to kaže mora da kaže ko će taj biti ili valjda on poznaje dve do tri hiljade sudija u Srbiji, pa tačno zna koji sudija valja, a koji ne valja. Znate, to je mnogo i o pojedinom ministru.
Kada govorimo o ovom predlogu zakona svaki zakon može biti posmatran i sa pozitivne i sa negativne strane. Nama kao opoziciji u Skupštini počesto pripada uloga da imamo kritički ton o svakom zakonu. I ovde, takođe, postoji niz elemenata gde se može dati kritički osvrt na predlog. Postoje uvek elementi koji mogu dati određena poboljšanja.
Mi smo, u skladu s tim, izrekli kroz amandmane ne primedbe nego jednostavnu želju da sve to inkorporiramo u elemente Predloga zakona i ne samo kad se govori o tužilačkoj funkciji. Valjda se vidi da je pritisak na tužilačku funkciju u ovih zadnjih godinu dana izuzetno visok. od funkcionera, predstavnika političkih partija, razno raznih udruženja, nevladinih organizacija i, u najnovije vreme, jednog kriterijuma koji je ovde ugrađen, a zaista mislim da ne treba da bude ovde, jer svi oni sa strane, neko društvo sudija, pa nekakve nevladine organizacije, pa udruženja imaju najkvalitetnije pravnike u Srbiji.
Nije tačno, gospodo, najkvalitetniji pravnici u Srbiji sede u sudovima. Oni rade čestito i pošteno svoj posao. Postoji u zakonu odrednica koja kaže pod kojim uslovima neki sudija ne može više raditi taj posao, odnosno ne može biti sudija.
Zato se mi zalažemo, pre svega, za stalnost sudijske, a posebno za stalnost javnotužilačke funkcije, koju kvalifikujemo na određen način težom funkcijom u odnosu na oblik posla kojim se oni bave. Kada govorim o stalnosti, ona iz sebe izvodi dva nova elementa. To je apsolutna nezavisnost u vođenju svog posla i zadatka, i još jedan kriterijum, što je sigurno stručnost i kvalitet onog čoveka koji je izabran za taj posao.
Treba da postoji poverenje od izvršne vlasti i ružno je u ovom momentu da pred sobom imamo Predlog zakona koji nije dala Vlada, da pred sobom imamo Predlog zakona o kome se Vlada nije do kraja izjasnila, a ništa nije rekla ni na amandmanski deo, i valjda ova vlada ima problem sa ovom skupštinom.
Resorni ministar je ovih dana povukao dva zakona iz procedure. U nekim normalnim parlamentarnim demokratijama kada se to desi, u najmanju ruku, ministar sam podnese ostavku, a kod nas, ne daj bože, kada budu i dva poslanika glasala za tog ministra on će smatrati da mu ta stolica pripada.
Taj nivo dostojanstva izvršne vlasti, čini mi se, po ovim predlozima najviše pada. Mi ovde možemo da se sporimo da li je ovo dobro, ko je predlagač, da li je neko, možda, ranije smislio nešto slično (govorim o predlozima iz perioda kada je SPS imao ovakav predlog). Najverovatnija istina, oko svega toga je da oni nisu mogli da uđu u proceduru jer nisu bili neki novi pisci. Problem Socijalističke partije u narednom periodu je bio taj što je verovala svima. Sa svima je bila u koalicijama, i danas smo došli u situaciju da vidimo da nam je ugrožena država, nacija, narod, da se ne poštuju Ustav i zakoni.
Zato smo imali priliku da i predsednik ove države, koga je narod birao, bude izručen Haškom sudu, svi se u Srbiji koji se iole razumeju u pravosuđe smeju načinu rada i vođenja tog suda. Ne liči mi na ono što su donele zapadne demokratije, već ima karakter jednog običnog političkog suda.
U neka vremana, o kojima svi žele da kažu ponešto, kritičkim tonom, to su vremena tzv. komunizma koji je bio u zadnjih pedesetak godina na vlasti u ovoj državi, pravosuđe nikada nije bilo deo javnosti. Ne iz razloga zato što nije trebalo da bude, već je to, ipak, na određeni način uređena država i postojalo je nekakvo poverenje u sudije. Ovi su zakoni dobri sa jedne druge strane, zato što pokušavaju da nađu formu gde će izdvojiti iz ovih žurećih političkih promena u Srbiji, promena političkih interesa, promena na vlasti političkih stranaka i potrebe da u ovoj temeljnoj instituciji države svi kažu svoj stav. Oni svoj stav kažu na jedan ružan način.
Ružno je kada čujemo da vlast kaže da joj pravosuđe ne valja - kada se kaže da je pravosuđe korumpirano, da su, maltene, sve sudije loše. Zar je moguće u jednoj državi, gde smo obrazovali Pravni fakultet, gde smo obrazovali pravnike, vrsne, eminentne pravnike, koji su pisali zakone, a neki su sada vrlo bliski i ovoj vlasti, i predstavnici su u raznim delovima ove vlasti, znači, ti pravnici su učili po onome što su ovi pisali (sada koji su na vlasti), po tom osnovu su postali sudije, sada ti isti kažu da ih nisu naučili dobro i da su oni loše sudije. To je naprosto nemoguće. To je totalna zamena teza. Ovi zakoni će na određen način obezbediti stalnost sudijske funkcije. Nećemo se više igrati stalnošću, nećemo ljude dovoditi u situaciju da ne znaju šta će sa njima biti.
Kada je u pitanju javnotužilačka funkcija, moram takođe da kažem da je bitno, i mi smo to rekli i amandmanski, da se sačuva stalnost. Ne mislimo, kada je u pitanju visoki savet pravosuđa, da je najbolje rešenje da advokati određuju koji će ljudi biti sudije, a posebno ne mislimo da je dobro da to određuju nekakvi eminentni pravnici ili stručnjaci. Ko utvrđuje kriterijum, eminentni pravnik ili stručnjak, da li to utvrđuju mediji, TV, radio ili neka nezavisna grupa, koja će reći ko je pravnik ili eminentni stručnjak koga država postavlja? Da li su to ljudi koji su ovih dana vispreno branili Šiptare od Srba, tražili da se amnestiraju, a sa našim narodom se tamo nije desilo ništa, oni i dalje čame po zatvorima? Da li su to ti ljudi? Da li su to ljudi koji tu već dolaze na tačku koja, možda, ne valja?
Prema tome, vidim upornost predstavnika u Odboru za prvosuđe i upravu da svojim amandmanima na određeni način preskoče ovu činjenicu. Mislim da to nije dobro i da treba na Zakonodavnom odboru ponovo razmotriti činjenicu o stalnosti funkcije. Šta znači rok od osam godina? Ne znači ništa. Opet znači da nije u pitanju stalna funkcija i kada neko uđe u petu ili šestu godinu svoga rada dolazi u situaciju da će ostati bez posla, jer se možda ne sviđa tim ljudima koji tada budu bili na vlasti.
Želim da kažem još nešto: ljudi koji su zaposleni u poreskim upravama, u sudovima, tužilaštvima, finansijskoj policiji, znači u tom državnom aparatu kada odluče da prestanu da rade taj posao, i kada im neko naredi da više ne rade taj posao, dolaze u situaciju da ih neće niko, jer predugo su vremena proveli radeći za državu. Da li želimo na taj način da dovedemo jednu generaciju ljudi u situaciju da sutra ne može da radi nigde, da ne može da izdržava svoju porodicu.Čujemo ministra ovih dana kada kaže: "Ja sam se dogovorio sa Advokatskom komorom kada ove isteramo sa posla da ne mogu da budu advokati." Nećemo im dati da budu advokati. Zbog toga se u najmanju ruku podnosi ostavka. Onda pitam, zašto Vlada nije dala svoj predlog ovde, zašto ne razgovaramo o Vladinom predlogu, zašto se Vlada nije izjasnila ni o amandmanima koje smo dali, nije se izjasnila na kraju, ni oko Predloga zakona? Ako je problem ko je ovo pisao, to uopšte nije problem. Problem je za sve nas kako u budućnosti da pravosuđe sačuvamo, da bude nezavisno.
Molim vas, gospodo, kada pričate o pravosuđu ili kada neki govore o pravosuđu, razumem samo rečenicu koja se odnosi na sudije krivičare, na taj deo funkcije suda, jer svi imaju interesa da u tome imaju uticaja (da nekoga mogu da strpaju u zatvor, zato što će oni tako hteti). To više ne sme da bude praksa. Ne sme nikada da bude praksa.
Iz tih razloga mislim da ovi zakoni imaju određeni kvalitet i da ih ako ih usvojimo, možemo kasnije i dorađivati, ali da vidimo kako će po ovim zakonima ta praksa funkcionisati u narednom periodu. Hvala lepo.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč narodni poslanik Božidar Vučurović, posle njega narodni poslanik Dušan Budišin.

(Glasovi - neka se utvrdi kvorum.)

Molim vas da utvrdimo kvorum.

Konstatujem da nemamo kvorum, dajem pauzu do 12,00 sati.

(Posle pauze)

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Molim vas da najpre utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum i da može nastaviti sa radom.
Rečima narodni poslanik Božidar Vučurović.

Božidar Vučurović

Dame i gospodo narodni poslanici, kada bi se ovi zakonski predlozi usvojili u bilo kojoj zemlji parlamentarne demokratije, to bi prouzrokovalo ne samo ostavku ministra pravde, nego i pad čitave vlade. Kada ministarstvo za godinu dana, uz svu logistiku, uz sredstva iz budžeta, uz silne timove eksperata, ne uspe da ovoj skupštini podnese na usvajanje ni jedan jedini zakon, a da ga ne povuče iz procedure, onda je to sasvim dovoljan razlog da bar ministar pravde da ostavku.
A kada kreator ovih zakonskih predloga da takvom ministru tolika ovlašćenja, onda nešto nije u redu sa predlagačem zakona, ili je možda u redu, ali je to bila cena političke trgovine. Vi meni ovlašćenja, ja vama zakone, ja vama zakone, vi nama izbore na Kosovu, ili nešto slično.
A čuli ste kome dajete takva ovlašćenja - onome koji preti sudijama da će ih oterati na ulicu zato što su sudili po zakonu. Možda zakon nije bio dobar, možda je bio restriktivan, možda je bio čak i osvetnički, ali su sudije morale da sude po tom zakonu. Nisu mogle valjda da sude po priručniku o obradi metala ili po sremskom kuvaru. Morali su da sude isključivo po zakonu.
Međutim, to je čovek kome je zakon samo poštapalica za ostvarivanje njegovih ličnih interesa i zbog toga to tako ide. Od predlagača zakona smo čuli da je neophodno doneti ovaj set zakona zbog velike gužve na granicama koju prave strani ulagači, čekajući da nam, što je rekao Neša Čanak, daju novce. Nema stranih ulagača, niti će iko ulagati, ne zbog ovog seta zakona, bio on usvojen ili ne, neće ulagati zato što ste svim zakonima koje ste do sada doneli dali klauzulu restriktivnosti i time uništili osnovni pravni postulat, postulat pravne sigurnosti.
Neće ulagati niko u ovu zemlju gde Vlada ima monopol na sve profitabilne grane, možda će ulagati u Kladovu. Neće ulagati, jer niko pametan neće ulagati u zemlju u kojoj su stope poreza i na promet, i na usluge, i na dobit 20%. Zašto bi ulagali kada je to na Kipru npr. 9%, sa grejs periodom od pet godina i kada se samo kapitalne investicije ne oporezuju. Ovo je samo predizborni marketing.
Ovi zakoni su smišljeni u cilju predizborne propagande. Mi smo dobili izveštaj Odbora, odnosno dobili smo dva izveštaja Odbora, ne znamo koji je pravi, a izveštaj Vlade smo dobili. Vlada kaže - mi smo protiv donošenja ovog seta zakona i drugo mišljenje Vlade do danas nismo dobili. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dušan Budišin.