Dame i gospodo narodni poslanici, mi pred sobom imamo predloge zakona iz oblasti pravosuđa, pet zakona koje je predložio narodni poslanik Dejan Mihajlov. Dakle, Dejan Mihajlov je predlagač ovih zakona  protiv kojih će glasati SRS, u kojima ništa dobro ne može da se pronađe, da bi naš pravosudni sistem, kao jedan od osnovnih stubova državne vlasti, u svakoj zemlji, bio nezavisan. To govorim da bi se otklonila svaka dilema oko toga ko je predlagač ovih zakona, ne Demokratska stranka Srbije, koja verovatno stoji iza ovakvih predloga zakona, već Dejan Mihajlov, i u tom smislu su se izjasnili i Vlada Republike Srbije i odbori Narodne skupštine.
Ono što mi imamo ispred sebe je paket međusobno potpuno neusklađenih zakona i zakona koji neće da dovedu do toga da naše sudstvo bude nepristrasno, nezavisno, visoko profesionalno, da sudije mogu da sude po Ustavu i zakonu, već će striktna kontrola onih koji su danas vlast u našoj zemlji nad pravosudnim sistemom biti još veća. I kako je to predlagač jednom prilikom rekao, da li ovde ili u nekom od televizijskih nastupa, oni kroz ovaj predlog žele da razgrade postojeći pravosudni sistem a toje nešto što će građanima Srbije umnogome iskomplikovati traženje sudske zaštite da ostvare to svoje pravo. Jer, postavlja se pitanje kako će jedan običan građanin znati koji je to nadležni sud, u gomili specijalizovanih sudova koji nam se predlažu, gde će moći da traži svoju sudsku zaštitu.
Uostalom, da pored redovnih postoje i specijalizovani sudovi, a što nam Dejan Mihajlov nudi kao predlagač, to je zacrtano u novom projektu Ustava doktorice Zorice Radović, gde ona nedvosmisleno ukazuje na neophodnost postojanja takvih sudova, što se protivi programu i našim opredeljenjima koje ističemo. Istinski se zalažemo za nezavisno pravosuđe unazad 12 godina, kada govorimo o tome da čak treba ukinuti postojeće privredne sudove i na saveznom nivou, kao i vojni sud, a da samo treba ostaviti dvostepene sudove i u izuzetnim slučajevima, kod najtežih krivičnih dela, trostepene sudove. Ne može predlagač da nas ubedi, kroz projekat postojanja visokog saveta pravosuđa, da će to, navodno ekspertsko i nezavisno od izvršne i zakonodavne vlasti novosačinjeno telo, da predlaže visoko profesionalni sudski kadar, kada se ima u vidu da u tom telu sedi ministar pravde, predsednik Vrhovnog suda Srbije itd, a dobro znamo da su izabrani većinom i voljom većinske grupacije DOS-a.

Ostalo nam je još ukupno oko sat vremena rada, SRS ima još 31 minut.
Ima reč narodni poslanik Đura Lazić, neka se pripremi narodni poslanik Petar Jojić.

Poštovano predsedništvo, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama je paket zakona koji reguliše jednu veoma važnu oblast, oblast pravosuđa, jer pravosuđe u našem narodu jeste oduvek važilo za jednu  značajnu državnu instituciju. Jer, kada se dešavalo da se ljudi oko nečega spore i kada ne mogu da dođu do konačnog rešenja, onda kažu da će to da reše na sudu. Nije slučajno što se organi pravosuđa nazivaju palatom pravde. Tu se dolazi do pravde i deli se pravda.
Međutim, ima slučajeva u praksi pravosuđa, posebno u poslednjih godinu dana, da neke odluke u sudovima ovu instituciju mogu da prekrste u palatu nepravde. Predlagač je u paketu predloženih zakona težio da uredi odnose u ovim značajnim organima naše države i posebno insistira na samostalnosti i nezavisnosti pravosudnih organa. Kao jedan od glavnih preduslova za ovaj cilj je stalnost sudijskih funkcija, mislim da se taj princip proteže kroz ceo paket ovih zakona i da je to jedan važan segment i preduslov za ostvarenje ovog principa.
U ovim predloženim zakonima se dosta aludira i ističe potreba za nezavisnim pravosuđem. Ali, dosta se i govori o nezavisnom pravosuđu u poslednjih godinu dana i mislim da je pravosuđe zbog nekih slučajeva zaista postalo nezavisno, jer od ljudi u pravosuđu praktično ništa nije zavisilo. Kada ovo kažem, pre svega mislim na neke slučajeve, a posebno na slučaj kidnapovanja ranijeg predsednika SRJ, koji je bio u istražnom zatvoru i niko nije mogao da ga bez odobrenja istražnog sudije izvuče iz zatvora i preda Haškom tribunalu. Dogodilo se suprotno, da je izvršna vlast imala uticaj i mimo svih zakonskih normi učinila je to što je učinila.
Verujem da će usvajanjem ovog paketa zakona zaista doći do uvođenja nezavisnosti u pravosuđu, do sprečavanja stranačkog i partijskog uticaja na pravosudne organe, jer samo na taj način možemo obezbediti kvalitet u radu pravosudnih organa.
Dobro je što se omogućava jedan način predlaganja kandidata za sudije, za nosioce pravosudnih funkcija na osnovu efikasnosti, moralnosti i stručnosti. Mislim da je to jedini način izbora i dolaženja do pravih kandidata za nosioce funkcija u pravosuđu.
Međutim, kao i neke kolege pre mene, imam primedbu na način biranja sudija porotnika. Ako su članovi stalnog sudskog veća i sudije porotnici isti, da imaju isti tretman, isti značaj, da su njihove odluke isto važeće u jednom veću, onda mislim da nije u redu da se na dva različita načina biraju stalni članovi veća i sudije porotnici. Predložio bih da i sudije porotnike, kao članove veća, bira Skupština, a ne visoki savet pravosuđa.
Što se tiče načina razrešavanja predsednika sudova, ovo se predlaže u članu 70. Predloga zakona o sudijama - mislim da je način razrešenja predsednika sudova u ovom predlogu zaista sažet i da precizira razloge zbog kojih predsednik suda može biti razrešen.
Verujem da će se usvajanjem ovog zakona, odnosno usvajanjem ovog člana, izbeći mogućnost za ponavljanje grešaka koje su se dogodile minulih meseci prilikom razrešenja velikog broja predsednika sudova, i okružnih i opštinskih, bez ikakvih obrazloženja za njihovu odgovornost ili potrebu njihovog razrešenja.
Takođe, ne bih se složio sa predlogom u članu 71. Predloga zakona o javnom tužilaštvu, gde se daju velika ovlašćenja ministru za pravosuđe kada je u pitanju pokretanje i vođenje postupka u kome se utvrđuje potreba razrešenja javnog tužioca.
Mislim da bi ovaj stav, odnosno treći stav ovog člana, trebalo brisati, zbog toga što bi usvajanjem ovog stava člana 71. ponovo dali velike ingerencije izvršnoj vlasti, da se meša u pravosudne organe. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlaganjem i donošenjem seta ovih zakona u pravosuđu nastaje delikanta situacija, pa se plašim da će naš pravosudni sistem zadesiti jedna od najvećih elementarnih nepogoda. Kad se sagleda način i okolnosti pod kojima se ovi zakoni predlažu i donose, videćete da je najviše pravosuđe bačeno u političku arenu 18 političkih partija.
Glavno sporno pitanje u ovom momentu je to - kome će pripasti kontrola nad pravom, pod čime se podrazumevaju oba njegova aspekta, pre svega zaknodavni i sudski.
Imajući u vidu način i ko predlaže ove zakone, a od 18 političkih partija do sada je predlagač jedna partija, a među partijama nema sloge, ni jedinstva, za donošenje jedinstvenog zakona. Znači da će ovo biti politički, a ne sistemski zakon, a naš parlament imaće ceremonijalnu funkciju, da ove zakone usvoji u ime i na predlog jedne partije, bez učešća, pri predlaganju, mnogih subjekata relevantnih pri njegovom donošenju.
Kao što je poznato, ovde Vlada nije dala zeleno svetlo i nije se saglasila. Odbila je ove predloge i nije potvrdila, a osim toga, u pripremanju ovih predloga nisu učestvovali relevantni faktori i subjekti našeg pravnog sistema. Pre svega, nisu učestvovale sudije opštinskih sudova, okružnih sudova, Vrhovnog suda, Privrednog suda, Ustavnog suda, profesori Pravnog fakulteta, niti je učestvovala advokatura, što je u svim drugim zemljama apsolutno slučaj.
Posebno želim da istaknem da sudija mora da ima snagu da dokrajči nepravdu. Sudije su sluge, a ne gospodari ljudi, ali da nisu sluge niti jednog državnog organa, pa ni same Vlade, ili parlamenta, čije naloge ne treba da ispunjavaju, već da sude po Ustavu, zakonu i svojoj savesti.
Posebno želim da istaknem da je pravo i suviše ozbiljna stvar da bi se moglo prepustiti političkim partijama, da bi na ovakav način one mogle da donose zakone u okviru pravnog sistema i da pravni sistem i zakoni služe u političke svrhe. Dakle, ukoliko se ovi zakoni usvoje, dobićemo jedno kastrirano pravosuđe, odnosno jedan kastrirani pravosudni sistem.
U odnosu na zakon o uređenju sudova, zabrana uticaja na sud nema sankcije, šta vam to znači ako neko svakodnevno brblja i vršlja po sredstvima javnog informisanja i direktno utiče na rad pravosudnih organa - nema sankcije, šta će se preduzeti ukoliko to neko učini? Kaže se u Predlogu ovog zakona da je Vrhovni sud najviši sud u Republici Srbiji. Šta je onda Ustavni sud, koji rešava pravne sporove i rešava pravne stvari sudova?
Sudski dani - treba prekinuti praksu sa sudskim danima, jer su sudski dani, po meni, u ovom trenutku kada treba da se reše stotine i stotine hiljada nerešenih predmeta, a mnoga sredstva odlaze na troškove sudskih dana, kao što je Zlatibor, Vrnjačka Banja, Kopaonik, Tara i druga mesta. Mislim da ovo treba prekinuti i tu se stotine i stotine hiljada radnih dana troše bespotrebno.
Sudski odmor - predviđa se da sudski odmor traje od 15. jula do 31. avgusta. Šta će sudski odmor? Svaki sudija ima godišnji odmor, kao i svi drugi državni organi i zaposleni radnici, ako se ima u vidu da Srbija ima oko 3.000 sudija i 15 dana pomnoži sa 3.000, dobijate 45.000 izgubljenih radnih dana a za to vreme te sudije su mogle da rade, da reše hiljade i hiljade predmeta, za koje građani čekaju čak i do 30 godina.
U odnosu na lični list, ovde se zadire u mnoge stvari koje nisu primerene, maltene, ovo je jedan dosije kriminalističke evidencije, koji treba da vodi Ministarstvo pravde, a u stvari treba da ga vodi dotični sud. Šta će brojni podaci, koji se odnose isključivo na lične stvari, na srodstvo, na bračnog druga itd? Mislim da je to suvišno i bespotrebno.
U odnosu na izbor sudija, smatram da treba smanjiti broj sudija, jer Srbija ima oko 3.000 sudija, a Engleska, koja je sedam puta veća od Srbije, ima 1.629 sudija i ima 696 baristera. Prema tome, mi imamo jedno glomazno pravosuđe i treba ga smanjiti.
U odnosu na izvršni postupak, član 17. je u suprotnosti sa članom 263. Naime, nije jasno kako je mogao predlagač da zaobiđe Zakon o izvršnom postupku, gde se predviđa da javni tužilac nema pravo podnošenja zahteva za prekid i za odlaganje izvršenja. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Joca Arsić.

Poštovane kolege poslanici, predloženim setom zakona koji, na našu veliku žalost, nije učinila Vlada, nego DSS, pokušava se da se reši ovaj vrlo važan segment zakonskih propisa i zakona koji će da regulišu ovu materiju.
Sve bi bilo dobro da nema nekih preteranih ovlašćenja koja su data ovim zakonom i mislim, ako bi se ona izmenila amandmanski, kako je to predložila SPS, i ti amandmani bili usvojeni, mogao bi da se prihvati veliki deo ovih predloženih zakona.
Kada ovo kažem, mislim pre svega na zamenike javnih tužilaca, gde je predviđeno da se biraju na osam godina, odnosno imenuju na osam godina. Naš predlog bi bio da se oni biraju kao i sami tužioci, jer su potpuno jednaki i u obavezama i u pravima koja imaju, znači da ih bira Skupština po istoj proceduri kako se biraju i sami tužioci, a da to ne važi za pomoćnike tužilaca.
Takođe, da se biraju na neodređeno vreme, odnosno da imaju trajnost obavljanja te funkcije, znači kao i tužioci, do penzionisanja.
Druga stvar, ovde su data prevelika ovlašćenja ministru pravde. Mislim da je jedno od velikih ovlašćenja, na koje ću da ukažem, to da ministar pravde, pored svih svojih ovlašćenja, ima i pravo da imenuje vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca. Mislim da to ovlašćenje treba prebaciti na drugi organ, na Vrhovni sud, odnosno Visoki savet pravosuđa, ili na samu Skupštinu, da se premosti ovaj vakum koji i sada imamo u vršenju dužnosti javnog tužioca.
Dalje, ovde je dat i predlog odnosa plata. Plate se vezuju za predsednika Vlade, znači, predsednik Vrhovnog suda treba da ima istu platu kao i predsednik Vlade. Hteo bih da vas podsetim da smo mi usvojili ovde Zakon o platama izabranih i javnih funkcionera u ovoj skupštini, da smo i tada vodili polemiku i predlagali neka slična rešenja, koja su u ovoj skupštini tada odbijena.
Ako se uzme i ovo što je moj kolega, poslanik Zoran Nikolić napomenuo, a to je da je plata predsednika Vlade, bar kako su to "Novosti" objavile, a u pres-klipingu naše skupštine se vidi da predsednik Vlade ima platu od 10.810 dinara, bez minulog rada, mislim da ta demagogija, ako se primeni i na predsednika Vrhovnog suda i materijalni položaj samih sudija, gledano da je najviši u hijerarhiji na lestvici predsednik Vrhovnog suda, stvarno ni na koji način neće popraviti materijalni položaj, ako se to prenese do poslednjeg izvršioca, u pravosudnim organima.
Taj način utvrđivanja plata mislim da neće biti dobar i neće regulisati ono što treba da obezbedi - materijalnu nezavisnost, samim tim i suštinsku nezavisnost sudija. Ako oni budu zavisili od toga što ova plata bude njima obezbeđivala, mislim da onda, pored svega ovoga što se dešava u poslednje vreme sa problemima oko izvršne vlasti i uticaja na pravosudne organe, pravosuđe neće biti nezavisno, odnosno od njega takoreći neće ništa zavisiti.
I kada govorimo o pravosudnim organima, ovde se izriču često paušalne kvalifikacije da čitavo pravosuđe i svi pravosudni organi nisu dobri, da ne vrše funkcije, da rade pod pritiskom, da rade onako kako to politika želi. To se dešava u poslednje vreme, ali kod jednog dela pravosudnih organa. Da ne nabrajam to ovde i već nekoliko puta je rečeno, mislim da u pravosuđu radi ogroman broj poštenih i časnih ljudi, i ne smemo na ovakav način generalno da dajemo ocene o ukupnom pravosuđu, kako je ovde stvorena navika da se izriču takve paušalne kvalifikacije.
Znamo da pored toga što se radi o krivicama o kojima se sudi i za koje su pojedini, koji su učinili krivična dela i protiv kojih se vode postupci, postoje u sudu mnogo drugih poslova kao što su parnice, kao što su ostavine, kao što je istraga, kao što su drugi poslovi koji se obavljaju na različitim nivoima pravosuđa. Prema tome, ta ocena ne može da stoji i mislim da nema niko pravo da takve paušalne ocene izriče.

Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić, a posle njega Vladimir Garčević.

Gospodo narodni poslanici, već sama činjenica da postoje dva paketa predloga zakona o pravosuđu govori o ozbiljnosti ovih predloga koje je predložilo, jedna od frakcija DOS-a. Naime, može se steći utisak iz svega ovoga da postoji jedna borba i rivalstvo ko će biti autor novih paketa reformskih zakona i iz tih razloga, imajući u vidu da imamo u ovom slučaju dva predloga, govori o tome da se sve to prebija preko građana, pre svega, a ovog puta preko pravosuđa.
Ovih pet zakona, koji su predloženi Narodnoj skupštini, govore o tome da se sudstvo udaljuje od građana, da će sudstvo biti neažurno i da od nezavisnosti sudstva nema ništa. Ovo mogu da potkrepim sa činjenicama da udaljavanje sudstva od građana jeste stvaranje novih instituta sudstva. To je pre svega apelacioni sud, a u isto vreme rešavanje prvog stepena u okružnim sudovima. Znači, na taj način građanima će i biti onemogućeno da svoja pitanja u pravosuđu, odnosno u sudovima rešavaju blagovremeno i da uz to nemaju velike materijalne izdatke.
Drugo, što je ovde veoma očigledno jeste da je ustanovljavanjem visokog saveta za pravosuđe u stvari ponovo dato u nadležnost izvršne vlasti da kroji sudbinu, ne samo sudijama i tužiocima, nego i građanima. Na taj način se u stvari iskazuje ona tvrdnja da neozbiljnost ovakvih predloga, ovakvih zakona proističe iz namere da se samo pokupe jeftini politički poeni, a da se u stvari temeljito ne donose zakoni koji bi bili, kako se vi ovde zaklinjete, u interesu građana. Imenovanje tužilaca i porotnika od strane Vladana Batića govori u prilog svemu ovome što sam izneo.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Garčević, a posle njega Ljubomir Kragović.